SR / EN
  • Četvrtak / 6.3.2014. / 20:00
    1914 – 2014: Bojno polje sećanja
    gavriloprincip

    Inicijativa Goethe Instituta u Jugoistočnoj Evropi

     

    Predstava

    1914 – 2014: Bojno polje sećanja

    U četvrtak, 06.marta u 20h

    Gluma: Lajos Talamonti, Damjan Kecojević
    Režija: Hans – Werner Kroesinger
    Dramaturgija i video: Regine Dura
    Muzika: Daniel Dorsch

    Ulaznica 300 dinara

     

    Projekat o Prvom svetskom ratu je od posebnog značaja za region Jugoistočne Evrope

     

    Na pomen Prvog svetskog rata većina Nemaca pomisli na sukobe na Zapadnom frontu. Nemačko kolektivno pamćenje obeležavaju predstave na čije su formiranje odlučujuće uticali Remarkov roman „Na zapadu ništa novo“ i „Čelična oluja“ Ernsta Jingera. Projekat će pokušati da modifikuje tu perspektivu.

    U leto 1914, 28. juna, bosanski Srbin Gavrilo Princip u Sarajevu je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Četiri nedelje nakon toga, 28. jula 1914, Austrougarska je objavila rat Srbiji. Tako je počeo Prvi svetski rat.

     

    Kada je 1955. austrijski glumac i režiser Fric Kortner snimio film o „poslednjim danima stare Evrope“, distributer „Ojropa filmferlaj“ iz Hamburga zahtevao je da se prvobitni naslov „Sarajevo“ promeni, jer nemačkoj publici ime grada nije mnogo govorilo. Tako je film dobio novi naslov „Za presto i ljubav“. U Jugoslaviji je Gavrilo Princip u to vreme važio za borca za slobodu, koji je ustao protiv okupatora. Most kraj mesta na kome je izvršio atentat nosio je njegovo ime. Nasuprot tome, u Sarajevu Principa danas proglašavaju teroristom, a most koji je nekada nosio njegovo ime, sada se zove Latinska ćuprija. Udžbenici u Srbiji Principa i dalje predstavljaju kao heroja.

     

    Turski ministar odbrane Enver-paša pozvao je 12. novembra 1914. u Istanbulu na sveti rat protiv sila Antante. No iza ove objave džihada, nije zaista stajalo Osmansko carstvo. Ideja da se Engleska i Francuska oslabe tako što će se nahuškati muslimansko stanovništvo u njihovim kolonijama, zapravo je potekla od nemačke ratne propagande.

     

    Istorija se uvek može posmatrati i tumačiti s različitih stanovišta, pa se tako isti događaj, isti postupak i isto mesto doživljavaju na više načina. Izgleda neizbežno da se prošlost tumači drugačije. Svako promišljanje istorije koje bi trebalo da bude više od ličnog stava, događaje neizostavno mora sagledati iz nekoliko perspektiva. Mi smo se odvažili na taj korak, a naša višestruka perspektiva dobila je naziv „1914- 2014: Bojno polje sećanja“

    Dokumentarno pozorište

     

    1914 – 2014: Bojno polje sećanja

    Projekat Hansa-Vernera Krezingera i Regine Dura

    Beograd – Sarajevo – Istanbul – Berlin / mart – jun 2014

     

    Sadržaj

     

    Na poziv Gete Instituta u Beogradu, Istanbulu i Sarajevu, režiser Hans-Verner Krezinger, predstavnik savremenog dokumentarnog pozorišta, bavio se ovom temom skoro godinu dana, u saradnji s rediteljkom i filmskim stvaraocem Reginom Dura.

     

    Nakon brojnih razgovora i intervjua, zahvaljujući saradnji s lokalnim partnerima, vremenom su se počeli nazirati obrisi eksperimenta 1914 – 2014: Bojno polje sećanja. Za učesnike je odabrano nekoliko glumaca, pojedan iz Bosne, Srbije, Turske, Austrije i Nemačke. Oni će, poput trgovačkih putnika, jedni drugima pričati svoje istorije iz kofera i tako doprineti sveobuhvatnijem poimanju istorije. Na osnovu raznovrsnih predmeta, fotografija, slajdova, tekstova, filmskih inserata, letaka, porodičnih albuma, razglednica, pisama itd, svako će oblikovati sopstvenu priču, protivurečeći ostalima ili dopunjujući njihove priče. Nema te priče koja nudi sva objašnjenja i koja bi sama po sebi bila značajnija od ostalih.

     

    Koja je uloga Prvog svetskog rata u nacionalnim istorijama? U okviru ovog projekta, perspektive će se više puta menjati. Ko se čega seća, gde i kako, u Jugoslaviji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Turskoj, Nemačkoj i Austriji? Čemu se pridaje značaj? Što je još važnije, o čemu se uopšte ne govori? Da li je političko ubistvo legitimno, da li je Princip terorista ili heroj, da li je Austrougarska bila okupatorska sila ili multinacionalna država na čelu s dobronamernim, patrijarhalnim monarhom? Koje su bile posledice nemačko-turskog saveza? Ko se prikazuje kao neprijatelj, a ko kao uzor? Koju su ulogu isti neprijatelji i uzori igrali u Drugom svetskom ratu, a možda je igraju i do danas?

     

    Vremenski plan

     

    U Centru za kulturnu dekontaminaciju, održaće se radionica tokom koje će učesnici pripremiti predstavu s jednim lokalnim i jednim nemačkim ili austrijskim glumcem. Takva radionica održaće se i u Sarajevu, u Sarajevskom ratnom teatru SARTR krajem aprila ili početkom maja. Nakon toga sledi javno izvođenje predstava.

     

    U Beogradu će u projektu učestvovati glumci Damjan Kecojević i Lajoš Talamonti, a u Sarajevu Benjamin Bajramović i Armin Vizer i direktor Sarajevskog ratnog teatra Nihad Kreševljaković.

     

    Polovinom aprila 2014. u Istanbulu će se na prostoru oko Vile Tarabja održati specijalni performansi lokalnog karaktera posvećeni istoriji tamošnjeg vojnog groblja i nemačko-turskom savezništvu u Prvom svetskom ratu. Zajedno s izložbom Open Spaces, ovi će performansi javnosti biti predstavljeni pod nazivom „Not All Quiet on the Ottoman Fronts: Neglected Perspectives on a Global War (1914-18)“, najverovatnije u kulturnom centru Tutun Depo u Istanbulu, u okviru istoriografske konferencije u organizaciji istanbulskog Instituta za orijentalistiku i Udruženja istoričara „Tarih Vakfi“.

     

    Berlinska premijera projekta u pozorištu „Hebel am Ufer“, očekuje se u junu 2014. godine. Ona će objediniti izvođače iz Beograda, Sarajeva i Istanbula, kao i rezultate njihovog dotadašnjeg rada. Tom će se prilikom suočiti i različita shvatanja i različiti pogledi na istoriju.

     

    Internet portal „Evropa. Jugoistok. Sećanja“

    www.goethe.de

     

    „1914 – 2014: Bojno polje sećanja“

     

    Portal „1914 -2014: Bojno polje sećanja“ koristio je dvominutne video-klipove, fotografije, snimljene intervjue i dokumentarni materijal koji su Regine Dura i Hans-Verner Krezinger prikupili na studijskim putovanjima u Beogradu, Sarajevu i Istanbulu. Zahvaljujući portalu, ova će građa na taj način biti dostupna svim zainteresovanim.

     

    Materijal na internet-stranici biće podeljen u šest tematskih blokova:

    Na licu mesta, Krupni plan, Pozadina, Iz drugog ugla, Artefakti, i Komentari istoričara.

    U intervjuima prolaznici, turisti i stručnjaci govore o tome kakav je značaj Prvog svetskog rata u današnje vreme, kao i o tome koju ulogu u ovom kontekstu igraju memorijalna mesta u Srbiji, Bosni i Turskoj.

    Na taj način internet-stranica uspostavlja odnos prema prošlosti i budućnosti Evrope, a nudi i neupadljiva, informativna svedočanstva o ovom izuzetno složenom segmentu moderne istorije. Tu su stare i nove fotografije poprišta odlučujućih događaja, propagandni materijal iz tog vremena, sličice koje su se tada skupljale i bogata dokumentacija. Na taj način posetilac iz različitih perspektiva stiče uvid u odnos savremenika prema Prvom svetskom ratu, kao i odnos današnjice.

     

    Internet stranica, s jedne strane, dopunjava pozorišni projekat, ali s druge strane, treba da posluži i kao orijentir pri samostalnim istraživanjima i kao osnova za školske projekte. Različita stanovišta koja ona nudi, doprinose boljem razumevanju složenih događaja i prevazilaženju jednostranih odgovora na istorijska pitanja. Na taj način posetioci lakše shvataju tuđa iskustva, i spoznaju kako i zašto različiti lični doživljaji, uzrokuju podjednako različita očekivanja od sadašnjosti i budućnosti.

    Podelite ovaj članak