Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA DECEMBAR 2008
Beogradska premijera 
predstave KAKO JE, TAKO JE (SAR SI, TE SI) autora Zorana Jovanovica,
u produkciji pozorista Suno e Rromengo iz Novih Karlovaca


Beogradska premijera predstave KAKO JE, TAKO JE (SAR SI, TE SI) autora Zorana Jovanovica, u produkciji pozorista Suno e Rromengo iz Novih Karlovaca
petak, 5.decembar 2008.
20:00, CZKD

Pozoriste “Suno e Rromengo” iz Novih Karlovaca je prvo profesionalno romsko pozoriste sa sopstvenim prostorom u Evropi. Njegova predistorija vezana je za edukativne projekte – radionice i seminare realizovane u saradnji sa Centrom za kulturu Stari Grad i Centrom za novo pozoriste i igru - CENPI (iz Beograda) krajem 1990-ih. Posle brojnih istrazivacko-obrazovnih projekata u koje je ukljuceno nekoliko generacija mladih Roma, za vreme 36. BITEF-a 2002. godine je realizovana i prva predstava “Suno e Rromengo” zasnovana na romskim ritualima i obicajima koja je publici prezentovana tokom programa BITEF-Polifonija iste godine. Neposredno posle toga zvanicno je osnovan i istoimeni romski teatar (Suno e Rromengo u prevodu znaci Romski san) koji vec u prvim godinama svog postojanja belezi zapazene uspehe i gostovanja u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Italija, Crna Gora, ukljucujuci i festivale kao sto su “Budva – Grad Teatar”, “Art Expo”, Nedelja romske kultrure u Paruzu i regionalna smotra eksperimentalnih pozorisnih scena Vojvodine na kojoj je nagradjen za najbolju predstavu, reziju, kostim, muziku, scenografiju…). Predstava KAKO JE, TAKO JE (SAR SI, TE SI) poslednja je produkcija pozorista Suno e Rromengo koje je u medjuvremeno pocelo sa radom u sopstvenom prostoru u Novim Karlovcima cemu je prethodilo potpisivanje zvanicnog dokumenta o saradnji izmedju Ministarstva kulture Republike Srbije, Izvrsnog veca Vojvodine i Opstine Indjija na sufinasiranju profesionalnog rada teatra. Do kraja decembra 2008. godine se ocekuju premijere predstave ROMOKAUST i decije predstave SVI ZA JEDNOG – JEDAN ZA SVE.

Zoran Jovanovic je pozorisni stvaralac, knjizevnik, novinar, istrazivac i publicista koji se bavi jezikom Roma (autor je dve knjige: ''Da li znas Romski'', objavljenoj 2000. godine na srpskom, romskom i engleskom jeziku (u svetu jedinstveno, visejezicno izdanje) i kasnija ''Price Cigana u noci'' u kojoj su sakupljene romske vrline, mane, kletve, zakletve, legende i slicne forme usmenog narodnog stvaralastva). Zoran Jovanovic saradjuje sa mnogim poznatim muzicarima i kompozitorima koji u svom radu istrazuju romsko stvaralastvo - izmedju ostalih radio je i sa Goranom Bregovicem, Sabanom Bajramovicem, Vidom Pavlovic, Jovanom Novakovim, Sanjom Ilicem i ansamblom Balkanika. Krajem 1990-ih pocinje karijeru TV-novinara, scenariste i voditelja. Dugogodisnji je saradnik Redakciej na romskom jeziku TV Novi Sad.

>>>>>>>>>>>>>>>>>> 

KRATKI SAN

(Iz kritike Aleksandre Glovacki, Vecernje Novosti)

ZIVOT. Ljudski, Romski, Zoran Jovanovic je podelio na cetiri godisnja doba. Kod Roma, predstava tako kaze, sve sto je lepo traje kratko. Narocito leto, to je najlepse godisnje doba, u romskom zivotu svodi se na kratki san letnje noci, na prvi dah ljubavi i prvi ljubavni zagrljaj. Kratko detinjstvo pre toga i vec nastupa duga jesen sva od obaveza, odustajanja, otudjenosti, prevara, prodaje sebe i drugog; bez igre i radosti, beg u alkohol i drogu. Zima kad stigne, kad covek sav svoj hleb pojede, bar ne ostaje sam.

I dalje je u paru, dve klonule ali jedna na drugu naslonjene glave, ispod slike sa vencanja, tog retkog trenutka bezbrizne srece i lepote, uhvacenog u ramu na zidu. Tako kratak, tako jednostavan u svojoj manifestaciji, taj romski zivot po Jovanovicu ima  jednu konstatu, ima muziku. Na probranoj matrici, koja ni u jednom trenutku neskrece u kafanski sterotip, petoro odreslih i sestoro dece, fokusirano i koncentrisano, sa hariznaticnom verom u ono sto rade, ispisuju zivotni tok, od kolevke i krstenja („u bedi si rodjen u neimanju, pa budi Nemanja“), do onog klonujuceg glave uz glavu. Oni se zovu: Ljuban, Ljiljana, Nemanja, Branko, Sava, Zeljko, Ljubisa, Snezana, Rada, Sladjana, Slavica, a medju njima je i sam autor Zoran. Kazu da se svi prezivaju Jovanovic.

Reditelj Zoran ni u jednom trenutku ne gubi iz vida sa kakvim materijalom raspolaze: Ko su mu glumci, kolika mu je scena (malo je ali dragoceno ovo prvo romsko pozoriste sa sopstvenom zgradom): on sofisticirano vizuelno resava i scenu i kostim, a sa malim sredstvima. Sasvim bela scena, ususkana poput kolevke, dvojica strazara sa strane, cuvari price, ujedno su komentatori i granicnik zivota i umetnosti.

Mahom beli kostim, nekoliko stolica, akcenat na drvetu u dubini scne, drvetu koji se javlja u varijantama cetiri godisnja doba. Zoran Jovanovic vodi racuna ne samo o tome kako sve izgleda i kako zvuci vec i kome se obraca. Predstava progovara o romskom zivotu neromima, ali se, verujem, sa isto paznjom obraca i Romima govoreci im nesto mozda ne novo, ali drugacijim jezikom o njima samima: Jezikom ciste umetnosti. 

>>>>>>>>>>>>>>>>>> 

Zoran Jovanovic

(iz intervjua koji je uradila Ana Isakovic, e-novine.com, 18.10.2008.)

* Kako ste dosli na ideju da osnujete romski teatar?

Kroz rad u radionicama predstave su se nizale i svaka za sebe je bila dobra, bar sam ja to tako dozivljavao. Zeleo sam da tu radost podelim sa drugima i pokazem da mi Romi umemo vise, a Romima pokazem da je zelja i upornost pola uspeha.

* Kako mislite da bi se moglo doprineti edukaciji Roma? Da li je pozoriste pravi nacin?

Mozda nije pravi, ali je jedan od nacina da se ljudima pokaze da uspeh zavisi i od nihovog napora i da se skolovanjem i obrazovanjem lakse integrise u drustvo i postizu rezultati.

* Kako posmatrate relaciju: medijska slika i situacija u kojoj se Romi nalaze kao nacionalna manjina?

Mnogo mi smeta sto nema realne slike o narodu i sto se mnogi trude da kroz razlicite nacine predstave narod stavljajuci u isti kos citavu naciju. Postoje ljudi koji su se integrisali u drustvo odrastajuci u urbanim sredinama i jedan veliki broj ljudi koji su dosli sa raznih strana u bekstvu od razlicitih sila, u velikoj bedi odrastajuci u drugacijim sredinama sa potpuno drugacijim mentalitetom i bez nacina da se integrisu, jer nemaju ni podrske ni zelje da se nadju u boljoj poziciji. Nema realnih drzavnih zakona o prosjacima na ulicama, a ni privilegije za obrazovanje i zaposljavanje nepismenih. Uglavnom se tim pitanjima bave neke male nevladine organizacije koje se takodje bave i resavanjem takvih problema od projekta do projekta. U stvari, dok postoji neka crkavica u kasi. A posle, sve je prepusteno slucaju i ulici. Mora da se donesu pravi i strogi zakoni kao i da se osnuje drzavni fond koji ce se baviti svim ovim i drugim pitanjima vezanim za integraciju u drustvo, kontrolu kriminala i podizanje standarda zivota Nije tesko samo treba hteti…

* Da li ljudi na ovom podrucuju dovoljno poznaju Rome i njihove obicaje i da li se trude da ih upoznaju? Vi ste vasom knjigom Da li govoris romski? pokusali da poboljsate tu komunikaciju?

Moram reci da se veoma malo poznajemo, jer predrasude rastu zbog neznanja i nepoznavanja. A, s obzirom da ljudi imaju mnogo briga u sredini u kojoj zive i nemaju mnogo vremena da se bave upoznavanjem jer nemaju interesa, a oni koji su to hteli vrlo lako i veoma brzo zavole jedan uplaseni i veoma pitom narod, pun emocija i volje za zivotom…. Moja knjiga je zaista mnoge ljude zainteresovala jer nije dosadni recnik po kome ces naci neku rec vec je mali vodic kroz jezik i kulturu na jedan malo jednostavniji nacin a prevedena je i na engleski tako da se sa jezikom upoznaju i drugi narodi u Europi…

* Premijera predstave Kako je, tako je odrzala se 10.oktobra. Ova premijera je oznacila postojanje prvog profesionalnog romskog teatra sa sopstvenim prostorom? Po cemu se ova predstava razlikuje od ostalih koje ste rezirali?

Ovo je prva predstava u kojoj smo se svi kao kolektiv prepustili stvaranju i bavili se umetnoscu za razliku od predhodnih gde smo prvo smisljali kako cemo da osmislimo scenu koja je umetnicki bogata, velika, a finansijski jeftina… Sada sam ja kao reditelj imao prostora da razmisljam umetnicki i pustim da ideje prelaze u stvarnost, a emocije teku ka publici.

* Koju tematiku cete obradjivati u sledecem projektu?

Uglavnom zivot Roma i njihove jake emocije vezane za ljubav, stradanje, strast i sve ono sto bi moglo da opise jedan narod ali i druge teme. Kao Sekspirovog Hamleta ili Otela.

* Sta je za vas pravo pozoriste?

Energija, emocija, strast! Mesto gde mozes sve i ne mozes nista! Meni pozoriste energetski odgovara, ispunjava me, cini me srecnim. Ja volim, ne ja obozavam pozoriste.


Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike

Srbije, Izvrsnog veca Vojvodine i Opstine Indjija

Predstavu pomogli: Salon vencanica BELTIS i Radionica “Tri-S+”, Indjija

BRIDGE Debata uživo i direktno iz CZKD (Beograd) i KIJAC (Priština)
sreda, 10.decembar 2008.
18:00, CZKD


Možemo li zajedno ostvariti bolju budućnost?
Šta mislimo jedni o drugima, koje to predrasude imamo jedni prema drugima?
Kakve slike u medijima prezentujemo jedni o drugima?
Ima li trenutno bilo koje tema iz bilo koje oblasti (kultura, društvo, politika, ekonomija…) koja nas može spojiti?
 
Cilj emisije je da se razmene ideje i mišljenja koja bi omogućila otvaranje jedne političke i kulturne komunkacije između dva naroda.
 
Učesnici debate u Beogradu                                           
Zoran Ostojić (Liberalno demokratska partija) 

Bojan Tončić, novinar dnevni list DANAS i e-novine
 
Učesnici debate u Prištini
Ylber Hysa, politički analitičar (član pregovaračkog tima u Beču
)
Arber Vllahiu, novinar BBC u albanskoj redakciji
 
Debata će biti održana u CZKD – Centar za kulturnu dekontaminaciju-Beograd
i u KIJAC - Kosovo Institute of Journalism and Communication -Priština
 
U organizaciji radija Urban.FM iz Prištine
Mapiranje sećanja: politike sećanja u bivšoj Jugoslaviji, regionalni seminar
četvrtak, 11.decembar 2008. − 13.decembar 2008.
10:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju ima čast da najavi regionalni seminar Mapiranje sećanja: politike sećanja u bivšoj Jugoslaviji koji se održava od 11. do 13. decembra 2008. godine. Cilj seminara je da okupi umetnike/umetnice i aktiviste/aktivistkinje, naučne radnike/radnice i istraživačice/istraživače, koji svojim radovima, u polju kulture i umetnosti, kritički preispituju sadašnje prakse sećanja i zaborava u društvima bivše Jugoslavije.
 
Metodološki, seminar se bazira na diskusiji među učesnicima na temu sadašnjih i budućih izazova koji su pred njima u njihovim inicijativama sećanja. Rezultat saradnje svih učesnika u seminaru će biti mapa koja će sadržavati koncepte, metodologije i ciljanu publiku svojih inicijativa sećanja – mapa koja će pomoći učesnicima da planiraju i orijentiraju sledeću fazu svog puta na inicijativama sećanja. Ovo će predstavljati prvi korak ka davanju odgovora na važna pitanja kao što su: ko smo ’mi’ koji vršimo kritičke intervencije u polju sećanja u bivšoj Jugoslaviji? U kom pravcu želimo da idemo u svojim inicijativama i šta nam može pomoći da dođemo tamo gde želimo da stignemo? Ko i šta nam može pomoći, a ko i šta nas može sprečiti na našem putu? Ko su potencijalne kolege i partneri na našem putu?
 
Bivša Jugoslavija je raskrsnica sećanja na kojoj se konstantno pregovaraju gubitak i trauma, identitet i pripadnost, prošlost i zajedništvo. U kontekstu sve većeg broja inicijativa čija je centralna tema sećanje i prisećanje, preovladava implicitna pretpostavka da sve inicijative imaju istu svrhu i iste cljeve. Svrha ovog seminara je da otvori prostor i stvori kreativne uslove u kojima se mogu artikulirati i diskutovati sličnosti i razlike uvida, koncepta i politika koje svaka od ovih inicijativa razvija i za koje se zalaže. Cilj nam je da pospešimo diskusiju tako što ćemo pozvati umetnike/umetnice i aktiviste/aktivistkinje, naučne radnike/radnice i istraživačice/istraživače da razgovaraju o svojim inicijativama u sledećim okvirima:
 
1) Subjekt sećanja: koje su grupe/zajednice uključene u aktivnosti u kojima se razvija sećanje na socio-političke promene od 1990-tih do danas.
2) Materijalnost sećanja: kroz koje se konkretne materijalne prakse ove grupe/zajednice sećaju i kako se ove prakse ostvaruju?
3) Politika sećanja: u ime kojih politika se ove grupe/zajednice sećaju? Mogu li se sećanja iskoristiti za razvijanje vizije i artikulaciju emancipujuće i transformativne politike? Šta bi takva emancipujuća i transformativna politika sadržavala?
 
PROGRAM SEMINARA
 
Četvrtak, 11. decembar
 
19.30, Svečano otvaranje seminara,
Dušan Makavejev i Mirko Tepavac, pozdravni govor;
Borka Pavićević i Damir Arsenijević, uvodno obraćanje organizatora;

20.00, Sezgin Boynik “Šta sam naučio od Crnog talasa“
(istraživanje, prezentacija sa ilustracijama, uz specijalne goste)
 
 
Petak, 12. decembar
 

10.30-11.30, Mapiranje sećanja #1

Svetlana Slapšak,
Branislav Dimitrijević,
Branimir Stojanović,
Moderator: Damir Arsenijević
 
12.00-13.00, Mapiranje sećanja #2
Obrad Savić,
Dejan Ilić,
Milena Dragićević - Šešić
Moderatorka: Borka Pavićević
 
13.15-14.00, Mapiranje sećanja #1, diskusija
 
15.30-16.30, Mapiranje sećanja #3
“Škola izostavljenih studija”, Ivan Kucina,
“Leksikon Yu-mitologije”, RENDE/POST SCRIPTUM,
“Moderna”, Branka Prpa,
“Mimikrija, konverzija, reparacija”, Ines Prica,
Moderatorka: Danijela Makstorović
 
17.00-17.45, Mapiranje sećanja #3, diskusija
 
18.00-18.30, Mapa 1/2, završna diskusija prvog radnog dana
 
19.00, projekcija filma
POSAO SNOVA [DREAM JOB],
(režija: Danijela Majstorović, BiH/Hrvatska, 2005, 51 min.),
uz uvodnu reč autorke
 
  
Subota, 13. decembar
 
10.30 - 11.30, Mapiranje sećanja #4
Stacion, Priština, Albert Heta,
Prelom kolektiv, Beograd, Dušan Grlja,
Kuda.org, Novi Sad, Branka Ćurčić,
Reset/Grad, Tuzla, Jasmina Husanović;
Moderator: Svebor Midžić
 
11.30-12.15, Mapiranje sećanja #4, diskusija
 
12.30-13.30, Mapiranje sećanja #5
“Repopeja - Šta smo jutros bili”, Aleksandar Đerić,
“Nacionalni paviljon”, Milica Tomić,
“Grupa spomenik”, TBA,
“Nema toga što čovek ne može, ono što ne može, on to zaboravi”
i drugi projekti, Nikoleta Marković
Moderator: Vladimir Tupanjac
 
13.30-14.30, Mapiranje sećanja #5, diskusija
 
16.00 -16.45, Mapiranje sećanja #6
”Bilježenje grada, bilježenje vremena”, Bacači sjenki,
“Pejsaži“, “Solidarnost“ i drugi projekti, Darinka Pop-Mitić,
“366 rituala oslobadjanja”, Igor Grubić,
“Vlastito iskustvo”, Radonja Leposavić
Moderator: TBA.

17.00-17.45, Mapiranje sećanja #6, diskusija

17.45-19.00, Mapa 2/2,
diskusija o predstavljenim projektima drugog radnog dana

 
BUDUĆI KORACI - završna diskusija sa svim učesnicama/učesnicima seminara “

Mapiranje sećanja: politike sećanja u bivšoj Jugoslaviji“



>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Seminar je deo projekta ZAJEDNICA SEĆANJA koji se relizuje kroz partnerstvo Centra za kulturnu dekontaminaciju sa različitim institucijama i pojedincima iz regiona. Realizaciju projekta pomogli: ERSTE Fondacija, Ambasada Švajcarske u Beogradu, Telekom Srbije, Ministarstvo kulture Republike Srbije i Evropski fond za Balkan
 
Evropska budućnost Hrvatske i Srbije, tribina
petak, 19.decembar 2008.
12:00, CZKD

 Reč je o projektu "Vreme izazova" koji nedeljnik "Vreme" realizuje u saradnji s nemačkom fondacijom "Friedrich Ebert".
 
Skup je posvećen odnosima Srbije i Hrvatske koji su, po opštoj oceni, na najnižem nivou od 2000. godine.Evropske perspektive dve države,poboljšanje privrednih veza kao i pomirenje i poboljšanje odnosa su glavne teme razgovora na ovoj tribini.
 
Učestvuju:
 
Prof.dr. Vesna Pusić - predsjednica Nacionalnog odbora, predsjednica Kluba zastupnika HNS-a,
Prof.dr. Milorad Pupovac – predsednik odbora za međuparlamentarnu saradnju Hrvatskog sabora,
poslanik SDSS-a u Hrvatskom saboru,
Petar Kuntić – predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini,
Laslo Varga - predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije
Mihailo Vesović - potpredsednik Privredne komore Srbije
               
 
Moderatorka i voditeljka tribine je novinarka nedeljnika Vreme
Tanja Tagirov.
 
 
Promocija knjige ,,Biografija Sarajeva, ‘92- ‘93’’, autor Edo Hozić
petak, 19.decembar 2008.
18:00, CZKD


Učestvuju:
Prof.dr. Senadin Musabegović,
Petar Luković,
Filip David i
Edo Hozić
Novogodišnja prodajna izložba u organizaciji udruženja Felicitas
utorak, 23.decembar 2008.
18:00, CZKD

 
Felicitas je neprofitna, nereligiozna, nepolitička organizacija koja se bavi
problemima radnika, a prevashodno žena, u formalnoj i neformalnoj ekonomiji i
problemima nezaposlenosti.
 
www.felicitas.org.yu
PRIČE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights)

film inspirisan Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima

PRIČE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights) film inspirisan Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima
petak, 26.decembar 2008.
19:00, CZKD

CULTURE: Marina Abramović, Dominique Gonzalez-Foerster/Ange Leccia, Daniela Thomas, Apichatpong Weerasethakul

DEVELOPMENT: Sergei Bodrov, Murali Nair, Idrissa Ouedraogo

DIGNITY AND JUSTICE: Shira Geffen/Etgar Keret, Runa Islam, Bram Schouw, Abderrahmans Sissako, Pablo Trapero

ENVIRONMENT: Jia Zhang-Ke, Francesco Jodice, Pipilotti Rist, Sarkis

GENDER: Armagan Ballantyne, Saman Salour, Teresa Serrano

PARTICIPATION: Hany Abu-Assad, Chrales de Meaux, Jasmila Žbanić

Muzika u filmu: Michael GalassoNeki od najpriznajitih svetskih reditelja i vizuelnih umetnika ujedinili su svoje kreativne snage i tako se pridruzili obelezavanju 60-godisnjice donosenja “Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima”. Tako je nastao zajednicki film ciji je naslov – PRICE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights).
 
Film je rezultat inicijative koja je pokrenuta pod okriljem Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih Nacija i koja je realizovana kroz partnerstva sa Evropskom Unijom, Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom za kulturu i komunikaciju Republike Francuske i neprofitnom organizacijom SESC iz Sao Paola (Brazil).
 
Osmišljen i produciran od strane inicijative ART for The World, PRICE O LJUDSKIM PRAVIMA (Stories on Human Rights) je prvi filmski projekat oko kog su na ovom nivou okupljeni filmski reditelji i vizuelni stvaraoci, koji, sluzeci se univerzalnim jezikom umetnosti, u svojim filmskim pricama obradjuju 6 motiva/tema cija su zajednicka mesta upravo oni ideali na kojima je zasnovana “Univerzalna deklaracija”: kulturno nasledje i stvaralastvo, pravda i dostojanstvo, životna okolina, rodna ravnopravnost, jednakost za sve i razvoj drustva u skladu sa opstim interesima.
 
PRICE O LJUDSKIM PRAVIMA sadrze ukupno 22 kratka filma koji zajedno cine celinu cije je trajanje oko 80 minuta. Film je titlovan na engleski jezik.
 
 
Realizaciju programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju podrzao je Fond za otvoreno drustvo Srbije.
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2014