Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA 2009
Promocija knjige Bezumnik, autor Raša Kominac
subota, 31.januar 2009.
12:00, CZKD


Učestvuju:
Jovan Ćirilov,
Vuk Stambolović,
Enes Halilović,
Milojko Milićević i
autor, Raša Kominac

 

Moderatorka razgovora: Borka Pavićević
Promocija knjige "Raspad Jugoslavije na filmu – estetika i ideologija u jugoslovenskom i postjugoslovenskom filmu", autor Pavle Levi
petak, 6.februar 2009.
19:00, CZKD


Učestvuju:
Branko Vučićević,
Miroljub Stojanović,
Nebojša Jovanović i
autor

Moderatorka razgovora: Borka Pavićević

O autoru:
 
Pavle Levi, rodjeni Beogradjanin, vandredni je profesor istorije i teorije filma na katedri za umetnost i istoriju umetnosti Univerziteta Stenford (SAD).
Autor je većeg broja radova o evropskim kinematografijama, avangardnom filmu i psihoanalitičkoj teoriji filma.
 
Knjigu objavila Biblioteka XX vek
Multimedijalna izložba ''Republika mnogih kultura. Poljsko nasleđe''

Multimedijalna izložba ''Republika mnogih kultura. Poljsko nasleđe''
ponedeljak, 9.februar 2009. − 15.februar 2009.
19:00, CZKD

Izložba, kroz predstavljanje spomenika pismenosti, prikazuje uticaj  raznih naroda na poljsku kulturu.
 
Izložba se sastoji od  multimedijalnih pultova, na kojima su predstavljeni kratki filmovi posvećeni raznim kulturama koje su imale uticaj na razvoj savremene poljske kulture.


"DŽINOVSKE ŽENE PREDSTAVLJAJU NAJBOLJU PREDSTAVU U GRADU"
petak, 20.februar 2009. − 21.februar 2009.
20:00, CZKD

Autori i izvođači: Dragana Bulut, Gillie Kleiman, Ligia Soares
Dramaturgija: Ana Vujanović
Trajanje: 50 minuta
Ulaz: 100 dinara
 
"Džinovske žene predstavljaju najbolju predstavu u gradu" jeplesna predstava koja obećava zabavu, virtuoznost i oštrinu kroz lepotu, inspiraciju, emociju! A svakako, tu su i nezaobilazna društveno-politička angažovanost i teoretska potkovanost plesača. Ovi aspekti vas neminovno uvlače u interakciju, provociraju i šokiraju. Pokazujući krucijalnu moć inovacije i slepog praćenja aktuelnih trendova, predstava računa na postizanje istorijskog značaja i obećava stvaranje novih paradigmi za plesnu scenu budućnosti.


Projekat je pokrenut 2008. godine, od strane Dragane Bulut (Srbija) u saradnji sa Gillie Kleiman (Engleska) i Lígijom Soares (Portugal), i uz dramaturšku podršku Ane Vujanović.
Rad na projektu je započeo u okviru DanceWEB stipendije u Beču tokom leta 2008. Nakon toga, rad je nastavljen u Berlinu, gde je razvijan i predstavljen u Tanzfabriku. Poslednja faza rada odvijala se u Beogradu početkom 2009. godine.
Projekat je finansijski podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, i izveden uz podršku Stanice-servisa za savremeni ples, Ustanove kulture Vuk Karadžić - Beogradskog plesnog centra, Centra za kulturu Stari Grad, CZKD-a, Mime Centra i Tanzfabrika (Berlin).

Džinovske žene su deo ,,Embassy Of" internacionalnog kolektiva umetnika.
Vahida Ramujkić, Blatobran i CZKD predstavljaju  
javnu radionicu obrade reciklinarinih plasitičnih kesa
Vahida Ramujkić, Blatobran i CZKD predstavljaju javnu radionicu obrade reciklinarinih plasitičnih kesa
nedelja, 22.februar 2009.
17:00, CZKD

Donesite zalihe  plastičnnih kesa iz vaših kuhinja i vratite se kući sa cegerom, novčanikom, papučama, abažurom za lampu, zmajem, keceljom koje ste sami napravili!

Fundiranje, heklanje, tkanje, šivenje!


FINALE eksperimentalne radionice reciklaže plastičnih kesa koja je održana od 24. januara do 15. februara u studiju Blatobran. Svi posetioci su pozvani da ponesu plastične kese i od njih naprave neki koristan ili dekorativan proizvod. Polaznici radionice demonstriraće tehnike obrade plastičnih kesa: fundiranje, tkanje, heklanje, šivenje itd. koje će posetioci moći na licu mesta da nauče i isprobaju.

 

 Pretvorite svoju noćnu moru u omiljeni predmet!

 

images
Veče Indije u Beogradu
petak, 27.februar 2009.
20:00, CZKD



Veče indijske etno-duhovne muzike, pesama, plesa i kulture koje će vam predstaviti beogradska grupa "Kamala", Violeta Purhajmer i Saćinandan Swami.

Cena ulaznice je 300 dinara.


Grupa "Kamala" će na izvornim indijskim instrumentima izvoditi tradiocionalnu indijsku muziku, dok će vam Violeta Purhajmer predstaviti tradicionalne i savremene indijske plesove.
Upoznaćete i Saćinandana Swamija, pisca, duhovnika, tragaoca ipredavača. Poreklom iz Nemačke, srcem iz Indije, a (kako i sam kaže) Beograđanin iz prošlog života. Kroz predavanje "Nauka o  
samospoznaji" (The Science of Self-Discovery) predstaviće nam  
staroindijski pogled na slojevitost nas samih; ko smo zapravo mi; šta se krije ispod maski, materije, uma i astralnog tela. Kroz putopisnu slajd projekciju provešće nas kroz mističnu oblast  
Vrindavana (severna Indija).

Za kraj, svakom somosa - ambasador indijske kuhinje.

Prodaja ulaznica na licu mesta, a rezervacije na telefon 0642428630 (Nataša)

Organizuje "Društvo prijatelja Indije" u saradnji sa "Vaišnavskom  
Verskom Zajednicom"
Promocija knjige “Kakva ili kolika država”, autorke Olge Popović-Obradović Promocija knjige “Kakva ili kolika država”, autorke Olge Popović-Obradović
subota, 28.februar 2009.
12:00, CZKD

Učestvuju:
Dubravka Stojanović
Marija Draškić
Srđan Milošević
Ivan Vejvoda
Mirko Đorđević

Medijatorka razgovora: Sonja Biserko


 

Obeležavanje 8. marta, svetskog dana žena – Sto prva godina u ženskoj solidarnosti!
nedelja, 8.mart 2009. − 9.mart 2009.
16:00, CZKD


      Mreža Žena u crnom uz podršku ženskih grupa iz Bosne i Hercegovine u koordinaciji sa Žene ženama na međunarodni dan akcija ženske solidarnosti, akcija za radna prava žena i socijalnu pravdu, za ženska ljudska prava, organizuje niz zajedničkih aktivnosti.

- 8. marta 2009. godine navršava se 101 godina od obeležavanja 8. marta.
Na 100 godišnjicu 8. marta 2008. godine Ženama u crnom vlasti Republike Srbije su zabranile javno obeležavanje ovog izuzetno važnog datuma međunarodog dana borbe za ženska ljudska prava, čime je Beograd bio jedina evropska prestonica, ali i jedna retkih u svetu, u kome nije bilo dozvoljeno javno obeležavanje 8. marta. Zahvaljujući solidarnosti civilnog društva u Srbiji i pritisku na organe vlasti, Žene u crnom su održale javne manifestacije pod sloganom 'Odloženi 8. mart - Dosta zabrana, nasilja i straha! Slobodne građanke, nikad podanice!'.
 
- 8. marta 2009. godine navršava se i deset godina od godišnjice Deklaracije o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava UN (Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinki i pojedinaca, grupa i društvenih organa u unapređivanju i zaštiti univerzalno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, usvojena od strane Generalne skupštine UN, 8. marta 1999.)
      Položaj braniteljki ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, aktivistkinja za mir u Srbiji veoma je težak. Braniteljke se suočavaju sa teškoćama u odnosima sa državnim organima, a posebno su izložene nedržavnih aktera, što je posledica nedostatka političke volje da se raskine sa veoma ozbiljnim teretom nedavne prošlosti.

      I ovog puta naglasak će biti na zahtevima za poštovanje braniteljki ljudskih prava i primeni međunarodnih dokumenata vezanih za njihov položaj. Ženska solidarnost i uzajamnu podršku izvan i iznad svih državnih, etničkih, verskih granica i podela postaće vidljivija. Zajedno sa drugim autonomnim ženskim grupama povodom 8. marta Žene u crnom organizuju akcije protiv svih vidova diskriminacije nad ženama.          

Program:
 
Nedelja, 8. mart
 
16.00  – 16.40
Šta nas povezuje?
 
16.45  – 17.15
O koaliciji Rekom – Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (Rekom) govori Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo, Beograd
 
17.30  – 19.00
Promocija malog Sajma ženske misli i akcije (izložba naših aktivističkih simbola), promocija zbornika Žene za mir u izdanju Žena u crnom, kao i drugih izdanja ženskih grupa, projekcija dokumentarnih filmova: Reagujmo dok ne bude kasno – akcija povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama (Žene na delu) i Odloženi 8. mart – Nikad podanice, uvek građanke! Žena u crnom.
 
Moderatorke: Marija Perković, Žene u crnom, Sremski Karlovci i Snježana-Nježa Mrše, grupa Most, Beograd
 
  
Ponedeljak, 9. mart
 
10.00  – 11.30
Bezbednost braniteljki ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, aktivistkinje za mir, angažovane umetnice, novinarke...
Sesija povodom 10 godišnjice Deklaracije o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava UN (Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinki i pojedinaca, grupa i društvenih organa u unapređivanju i zaštiti univerzalno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, usvojena od strane Generalne skupštine UN, 8. marta 1999.)
 
10.00 – 10.15
Predstavljanje publikacije Koalicije za zaštitu branitelja/ki ljudskih prava, prezentira Jelena Đorđević, Anti trafiking centar, Beograd
 
10.15 - 11.30
Izveštaji sa terena, govore:
Nada Dabić, Esperanca, Novi Sad
Jovanka Brkić, Žene u akciji, Velika Plana
Katarina Jozić, Komitet pravnika za ljudska prava/Jukom, Beograd
Zorica Mršević, Zamenica zaštitnika građana, Beograd
Maja Savić, Labris, Beograd
Aida Ćorović, Urban-In, Novi Pazar
Svetlana Lukić, Peščanik/B92, Beograd
Dijana Milošević, Dah teatar
Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd
Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Republike Srbije
Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije – NUNS
 
Moderatorka: Jelka Jovanović, agencija BETA i Marinika Čobanu, Građanska akcija za ljudska prava, Pančevo
 
11.30 – 13.30
Ženski mirovni marš 8. mart – sto prva godina u ženskoj solidarnosti!
 
 
15.00 - 17.00
Antropologija potrošnje – promocija knjige istoimenog naslova i razgovor o učincima globalizacije na položaj žena , „Kako biti aktivistkinja u potrošnji“
Učestvuje Ildiko Erdei, docentkinja na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
 
17.30 – 18.00
Ženska strana rata: promocija izdanja Žena u crnom, govori Lina Vušković, Beograd
 
 
       Obeleževanje osmomartovskih aktivnosti podržavaju i Autonomni ženski centar, Anti-trafiking centar, Labris, Glas razlike, Rekonstrukcija ženski fond, Centar za mir i razvoj demokratije, Gay-Strejt alijansa, Ženske studije, kao i grupe za ljudska prava Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški komitet ljudskih prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Socijaldemokratska unija, ŽINDOK, Fond za humanitarno pravo.


Tribina: »Srbija i kriza: ima li predaha od loših vesti?«
petak, 20.mart 2009.
13:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva na tribinu »Srbija i kriza: ima li predaha od loših vesti?« u organizaciji beogradskog nedeljnika »Vreme« i fondacije »Friedrich Ebert«.
Tema tribine je svetska ekonomska kriza i uticaj na Srbiju u području monetarne i finansijske politike.
 
Na tribini će govoriti:
 
Radovan Jelašić – guverner Narodne banke Srbije
Mijat Lakićević – urednik u dnevnom listu Blic
Milan Ćulibrk- novinar magazina Ekonomist
 
Moderator i voditelj tribine je Dimitrije Boarov – novinar nedeljnika Vreme
 
Ovo je prva u seriji od pet tribina koje će "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert" organizovati ove godine. Već 8 godina projektom "Vreme izazova" nedeljnik "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert" žele da pokrenu javnu diskusiju o pitanjima koje treba brzo i efikasno rešiti.
UPC „Vuk Karadžić“, Kult Teatar i Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas pozivaju na predstavu «SUTEREN» po motivima dramskog teksta «EMIGRANTI» Slavomira Mrožeka

UPC „Vuk Karadžić“, Kult Teatar i Centar za kulturnu dekontaminaciju Vas pozivaju na predstavu «SUTEREN» po motivima dramskog teksta «EMIGRANTI» Slavomira Mrožeka
petak, 27.mart 2009.
20:00, CZKD


Uloge:
Bosanka – Tatјаnа Kecman
Srbijanka – Маriја Оpsеnicа
Cena karte - 300 dinara   



      Dve žene, izbegle sa prostora bivše SFRJ, slave Novu godinu u iznajmljenom podrumu u tuđini.
Jedna je tipičan primer gastarbajtera, koji gladuje i štedi na svemu i svačemu. Ona ima samo jedan cilj ispred sebe – napraviti kuću u svom selu, na tri sprata, da svi puknu od muke!!! Krije od cimerke svoje krvavo zarađeni novac i ne stidi se da bezobrazno pozajmljuje cigare, kafu, hranu... Druga je potpuno drugačija, pravi knjiški moljac, dosadna logorejašica. Ona, opet za razliku od prve, koja rinta kao stoka, ne radi ništa, baš ništa. Po celi dan se izležava i navodno piše knjigu, neko veliko delo. Samo nikako da je napiše.
Dva potpuno različita karaktera prinuđena da žive zajedno, osuđena da trpe situaciju koju nisu zaslužili, troše svoj život, negujući nadu o povratku i boljem životu. Šta njih dve mogu da učine?
         Cela priča bi verovatno bila tužna da se tu nije slučajno našla flaša skupog, stranog, „okupatorskog alkohola. Nakon prvog gutljaja, koji savršeno legne na prazan stomak, slavlje počinje.
 



Svetlost u podrumu
 

Predstava „Suteren”, adaptirana prema tekstu Slavomira Mrožeka, odigrana je 17. jula na improvizovanoj sceni u podrumu Doma omladine u Pančevu. Tatjana Kecman i Marija Opsenica, odlične glumice Teatra „Kult”, pokazale su da je za pravu umetnost dovoljno malo prostora kombinovanog s vrhunskom glumačkom tehnikom i emocijama, nastalim apsolutnom projekcijom u likove koji se tumače.

Tragikomična priča o životu dveju gastarbajterki s naših prostora, Bosanke i Srbijanke, teško da može ikoga da ostavi ravnodušnim. Zarobljene svojim pogrešnim uverenjima i fantazijom o lepšoj budućnosti, one puštaju da sadašnjost prolazi mimo njih, kao jedan od vozova na železničkoj stanici u koje Bosanka netremice gleda. Pitajući se gde je i šta je ta budućnost i da li je imigrantima s prostora bivše Jugoslavije moguće da ostvare svoje snove o „normalnom” životu dve junakinje se sukobljavaju i otkrivaju svoje slabosti, zablude i krajnju nemoć da bilo šta dostignu.

Crno-bela tehnika građenja likova, koji se razlikuju u svemu, osim po poreklu, pokazala se kao odličan izbor za podvlačenje osnovne teme. Bilo da se nalaze u tuđini da bi zaradili za život u „domovini”, bilo da su utekli kao politički neistomišljenici, nad njima je ista senka prognanika, tuđinaca i izgubljenih duša koje robuju svojim fiks-idejama. U slučaju lika Bosanke, te ideje su vrlo jednostavne, svedene na san o četvorospratnici u rodnom selu, koju će izgraditi kada se vrati i neće više morati da jede hranu iz konzervi, pogotovu onu koja je za pse.

Lik Srbijanke je mnogo mutniji. Ona je filozof koji ima neku samo sebi znanu misiju, stalno razmišlja o suštini egzistencije i proučava i smeje se plotskim nagonima svoje cimerke u suterenu. Ipak, kroz razvoj drame, ona je suočena sa činjenicom da joj previše priče i filozofiranja ne mogu ispuniti sopstvenu prazninu. U tuđini, daleko od svega, ona ne ume da piše protiv represivne vlasti u domovini, jer nema više onog straha koji joj je bio osnovni pokretač da kaže šta misli. Gledanje vozova i spuštanje na nivo ulepšavanja stvarnosti na način na koji to čini prizemniji lik Bosanke i malo svetlosti u podrumu njihove zajedničke koegzistencije ostaju kao poslednja nada, a svako preterano razmišljanje vodi u ambis i tragediju.

Treba pohvaliti način na koji su glumice, posebno Tatjana Kecman, interpretirale svoje likove. Slobodno se može reći da je u predstavi izbrisana granica između glume i stvarnosti, a spontanost improvizacija i odlična uigranost glumica ostavila je na publiku utisak da prisustvuje pravom razgovoru dveju žena kojima se sve to zaista događa. Kecmanova ima neverovatnu sposobnost da bude komičar u najtragičnijim scenama, a da ne izgubi ništa od dubine svog lika. Pored toga, pokazala je da do najsitnijeg detalja razume mentalitet neobrazovanih žena iz Bosne i sve specifičnosti njihove psihe. Umela je da pokaže i njihove mane i vrline na pravi način, bez karikiranja, autentično i spontano.
images
Narodna biblioteka Srbije i Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuju 
predavanje Dubravke Ugrešić i razgovor na temu:
O čemu govorimo kada govorimo o književnosti?
Narodna biblioteka Srbije i Centar za kulturnu dekontaminaciju najavljuju predavanje Dubravke Ugrešić i razgovor na temu: O čemu govorimo kada govorimo o književnosti?
subota, 28.mart 2009.
19:00, CZKD

Razgovor vodi Dejan Ilić, izdavač.


Ako niste u prilici da prisustvujete predavanju i razgovoru sa Dubravkom Ugrešić,
uključite su u audio-streaming, uživo iz Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Početak: Subota, 28.03.2009. u 19h
czkd uživo

(Napomena: za slušanje streaming-signala je potrebno da imate instaliran
program (player) koji to omogućuje: Winamp, VLC Player, Real Player...)



[[ Nekoliko dana pošto je objavljena lista nominacija za prestižnu medjunarodnu nagradu Men Buker (Man Booker International Awards), ne kojoj se našla u društvu velikana savremene književnosti medju kojima su i nobelovac V.S. Najpol, Piter Keri, Džojs Kerol Outs, Mario Vargas Ljosa i Antonio Tabuki, Dubravka Ugrešić, sasvim ekskluzivno i 'uživo', u razgovoru sa beogradskom publikom, čitaocima, kolegama…]]

Tema predavanja i razgovora biće dihotomija između tzv. autonomije književnosti i književnoga angažmana, šta se dogadja s tekstom kada tekst promeni kontekst, ili o internacionalizaciji književnog teksta, o savremenoj tehnologiji i promeni suštine književnosti kakvu smo do sada znali.

Dubravka Ugrešić objavila je knjige priča "Poza za prozu" (1978) i "Život je bajka" (1983), romane "Štefica Cvek u raljama života" (1981), "Forsiranje romana-reke" (1988), "Muzej bezuvjetne predaje" (1997), "Ministarstvo boli" (2004) i "Baba Jaga je snijela jaje" (2008), i zbirke eseja "Američki fikcionar" (1993), "Kultura laži" (1996), "Zabranjeno čitanje" (2001) i "Nikog nema doma" (2005). Kao gostujući predavač redovno saradjuje sa prestižnim evropskim i američkim univerzitetima. Za svoju prozu i eseje dobila je brojne medjunarodne nagrade i priznanja. Napustila je Hrvatsku 1993. godine. Tokom poslednje decenije živi u Amsterdamu. Bavi se spisateljskim radom, a osim proznih dela koja su prevodjena na gotovo sve evropske jezike, njeni tekstovi i eseji često se mogu naći u časopisima koji izlaze u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i drugim evropskim zemljama.

 
file attachments:
MP3  
images
Međunarodno Putujuće Bijenale Teherana URBAN JEALOUSY, stanica Beograd
petak, 10.april 2009.
20:00, CZKD

Zatvaranje bijenala
Koncert elektronske i eksperimentalne muzičke forme
Lukatoyboy (Srbija) http://www.myspace.com/lktyby , Bob Milosevic (Beograd) http://www.mfru.org/index.php?id=51, K.O.F.Y (Srbija) http://www.myspace.com/mykofy, 2/5 BZ (Turska) http://www.2-5bz.com

Putujuće Tehransko Bijenale je putujuća izložba i manifestacija multimedijalnog karaktera (crtež, fotografija, poster, video, instalacija, audio-vizuelni performans i muzički program/koncerti) koja ima za cilj da se poveže sa mestom održavanja i uspostavi značajnu razmenu i saradnju sa domaćim okruženjem. Pored toga što putuje sa velikim brojem radova prikupljenih pred svaku stanicu održavanja, ona ima za cilj da doda i radove domaćih umetnika koje bi predstavila i promovisala zajedno sa velikim brojem umetnika iz drugih zemalja koji učestvuju u Bijenalu.
            Ovo bijenale, naslovljeno „Urban Jealousy“ je nastalo kao potreba i želja mladih ljudi za komunickacijom sa svetom. Postavlja se pitanje pozicije mladog umetnika u odnosu na dešavanja oko njega. Ovo je globalna potreba mladih koji kroz metaforu „žaluzine (jealousie)“ izražavaju svoj položaj u odnosu na savremenu, visoku kulturnu scenu. Značaj održavanja izložbe specifično u Beogradu je proširivanje, bogaćenje i promocija kulturne razmene, razumevanje drugačijih kultura kao i interreagovanje prvenstveno mladih ljudi. Otvoreni poziv za izlaganje je naišao na veliki odziv ljudi širom sveta. Izložba se kreće iz grada u grad (iz zemlje u zemlju), time postajući sve bogatija i raznovrsnija u sadržaju.
            Kustosi i organizatori izložbe su Amirali Ghasemi (Iran) i Serhat Köksal (Turska).  Berlin je bio druga stanica održavanja bijenala posle Istanbula.
            U Beograd se očekuje dolazak najmanje 20 ljudi koji su kustosi-organizatori, učesnici muzičkog programa, zatim umetnici izlagači na bijenalu i tehnička podrška. Dosadašnja tema Bijenala je bila, i menja se u skladu sa kontekstom, džentrifikacija urbanih sredina. Tema je odgovarala velikim gradovima gde se i održala, Istanbulu i Berlinu.
            Kao program bijenala u Beogradu, planirani su mnogi događaji na više mesta sa, ovog puta, akcentom na interakciji sa publikom i saradnjom sa domaćim umetnicima.
 
            Pozvani gosti iz Irana su sledeći: Seyed Alireza Tabatabei, Amin Dehnavi, Amir Nasr Kam Gooyan, Arash Salehi Ghomi, Seyed Bijan Moosavi, Farid Jafarisamarghandi, Haleh Ghasemi, Hamed Hamidzadehmahdian, Hamed Sahihi, Mina Mohseni, Mousa Kamali Chahooei, Mohsen Rastani, Rozita Sharafjahan, Rouein Nabizadeh Haghighi, Samira Eskandarfar, Tara Tabassomi, Kaveh Kateb, Navid Azimi Sajadi i Sayena Mostaed.
PLES SA OCEM PLES SA OCEM
četvrtak, 16.april 2009.
20:00, CZKD

Scenario i režija: Nenad Čolić
Glumci: Ranko Trifković, Dejan Stojković, Maša Jelić, Jelena Martinović, Marko Potkonjak
Scena i kostim: Ivana Čolić
PR: Dubravka Vujinović
Produkcija: Plavo pozorište

Ulaz: 200 dinara

Franc Kafka je napisao jedno pismo i svom ocu. To pismo nije nikada poslao. Nemamo saznanje da ga je otac ikada pročitao. Ali pročitali su ga milioni čitalaca širom sveta, milioni očeva, milioni majki, milioni sinova i ćerki. Možda je pismo njima i i bilo namenjeno. Poznato je da je Kafka pred sam kraj svog života prekucao pismo na pisaćoj mašini, a to je radio samo kada je nameravao nešto da objavi. Kafka je napisao mnogo pisama. Čitav njegov život je jedna velika prepiska. Ali «Pismo ocu» je drugačije. «Pismo ocu» otključava sva vrata. U njemu Franc objašnjava zašto otac snosi deo krivice za njihov otudjen odnos. Još i danas postoje mnogi koji se pitaju – gde počinje taj mučan i usamljen život i o čemu govori taj genijalan um kada u svojim zapisima, dnevnicima, pripovetkama i romanima piše o svetu koji ga okružuje i koji on ne razume? A tamo, u «Pismu ocu», stoji najeksplicitniji odgovor na to pitanje. Kafka u jednom trenutku kaže obraćajući se ocu: «Moje pisanje je govorilo o tebi». U istom tom pismu, negde u sredini, može se naći i jedan naizgled nevažan detalj. Kafka, zapravo, nije voleo da pleše. Na jednom mestu u pismu on kaže da je, od odlazaka u hram, u njegovom detinjstvu, jedino plesanje bilo još dosadnije. Možda se jedan ovakav stav može lako povezati sa ličnošću Franca Kafke, a možda je već tada, u detinjstvu, sve bilo kasno. Volja je već bila slomljena.
 
(Nenad Čolić, Plavo pozorište)
PODELJENI BOG [DIVIDED GOD] - prezentacija projekta projekcija filmova i video eseja, razgovor sa organizatorima i ucesnicima u projektu
subota, 18.april 2009.
19:00, CZKD


 

U projektu koji je uspostavljen na premisama interkulturalnog dijaloga ucestvovali su predstavnici 5 zemalja – Nemacke, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Turske i Srbije. Uz kontinuirani mentorski rad niza domacih i stranih eksperata, strucnjaka iz oblasti filma, vizuelne antropologije, kulturnih studija i sociologije, na projektu realizovanom u formi serije radionica okupljeno je 50 studenata - predstavnika zemalja partnera u projektu. Razmene studenata realizovane su u Ljubljani, Mostaru, Novom Sadu, Berlinu i Istanbulu, a pratece programe cinili su okrugli stolovi, javne debate i niz izlozbi i prezentacija radova nastalih u okviru kreativnih radionica.

Zajedno sa kolegama iz Mostara i Ljubljane, uz studente filma i antropologije sa univerziteta u Berlinu i Istanbulu, u seriji video-istrazivanja i istovremeno, kontinuiranoj razmeni ideja, misljenja, sugestija, komunicirajuci putem web-portala projekta (www.pozitiv.si/dividedgod), ucesnici su bili i studenti novosadske Akademije umetnosti i aktivisti Omladinskog centra CK 13 pri Centru za nove medije Kuda.org iz Novog Sada.

Rezultati gotovo dvogodisnjeg rada – serija dokumentarnih filmova i prateca publikacija – premijerno su predstavljeni javnosti u julu 2008. godine na medjunarodnom skupu odrzanom u Ljubljani, koji je koincidirao sa krajem slovenackog predsedavanja Evropskom unijom, i deo je medjunarodne inicijative obelezavanja godine interkulturalnog dijaloga.

Na beogradskoj promociji, tokom koji ce biti prikazan izbor dokumentarnih filmova i video eseja, kao i pratecih rezultata projekta, ucestvuju predstavnici partnerskih institucija i saradnici na projektu:

Mirko Djordjevic, publicista, strucnjak za inter-religijske odnose i komparativnu knjizevnost
Drago Pintaric, sociolog i izvrsni producent projekta - KUD Pozitiv iz Ljubljane,
Mateja Demsic, kulturoloskinja, rukovodilac Ureda za mlade Gradske uprave grada Ljubljane
Petar Atanackovic, istoricar, jedan od ucesnika projekta

Dodatne informacije na:

www.pozitiv.si/dividedgod/
playground-produkcija.com/


 

images
PLES SA OCEM PLES SA OCEM
četvrtak, 23.april 2009.
20:00, CZKD

Scenario i režija: Nenad Čolić
Glumci: Ranko Trifković, Dejan Stojković, Maša Jelić, Jelena Martinović, Marko Potkonjak
Scena i kostim: Ivana Čolić
PR: Dubravka Vujinović
Produkcija: Plavo pozorište

Ulaz: 200 dinara

Franc Kafka je napisao jedno pismo i svom ocu. To pismo nije nikada poslao. Nemamo saznanje da ga je otac ikada pročitao. Ali pročitali su ga milioni čitalaca širom sveta, milioni očeva, milioni majki, milioni sinova i ćerki. Možda je pismo njima i i bilo namenjeno. Poznato je da je Kafka pred sam kraj svog života prekucao pismo na pisaćoj mašini, a to je radio samo kada je nameravao nešto da objavi. Kafka je napisao mnogo pisama. Čitav njegov život je jedna velika prepiska. Ali «Pismo ocu» je drugačije. «Pismo ocu» otključava sva vrata. U njemu Franc objašnjava zašto otac snosi deo krivice za njihov otudjen odnos. Još i danas postoje mnogi koji se pitaju – gde počinje taj mučan i usamljen život i o čemu govori taj genijalan um kada u svojim zapisima, dnevnicima, pripovetkama i romanima piše o svetu koji ga okružuje i koji on ne razume? A tamo, u «Pismu ocu», stoji najeksplicitniji odgovor na to pitanje. Kafka u jednom trenutku kaže obraćajući se ocu: «Moje pisanje je govorilo o tebi». U istom tom pismu, negde u sredini, može se naći i jedan naizgled nevažan detalj. Kafka, zapravo, nije voleo da pleše. Na jednom mestu u pismu on kaže da je, od odlazaka u hram, u njegovom detinjstvu, jedino plesanje bilo još dosadnije. Možda se jedan ovakav stav može lako povezati sa ličnošću Franca Kafke, a možda je već tada, u detinjstvu, sve bilo kasno. Volja je već bila slomljena.
 
(Nenad Čolić, Plavo pozorište)
Medijska arheologija: Devedesete
petak, 24.april 2009.
20:00, CZKD


Eskapizam u vreme ekonomske krize (1990-te)
TV Monolog – TV Metafizika – Sto maraka – Pornotopija …

Projekat “Medijska arheologija: Devedesete” započet je 2008. godine sa ciljem da se ispitaju linije kontinuiteta I diskontinuiteta u razvoju medijskih formi , naslanjajući se na istrazivanje medijske produkcije SFRJ koje je tim projekta Medijska arheologija radio od 2006, kao i da se analizira način na koji su se mediji odnosili prema stanju u društvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu učestvovali. Svi zainteresovani imaju mogućnost da se uključe i doprinesu istraživanju i sakupljanju materijala, kao i samim programima.


Ciklus predavanja koji je obuhvatio medijske forme u SFRJ, sa jednim specijalom posvećenim prevođenju zapadne pop kulture u medijskoj praksi u Aziji, u 2007. godini je ustanovio jedan novi pristup ne samo u istraživanju u razmatranju novije istorije kao istorije medija, već i novi programski koncept koji inkluzivnošću otvara mogućnost za komunikaciju sa novim generacijama i uvid u njihovu percepciju savremenih medijskih formi i njihove predistorije.
Naslanjajući se na koncept predstavljanja decenija kroz medijske forme njima specifične, kompleksno istraživanje prethodilo je ideji da se pristupi zahtevnom zadatku obrade devedesete godine 20. veka u Srbiji. U ovom istraživanju, sa ne tako velike vremenske distance, pokušavamo da analiziramo način na koji je medijski praćena i oblikovana razorna društvena kriza i da podsetimo na dubinu i uticaj ovih promena koji se i dalje mogu nazreti u medijskoj produkciji.
 
Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Stevan Vuković, Nebojša Petrović, Ivica Djordjević.
Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.  
Projekat se realizuje u saradnji sa Arhivom alternativnog filma I videa, Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima i kulturnim radnicima i njiihovim arhivima.

www.medarh.org
images
Veče Indije u Beogradu
subota, 25.april 2009.
20:00, CZKD


 

Opustite se uz zvuke sitara, mridange, harmonijuma i flaute. Neka vas  ponesu melodije i pesma Indije pevane jezikom pesnika, svetaca,  seljaka i princeza.

Ulaz: 300 dinara

Beogradska grupa "Kamala" predstaviće vam tradicionalnu etno-duhovnu muziku Indije u izvornoj i prilagođenoj  formi.
Indijski Bharatnatyam ples napustio je palate i hramove da bi svetu  pokazao svoju lepotu. Pored njega Violeta Purhmajer izvodiće i ples sa  velikog platna Boliwoodske imperije.

Na kraju, obiđite indijski deo Himalaja, kroz putopisnu slajd projekciju Miloša Blanuše! Pogledajte glečera iz kojih izvire najživopisnija reka Indije.

Probajte somosu ambasadorku indijske kuhinje!

Rezervacije na 0642428630 (Nataša)
www.veceindije.com


 

VBZ Beograd, Narodna biblioteka Srbije i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na PRVU BEOGRADSKU PROMOCIJU NOVOG ROMANA Aleksandra Hemona PROJEKAT LAZARUS  
VBZ Beograd, Narodna biblioteka Srbije i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na PRVU BEOGRADSKU PROMOCIJU NOVOG ROMANA Aleksandra Hemona PROJEKAT LAZARUS
sreda, 29.april 2009.
20:00, CZKD


Junot Díaz:
“Sjajno. Čak i kad zažmurite, snaga ovog romana i Hemonov kolosalni talenat ostaju vam pred očima.”
--------------------------------------------------------------------------------
David Leavitt, The Washington Post:
“Brilijantno… uznemiravajuće, zabavno i katarzično. Struktura Projekta Lazarus je izvrsna. Preplitanje dvije radnje daje nam uvid u priču o ubistvu Lazarusa (koju ispisuje Brik) i priču o Brikovom putovanju u potrazi za Lazarusovim korijenima. Kako roman odmiče, ove dvije priče počinju misteriozno da se ukrštaju.”
--------------------------------------------------------------------------------
 San Francisco Chronicle:
“Prelijepa i izuzetno važna knjiga... Dva narativna toka sreću se na vrlo vješt i potresan način, vraćajući nas na početak, na posvetu romana, da je nanovo pročitamo kako bismo mogli konačno da oživimo svoju historiju, dok nam se prošlost raspada pod nogama.”
--------------------------------------------------------------------------------
New York Times Book Review:
“Projekat Lazarus je nesvakidašnja i izuzetno zabavna hronika gubitka, beznađa i okrutnosti, podcrtana elokventnom premda uznemirujućom egzistencijalnom nelagodom. Ova knjiga je, suprotno očekivanjima, ispunjena humorom i šalama. Pa ipak, istovremeno je neopisivo tužna.”
--------------------------------------------------------------------------------
Publishers Weekly (starred review):
“Dovoljno patosa i nasilja da dirne čak i najtvrđa srca.”

file attachments:
MP3  
PLES SA OCEM PLES SA OCEM
četvrtak, 7.maj 2009.
20:00, CZKD

Scenario i režija: Nenad Čolić
Glumci: Ranko Trifković, Dejan Stojković, Maša Jelić, Jelena Martinović, Marko Potkonjak
Scena i kostim: Ivana Čolić
PR: Dubravka Vujinović
Produkcija: Plavo pozorište

Ulaz: 200 dinara

Franc Kafka je napisao jedno pismo i svom ocu. To pismo nije nikada poslao. Nemamo saznanje da ga je otac ikada pročitao. Ali pročitali su ga milioni čitalaca širom sveta, milioni očeva, milioni majki, milioni sinova i ćerki. Možda je pismo njima i i bilo namenjeno. Poznato je da je Kafka pred sam kraj svog života prekucao pismo na pisaćoj mašini, a to je radio samo kada je nameravao nešto da objavi. Kafka je napisao mnogo pisama. Čitav njegov život je jedna velika prepiska. Ali «Pismo ocu» je drugačije. «Pismo ocu» otključava sva vrata. U njemu Franc objašnjava zašto otac snosi deo krivice za njihov otudjen odnos. Još i danas postoje mnogi koji se pitaju – gde počinje taj mučan i usamljen život i o čemu govori taj genijalan um kada u svojim zapisima, dnevnicima, pripovetkama i romanima piše o svetu koji ga okružuje i koji on ne razume? A tamo, u «Pismu ocu», stoji najeksplicitniji odgovor na to pitanje. Kafka u jednom trenutku kaže obraćajući se ocu: «Moje pisanje je govorilo o tebi». U istom tom pismu, negde u sredini, može se naći i jedan naizgled nevažan detalj. Kafka, zapravo, nije voleo da pleše. Na jednom mestu u pismu on kaže da je, od odlazaka u hram, u njegovom detinjstvu, jedino plesanje bilo još dosadnije. Možda se jedan ovakav stav može lako povezati sa ličnošću Franca Kafke, a možda je već tada, u detinjstvu, sve bilo kasno. Volja je već bila slomljena.
 
(Nenad Čolić, Plavo pozorište)
Iz pobede u poraz, povodom Dana pobede nad fašizmom
subota, 9.maj 2009.
18:00, CZKD


18h
Projekcija dugometražnog dokumentarnog filma
Nestanak heroja, 2009, 90 min.
Režija: Ivan Mandić

20h
Prezentacija i tribina

Učesnici:
Goran Despotović,
Vladimir Marković,
Zoran Petakov,
Dragoslav Dimitrijević


Organizacija: Savez antifašista Srbije i CZKD

PRVI PROLEĆNI LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE

PRVI PROLEĆNI LASERSKI SAMIT JEFTINE GRAFIKE
ponedeljak, 11.maj 2009.
20:00, CZKD


 

Pomislili ste da globalni ekonomski sunovrat ne može biti razlog za veselje na umetnickoj sceni? Zasigurno niste ni slutili da ce graficki dizajneri biti oni koji odbacuju teške okove neoliberalnog tržišta i preuzimaju odgovornost umetnika ciji radovi govore o vrednostima
stvaralaštva u vremenu sveopšte krize i recesije. Radost estetskog užitka nikada nije bila bliža kupovnoj moci generacije latentnih emigranata, vecitih studenata i adolescenata u tridesetim.
Udjite besplatno, kupite komad umetnosti za celih 100 dinara, provedite se maksimalno...

30 dizajnerki i dizajnera u baletskoj dvorani Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Aleksandar Opačić / Ana Kraš / Boris Marčetić / Bratislav Milenković / Goran Pandža / Igor Hofbauer / Igor Oršolić / Isidora Nikolić / Jana Oršolić / Jovan Mikonjić / Jovana Tokić / Katarina Šoškić / Lazar Bodroža / Mane Radmanović / Marko Gole / Milica Pantelić / Monika Lang / Nebojša Cvetković / Nemanja Jehlička / Nenad Trifunović / Nikola Korać / Nina Zeljković / Peter Gregson / Radoš Vujaklija / Radovan Popović / Stefan Unković / Veljko Zajc / Verica Sokanović / Vlada Gvoić / Željko Lončar

Prvi prolećni laserski samit jeftine grafike svecano otvara Jovan Todorović, producent i reditelj iz Beograda.

Muzika za ples u dvorištu Cezekadea: Biskoteka, Tropik Schmitt & Monika Lang, mrNANA

Zaplešite u crno-belom ritmu laserske grafike!
 
 
 
Produkcija: Metaklinika i CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju u saradnji sa Ženama u crnom poziva Vas da prisustvujete premijeri filma “I bi svjetlost…”, filma o dobrim delima pocinjenim sa obe strane etničkih granica tokom rata u Bosni
ponedeljak, 11.maj 2009.
19:00, CZKD

 

 



 


Ovaj dokumentarni film govori o tri herojske trans-etničke price koje su se dogodile tokom rata u Bosni 1992-1995, i predstavlja svojevrstan alternativni doprinos procesu pomirenja i traganju za istinom. Film podseca na onu do sada zaboravljanu, svetliju stranu rata i tragedije medju narodima u Bosni i regiji. Umesto o ratnicima, film govori o istinskim herojima.

Nakon projekcije bice održan razgovor u kome ce učestvovati naučnici, novinari i aktivisti iz Beograda. Kratak uvod daće autor filma, Džemal Sokolović, sociolog i osnivač Instituta za demokratiju u Bosni.

Film se prikazuje uz titlove na engleskom.


Učesnici:
Uvod & razgovor poslije projekcije
Džemal Sokolović, Bergen/Sarajevo

Panelisti:
Ivan Čolovic
Ljubica Djordjevic
Aleksandar Milojković

Moderator diskusije & domaćin:   :
Dr. Christina Morus - Fulbright Scholar & Visiting Lecturer – Faculty of Political Sciences, Belgrade

 

 

Promocija knjige Promocija knjige "Pikardijska terca", autora Ljubomira Živkova, u izdanju Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina
utorak, 12.maj 2009.
19:00, CZKD


Učestvuju:
Borka Pavićević
Teofil Pančić
Ljubomir Živkov

Na promociji sviraju Ljuba i prijatelji.

Afterparty u dvorištu CZKD-a uz rakijicu, vino, sir i tamburaše...


 

Medijska arheologija: Devedesete
Revolt(i) – medijska produkcija i prezentacija nezadovoljstva 1990-ih

Medijska arheologija: Devedesete Revolt(i) – medijska produkcija i prezentacija nezadovoljstva 1990-ih
sreda, 13.maj 2009.
20:00, CZKD


Medijska arheologija: Devedesete je projekat koji ispituje linije kontinuiteta i diskontinuiteta u razvoju medijskih formi, kao i način na koji su se mediji odnosili prema stanju u društvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu učestvovali. Grupišući medijske fragmente u tematske selekcije, uočavamo topose specifične za ovu deceniju (TV Monolog, TV Metafizika, Pornotopija, itd.). Projekat se realizuje u saradnji sa Arhivom alternativnog filma i videa Doma kulture “Studentski grad”, i u saradnji sa Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima i kulturnim radnicima i njiihovim arhivima. Svi zainteresovani imaju mogućnost da se uključe i doprinesu istraživanju i sakupljanju materijala, kao i samim programima.
Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Stevan Vuković, Nebojša Petrović, Ivica Djordjević.

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Arhiv alternativnog filma i videa , Dom kulture “Studentski grad”

www.medarh.org
 

images
Promocija knjige "Decenija zamora i raskola", autora Boška Krunića
četvrtak, 14.maj 2009.
19:00, CZKD


Učesnici:
Nandor Major
Zoran Kolundžija
Boško Krunić

Dani Sarajeva Dani Sarajeva
petak, 15.maj 2009. − 17.maj 2009.
11:00, CZKD


Od 14. do 17. maja, u okviru festivala Dani Sarajeva u Beogradu, imaćete priliku da se podsetite na Sarajevo koje ste ranije poznavali, da vidite koliko se Sarajevo od tada promenilo ili da, pak, po prvi put vidite značajne poduhvate glavnog grada Bosne i Hercegovine. Festival Dani Sarajeva u Beogradu već treću godinu za redom obnavlja veze koje su prekinute oružanim sukobima devedesetih godina. Održavanje festivala svakog maja meseca predstavlja simbolično podsećanje na početak četvorogodišnje opsade Sarajeva.
U toku četiri dana festivala, imaćete priliku da pratite odabrane sadržaje kulturne scene Sarajeva– pozorišne predstave, džez i rok koncerte, nagrađene filmove sa Sarajevskog Filmskog Festivala, DJ nastupe…
Dani Sarajeva 2009. imaju poseban značaj zbog podrške koju su dali gradovi Beograd i Sarajevo.


Program:



Petak, 15.05.2009. godine

11h
Panel diskusija: Sloboda, molim! Sloboda kretanja i bezvizni režim


Učestvuju:

Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka, Beograd
Radmila Hrustanović, pomoćnica gradonačelnika Beograda
Nedeljko Masleša, pomoćnik direktora Direkcije za evropske integracije, Sarajevo
Slobodan Nešković, zamenik gradonačelnika Sarajeva
Muharem Bazdulj, književnik, Sarajevo

Moderator: Danko Runić, direktor Agencije za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju, Beograd

13.30h
Panel diskusija: Sloboda, molim! Sloboda medija i izražavanja

Učestvuju:
 

Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije
Svetlana Lukić, urednica i voditeljka emisije “Peščanik”
Olivera Zekić, glavna i odgovorna urednica lista “Borba”
Borislav Kontić, direktor Mediacentra Sarajevo
Ahmed Burić, književnik, novinar lista “Oslobođenje”
Sanjin Bećiragić, urednik na Federalnoj TV, Sarajevo

Moderator: Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine

15h
Sevdah Reconsidered radionica Damira Imamovića

Radionica «Sevdah Reconsidered» prikazuje tradicionalnu muziku «sevdah» u novom svjetlu savremenog umjetničko-istraživačkog rada. Težište je na prikazu muzičke strane ove bogate usmene tradicije putem praktičnih demonstracija novih mogućnosti koje se u njoj mogu otvoriti.
 
Posebno su akcentirane sljedeće teme:
- Maqamatska osnova sevdaha i njeno harmoniziranje u 20. vijeku
- Primat glasa/melodije i uticaj pojedinih izvođača na formiranje sevdaha kao muzičkog žanra: specifična melizmatika kao žanrovska odrednica
- Prostor improvizacije u sevdahu: improvizacija na zadate obrasce
- Ritmička potka sevdaha: nove mogućnosti

Subota, 16. 5. 2009.

17h
Sevdah Reconsidered radionica Damira Imamovića

Radionica «Sevdah Reconsidered» prikazuje tradicionalnu muziku «sevdah» u novom svjetlu savremenog umjetničko-istraživačkog rada. Težište je na prikazu muzičke strane ove bogate usmene tradicije putem praktičnih demonstracija novih mogućnosti koje se u njoj mogu otvoriti.

Posebno su akcentirane sledeće teme:
- Maqamatska osnova sevdaha i njeno harmoniziranje u 20. vijeku
- Primat glasa/melodije i uticaj pojedinih izvođača na formiranje sevdaha kao muzičkog žanra: specifična melizmatika kao žanrovska odrednica
- Prostor improvizacije u sevdahu: improvizacija na zadate obrasce
- Ritmička potka sevdaha: nove mogućnosti

18h
Izložba fotografija Rikarda Larme “Život: Sarajevo 92-97”


Rikard Larma je proslavljeni bosanskohercegovački fotograf, čije su slike Sarajeva pod opsadom obišle svet.
“Rat kao tema je moja istorija. I istorija Sarajeva. I ne dam da se zaboravi”, poručuje Larma. Ratne godine proveo je u Sarajevu, beležeći život Sarajlija fotoaparatom. To ga je, kako kaže, tada održalo u životu. Fotografije, koje su sada deo izložbe pod nazivom “Život: Sarajevo 92-97”, prvi put su izložene 1994. godine u Kamernom teatru povodom godišnjice Novinarske organizacije, kada je Larma bio proglašen za fotoreportera godine.
“ Ja sam u ratu postao stranac u svom gradu. Toliko sam bio s druge strane objektiva i objektivno beležio ono što se događa, da sam postao stranac”, kaže Larma. Njegove fotografije su posebno svedočanstvo o onome što su doživljavali grad i ljudi u njemu.
Ova izložba daje mogućnost da istoriju okupiranog Sarajeva vide i oni koji je nisu proživeli.
Rikard Larma je tokom opsade radio kao ratni fotoreporter za lokalne štampane medije, kao i za američku novinsku agenciju Associated Press. Do rata je ostvario zadivljujuću profesionalnu karijeru – bio je fotograf, fotoreporter, urednik fotografije. Od 1997. godine živi u Filadelfiji, SAD, gde radi kao fotoreporter i urednik fotografije u listu “Metro USA”.
Izložbu Rikarda Larme otvoriće Nihad Kreševljaković, umetnik, izvršni producent Internacionalnog teatarskog festivala MESS.


Nedelja, 17. 5. 2009.

11h
Prikazivanje filma “Queer Sarajevo Festival 2008″

12h
Panel diskusija: Sloboda, molim! Sloboda udruživanja i opredjeljivanja


Učestvuju:


Peđa Kojović, novinar i književnik, Sarajevo
Dino Mustafić, reditelj
Ćazim Dervišević, reditelj
Biljana Srbljanović, dramska spisateljica
Marko Karadžić, državni sekretar, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
Biljana Kovačević – Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava
Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju

Moderator: Andrej Nosov, predsednik Inicijative mladih za ljudska prava
Promocija nove knjige Miljenka Jergovica Promocija nove knjige Miljenka Jergovica "Srda pjeva u sumrak na duhove", u izdanju RENDE
petak, 15.maj 2009.
20:00, CZKD

Centralni događaj u novom romanu Miljenka Jergovića je ubistvo dvanaestogodišnje Srde Kapurove, ponosne prosjakinje-plesačice, koja svojim čudnovatim plesom (uz zvuke srpskih turbo-folk hitova), mami osmehe i novac Zagrepčana u jednoj prometnoj ulici gde crveno svetlo na semaforu predugo traje. Priča je ispričana iz pet različitih uglova: pet volšebnih junaka, sa fascinantnim životnim pričama, čije geografske putanje idu preko Srbije, Hrvatske i Bosne, povezano je sa Srdom Kapurovom. Ko ju je od njih silovao, zadavio i ostavio da truli u praznom stanu?
 
Jergović u Srda pjeva, u sumrak, na Duhove uspeva da svojim prepoznatljivim autentičnim stilom oživi celokupnu istoriju SFRJ (sa posebnim akcentom na Srbiju, Hrvatsku i Bosnu) – birajući za glavne likove poglavlja svog romana ljude koji simbolizuju ekstreme jugoslovenskog nacionalnog identiteta. Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije nisu porušili samo zgrade, kuće i fabrike – oni su urušili čovečnost i samilost u nama i pretvorili nas u zveri vođene nacionalizmom. I zato danas, ovde, na brdovitom Balkanu, svi loši ljudi prolaze rđavo, a dobri tragično. „Valjda bi svetu trebalo reći da biti Hrvat ili Srbin ne znači samo nešto pozitivno, nego znači i to da pripadamo narodima mračnih zločinaca.“
 
Da biste razumeli odnose u bivšoj SFRJ nije potrebno da čitate sociološke i psihološke studije; ne morate da čitate magazine i novine, gledate televizijske vesti i emisije – dovoljno je da pročitate romane Miljenka Jergovića, najznačajnijeg hrvatskog pisca u 21. veku, laureata međunarodnih priznanja, čija su dela prevedena na dvadesetak jezika.

Ako niste u prilici da prisustvujete promociji uključite su u audio-streaming, uživo iz Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Početak: petak 15.05.2009. u 20h

czkd uživo

(Napomena: za slušanje streaming-signala je potrebno da imate instaliran
program (player) koji to omogućuje: Winamp, VLC Player, Real Player...)


 

VBZ I CZKD NAJAVLJUJU SPEKTAKULARNU PROMOCIJU KULTURNO PROPAGANDNOG KOMPLETA
BETON ANTIMEMORAN DUM-DUM
VBZ I CZKD NAJAVLJUJU SPEKTAKULARNU PROMOCIJU KULTURNO PROPAGANDNOG KOMPLETA BETON ANTIMEMORAN DUM-DUM
sreda, 20.maj 2009.
19:00, CZKD


 

Almanah koji vam može poslužiti kao kratak, ali koristan vodič kroz književnu i ideološku neposlušnost!!!
Knjiga koja se bavi književnom kritikom, odnosno preciznije, dekonstrukcijom nacionalističke ideologije iz proizvoda literature i kulture od 80-ih do direktnog prožimanja literature i ideologije, kulture i politike!!!


Nastupaju:
Politički i sovjetski komesari, Crveni Kmeri u srpskoj književnosti i kulturi, tzv. Gang of Four:

Miloš Živanovic
Saša Ilić
Tomislav Marković
Saša Cirić

Specijalni gosti iz zemlje i inostranstva

Petar Luković
Predrag Lucić

"Tamo u tom budžaku, u podlistku lista Danas, jednom mesečno, ne hajući ni za juče ni za sutra, betonirano je sve vrednije u savremenoj srpskoj književnosti."
Rajko Petrov Nogo, Glas javnosti

"Koliko vidim, radiće se temeljno i naširoko, onako kako su politički komesati u SSSR-u, u doba "armiranog" komunizma, tražili od "trudbenika" da šalju i više betona nego što je potrebno."
Goran Petrović, Politika

"Oni nam donose na stranicama njihovog propagandno borbenog kompleta neku vrstu zidnih novina, kao iz vremena kineske kulturne revolucije, proglašavajuci njihovo shvatanje literature kao jedino prihvatljivo i moguće."
Marinko M. Vučinić, NSPM

"Te nestrpljive, neuvidjavne i željne priznanja ljude poneko odjednom vidi kao obnovljene književne boljševike i kao direktne potomke kineske "četvoročlane bande" s redenicima od reči."
Miro Vuksanović, NIN

"Istina, postoji nešto u većini tekstova koje Beton objavljuje što bi trebalo da bude nekakva, mada čudna, teorijska pretpostavka: to je odbojnost i prema samim rečima Srbin i srpsko, kao najgorim američkim propagandnim filmovima o Srbima."
Radoman Kordić, Evropa


 

Promocija knjige Esada Hećimovića Promocija knjige Esada Hećimovića "Garibi - Mudžahedini u BiH 1992-1999.", u izdanju Dan Grafa i SEEMO
četvrtak, 21.maj 2009.
13:00, CZKD

Kako su mudžahedini, i uz čiji blagoslov, stiglu u BiH? Koliko ih se borilo na bosanskom ratištu, ,koliko ih je otišlo a koliko ostalo? Knjiga Esada Hećimovića razjađnjava mnoge misterije, enigme i konfuzije o "Alahovim svetim ratnicima".

Učesnici:
Vildana Selimbegović
Mirko Đorđević
Miroslav Hadžić
Radomir Ličina
Oliver Vujović
i autor, Esad Hećimović

 

PLES SA OCEM PLES SA OCEM
petak, 22.maj 2009.
21:00, CZKD


Scenario i režija: Nenad Čolić
Glumci: Ranko Trifković, Dejan Stojković, Maša Jelić, Jelena Martinović, Marko Potkonjak
Scena i kostim: Ivana Čolić
PR: Dubravka Vujinović
Produkcija: Plavo pozorište

Ulaz: 200 dinara

Franc Kafka je napisao jedno pismo i svom ocu. To pismo nije nikada poslao. Nemamo saznanje da ga je otac ikada pročitao. Ali pročitali su ga milioni čitalaca širom sveta, milioni očeva, milioni majki, milioni sinova i ćerki. Možda je pismo njima i i bilo namenjeno. Poznato je da je Kafka pred sam kraj svog života prekucao pismo na pisaćoj mašini, a to je radio samo kada je nameravao nešto da objavi. Kafka je napisao mnogo pisama. Čitav njegov život je jedna velika prepiska. Ali «Pismo ocu» je drugačije. «Pismo ocu» otključava sva vrata. U njemu Franc objašnjava zašto otac snosi deo krivice za njihov otudjen odnos. Još i danas postoje mnogi koji se pitaju – gde počinje taj mučan i usamljen život i o čemu govori taj genijalan um kada u svojim zapisima, dnevnicima, pripovetkama i romanima piše o svetu koji ga okružuje i koji on ne razume? A tamo, u «Pismu ocu», stoji najeksplicitniji odgovor na to pitanje. Kafka u jednom trenutku kaže obraćajući se ocu: «Moje pisanje je govorilo o tebi». U istom tom pismu, negde u sredini, može se naći i jedan naizgled nevažan detalj. Kafka, zapravo, nije voleo da pleše. Na jednom mestu u pismu on kaže da je, od odlazaka u hram, u njegovom detinjstvu, jedino plesanje bilo još dosadnije. Možda se jedan ovakav stav može lako povezati sa ličnošću Franca Kafke, a možda je već tada, u detinjstvu, sve bilo kasno. Volja je već bila slomljena.
 
(Nenad Čolić, Plavo pozorište)
Veče Indije u Beogradu
subota, 23.maj 2009.
20:00, CZKD


 

Beogradska grupa "Kamala", ponesena duhom indijske tradicionalne pesme, odvešće vas, svojim melodijama, u sela severne Indije, u hramove Bengala i na obale reke Gange. Njihove pesme pisane su jezikom pesnika, svetaca, pastira i princeza. Instrumenti koje koriste su sitar, tampura, sarot, mridanga, harmonijum, karatali a pomažu im i akustične gitare.

Violeta Purhmajer predstaviće Bharatnatyam ples, koji je prvobitno  
izvođen isključivo u hramovima za vreme duhovnih festivala. Njegovi  pokreti pričaju priču koja se prati i na licu, pa i u očima plesača. Bolivudska filmska imperija oživela je mnoge narodne plesove  
Indije, davši im novi ritam i moderniji izgled, a kada ga, još,  
izvodi visoka Beograđanka on poprima jednu sasvim novu dimenziju.

Nakon Noći muzeja i izložbe fotografija "Lice Indije" pogledajmo  
dublje u oči indijskoj ženi -majci -pesnikinji; indijskom detetu koje  
sija i odrasta prerano i indijskom rikšadžiji koji se raduje životu.  
Kroz slajd projekciju Miloš Blanuša će vas odvesti u Vrindavan, selo izvan ovog sveta, gde se legenda i život venčavaju, gde sija neko  
drugo Sunce, gde je svaki korak ples, a svaka reč je pesma.

Zašto su somosa i lasi idealan tim za prolećno veče, okusite sami!  
Spremljeni po indijskom receptu koji nas nikad nije izneverio,  
dočaraće Vam kuhinju severne Indije.

Ulaz: 300 dinara

Rezervacija karata na 064/242-8630 (Nataša)

www.veceindije.com

 

Medijska arheologija: Devedesete
nedelja, 24.maj 2009.
20:00, CZKD


Medijska arheologija: Devedesete je projekat koji ispituje linije kontinuiteta i diskontinuiteta u razvoju medijskih formi, kao i način na koji su se mediji odnosili prema stanju u društvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu učestvovali. Grupišući medijske fragmente u tematske selekcije, uočavamo topose specifične za ovu deceniju (TV Monolog, TV Metafizika, Pornotopija, itd.). Projekat se realizuje u saradnji sa Arhivom alternativnog filma i videa Doma kulture “Studentski grad”, i u saradnji sa Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima i kulturnim radnicima i njiihovim arhivima. Svi zainteresovani imaju mogućnost da se uključe i doprinesu istraživanju i sakupljanju materijala, kao i samim programima.

Gošća: Snježana Milivojević


Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Stevan Vuković, Nebojša Petrović, Ivica Djordjević.

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Arhiv alternativnog filma i videa , Dom kulture “Studentski grad”

www.medarh.org
NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA
ponedeljak, 25.maj 2009.
18:30, CZKD


Premijerna projekcija filma u produkciji Incest Trauma Centra. Prvi film u Srbiji zasnovan na istinitim svedocenjima osam zena koje su
prezivele seksualno zlostavljanje u detinjstvu i odvazno o tome progovorile javno.

Glavna uloga: Mirjana Karanovic
 
TREJLER ZA FILM INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD
"NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA" POGLEDAJTE SADA NA

 www.youtube.com/watch
videos

Koncert indijske muzike, sitar i tabla, Adesh & Ajita

Koncert indijske muzike, sitar i tabla, Adesh & Ajita
utorak, 26.maj 2009.
20:00, CZKD

Koncert ce izvoditi Adesh (sitar) i njegova supruga Ajita (tabla i vokal) iz Švajcarske.
Njihova ljubav prema indijskoj muzici razvila se 70 tih godina kada su drevnu umetnost klasične muzike Severne Indije studirali na Šri Lanci.
1987. godine započeli su da praktikuju meditaciju pod vođstvom kompozitora, pesnika, umetnika, borca za mir i učitelja meditacije Šri Činmoja.
Adesh i Ajita sada improvizuju duševne kompozicije Maestra Šri Činmoja u klasičnom Indijskom stilu i tako stvaraju duševnu, meditativnu, a ipak moćnu atmosferu svojim zanosnim izvođenjem.


 

KONFERENCIJA "Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji"
subota, 30.maj 2009.
10:00, CZKD


Povodom objavljivanja zbornika radova "Sloboda, jednakost, solidarnost i internacionalizam: Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji" koji su uredili sociolozi Ivica Mladenović i Milena Timotijević, Friedrich Ebert Stiftung organizuje Konferenciju "Izazovi i perspektive savremene levice u Srbiji"

Cilj Konferencije je da se kroz diskusiju sagledaju i preispitaju perspektive razvoja savremene levice u Srbiji, mogućnosti zasnivanja političkog i javnog života, a onda i svakodnevnice građana na principima slobode, jednakosti, solidarnosti, internacionalizma i drugih levičarskih vrednosti. Otvaranjem ovih važnih pitanja namera nam je da stručnoj i široj javnosti ukažemo na potrebu za razvojem demokratske levice kao alternative neoliberalizmu i nacionalizmu koji već dve decenije obeležavaju ideološku i političku scenu Srbije, u cilju osnaživanja postojećih i stvaranja novih levih politički angažovanih grupa, političkih stranaka, nevladinih organizacija. 
Na Konferenciji će učestvovati strčnjaci/kinje koji svojim naučno istrazivačkim naporima, raspravama i predlozima nastoje da doprinesu reformama političkog i društvenog života u Srbiji.
Konferencija je organizovana u dve sesije sa početkom u 10h i završetkom u 19h. U toku svake sesije planirano je vreme za izlaganje i za diskusiju učesnika/ca, a publika će imati priliku da moderatorima dostavi pitanja za izlagače. 
 

Program:
 

10h
Otvaranje
Uvodna reč- Oraganizatori
 
10.30 – 11.30h
Latinka Perović: Istorija levice u Srbiji
Olivera Milosavljević: Levica i nacionalizam u Srbiji
Srđan Milošević: Antikomunizam kao ideologija- Slučaj Srbije
Nebojša Popov: Razlog nestanka levice u Srbiji i mogućnost za njenu rekonstrukciju u uslovima savremene krize
 
11.30 – 12.15h
Diskusija
  
12.30 – 13.30h
Mladen Lazić: Problem društvenog subjekta savremene levice i položaj radničke klase u Srbiji
Zagorka Golubović: Uloga levice u postsocijalističkoj transformaciji- ‘’nova levica’’ i socijaldemokratija na iskustvu srbijanske tranzicije
Srećko Mihajlović: Neuralgične tačke levice u Srbiji danas
Zoran Stojiljković: Hoće li kriza iznedriti levicu u Srbiji
Mira Bogdanović: Izoštravanje optike
 
13.30 – 14.15h
Diskusija

15.00 – 16.00h
Miljenko Dereta: Savremena levica i civilno dru[tvo u Srbiji
Osman Balić: Siromaštvo, politički prostor oko Roma u Srbiji, evropska romska politika i uloga levice u tim procesima
Svetlana Slapšak: ‘’Levičari’’-protejska figuracija srpske kulture
Đokica Jovanović: Kulturne pretpostavke i perspektive levice u Srbiji
  
16.00 – 16.45h
Diskusija

17.00 – 18.00h
Miroslav Ružica: Povratak države blagostanja? - Globalna kriza, obnova socijaldemokratije, preispitivanje globalizacije…
Vladimir Vuletić: Globalizacija i levica u Srbiji
Aco Popadić: Alterglobalisti u raljama srpskog antiglobalizma- zašto stoji pokret pokreta u Srbiji
Vladimir Marković: Antiimperijalizam i levica u Srbiji
Milan Nikolić: Budućnost ekološke levice u senci globalnih tehnoloških promena
 
18.00 – 18.45h
Diskusija
 
 
U ime organizatora prisutnima će se na početku obratiti sociolog Ivica Mladenović.
Moderatorke će biti Milena Timotijević i Lidija Vasiljević
 
  
Vaše učešće potvrdite do 28. maja na neki od sledećih mailova:

ivicamladenovic@gmail.com
milenat@azc.org.rs
projektisd@fes.rs


 

PLES SA OCEM PLES SA OCEM
utorak, 2.jun 2009.
21:00, CZKD


 

Scenario i režija: Nenad Čolić
Glumci: Ranko Trifković, Dejan Stojković, Maša Jelić, Jelena Martinović, Marko Potkonjak
Scena i kostim: Ivana Čolić
PR: Dubravka Vujinović
Produkcija: Plavo pozorište
Tekst: Franc Kafka: "Pismo ocu"
Muzika: The Rolling Stones, Ludwig van Beethoven, Klezmatics, Son Cubano

Ulaz: 200 dinara

Franc Kafka je napisao jedno pismo i svom ocu. To pismo nije nikada poslao. Nemamo saznanje da ga je otac ikada pročitao. Ali pročitali su ga milioni čitalaca širom sveta, milioni očeva, milioni majki, milioni sinova i ćerki. Možda je pismo njima i i bilo namenjeno. Poznato je da je Kafka pred sam kraj svog života prekucao pismo na pisaćoj mašini, a to je radio samo kada je nameravao nešto da objavi. Kafka je napisao mnogo pisama. Čitav njegov život je jedna velika prepiska. Ali «Pismo ocu» je drugačije. «Pismo ocu» otključava sva vrata. U njemu Franc objašnjava zašto otac snosi deo krivice za njihov otudjen odnos. Još i danas postoje mnogi koji se pitaju – gde počinje taj mučan i usamljen život i o čemu govori taj genijalan um kada u svojim zapisima, dnevnicima, pripovetkama i romanima piše o svetu koji ga okružuje i koji on ne razume? A tamo, u «Pismu ocu», stoji najeksplicitniji odgovor na to pitanje. Kafka u jednom trenutku kaže obraćajući se ocu: «Moje pisanje je govorilo o tebi». U istom tom pismu, negde u sredini, može se naći i jedan naizgled nevažan detalj. Kafka, zapravo, nije voleo da pleše. Na jednom mestu u pismu on kaže da je, od odlazaka u hram, u njegovom detinjstvu, jedino plesanje bilo još dosadnije. Možda se jedan ovakav stav može lako povezati sa ličnošću Franca Kafke, a možda je već tada, u detinjstvu, sve bilo kasno. Volja je već bila slomljena.

 
(Nenad Čolić, Plavo pozorište)
Promocija knjige TAJNA DOLINE PIRAMIDA Emira Imamovića Pirketa, u izdanju RENDE Promocija knjige TAJNA DOLINE PIRAMIDA Emira Imamovića Pirketa, u izdanju RENDE
sreda, 3.jun 2009.
20:00, CZKD


Tajna doline piramida, u podnaslovu "U potrazi za dokazima da su u Bosni i Hercegovini živjela inteligentna bića», drugi je roman Emira Imamovića Pirketa u kojem on ispisuje urnebesnu satiru utemeljenu na projektu jednog zanesenjaka iza kojeg je stala vladajuća bosanska politička elita, naravno, novcem poreskih obveznika. U životu Dine Lostića sve je bilo možda ne dobro, ali barem stabilno: kretao se između kuće, obližnjeg kafića i kladionice, živeo s majkom Senom od njene penzije i vojne mirovine poginulog brata – sve dok se u Visoko iz SAD-a nije vratio arheolog-amater i Dinin rođak Amer Trampo. Trampo je na brdu Visočica, ili bolje pod njime, otkrio ni manje ni više nego – piramidu. I to bosansku, tj. prailirsku, tj. ostatke atlantidske kulture, tj. tko će ga znati šta, jer nitko osim njega nije video ni tu, ni još tri, kasnije otkrivene. Ali su mu uskoro mnogi poverovali.
Na pitanje hrvatskog pisca Renata Baretića šta će biti ako se ispostavi da je istraživač piramida ipak bio u pravu, Pirke je odgovorio: „Izvini na pitanju, ali da li si ti normalan? Svaki trag razuma u ovom romanu je plod mašte autora, to jest mene.“


Emir Imamović Pirke (Tuzla, 1973.), je novinar, pisac, scenarista i općenito jedan gospodin koji sebe ne shvata ozbiljno, niti drugima daje to pravo. Prvi roman, Jel neko vidio djevojčice, kurve, ratne zločince, objavio je u Zagrebu (AGM 2006.) i Beogradu (Rende, 2007.). Knjiga Tajna doline piramida objavljena je prvi puta u izdanju zagrebačke izdavačke kuće Algoritam 2007, te magazina Gracija iz Sarajeva 2008. godine. Živi u Sarajevu od pisanja, što sumnje u njegovo mentalno zdravlje čini opravdanim. Oženjen, otac jednog djeteta. Uvijek spreman pomoći, ako baš mora. Redovno provjerava elektronsku poštu.
 
images
NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA
četvrtak, 4.jun 2009.
18:30, CZKD


Projekcija filma u produkciji Incest Trauma Centra. Prvi film u Srbiji zasnovan na istinitim svedocenjima osam zena koje su
prezivele seksualno zlostavljanje u detinjstvu i odvazno o tome progovorile javno.

Glavna uloga: Mirjana Karanovic

 

TREJLER ZA FILM INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD
"NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA" POGLEDAJTE SADA NA

www.youtube.com/watch

Predavanje Dr. Gerda Kenena (Frankfurt na Majni, Unvierzitet u Frajburgu) na temu:
„Nacija i klasa“, u organizaciji Heinrich Böll Stiftung
Predavanje Dr. Gerda Kenena (Frankfurt na Majni, Unvierzitet u Frajburgu) na temu: „Nacija i klasa“, u organizaciji Heinrich Böll Stiftung
petak, 5.jun 2009.
19:00, CZKD


Gerd Kenen u Nemačkoj važi za jednog od najprofilisanijih i najkompetentnijih istoričara na polju izučavanja istorije komunizma. Bavio se kako istorijom sovjetskog tako i jugoslovenskog komunizma, ali središnji deo njegovih izučavanja uvek je bio pokret zapadnih, pre svega nemačkih levičara. Njegove publikacije sežu od antologije poetskog kulta ličnosti („Visoka pevanja“) do istraživanja nemačko-ruskih veza u XX veku, pa sve do brojnih knjiga o nemačkoj levici pre i posle 1968, o njenim zaslugama i njenoj zaslepljenosti, hodu kroz institucije, i njeneoj ekstremnoj varijanti u vidu terorizma.  Kao poslednje u nizu  dela Gerda Kenena je obiman biografski esej o Če Gevari.

Diskusiju sa publikom moderira
Dušan Bogdanović, (Yucom, Beograd)

„Istorija je bila ključni element u stvaranju nacije i nacionalnog identiteta. Protagonisti u procesu stvaranja nacija širom sveta saglasni su u jednom: nacija mora imati istoriju – što dužu i ponosniju, to bolje. Stvaranje nacionalne istorijske svesti smatralo se daleko najvažnijim preduslovom za buđenje istinskog nacionalnog osećanja unutar šire populacije, kao što su i etnizacija nacije i njena sakralizacija mogle dobiti svoje obrise samo spram istorije i nasleđa. No, ko je, kako, kada i pod kojim uslovima iskoristio istoriju za stvaranje nacionalnog identiteta? Da li je ona u različitim delovima sveta upotrebljavana na različite načine? Je li postojao nekakav evropski narativ kao uzor nacionalne istorije, te da li su svi ostali narativi nacije proistekli iz njega? Možemo li Evropu i evropske nacionalne istorije uzeti za kriterijum u odnosu na sve ostale krajeve sveta i treba li to da činimo?“

Ova razmišljanja označavaju polazište dugoročnog istraživačkog poduhvata, zajedničkog projekta nekoliko stotina naučnika i naučnica širom sveta u cilju dekonstrukcije i razumevanja procesa „pisanja nacije“ (Writing the Nation) u različitim delovima sveta.
Srpsko izdanje „Istorije Srbije od XIX do XXI veka“ Holma Zundhausena (Clio, Beograd 2008.) nedavno je pokrenulo dugu i žučnu raspravu koja se, čini se, nije okončala niti dovela do nekakvog zaključka. Debata je samo jasno pokazala kako se neki čitaoci i čitateljke slažu, dok se mnogi ne slažu sa načinom na koji nemački istoričar analizira i opisuje osnovne motive što su usmeravali istoriju ove zemlje od formiranja države i nacije pa do danas.
Fondacije Hajnrih Bel smatra ovu raspravu veoma značajnim elementom u procesu samopotvrđivanja srpskog društva, te želi da ostane na tom tragu i nizom javnih diskusija dâ svoj doprinos razgovorima na ovu temu.
Stoga pozivamo istraživače i istraživačice koji rade na projektu, pomenutom na početku teksta, i bave se kako osobenim aspektima društvenog života tako i specifičnim narativima društvene tradicije - da zajedno ispitamo na koji način su pomenute kategorije uticale i utiču na nacionalne istoriografije, kako su pravile istoriografski amalgam ili na koje sve načine su bile isključivane iz grupe onih koji „pišu naciju“.
Fondacija Hajnrih Bel poziva Vas srdačno da učestvujete u ovim diskusijama sa našim gostima na temu kako je počev od XIX veka u evropskoj tradiciji stvarana nacija, kako se o njoj pisalo i mislilo.


Nakon diskusije biće organizovana proslava desetogodišnjice rada Fondacije Hajnrih Bel u regionu Jugoistočne Evrope uz prisustvo člana upravnog odbora Fondacije Hajnrih Bel, Ralfa Fiksa, i novo imenovanog direktora kancelarije za Jugoistočnu Evropu, Volfganga Kloca.

 

NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA
subota, 6.jun 2009.
18:30, CZKD


Projekcija filma u produkciji Incest Trauma Centra. Prvi film u Srbiji zasnovan na istinitim svedocenjima osam zena koje su
prezivele seksualno zlostavljanje u detinjstvu i odvazno o tome progovorile javno.

Glavna uloga: Mirjana Karanovic

 

TREJLER ZA FILM INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD
"NOVO JE DA SAM BILA ZLOSTAVLJANA" POGLEDAJTE SADA NA

www.youtube.com/watch

PLES SA OCEM PLES SA OCEM
sreda, 10.jun 2009.
21:00, CZKD


Predstava će biti izvedena na engleskom jeziku.

Scenario i režija: Nenad Čolić
Glumci: Ranko Trifković, Dejan Stojković, Maša Jelić, Jelena Martinović, Marko Potkonjak
Scena i kostim: Ivana Čolić
PR: Dubravka Vujinović
Produkcija: Plavo pozorište
Tekst: Franc Kafka: "Pismo ocu"
Muzika: The Rolling Stones, Ludwig van Beethoven, Klezmatics, Son Cubano

Ulaz: 200 dinara

Franc Kafka je napisao jedno pismo i svom ocu. To pismo nije nikada poslao. Nemamo saznanje da ga je otac ikada pročitao. Ali pročitali su ga milioni čitalaca širom sveta, milioni očeva, milioni majki, milioni sinova i ćerki. Možda je pismo njima i i bilo namenjeno. Poznato je da je Kafka pred sam kraj svog života prekucao pismo na pisaćoj mašini, a to je radio samo kada je nameravao nešto da objavi. Kafka je napisao mnogo pisama. Čitav njegov život je jedna velika prepiska. Ali «Pismo ocu» je drugačije. «Pismo ocu» otključava sva vrata. U njemu Franc objašnjava zašto otac snosi deo krivice za njihov otudjen odnos. Još i danas postoje mnogi koji se pitaju – gde počinje taj mučan i usamljen život i o čemu govori taj genijalan um kada u svojim zapisima, dnevnicima, pripovetkama i romanima piše o svetu koji ga okružuje i koji on ne razume? A tamo, u «Pismu ocu», stoji najeksplicitniji odgovor na to pitanje. Kafka u jednom trenutku kaže obraćajući se ocu: «Moje pisanje je govorilo o tebi». U istom tom pismu, negde u sredini, može se naći i jedan naizgled nevažan detalj. Kafka, zapravo, nije voleo da pleše. Na jednom mestu u pismu on kaže da je, od odlazaka u hram, u njegovom detinjstvu, jedino plesanje bilo još dosadnije. Možda se jedan ovakav stav može lako povezati sa ličnošću Franca Kafke, a možda je već tada, u detinjstvu, sve bilo kasno. Volja je već bila slomljena.

 
(Nenad Čolić, Plavo pozorište)
Promocija knjige FILIGRANSKI PLOČNICI - Bosanski tranzistorij 2004-2008, Muharema Bazdulja u izdanju Biblioteke XX vek Promocija knjige FILIGRANSKI PLOČNICI - Bosanski tranzistorij 2004-2008, Muharema Bazdulja u izdanju Biblioteke XX vek
četvrtak, 11.jun 2009.
19:00, CZKD


Na promociji govore:
Teofil Pančić
Ivan Čolović
Muharem Bazdulj

 

Muharem Bazdulj rodjen 1977. godine u Travniku, gdje je završio gimnaziju. U Sarajevu diplomirao na Filozofskom fakultetu (engleski jezik, engleska i americka knjizevnost). Redovno pise kolumne i publicisticke tekstove za sarajevski nedjeljnik “Dani“ i beogradsko “Vreme“, a povremeno za zagrebacki “Zarez“, web sajt www.pescanik.net,  skopski “Forum“ i druge casopise na podrucju bivse Jugoslavije. Objavio jee devet knjiga proze, poezije i esejistike. Poslednja od njih, zbirka prica “Carolija“, objavljena je 2008. godine u izdanju Gradca iz Cacka. Knjige su mu prevodjene na engleski, nemacki i poljski jezik. Urednik je u zagrebackom casopisu za kulturu “Tvrdja“ i u sarajevskom dnevniku “Oslobodjenje“.

Filigranski plocnici sadrže 50 tekstova objavljenih u istoimenoj kolumni u sarajevskom nedeljniku «Dani».

 

 

Beogradski nedeljnik "Vreme", Fondacija "Friedrich Ebert" i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju Vas na tribinu pod nazivom "Kriza i organizovani kriminal"
ponedeljak, 15.jun 2009.
14:00, CZKD


Ucestvuju:
Tanja Tagirov – novinarka nedeljnika Vreme i dopisnica iz Hrvatske
Slobodan Homen – Drzavni sekratar u Ministarstvu pravde
Tomo Zoric – portparol Republickogг javnog tuzilaštva
 
Moderator i voditelj tribine: Filip Svarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme
 
 
>>>>>>>>>>>> 
 
Tema tribine je organizovani kriminal u svetlu svetske ekonomske krize.
- pregled stanja kriminalnih grupa u regionu
- koji su to novi poslovi u vreme krize koje preduzima organizovani kriminal
- slučaj Pukanić kao prekretnica u saradnji policija u regionu
- gde su i koja su to najznačajnija uporišta organizovanog kriminala u regionu
- problemi policija u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu
 
 
Ovo je druga u seriji od pet tribina koje će "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert" organizovati ove
godine. Već 8 godina projektom "Vreme izazova" nedeljnik "Vreme" fondacija "Friedrich Ebert"
žele da pokrenu javnu diskusiju o pitanjima koje treba brzo i efikasno rešiti.
 
 
Medijska arheologija: Devedesete

Medijska arheologija: Devedesete
utorak, 16.jun 2009.
20:00, CZKD


Medijska arheologija: Devedesete je projekat koji ispituje linije kontinuiteta i diskontinuiteta u razvoju medijskih formi, kao i način na koji su se mediji odnosili prema stanju u društvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu učestvovali. Grupišući medijske fragmente u tematske selekcije, uočavamo topose specifične za ovu deceniju (TV Monolog, TV Metafizika, Pornotopija, itd.). Projekat se realizuje u saradnji sa Arhivom alternativnog filma i videa Doma kulture “Studentski grad”, i u saradnji sa Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima i kulturnim radnicima i njiihovim arhivima. Svi zainteresovani imaju mogućnost da se uključe i doprinesu istraživanju i sakupljanju materijala, kao i samim programima.

Gost: Lazar Lalić


Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Stevan Vuković, Nebojša Petrović, Ivica Djordjević.

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Arhiv alternativnog filma i videa , Dom kulture “Studentski grad”

medarh.org


 

Predavanje Prof. Dr Džemsa K. Kenedija (Univerzitet u Amsterdamu) na temu Predavanje Prof. Dr Džemsa K. Kenedija (Univerzitet u Amsterdamu) na temu "Nacija i religija", u organizaciji Heinrich Böll Stiftung
četvrtak, 18.jun 2009.
19:00, CZKD

Diskusiju sa publikom moderira Jelica Novaković Lopušina (Univerzitet u Beogradu)

„Istorija je bila ključni element u stvaranju nacije i nacionalnog identiteta. Protagonisti u procesu stvaranja nacija širom sveta saglasni su u jednom: nacija mora imati istoriju – što dužu i ponosniju, to bolje. Stvaranje nacionalne istorijske svesti smatralo se daleko najvažnijim preduslovom za buđenje istinskog nacionalnog osećanja unutar šire populacije, kao što su i etnizacija nacije i njena sakralizacija mogle dobiti svoje obrise samo spram istorije i nasleđa. No, ko je, kako, kada i pod kojim uslovima iskoristio istoriju za stvaranje nacionalnog identiteta? Da li je ona u različitim delovima sveta upotrebljavana na različite načine? Je li postojao nekakav evropski narativ kao uzor nacionalne istorije, te da li su svi ostali narativi nacije proistekli iz njega? Možemo li Evropu i evropske nacionalne istorije uzeti za kriterijum u odnosu na sve ostale krajeve sveta i treba li to da činimo?“

Ova razmišljanja označavaju polazište dugoročnog istraživačkog poduhvata, zajedničkog projekta nekoliko stotina naučnika i naučnica širom sveta u cilju dekonstrukcije i razumevanja procesa „pisanja nacije“ (Writing the Nation) u različitim delovima sveta.
Srpsko izdanje „Istorije Srbije od XIX do XXI veka“ Holma Zundhausena (Clio, Beograd 2008.) nedavno je pokrenulo dugu i žučnu raspravu koja se, čini se, nije okončala niti dovela do nekakvog zaključka. Debata je samo jasno pokazala kako se neki čitaoci i čitateljke slažu, dok se mnogi ne slažu sa načinom na koji nemački istoričar analizira i opisuje osnovne motive što su usmeravali istoriju ove zemlje od formiranja države i nacije pa do danas.
Fondacije Hajnrih Bel smatra ovu raspravu veoma značajnim elementom u procesu samopotvrđivanja srpskog društva, te želi da ostane na tom tragu i nizom javnih diskusija dâ svoj doprinos razgovorima na ovu temu.
Stoga pozivamo istraživače i istraživačice koji rade na projektu, pomenutom na početku teksta, i bave se kako osobenim aspektima društvenog života tako i specifičnim narativima društvene tradicije - da zajedno ispitamo na koji način su pomenute kategorije uticale i utiču na nacionalne istoriografije, kako su pravile istoriografski amalgam ili na koje sve načine su bile isključivane iz grupe onih koji „pišu naciju“.
Fondacija Hajnrih Bel poziva Vas srdačno da učestvujete u ovim diskusijama sa našim gostima na temu kako je počev od XIX veka u evropskoj tradiciji stvarana nacija, kako se o njoj pisalo i mislilo.

Prof. Dr Džems K. Kenedi se bavi istorijom Holandije novog veka.



 

RIZIK #2: SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI proto-produkcioni triptih (HRABROG POZORIŠTA)
subota, 20.jun 2009.
18:00, CZKD


1)
SRPSKI FAUST: UMESTO PREDSTAVE
- Kritičko čitanje (kon)teksta -
Tanja Simić-Berclaz: SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI
UMESTO PREDSTAVE, CZKD, 10.12.1996.
Koncept čitanja: Boris Bakal/Katarina Pejović
 
 
2)
ZATVOR PODUNAVSKE REGIJE
Biljana Jovanović: SOBA NA BOSFORU/CENTRALNI ZATVOR/LETI U GORU KAO PTICA/ULRIKE MAJNHOF
Dramaturška rekonstrukcija i režija: Zlatko Paković
 
 
3)
Zorica Jevremović: KOPILE
Režija: Anja Suša
 
O čemu pozorište govori kada govori o sebi? O čemu pozorište može i/ili treba da govori ovde i sada? Kakvi su obrisi (ne)moguće političke dimenzije pozorišta danas? Konsenzus i kompromis – gde je granica i koja je priroda provodnika između njih? Čemu pamćenje? Zašto zaborav? Da li pozorište govori (o) zajednici? I ako da, (o) kojoj zajednici?
 

Drama "Srpski Faust i drugi citati" Tanje Simić-Berclaz povod je (ali ne i jedini uzrok) pokretanja novog produkcionog ciklusa unutar projekta RIZIK Centra za kulturnu dekontaminaciju. U pitanju su tri pozorišna događaja zasnovana na sasvim različitim scenskim i dramaturškim polazištima, kojim se Centar za kulturnu dekontaminaciju vraća ovim i mnogim drugim

pitanjima. Prostor je isti kao i burnih 1990-ih, kada je stvarnost, u nekoliko navrata, prodrla u pozorište do tačke njegovog (makar kratkotrajnog) institucionalnog zaustavljanja i kada su analiza, refleksija i dijalog bili nužni izlaz za pozorišne profesionalce. Vreme, međutim, menja svoje odlike brzinom (ili sporošću?) koju naše pozorište s mukom prati – ako mu je uopšte i stalo do toga.
 
U polazištu svake od tri proto-produkcije su dramski tekstovi autorki koje pripadaju različitim generacijama, ali za koje je zajedničko opredeljenje pozorištu najpre određenom idejama rizika, provokacije, sukoba sa neposrednim socijalnim, političkim i umetničkim okruženjem i vremenom u kom stvaraju. U pitanju su tekstovi SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI Tanje Simić-Berclaz u scenskoj postavci zagrebačkog kolektiva “Bacači Sjenki”, SOBA NA BOSFORU, CENTRALNI ZATVOR, LETI U GORU KAO PTICA i ULRIKE MAJNHOFBiljane Jovanović čiju dramaturšku i scensku rekonstrukciju potpisuje Zlatko Paković i drama KOPILE Zorice Jevremović, u rediteljskoj interpretraciji Anje Suše.
Predstojeći produkcijski triptih CZKD-a pokreće se u vreme mnogih otvorenih pitanja koja, za razliku od vremena 1990-ih, ovaj put, ne nalaze artikulaciju u uličnom protestu i građanskom buntu. Da li je pozorište prostor te artikulacije?

Razmatranja ovih tema biće strukturirana svaki put u drugom ključu. Ovaj put, pozvali smo osnivače grupe Bacači Sjenki, Borisa Bakala i Katarinu Pejović (beogradskoj publici, između ostalog, poznate i po predstavi "Ex-pozicija" nagrađenoj na BITEF-u 2007) da oblikuju vreme i prostor našeg prvog susretanja.

 
Tanja Simić-Berclaz: SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI
UMESTO PREDSTAVE, CZKD, 10.12.1996.
Koncept čitanja: Boris Bakal/ Katarina Pejović
Čitači i pevači: Boris Bakal, Katarina Pejović, Dragan Mićanović, Dušanka Stojanović, Dragan Ristić i ROMA KAL, svi prisutni
 
CZKD, subota, 20. jun u 18h
(10. 12. 1996 - 20. 6. 2009 - ... … … )
 
 
BACAČI SJENKI su neprofitna međunarodna umetnička i produkcijska platforma za
multidisciplinarnu saradnju, stvaralaštvo i promišljanje intermedijalnih umetnosti. Bavljenje javnim gradskim prostorom kroz različite umetničke intervencije i projekte jedno je od glavnih područja na koje je fokusiran njihov rad.
Od osnivanja 2001. godine do danas, realizovali su i realizuju projekte: Shadow Casters, Process_in_Progress(proces_grad 03), Čovjek je prostor: Vitić_pleše, Bilježenje grada/Bilježenje vremena, Ex-pozicija (proces_grad 02), Odmor od povijesti (proces_grad 01). Za svoj rad su dobili priznanja i nagrade, između ostalog i Specijalnu nagradu žirija 41. BITEF-a za predstavu Ex-pozicija i nagradu “Avazov zmaj” 48. MESS-a za celokupnu trilogiju proces_grad.
rizik
WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?

WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?
četvrtak, 25.jun 2009.
20:00, CZKD


 

Koncept i režija: Sanja Mitrovic
Izvođači: Sanja Mitrovic, Jochen Stechmann
Dramaturg: Felix Ritter
Svetlo: Erik Gramberg
Zvuk: Vladimir Rakic
Kostim: Dejan Došljak
Umetnički konsultant: Vladimir Tupanjac
Fotograf: Sjoerd Kelderman

Cena ulznice: 500 dinara

>>>>>>>>>>
»Da li ćemo ikada opet biti srećni?«, pitao se nemački narod na kraju Drugog svetskog rata. Veliki deo srpske populacije suočava se sa istim pitanjem na početku novog milenijuma. Nemci su taj momenat zvali »nulti sat« kako bi simbolično označili svoju želju za novim početkom. Pokazalo se da je to bila iluzija jer niko ne može da pobegne od sopstvene istorije; možemo samo da se nadamo daćemo je preživeti.

WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? je komad za jednog srpskog i jednog nemačkog izvođača. Strukturiran oko autentičnih autobiografskih iskaza izvođača, WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? koristi se dokumentarističkom strategijom da bi istražio na koji način nacionalnost utiče na identitet pojedinca. Taj problem je bio od ključne važnosti kako za Srbiju tako i za Nemačku koje su, u različitim trenucima svojih nacionalnih istorija, prikazivane u negativnom svetlu u okviru međunarodne zajednice. WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? je strukturiran kao niz performativnih situacija zasnovanih na, pored ostalog, dečiijm igrama, časovima iz osnovne škole i sportskim takmičenjima. Lična i kolektivna sećanja izvođača ocrtavaju narativne arhetipove poput relacija "dobro protiv zla" ili, "žrtva protiv kriminalca", ali i reflektuju situacije u kojima te razlike mogu lako da se preokrenu. Nemački izvođač koristi se uspomenama njegove porodice iz perioda posle Drugog svetskog rata i tokom hladnog rata. Srpska izvođačica vraća se u sopstveno detinjstvo tokom 1980-ih, seća se etničkih sukoba i raspada bivše Jugoslavije u 1990-im, sve do skorašnjeg iskustva sticanja holandskog državljanstva. Pružjaući kontrapunkt jedno drugom i uzajamno odražavajuci svoje različite kulturne i istorijske pozadine, oni pokušavaju da pristupe problemu samo-reprezentacije, načinu na koji posmatramo druge, i potrebi da pronademo sebe u očima drugoga. WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?  balansira između dokumentarnog materijala i pozorišne interpretacije. Od neposrednog obraćanja do aluzije i citata i, uz oslanjanje na posrednu upotrebu istorijskih slika i poetskih izraza, predstava se kreće u rasponu od istraživanja do ritualne igre, stvarajući imaginarna poređenja između dve zemlje, ponavljajući Istoriju, kao što Istorija naizgled uvek ponavlja samu sebe.   

http://sanjamitrovic.blogspot.com

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?
27. jun 2009. 19.30h
Dom kulture, Preševo

Realizacija: Inicijativa mladih za ljudska prava i CZKD
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
Produkciju predstave WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN? podržali: BITEF festival i Pact Zollverein Essen. Predstava WILL YOU EVER BE HAPPY AGAIN?  je deo projekta ZAJEDNICA SECANJA koji se realizuje u Centru za kulturnu dekontaminaciju uz podršku ERSTE Fondacije, Ministarstva kulture Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ambasade Švajcarske u Beogradu.

 

images
HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI poziva Vas na promociju knjige Ivana Đurića „VLAST, OPOZICIJA, ALTERNATIVA“
utorak, 30.jun 2009.
19:00, CZKD


O knjizi govore:
 
Olivera Milosavljević
Dubravka Stojanović
Branislav Kovačević
Dragoljub Petrović
Filip David
 
Moderator – Sonja Biserko
 
 Knjiga je izašla iz štampe zahvaljujući podršci Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Nemačke, u okviru projekta „Srbija: otpor evropskoj opciji“
 
Knjigu možete preuzeti na:
Predavanje Ilarie Porćani (Univerzitet u Bolonji) na temu „Nacija i rod“, u organizaciji Heinrich Böll Stiftung
petak, 3.jul 2009.
19:00, CZKD


Diskusiju sa publikom moderira
Daša Duhacek (Univerzitet u Beogradu)

„Istorija je bila kljucni element u stvaranju nacije i nacionalnog identiteta. Protagonisti u procesu stvaranja nacija širom sveta saglasni su u jednom: nacija mora imati istoriju – što dužu i ponosniju, to bolje. Stvaranje nacionalne istorijske svesti smatralo se daleko najvažnijim preduslovom za budenje istinskog nacionalnog osecanja unutar šire populacije, kao što su i etnizacija nacije i njena sakralizacija mogle dobiti svoje obrise samo spram istorije i nasleda. No, ko je, kako, kada i pod kojim uslovima iskoristio istoriju za stvaranje nacionalnog identiteta?“

Ilaria Porćani je studirala istoriju i književnost. Radila je na brojnim istraživackim institutima u Italiji i ostatku Evrope, a od 2003. godine je profesorka novije i savremene istorije na Univerzitetu u Bolonji. Jedno od težišta njenog naucnog rada proteklih godina predstavlja komparativno istraživanje uzajamne veze izmedu porodice i nacije.
U njene nagradivane radove, izmedu ostalih, spada i knjiga objavljena 1997. godine pod naslovom „La Festa della nazione“ (Praznik nacije).
Značajan broj njenih istorijskih istraživanja posvećen je dobu italijanskog Risorgimento-a (oživljavanja), zapravo epohi izgradnje italijanske nacije u 19. veku. Nekoliko decenija kasnije, predstavnici srpskog nacionalnog pokreta veoma često su se, u borbi za sopstvenu stvar, pozivali na taj proces u Italiji. Polazeci od te epohe, i posebno uzimajuci u obzir tradicionalne porodicne strukture i rodne uloge, želimo da još jedannput ispitamo na koji nacin su svi ti faktori uticali na nacionalno pisanje istorije i obratno – kako je ono ucvrstilo poziciju istih tih tradicija za buducnost. 


 

CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU predstavlja RIZIK #2: ZATVOR PODUNAVSKE REGIJE proto-produkcioni triptih (HRABROG POZORIŠTA)
nedelja, 5.jul 2009.
20:00, CZKD


ZATVOR PODUNAVSKE REGIJE
 
Biljana Jovanović: SOBA NA BOSFORU/CENTRALNI ZATVOR/LETI U GORU KAO PTICA/ULRIKE MAJNHOF
 
Dramaturška rekonstrukcija i režija: Zlatko Paković
 
Igraju: Marija Opsenica, Vladislava Đorđević, Jovo Maksić, Igor Filipović, Miloš Timotijević
 
Muzika: Deca loših muzičara
 
 
Dramski tekst “Zatvor Podunavske regije” nastao je interakcijom i sažimanjem sve četiri drame Biljane Jovanović: “Leti u goru kao ptica”, “Ulrike Majnhof”, “Centralni zatvor” i “Soba na Bosforu” – čime je ostvaren energičniji, eksplozivniji oblik Jovanovićkine dramaturgije, potencijalan u svakoj pojedinačnoj drami. Dakako, “Zatvor Podunavske regije” počiva na opsesivnoj temi dramatičarke: čovek kao politička i emocionalna životinja u prinudnoj izolaciji.       
Posle deset dana proba s pet glumaca i uz učešće članova benda “Deca loših muzičara”, “Zatvor Podunavske regije” biće izveden kao work in progress 5. jula 2009. u “Paviljonu Veljković” Centra za kulturnu dekontaminaciju.
.
Zlatko Paković (Valjevo, 1968), diplomirao pozorišnu režiju na FDU predstavom „Ćelava pevačica“ Ežena Joneska u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 1996. Režirao uglavnom u pozorištima u Bugarskoj i na Kipru, između ostalih, komade Georga Taborija, Artura Milera, Dušana Kovačevića, Herberta Bergera, Margarita Minkova, Nebojše Romčevića. Na Večernjoj sceni pozorišta „Duško Radović“ trenutno režira Pirandelovih „Šest lica traži pisca“ (premijera početkom sledeće sezone).
Piše redovnu filmsku kritiku za nedeljnik Ekonomist magazin i kolumnu u listu Politika. Objavio je dva romana: „Soba za jedan krevet“ (Otkrovenje, 2002) i „Zajednički pepeo“ (Geopoetika, 2008). Živi u Beogradu.
 
O čemu pozorište govori kada govori o sebi? O čemu pozorište može i/ili treba da govori ovde i sada? Kakvi su obrisi (ne)moguće političke dimenzije pozorišta danas? Konsenzus i kompromis – gde je granica i koja je priroda provodnika između njih? Čemu pamćenje? Zašto zaborav? Da li pozorište govori (o) zajednici? I ako da, (o) kojoj zajednici?
 
Drama "Srpski Faust i drugi citati" Tanje Simić-Berclaz povod je (ali ne i jedini uzrok) pokretanja novog produkcionog ciklusa unutar projekta RIZIK Centra za kulturnu dekontaminaciju. U pitanju su tri pozorišna događaja zasnovana na sasvim različitim scenskim i dramaturškim polazištima, kojim se Centar za kulturnu dekontaminaciju vraća ovim i mnogim drugim pitanjima. Prostor je isti kao i burnih 1990-ih, kada je stvarnost, u nekoliko navrata, prodrla u pozorište do tačke njegovog (makar kratkotrajnog) institucionalnog zaustavljanja i kada su analiza, refleksija i dijalog bili nužni izlaz za pozorišne profesionalce. Vreme, međutim, menja svoje odlike brzinom (ili sporošću?) koju naše pozorište s mukom prati – ako mu je uopšte i stalo do toga.
 
U polazištu svake od tri proto-produkcije su dramski tekstovi autorki koje pripadaju različitim generacijama, ali za koje je zajedničko opredeljenje pozorištu najpre određenom idejama rizika, provokacije, sukoba sa neposrednim socijalnim, političkim i umetničkim okruženjem i vremenom u kom stvaraju. U pitanju su tekstovi SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI Tanje Simić-Berclaz u scenskoj postavci zagrebačkog kolektiva “Bacači Sjenki”, SOBA NA BOSFORU, CENTRALNI ZATVOR, LETI U GORU KAO PTICA i ULRIKE MAJNHOFBiljane Jovanović čiju dramaturšku i scensku rekonstrukciju potpisuje Zlatko Paković i drama KOPILE Zorice Jevremović, u rediteljskoj interpretraciji Anje Suše.
Predstojeći produkcijski triptih CZKD-a pokreće se u vreme mnogih otvorenih pitanja koja, za razliku od vremena 1990-ih, ovaj put, ne nalaze artikulaciju u uličnom protestu i građanskom buntu. Da li je pozorište prostor te artikulacije?

 
rizik
Predavanje povodom dana Gurupurnime
ponedeljak, 6.jul 2009.
19:30, CZKD

Predavanje na temu značaja Guru principa.
 

Ulaz je besplatan.
 
Za dalje informacije: 064/423-6449
 
Zorica Jevremovic
K O P I L E   ( 1 9 4 8  -  1 9 6 8 )
D r a m a   u t o p i j e

Zorica Jevremovic K O P I L E ( 1 9 4 8 - 1 9 6 8 ) D r a m a u t o p i j e
petak, 10.jul 2009.
20:00, KLUB U TOLSTOJEVOJ 2

Adaptacija i rezija: Anja Suša
Scenografija i video: Igor Vasiljev
Muzicari: Vladimir Pejković, Vladislava Đorđevic,
Damjan Babić, Nemanja Acimović
Igraju: Vladislava Djordjević, Sena Djorović,
Dušica Sinobad, Vladimir Aleksić,
Fedja Stojanović, Ivan Tomić

Produkcija: CZKD i Hartefakt fond

Po završetku izvođenja drame KOPILE (1948–1968), na terasi KLUBA U
TOLSTOJEVOJ 2 bice priredjen razgovor o projektu RIZIK#2 (KOPILE
(1948–1968), ZATVOR PODUNAVSKE REGIJE i SRPSKI FAUST: UMESTO PREDSTAVE)

Učestvuju:
Zorica Jevremovic
Borka Pavicevic
Anja Susa
Radina Vucetic
Zlatko Pakovic
Moderator razgovora:
Branimir Stojanovic



!!! AUTOBUSKI PREVOZ BIĆE ORGANIZOVAN SA ADRESE
CENTRA ZA KULTURNU DEKONTAMICIJU, BIRČANINOVA 21
DO KLUBA U TOLSTOJEVOJ 2, NA DEDINJU.
POLAZAK AUTOBUSA JE U PETAK, 10. JULA U 19.15H,
OKUPLJANJE PUBLIKE U KAFEU/DVORIŠTU CZKD !!!


O drami KOPILE (1948–1968):

Od svih jugoslovenskih drama inspirisanih događajima iz '68, ova je nastala najkasnije. Napisana je 1987. a štampana 1997 u časopisu Scena.
Ovaj komad, sa podnaslovom »drama utopije« predstavlja autorkin pokušaj
redefinisanja sopstvenih mladalačkih revolucionarnih fantazija i
ubeđenja, sa distance od skoro dve decenije.
Radnja drame je, kako stoji u njenom uvodu, smeštena na Dedinje »od
svitanja 6. do svanuca 7. aprila 1968. godine« dakle, uoči beogradskih
demonstracija. Junaci su predstavnici različitih slojeva jugoslovenskog
socijalistickog društva koji naseljavaju elitni kraj Beograda koji autorka
definise kao »najbogatiji a najbedniji geto u Jugoslaviji«.
Kroz medjusobne sukobe junaka, Zorica Jevremovic, prikazuje komplikovana
raslojavanja u jugoslovenskom drustvu krajem šezdesetih, u naelektrisanoj
atmosferi uoči studentske pobune. ... Akcenat je naročito stavljen na
potragu za identitetom generacije budućih mladih pobunjenika.
Jedan od junaka, Anton, ovako doživljava poziciju svoje generacije: »Mi
smo generacija izmedju, visoko zahtevna a preuzbudjena nesrećama
prethodnika. To nas sve mrvi na isti način! Mi smo deca dece revolucije,
eto šta smo!«
Zorica, za razliku od Antona, sebe ne smatra detetom vec »kopiletom
revolucije«

Anja Suša, iz Magistarskog rada BEOGRADSKO POZORISTE I STUDENTSKE
DEMONSTRACIJE 1968, Filozofski fakultet u Beogradu, Katedra za opštu
savremenu istoriju, 2002


O autorki drame:

Zorica Jevremović (1948), dramaturgiju diplomirala na FDU u Beogradu 1975.
Piše za pozorište i o pozorištu, pozorišna i video rediteljka,
teoretičarka medija. Dramaturgijom se bavila u alternativnim i neformalnim
grupama pozorišta i filma: KPGT, Art-film, Nova osećajnost, Preduzeće za
pozorišne poslove. Kao zagovornica jugoslovenskog kulturnog prostora
istraživala kulturnu istoriju i teološko običajno pravo multinacionalnih i
više-konfesionslnih sredina u SFRJ, uredjivala alternativne naučne
zbornike iz književne istorije, osnivala alternativna pozorišta koja su
funkcionisala kao „pozorista kvarta“ u getoiziranim zajednicama, početkom
ratova devedesetih bila aktivistkinja dveju antiratnih grupacija:
„Civilnog poketa otpora“ i „Beogradskog kruga“ u okviru kojih je izvela
vise kulturoloških projekata. Objavila knjige iz multimedijalne teorije i
pozorišne drame: „Raspad sistema“ (2000), „Semioloski krugovi“(2001),
„Četiri predratne drame“ (2001), „Spotovi nostalgije“ (2006), „Balada o
devojačkom odelu“ (2006) i druge. Živi u Beogradu.


O rediteljki:

Anja Suša je rođena u Beogradu 1973. godine. Diplomirala je na odseku za
pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti, 1995. Magistrirala
na odseku za opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu,
2002. Jednogodišnje stručno usavrsavanje na studijama teatrologije na
Bečkom univerzitetu, kao dobitnik Herderove stipendije (Afred Toepfer
Fondacije), 2001-2002. Jedan od osnivača i umetnički direktor trupe
TORPEDO (1997-2001).
Primarni fokus profesionalnog interesovanja se odnosi na savremenu dramu.
Član uredništva pozorišnog časopisa TEATRON. Direktorka Malog pozorišta
DUŠKO RADOVIĆ od 2002. godine. Selektor pozorišnog programa BELEF-a 2005.
Selektor festivala BITEF od 2006.



Na prednjoj strani programa/razglednice:
Henri Cartier-Bresson, ISPRED SORBONE OKUPIRANE OD STRANE STUDENATA, 1968

“RIZIK #2: SRPSKI FAUST I DRUGI CITATI” podrzan je od strane Ministarstva
kulture Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda

 

rizik
Medijska arheologija: Devedesete Medijska arheologija: Devedesete
petak, 4.septembar 2009.
20:00, CZKD


Promocija publikacije i DVDa “Medijska arheologija: Devedesete”

Učestvuju:
Boško Prostran
Jovan Bačkulja
Aleksandra Sekulić
Stevan Vuković
Ivica Đorđević
Nebojša Petrović, kao i gosti i saradnici

Predstavljamo publikaciju "Medijska arheologija: Devedesete", koja ce biti dostupna i na nasem veb sajtu www.medarh.org . Tekstovima koji nude sagledavanje ovog projekta iz tri ugla zelimo da iniciramo dalju diskusiju i otvorimo prostor za buduce istrazivanje, tesktove, medijske materijale i priloge saradnika i svih zainteresovanih.

Rezimiramo programski ciklus koji se bavio 1990-im godinama kroz analizu medijskih formi, formacija, toposa (TV monolog, TV metafizika, pornotopia, “Karnevalski eskapizam u vreme ekonomske krize”, “Revolt(i) – medijska produkcija i prezentacija nezadovoljstva”, itd.).

Bosko Prostran i Jovan Backulja podsetice na znacajna otkrica naseg projekta, vodeci nas kroz DVD prezentaciju istrazivanja, sa montazerom Ivicom Djordjevicem. Pozvani ste da se ukljucite u planiranje nastavka projekta Medijska arheologija!

Najavljujemo i novu fazu projekta: u sledecem periodu podseticemo se umetnicke produkcije 1990-ih. Seriju razgovora sa umetnicima, uz projekcije radova, osmislio je istoricar umetnosti Stevan Vukovic, koji ce najaviti ove programe.


 
Projekat realizovan uz podršku Ministarstva kulture i medija Republike Srbije
images
Nina Hoechtl, Priče o protestu. Neophodnost. 
(videoinstalacija)

Nina Hoechtl, Priče o protestu. Neophodnost. (videoinstalacija)
četvrtak, 10.septembar 2009. − 24.septembar 2009.
20:00, Baletska sala CZKDa


Organizator izložbe: Kontekst galerija

Novembar 2008. godine sam provela na rezidencijalnom boravku u Beogradu (Kontekst galerija u saradnji sa Rotor asocijacijom iz Graca) istražujući borbu radnika i radnica Jugoremedije iz Zrenjanina. Dve godine su se radnici/ce borili za svoju fabriku i protiv privatizacije njihovog radnog mesta. Tokom svoje borbe su izvesno vreme živeli u fabrici, okupirali Gradsku kuću u Zrenjaninu na četiri meseca, tri dana i tri noći protestovali ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, dobijali batine, bili/e povređivani/e i hapšeni/e od strane policije i privatnog obezbeđenja. Tokom ovog dvogodišnjeg perioda radnici/e nisu dobijali nikakav novac, a mnoge od njih porodice su napustile. Od 2006. godine Jugoremedija je postala prva fabrika u „tranzicijskim“ zemljama istočne Evrope koja je prošla kroz proces neoliberalne privatizacije da bi bila ponovo pokrenuta i kontrolisana od strane njenih radnika/ca.
 
Ovog leta sam se vratila u Srbiju kako bi nastavila sa svojim istraživanjem, i saznala da je samo u avgustu bilo 40 manjih ili većih protesta dnevno.
 
Rad “Priče o protestu. Neophodnost.“ je zasnovan na istraživanju i intervjuima sa radnicima/ama (pretežno iz Jugoremedije). U ovom radu fiktivni likovi iznose svoje priče, preklopljene sa intervjuima rađenim sa radnicima/ama i scenama iz filma „Štrajk“ Sergeja Enzejštajna.
 
U filmu „Štrajk“ iz 1925. godine, Enzejštajn prikazuje kompleksan re-enekment fabričkog protesta iz 1912. u predrevolucionarnoj Rusiji. Proletkult teatar je glumio radnike. Moj interes za ovaj film leži u scenama koje prikazuju kolektivizam i suprotstavljaju ga individualizmu svake pojedinačne priče, slično onome kako pojedinačni glasovi karaktera stvaraju žamor koji se može pratiti jedino ako se fokusiramo na pojedinačne priče.
 
Dok sam razgovarala sa radnicima/ama i prisustvovala protestu ispred Agencije za privatizaciju i Vlade Republike Srbije u Beogradu počela sam da preispitujem sopstvenu poziciju kao umetnice i umetnice koja oblikuje radničku borbu u okviru svog rada. Za šta se ja borim? Da li dozvoljavam da budem eksploatisana?
 
Nina Hoechtl
 
 
Nina Hoechtl (1978), Stockerau (Austrija), živi u Beču i Mexico sitiju. Studirala na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču, Likovnoj akademiji u Veneciji, i Piet Zwart institutu u Roterdamu. Trenutno je na doktorskim studijama, na Goldsmiths (UK).  
U svojim projektima Nina Hoechtl se bavi indetitetom, jezikom i komunikacijom kroz različite medije. Od 2000. godine učestvovala je na više izložbi i projekata:
Moved, Mutated and Disturbed Identities, Casino Luxembourg(Luksemburg), DONAU GEHT, Viertelfestival Weinviertel, Donja Austrija, 2009; Too Early for Vacation, OPEN/INVITED ev +a, 2008, Belltable Arts Centre, Limerik, Irska, 2008 (kustos: Hou Hanru); Arbeitswege, Festival of Regions, Kirchdorf, Austrija, 2007; PAN-CARTA, lugar a dudas, Cali, Kolumbija, 2007; Loutec, Fundaçion Valenzuela y Klenner, Bogotá, Columbia, 2007; To my dear friend, Naïma, who is already 10…, Animotion Festival, Sibiu, Rusija, 2007; Ear candies, Emil Filli Galerie, Ûstí Nad Ladem, Češka, i Institute of Contemporary Art, Dunaujvaros, Mađarska, 2006.

www.ninahoechtl.org

Nedelja prevencije seksualnog nasilja za mlade U KAMPANJI INCEST TRAUMA CENTRA – BEOGRAD “JA KOJU / KOJEG NIKO NE POZNAJE”
subota, 12.septembar 2009. − 15.septembar 2009.
15:00, CZKD


Tim Incest Trauma Centra – Beograd je pripremio program kolažnog tipa za informisanje i učenje mladih o problemu seksualnog nasilja u Srbiji i svetu. Ozbiljna tema seksualnog nasilja preživljenog u detinjstvu je pokazana metodološki kroz niz zanimljivih i školskoj populaciji bliskih, drugim rečima privlačnih, formi kao što su:
 
- Video spotovi (A) tv spotovi i radio džinglovi u produkciji Incest Trauma Centra - Beograd i B) spotovi strane produkcije – npr. inostrane mega-zvezde iz sveta muzike, filma i sl. apeluju na problem seksualnog nasilja, itd.).
 
- Crtani film brazilske produkcije “Bio jednom jedan dečak” (dekonstrukcija mačo stereotipa u odrastanju dečaka čime se izbegava utemeljenje podloge za odvijanje nasilja zasnovanog na zloupotrebi rodne uloge; trajanje: 30 min),
 
- Autorska izložba Incest Trauma Centra – Beograd “Odeća na štriku” koju čine majice oslikane od strane samih osoba koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu i prethodnih godina se obraćale Incest Trauma Centru – Beograd.
 
- Interaktivni sadržaji: “Pitajte direktora škole!”, “Pitajte Ministra prosvete!”, “Da li je neko od mojih drugarica i drugova preživeo seksualno nasilje, a ja nisam prepoznala/o?”, “Kako da reagujem kad mi se neko poveri?”, “Kako da prijavim seksualno nasilje?” U ponedeljak, 14. septembra, na pitanja učesnica i učesnika Nedelje prevencije će o policijskom radu na polju seksualnog nasilja odgovarati g-dja Milena Živanović, inspektorka u penziji sa najbogatijim iskustvom u zemlji u suzbijanju seksualnog nasilja nad decom i ženama.
 
- Dokumentarno-igrani film Incest Trauma Centra –Beograd “Novo je da sam bila zlostavljana” za učenice/ke trećeg i četvrtog razreda i publiku starijeg uzrasta (prvi film u Srbiji zasnovan na istinitim svedočenjima žena koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu i obraćale se u prethodnim godinama Incest Trauma Centru - Beograd, sada se odvažile da javno progovore; Sva autorska prava poseduje Incest Trauma Centar – Beograd; emitovan na RTV B92 u julu 2009. godine; gl. uloga Mirjana Karanović; trajanje 93 min).
 
- Info-desk sa informacijama o dostupnim izvorima pomoći iz direktorijuma Incest Trauma Centra – Beograd sa područja Beograda i Republike Srbije za problem nasilja nad decom i ženama.
 
- Nedelju prevencije seksualnog nasilja za mlade, Incest Trauma Centar - Beograd zatvara OBJAVOM NAGRADNOG TAKMIČENJA ZA BEOGRADSKE OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE NA KOJEM JE NAGRADA OSVAJANJE SPECIJALISTIČKOG TRENINGA INCEST TRAUMA CENTRA - BEOGRAD KOJIM ŠKOLSKO OSOBLJE UČI KAKO DA SAMOSTALNO IZVODI PROGRAM PREVENCIJE “ZDRAVI IZBORI ZA
 
DECU” U SVOJOJ ŠKOLI (Incest Trauma Centar – Beograd je ovaj program u trajanju od 10 nedelja za osnovne škole, koji cilja nastavnika/ce, roditelje i decu, direktno izvodio za 4068 dece i adolescenata do sada, a za izvodjenje istog obučavao profesionalno osoblje 32 škole na području Beograda i Subotice).

Program:

Subota, 12. septembar

15 - 19h
Projekcija filma "Novo je da sam bila zlostavljana"
(za sve mlade starije od 17 godina)

Ponedeljak, 14. septembar

11 - 17h

Učenicima i učenicima će na pitanja o policijskom radu odgovarati inspektorka u penziji sa najbogatijim iskustvom u oblasti seksualnog nasilja, g-dja Milena Živanović, dobitnica godišnje nagrade Koalicije protiv diskriminacije za 2008. godinu u kategoriji “Javna vlast”
 
Utorak, 15. septembar

12.30h
 OBJAVA NAGRADNOG TAKMIČENJA ZA ŠKOLE na području Beograda! GLAVNA NAGRADA: OSVOJI  PROGRAM PREVENCIJE seksualnog nasilja u izvođenju Incest Trauma Centra – Beograd! Proglas o propozicijama takmičenja, procesu selekcije i zasluženog uživanja u osvojenoj nagradi.


U pripremi Nedelje prevencije seksualnog nasilja, Incest Trauma Centru – Beograd su konsultacije pružili Učenički Parlament i psihološkinja, g-đa Ljiljana Živanić (Šesta beogradska gimnazije) i g-dja Ivana Milošević, članica Aktiva nastavnika građanskog vaspitanja.
Študentska založba i RENDE Vam predstavaljaju FESTIVAL SAVREMENE SLOVENAČKE PROZE Študentska založba i RENDE Vam predstavaljaju FESTIVAL SAVREMENE SLOVENAČKE PROZE
utorak, 15.septembar 2009. − 16.septembar 2009.
20:00, CZKD


Program vode:
Ana Ristović
Uroš Đurić

15. septembar, 20h
Aleš Čar
Dušan Čater
Suzana Tratnik

 

Aleš Čar je rođen 6. marta 1971. godine u Idriji. Studirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Pisac, prevodilac, scenarista, publicista, trenutno urednik za kulturu u dnevnim novinama Dnevnik. Živi u Ljubljani. Objavio je dva romana, Igra anđela i šišmiša (Igra angelov in netopirjev), 1997, i Pasji tango, 1999, kao i zbirke kratkih priča U kvaru (V okvari), 2003, i Made in Slovenia, 2006. Za roman Igra anđela i šišmiša dobio je nagradu za najbolji slovenački prvenac 1996/97. Knjige su mu prevedene na nekoliko stranih jezika, a roman Pasji tango je 2004. godine objavljen u prevodu na srpski jezik.

Dušan Čater rodjen je 1968. godine u Celju. Studirao je novinarstvo i sociologiju u Ljubljani, a od 1995. je profesionalni pisac. Do sada je objavio romane Flash Royal (1994), Resnicni umori (1995), Patosi (1997), Imitacija (1997) o Stari je opet pijan (2002). Objavio je i nekoliko knjiga za djecu, kao i monografije Merilin Monro, Madone i Djakoma Kazanove. Jedan je od najoriginalnijih pisaca mladje slovenacke generacije. Roman Stari je opet pijan to najbolje dokazuje. U sredistu romana je pisac koji se zove isto kao autor knjige, a nosi i njegov nadimak Stari. Stari i njegovi kompanjoni zive nemarnim zivotom, balansirajući izmedju hedonizma i smrti. Stari je uvucen u splet cudnih zivotnih okolnosti, a popis njegovih ludorija je jedinstven i gotovo neopisiv. Dusan Cater prihvatio se ozbiljne teme zivljenja na ivici i preko ivice zakona, u okolnostima u kojima niko, a najmanje jedan pisac, nije i ne moze biti sasvim cist i nevin. Caterova ozbiljna tema ispricana je s mnogo ironije i humora, a Stari je opet pijan izuzetno je originalan, tipicno caterovski, viseslojan, duhovit, herojski, ispovjedan i divlji roman, ali isto tako i prepun Ijubavi.
 
Suzana Tratnik (Murska Sobota, 1963) je spisateljica, prevodilac, sociološkinja, publicista i lezbijska aktivistkinja. Živi u Ljubljani. Napisala je četiri zbirke kratkih priča (Pod ničlo, Na svojem dvorišču, Vzporednice, Česa nisem nikoli razumela na vlaku), roman Ime mi je Damjan i istoimenu monodramu. Objavila je esejističku knjigu Lezbična zgodba (Lezbijska priča), koja je bila i njen magistarski rad iz antropologije polova. Njene knjige su prevedene na nemački, engleski, češki, holandski, srpski, hrvatski, bugarski, poljski i makedonski jezik. Godine 2007. dobila je Prešernovu nagradu za zbirku kratkih priča Vzporednice (Paralele), a iste godine je objavljen i njen roman Tretji svet (Treći svet).


16. septembar, 20h
Goran Vojnović
Janja Rakuš
Polona Glavan

 

Goran Vojnović je rođen 1980. godine u Ljubljani. U ranoj mladosti bio je posvećen pre svega sportu i godinama je trenirao košarku. Nakon završene gimnazije, studirao je na ljubljanskoj akademiji filmsku i televizijsku režiju. Njegovi kratki filmovi (Fužine zakon, Sezona 90/91, Moj sin, seksualni manijak, Kinezi dolaze) prikazani su na brojnim međunarodnim festivalima i osvojili su više međunarodnih nagrada. Zajedno sa režiserom Markom Šantićem, 2004. godine napisao je scenario za izuzetno uspešan kratki film Sretan put Nedime, koji je, između ostalog, bio nominovan i za nagradu Evropske filmske akademije, osvojio nagradu Srce Sarajeva i nagradu za najbolji studentski film na festivalu Tribeca u Njujorku. U književnosti se zatekao sasvim slučajno, iako je još u gimnaziji objavio pesničku zbirku Lep je ta svet (Lep je ovaj svet). Nedovršeni scenario za dugometražni film je zbog večnog nedostatka posla na filmskom području, u roku od mesec dana pretvorio u svoj književni prvenac. Tako je nastao njegov roman Čefurji raus! (Južnjaci, marš!), koji je nagrađen nagradom Prešernovog fonda, najvećom nagradom za područje kulture u Sloveniji. Prema knjizi nastala je i veoma uspešna monodrama u režiji Mareta Bulca. Pored rada na filmu i televiziji, Goran Vojnović je aktivan i kao filmski kritičar, novinar i kolumnista raznih novina, časopisa i internet sajtova. Živi i radi u Ljubljani.

Janja Rakuš spada među spisateljice mlađe generacije. Studirala je pozorišnu režiju u Ljubljani i Beogradu. Prevashodno se bavi pozorišnom i performativnom umetnošću. U pozorištu je interesuje sve što nije pozorišno, u životu sve što je izvan života. Učestvovala je u različitim projektima, samostalno i nesamostalno. Ti projekti su: pozorišni događaj “Umetnost je nekorisna, Pekarna, Maribor; čulno pozorište Oracles, Exodos, Ljubljana; kratki film “Dreams“, Berlin; kompjuterske animacije “Re:humans, environments, tasks, communities“, Werkstadt, Grac; scenario za kompjutersku igru “NeuroDante“, scenario za CD-ROM “France Prešeren; život i delo“; Gorenjski muzej Kranj; “Shadow casters (I)“, Exodos, Ljubljana, “Shadow casters (II)“, Urbani festival, Zagreb; Art Symposium “Landscape of Desire“ Poljska; polimedijsko-samrtno putovanje “How would you like to die? / 2nd phase result“ /, Performa, Maribor... “Električni rajsferšlus“ je njen književni prvenac, njime stupa i na polje književnog stvaranja. Voli da skija, spava i radi one stvari koje su potpuno beskorisne. Trenutno razmišlja o viziji sveta, u kojem novac više ne bi postojao.

Polona Glavan je rođena 24. 9. 1974. godine u Ljubljani. Na Filozofskom fakultetu je diplomirala komparativnu književnost i engleski jezik. Piše uz manje ili veće povremene krize, a objavljuje od 1994. godine. Dobitnica je nekoliko nagrada na konkursima za kratku priču, a zastupljena je u dve antologije slovenačke kratke proze (Čas kratke zgodbe, Študentska založba 1999; O čem govorimo, Mladinska knjiga 2004). Priče su joj objavljivane u većini slovenačkih književnih časopisa, kao i na engleskom (Prague Literary Revue, antologija Key Witnesses), nemačkom (antologija Die Zeit der Kurzen Geschichte), češkom (Promlky času), holandskom (Armada), italijanskom i mađarskom (antologija Racconti senza dogana/Vammentes elbeszelesek) i hrvatskom jeziku (Quorum, Sarajevske sveske). Njena prva knjiga, roman Noč v Evropi (Noć u Evropi) nominovana je 2001. godine za nagradu Kresnik za najbolji slovenački roman, a 2007. godine je objavljena i u prevodu na češki jezik. Usledila je zbirka priča Gverilci (Gerilci), 2004. godine, za koju je dobila nagradu Zlata ptica. Bavi se i prevođenjem sa engleskog jezika. Zaposlena je kao prevodilac u Generalnom sekretarijatu Vlade RS. Prevela je više kratkih priča za različite književne časopise i radio, roman Bernarda MacLavertyja Ukrasni tonovi, koji je 2002. godine objavljen u Cankarjevoj založbi, kao i deo zbirke kratkih priča Ame Ate Aidoo Sve važi, koja je objavljena u Cankarjevoj založbi 2004. Iste godine je bila jedna od urednica i prevodilaca antologije savremene britanske proze proze (Začetek nečesa velikega; Študentska založba, zbirka Beletrina). Usledili su prevodi knjiga Malo ostrvo (Andrea Levy, Učila 2005), Teško je naći drugog čoveka i druge priče (Flannery O'Connor, Študentska založba 2006), Ajhman u Jerusalimu (Hannah Arendt, Študentska založba 2007). Na engleski jezik redovno prevodi i sopsvene tekstove.
Obeležavanje međunarodnog dana mira
ponedeljak, 21.septembar 2009.
18:00, CZKD


Povodom ove globalne manifestacije biće prikazan film Džeremija Gilija Dan posle mira u produkciji organizacije Peace one day. Projekcija filma u kome učestvuju Anđelina Džoli, Džud Lo, Eni Lenoks i Dalaj Lama biće istovremeno prikazana u 174 zemlje širom sveta.
 
Posle projekcije biće održana tribina na temu Mirovni pokret u Srbiji; juče, danas sutra.
Učestvuju:
Vesna Pešić,
Dragan Popadić,
Borka Pavićević.

O međunarodnom danu mira:
 
Imamo dva izbora. Prvi izbor je da kažemo da zamisao Dana mira nije uspela i da zaboravimo na to. Drugi izbor je da se okupimo i kažemo: "Ne, mi želimo da Dan mira uspe. Ako spasemo jedan život, onda ceo ovaj poduhvat ima smisla."
 
Svi mi želimo da budemo ujedinjeni, svi mi želimo mir u svetu. Dan mira nema veze s politikom, niti sa religijom, on ima veze s nama. I to je dan kome je potrebna vaša pomoć kao pojedinca.
 
Vi privilegovani, koji imate krov nad glavom i hranu na stolu dužni ste da menjate svet.

Džeremi Gili, reditelj
 

Naša moralna odgovornost je da pokušamo. Nije pitanje da li će se to ostvariti za našeg života ili neće. Mi smo ljudska bića. Mi smo odgovorni da ukažemo koji je pravi put.


Dalaj Lama

Ne znamo šta će da se dogodi. Ne znamo da li je bilo šta ostvarljivo dok zapravo ne pokušamo.

Devojčica iz Severne Irske

Mir znači da ću da uzmem ovo oružje i bacim ga u more.

Izraelski vojnik
Svaki trenutak kojim omogućimo borcima da stanu i razmisle o onome što čine sopstvenom narodu bi bio veliki uspeh.

Kofi Anan

Organizacija: Centar za mir i razvoj demokratije
 

Tribina "Kriza i socijaldemokratija u Srbiji" u organizaciji nedeljnika "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert"
četvrtak, 24.septembar 2009.
14:00, CZKD


Učestvuju:
Nebojša Čović – Predsednik Socijaldemokratske partije
Nenad Čanak - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine
Žarko Korać - Predsednik Socijaldemokratske Unije
Dragoljub Mićunović - Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke
    
Moderatorka i voditeljka tribine je Vera Didanović – novinarka nedeljnika Vreme
 
U Vladi Republike Srbije učestvuju dve stranke socijaldemokrtaske orijentacije  – Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije.
U opoziciji deluju nekoliko partija koje sebe doživljavaju kao socijaldemokratske.
Sta je to socijaldemokratija u Srbiji i šta njeni predstavnici nude građanima; da li postoji razlika između partija levice i desnice osim u nazivu; šta je uzorok velike podele na levom političkom spektru;
da li su devedesete godine prošlog stoljeća na duži rok kompromitovale bazične ideje levice; da li srpska socijaldemokratija ima odgovor na globalnu ekonomsku krizu i kako on glasi;
koliko su ovdašnji zastupnici leve orjentacije u skladu sa savremenim svetskim političkim trendovima; kako srpska socijaldemokratija vidi mogućnost povezivanja i zajedničkog delovanja u regionu. 
 
Ovo je trećau seriji od pet tribina koje će "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert" organizovati ove godine. Već 8 godina projektom "Vreme izazova" nedeljnik "Vreme" fondacija "Friedrich Ebert" žele da pokrenu javnu diskusiju o pitanjima koje treba brzo i efikasno rešiti.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U VIZUELNIM UMETNOSTIMA DEVEDESETIH - RAZGOVORI SA UMETNICIMA UMETNOST U DRUGOM DNEVNIKU (1989-2001)
petak, 25.septembar 2009.
20:00, CZKD


Gost: Jovan Čekić
Domaćin: Vladimir Tupanjac
Urednik ciklusa: Stevan Vuković


80-minutni, hronološki i sveobuhvatni kolaž priloga o umetnosti u DRUGOM DNEVNIKU RTS.  Ekskluzivno i prvi put posle izložbe "O Normalnosti, Umetnost u Srbiji 1989-2001", na kojoj je ovaj materijal predstavljen u segmentu izložbe "Umetnost i javna stvar" čiji je kustos bio Vladimir Tupanjac, imate prilike da se podsetite svih dogadjaja sa umetničke scene tokom 1990-ih, onako kako ih je video i razumeo DRUGI DNEVNIK državne televizije. U razgovoru sa teoretičarem medija, filozofom i umetnikom, Jovanom Čekićem, pokušaćemo da, sa gotovo decenijske distance izmerimo,
proniknemo u kosmičke i zemaljske tajne savršenog (medijskog) zločina - umetnost u službi (informativne) politike, ili - kako razumeti jezik, sadržaj, politiku umetnosti u kontekstu onog što smo doživljavali kao svakodnevno medijsko nasilje države nad sopstvenim narodom.

 
Medijska arheologija: Devedesete je projekat koji ispituje linije kontinuiteta i diskontinuiteta u razvoju medijskih formi, kao i način na
koji su se mediji odnosili prema stanju u društvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu učestvovali. Grupišuci medijske fragmente u tematske
selekcije, uocavamo topose specificne za ovu deceniju (TV Monolog, TV Metafizika, Pornotopija, itd.). Projekat se realizuje u saradnji sa
Arhivom alternativnog filma i videa Doma kulture "Studentski grad", i u saradnji sa Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima i
kulturnim radnicima i njiihovim arhivima. Svi zainteresovani imaju mogucnost da se uključe i doprinesu istraživanju i sakupljanju materijala,
kao i samim programima.

 
Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić, Stevan Vuković, Nebojša Petrović, Ivica Djordjević.

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.

Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju i Arhiv alternativnog filma i videa, Dom kulture "Studentski grad"

www.medarh.org

Koncert indijske muzike - Yoga iS music
nedelja, 27.septembar 2009.
18:00, CZKD


 

Yoga iS music je jedinstveni projekat koji ujedinjuje publiku širom
sveta u nezaboravnom muzičkom i meditativnom iskustvu. Tajnu drevnog spoja muzike i yoge u Indiji poznaju hiljadama godina. Posebna čar ovakve vrste muzike je i aktivno učešće publike.
U svojoj balkanskoj turneji nakon Zagreba, Splita i Sarajeva "Yoga iS music" gostovaće u Beogradu i Novom Sadu!

Cena ulaznice: 400 din

 Krishna das je američki muzičar, rođen i odrastao na Long Islandu, u saveznoj državi New York. Svoj pristup muzici opisuje kao "inventivni tradicionalizam". Pri izvođenju kirtana (meditativne muzike), uspešno kombinuje zapadni melodijski senzibilitet sa tradicionalnim temeljima i strukturom indijske muzike.
Sarađivao je sa Stingom i Madonnom, a širom sveta održao veliki broj samostalnih koncerata i meditativno-muzičkih radionica.

 Sacinandana Swami je monah skoro četrdeset godina, svetski putnik, pisac i učitelj bhakti-yoge. Na njegov poziv Krishna Das se upustio u turneju po našim krajevima.

                 
Karte možete rezervisati na 0642428630, kao i na mail: veceindije@gmail.com ili kupiti u kafe-knjižari "Everest" Gospodar Jevremova 47a.

www.veceindije.com

www.yogaismusic.com

www.krishnadas.com






 

Okrugli sto "Odgovor civilnog sektora na nasilje"
sreda, 30.septembar 2009.
12:00, CZKD

 
U svetlu najnovijih dešavanja oko otkazivanja Povorke ponosa, porasta pretnji i nasilja od strane ekstremistickih organizacija i huliganskih grupacija, ugrožavanja sigurnosti
manjinskih grupa, ali i svih drugih gradjanki i gradjana, od izuzetnog je značaja da se čuje stav civilnog sektora u Srbiji kao jednog od važnih stubova društva. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) i Gej strejt alijansa (GSA) Vas pozivaju na okrugli sto „Odgovor civilnog sektora na nasilje“ koji se organizuje sa ciljem da se zajednički ukaže na aktuelni problem porasta nasilja u društvu i mogućnostima za njegovo efikasno rešavanje.
Nakon uvodnih izlaganja, predvidjena je diskusija u kojoj će učestvovati svi prisutni.
 
Na okruglom stolu će izmedju ostalih govoriti: 
 
Miljenko Dereta, Gradjanske inicijative;
Vesna Rakić Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union;
Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju;
Biljana Kovačević Vučo, JUKOM ;
Vesna Petrović, Beogradski centar za ljudska prava
 
Moderatori: Boris Milićević, predsednik GSA i Maja Stojanović, direktorka YIHR-a.
 
Molimo Vas da Vaše prisustvo potvrdite na telefon 0113370747 ili na e-mail: info@gsa.org.rs 
 
Za sve dodatne informacije možete se obratiti Nenadu Celareviću na telefon 0113370747 ili na mail nenad@yihr.org
OKOLNOST 50. OKTOBARSKI SALON / Izložba Ivana Grubanova

OKOLNOST 50. OKTOBARSKI SALON / Izložba Ivana Grubanova
subota, 3.oktobar 2009. − 15.novembar 2009.
18:30, CZKD

Projekat OKOLNOST motivisan je neophodnošću sagledavanja scene savremene umetnosti u Srbiji u njenim internacionalnim dimenzijama i u odnosu na okolnosti njene lokalne produkcije. Okosnicu projekta čini izložba kroz koju će se sagledati markantne, inspirativne i kritički utemeljene umetničke pozicije u Srbiji u ovom trenutku, odnosno rad onih umetnika koji su izgradili specifične umetničke jezike i filozofije, u različitim medijima, i u odnosu na koje postoji potreba što celovitijeg predstavljanja široj publici u Beogradu i Srbiji. Izložba OKOLNOST nije koncipirana kao „aglomeracija“ radova već kao pokušaj da odabrani projekti pozvanih umetnika predstave jedinstvenost i specifičnost pozicija i propozicija na savremenoj sceni u odnosu na društvene procese, a posebno u odnosu na realan osećaj krize u kojoj živimo.

Subota, 03. oktobar u 18.30h
Razgovor sa umetnikom


O umetniku

Ivan Grubanov rođen je 9. marta 1976. u Beogradu, Srbija. Pošto je stekao diplomu na Odseku za slikarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu, proveo je dve godine kao predavač na Rijksakademie van beeldende kunsten u Amsterdamu, godinu dana u Delfina Studios u Londonu,  i u Casa de Velazquez u Madridu.

Samostalno je izlagao u Loock Galerie u Berlinu, Laboratorio 987 u okviru Muzeja savremene umetnosti Kastilje u Leonu, Le Grand Cafe Centre d’Art Contemporain u Sen Nazeru, Galeriji Beogradskog kulturnog centra i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Nogueras Blanchard u Barseloni, Stroom Centru za savremenu umetnost u Hagu, RONMANDOS u Roterdamu.

U skorije vreme učestvovao je na grupnim izložbama u Gradskoj galeriji u Pragu, na 3. Bijenalu mladih umetnika u Bukureštu, na 10. Bijenalu u Istanbulu, na 1. Bijenalu u Solunu, u Institutu za savremenu umetnost i misao u Atini, u Museo d’Arte Contemporanea Sannio u Beneventu, u Muzeju Stedelijk, SMART Project Space i De Appel u Amsterdamu, u Drawing Center i Apex Art u Njujorku, Kunsthalle u Bernu, Forum Stadpark u Gracu, Office Baroque Gallery i Extra City u Antverpenu, South London Gallery, Blackwood Gallery u Torontu, Modernoj galeriji u Ljubljani, Henie Onstad Art Center u Oslu.

 

www.oktobarskisalon.org

Traganje za istinom - Komparativna iskustva u traganju za istinom o zločinima iz prošlosti
utorak, 6.oktobar 2009. − 7.oktobar 2009.
20:00, CZKD


Pozivamo vas da nam se pridružite u dvodnevnoj diskusiji između aktivista iz Gvatemale, Burundija i Srbije o procesima utvrđivanja istine o zločinima iz prošlosti. 

Utvrđivanje istine nakon završetka konflikta je kompleksan process, i odluke o modelu za utvrđivanje istine utiču na to koliki će uticaj istine biti u smanjenju nekažnjivosti i izgradnju novih vrednosti u društvu. Nakon završetka konflikta u regionu bivše Jugoslavije suđenja za ratne zločine su predstavljala dominantan odgovor na prošlost, ali pre inicijative za osnivanje REKOM-a, u regionu nije bilo značajnog procesa utvrđivanja istine. Organizacijama koje su aktivne u inicijativi za osnivanje REKOM-a uskoro predstoji kampanja za prikupljanje million potpisa za podršku osnivanju ove komisije.

Program:

6. oktobar, 20h
Šta civilno društvo može da učini

 
Predstavnici gvatemalskih organizacija za ljudska prava, udruženja žrtava, I forenzičkih institute će diskutovati na temu kako I koliko usmeriti očekivanja od komisije za istinu, sa specifičnim osvrtom na njene veze sa građanima I političkim strukturama dok će predstavnici civilnog društva u Srbiji govoriti o ulozi civilnog društva u inicijativi za REKOM I drugim inicijativama za suzbijanje nekažnjivosti u Srbiji.
Gvatemala je iskusila dve komisije za istinu nakon završetka sbog 36-godišnjeg građanskog rata, ali I nakon deset godina po objavljivanju izveštaja predsednik Gvatemale je tek sada priznao zaključke komisije I uputio izvinjenje žrtvama. Do sada je bilo tek nekoliko suđenja za zločine počinjene u ovom ratu, dok su majanske žrtve I dalje u izuzetno teškom položaju.
 
Govornici:
Dragan Popović, Direktor programa za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava
Staša Zajović, Izvršna Direktorica, Žene u Crnom
Rosalina Tuyuc, Direktorica, Nacionalna koordinacija udovica u Gvatemali
Hector Soto, Direktor,Centar za forenzičku analizu i primenjene nauke
 
Moderator: Ljiljana Hellman, Impunity Watch Srbjia
 
7. oktobar, 20h
Šta kada je konflikt regionalan
 

Govornici iz Burundija će diskutovati kako se suzbija nekažnjivost u regionu Velikih Jezera, trenutnim stavovima i inicijativama za utvrđivanje istine, kao i regionalnoj dimenziji ovih procesa, dok će predstavnici civilnog društva u Srbiji pokušati da kroz primere iz regiona bivše Jugoslavije prikažu mogućnosti i ograničenja regionalnog pristupa u procesima tranzicione pravde. Demokratska Republika Kongo, Burundi, Ruanda, i Uganda su bile uvučene u unutrašnje i međunarodne sukobe od početka 1990tih godina. Neki mehanizmi tranzicione pravde su bili implementirani, ali nekažnjivost i dalje ostaje ključna prepreka stabilizaciji, demokratskom napretku i završetku konflikta. Uloga medija u ovako komplikovanoj situaciji i inicijativama tranzicione pravde će takođe biti diskutovana na ovoj debati.

 
Govornici:

Louis-Marie Nindorera, Direktor programa za Burundi, Global Rights
Klaas de Jonge, IW Holandija
Aloys Batungwanayo, Novinar/urednik programa, Radio La Benevolencija Grand Lacs

Dinko Gruhonjic, novinar, Nezavisno udruženje novinara Vojvodine
Maja Stojanovic, Direktorica, Inicijativa mladih za ljudska prava
 
Moderator: Marijana Toma, Impunity Watch Srbija

Debate pomogli Hivos i Misija OEBS u Srbiji.
Promocija knjige ŠKORPIONI - DIZAJN ZLOČINA, Jasmine Tešanović, u izdanju VBZ

Promocija knjige ŠKORPIONI - DIZAJN ZLOČINA, Jasmine Tešanović, u izdanju VBZ
četvrtak, 8.oktobar 2009.
20:00, CZKD

Na promociji će govoriti
autorka Jasmina Tešanović

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U VIZUELNIM UMETNOSTIMA DEVEDESETIH - RAZGOVORI SA UMETNICIMA
petak, 9.oktobar 2009.
20:00, CZKD


gost: Zoran Pantelic
urednik ciklusa: Stevan Vuković

Projekcija:
Dobro veče, APSOLUTNO 0004, video, u boji, sa zvukom, 08:00, 1996.

"Ova serija razgovora sa vizuelnim umetnicima koji su tokom devedesetih realizovali neke od paradigmatskih radova koji se bave televizijskim medijem ima za cilj da prikaže strategije suočavanja sa očiglednim paradoksom društvene uloge televizije. To je, naime, medij sa značajnim demokratskim potencijalom, ali je njegova realna uloga uglavnom pasivizirajuća, a deluje u dometu koji „pokriva celu kulturnu produkciju, uključujući tu i umetničku i naučnu". Ako su ti umetnici uspeli da kontrolišu medij televizije i izvrše subverziju televizijske slike, to može biti veoma bitan korak ka povraćaju društvenog sećanja iz domena medijske manipulacije."
Stevan Vuković: "Arhiviranje Nearhivljivog", Medijska arheologija: Devedesete, CZKD, 2009

“Medijska arheologija: Devedesete” je projekat koji ispituje linije kontinuiteta i diskontinuiteta u razvoju medijskih formi, kao i način na koji su se mediji odnosili prema stanju u društvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu učestvovali. Grupišuci medijske fragmente u tematske selekcije, uocavamo topose specificne za ovu deceniju (TV Monolog, TV Metafizika, Pornotopija, itd.). Projekat se realizuje u saradnji sa
Arhivom alternativnog filma i videa Doma kulture “Studentski grad”, i u saradnji sa Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima I kulturnim radnicima i njiihovim arhivima. Svi zainteresovani imaju mogucnost da se ukljuce i doprinesu istrazivanju i sakupljanju materijala, kao i samim programima.

Tim projekta: Bosko Prostran, Jovan Backulja, Aleksandra Sekulic, Stevan Vukovic, Nebojsa Petrovic , Ivica Djordjevic.
Projekat je podrzan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.
Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju i Arhiv alternativnog filma i videa, Dom kulture “Studentski grad”
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U VIZUELNIM UMETNOSTIMA DEVEDESETIH - RAZGOVORI SA UMETNICIMA
petak, 16.oktobar 2009.
20:00, CZKD

gošća: Milica Tomić
urednik ciklusa: Stevan Vuković

Projekcija:

XY Ungelöst – rekonstrukcija zločina, Milica Tomić, dvokanalna  DVD  instalacija, u boji, sa zvukom, 13’57”, u lupu, 1997.

"Ova serija razgovora sa vizuelnim umetnicima koji su tokom devedesetih realizovali neke od paradigmatskih radova koji se bave televizijskim medijem ima za cilj da prikaže strategije suočavanja sa očiglednim paradoksom društvene uloge televizije. To je, naime, medij sa značajnim demokratskim potencijalom, ali je njegova realna uloga uglavnom pasivizirajuća, a deluje u dometu koji „pokriva celu kulturnu produkciju, uključujući tu i umetničku i naučnu " [i]. Ako su ti umetnici uspeli da kontrolišu medij televizije i izvrše subverziju televizijske slike, to može biti veoma bitan korak ka povraćaju društvenog sećanja iz domena medijske manipulacije. "
Stevan Vuković: "Arhiviranje Nearhivljivog" , Medijska arheologija: Devedesete, CZKD, 2009


“Medijska arheologija: Devedesete” je projekat koji ispituje linije kontinuiteta i diskontinuiteta u razvoju medijskih formi, kao i način na koji su se mediji odnosili prema stanju u društvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu učestvovali. Grupišući medijske fragmente u tematske selekcije, uočavamo topose specifične za ovu deceniju (TV Monolog, TV Metafizika, Pornotopija, itd.). Projekat se realizuje u saradnji sa Arhivom alternativnog filma i videa Doma kulture “Studentski grad”, i u saradnji sa Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima I kulturnim radnicima i njiihovim arhivima. Svi zainteresovani imaju mogućnost da se uključe i doprinesu istraživanju i sakupljanju materijala, kao i samim programima.

 
Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Backulja, Aleksandra Sekulić,
Stevan Vuković, Nebojša Petrović , Ivica Djordjević.

Projekat je podrzan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.

Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju

i Arhiv alternativnog filma i videa, Dom kulture “Studentski

Drugi međunarodni sajam Biblioteke XX vek

 
Drugi međunarodni sajam Biblioteke XX vek
sreda, 28.oktobar 2009.
19:00, CZKD


Sajam će svečano otvoriti Ljubomir Živkov.

Svoje  nove knjige potpisuju: Vladimir Arsenijević („Jugolaboratorija), Muharem Bazdulj („Filigranski pločnici"), Ranko Bugarski („Evropa u jeziku), Ivan Čolović, Mikloš Biro, Vojin Dimitrijević, Žan-Arno Derans, Ildiko Erdei, Miroslava Malešević, Svetlana Slapšak („Zid je mrtav, živeli zidovi!"),  Pavle Levi („Raspad Jugoslavije na filmu"), Vjekoslav Perica („Sveti Petar i sveti Sava")

i drugi prisutni autori Biblioteke XX vek.

Brojeve na tomboli izvlači Borka Pavićević.

Svira tamburaški sastav „Korona".

Ulaz i piće besplatni. Kupovina knjiga poželjna.

 

Sajamski popust od 20%.

Nećete nas naći na Sajmu knjiga u Beogradu! Mi imamo svoj sajam!

Mogućna zamena staro za novo.


www.bibliotekaxxvek.com
VLADISLAV DELAY: THE ONLY COPY |  01  BELGRADE

VLADISLAV DELAY: THE ONLY COPY | 01 BELGRADE
četvrtak, 29.oktobar 2009. − 8.novembar 2009.
19:00, Baletska sala CZKDa

Prva, beogradska inkarnacija ove zvučne instalacije početak je serijala koji  će se baviti skorijim aspektima konzumiranja, percepcije i vrednovanja muzičkog dela. Nakon nekoliko godina vrtoglavog razvoja i širenja dostupnosti brzog interneta, broj nezvaničnih i alternativnih kanala distribucije, kao i opšta hiper-produkcija i plavljenje muzičke sfere, sami načini na koje otkrivamo, nabavljamo, slušamo, posedujemo ili cenimo muziku zauvek su izmenjeni, rasuti u mnoštvo različitih pravaca i mogućnosti. U ovom slučaju, umetnik postavlja jednostavno pitanje - da li jedna kompozicija danas može opstati kao "jedina kopija", kao vredno, nezamenjivo, jedinstveno slušalačko iskustvo koje ne možemo dosegnuti jednostavnim klikom na dugme i pojavljivanjem downloads prozora?


Svaki od modula projekta sastojaće se od jednog centralnog elementa - nove, ekskluzivne Vladislav Delay kompozicije, pripremljene specijano za tu priliku. Autor neće umnožavati dodatne kopije, niti čuvati backup. Cilj projekta nije usmeren na protest protiv problema kroz koje prolazi muzička industrija danas - iako utiču na  karijere nezavisnih autora čak i više nego onih iz domena mainstream-a - već da se istraži i testira mogućnost zaštite ili svojevrsne restrikcije u kontekstu dostupnosti snimljene muzike.


Instalacija se premijerno predstavlja kao deo Artist in Focus programa, Dis-patch festival 2009.

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

VLADISLAV DELAY U senci brojnih pseudonima, Sasu Ripatti je bubnjar i elektronski muzičar iz Finske. Poznat po svojim jedinstvenim, neobičnim pristupima različitim elektronskim žanrovima, njegov prepoznatljiva zvučna paleta često je natopljena elementima dub-a, pop-a ili ambijentalnih eksperimentalnih zvukova. On kombinuje aritmične strukture praćene začudnim elementima i senzualnim, slojevitim teksturama.  

Rođen u udaljenom mestu Oulu u severnoj Finskoj 1976. godine, njegovo rano obrazovanje kao perkusioniste danas je transformisano i reintepretirano kroz sasvim nove forme, i dalje zadržavajući suštinsku ritmičku orijentaciju. Ripatti koristi projekat Vladislav Delay kako bi sporo i detlajno istraživao nove teritorije, stalno tragajući za novim poljima u kojima može razbijati i ponovo graditi svoje suptilne strukture.  

Sarađivao je sa velikim brojem umetnika, uključujući autore kao što su Craig Armstrong, Scissor Sisters, AGF, Black Dice, Massive Attack, Towa Tei i Ryuichi Sakamoto. Objavljivao je muziku za nekoliko malih, nezavisnih ili major izdavača, kao i na sopstvenoj etiketi od 1997. godine. Nakon sedam godina života i rada u Berlinu, nedavno se preselio na ostrvo Hailuoto u severnoj Finskoj. 
 
www.vladislavdelay.com
www.dis-patch.com/focus.php


Centar za kulturnu dekontaminaciju i DIS-PATCH festival

 

Melodije Bljeska i Oluje
četvrtak, 29.oktobar 2009.
20:00, CZKD


U januaru 2007. Boris Dežulović i Predrag Lucić dolaze u Beograd i Pančevo da čitaju svoje pesme, ali umjesto klasičnog čitanja prave raspevani performans, sit-down komediju, kabare kojem uskoro daju bojno-festivalski naslov „Melodije Bljeska i Oluje“. Putuju otada s tom feralovskom formom svih formi i protiv svih uniformi, i gde god dođu, pevaju i čitaju dok im glasnice izdrže svoje urnebesne balade o junačkim zločinima i posvećenim herojima, o pastirima i stadima, o tranziciji kriminala u vrlinu i pretvorbi domoljublja u pljačku materinu. Sveštenici i predsednici, kaplari i književnici, veletrgovci i mali bogovi, beli magovi i debeli obrazi, lica iz čitanki i s međunarodnih poternica, poslovođe rata i mira, nacionalni bardovi i multinacionalni brendovi, telekomunisti i demokratori, guslarske filharmonije i turbofolk klape, planetarni Thompson i neafirmirani Dylan... to je samo delić onoga što ponovo stiže u Beograd, u Centar za kulturnu dekontaminaciju, s oktobarskim Bljeskom i Olujom, s Borisom i Predragom.
images
MEDIJSKA  ARHEOLOGIJA U VIZUELNIM UMETNOSTIMA DEVEDESETIH - RAZGOVORI SA UMETNICIMA
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U VIZUELNIM UMETNOSTIMA DEVEDESETIH - RAZGOVORI SA UMETNICIMA
petak, 30.oktobar 2009.
20:00, CZKD


Gost: Zoran Naskovski
urednik ciklusa: Stevan Vuković

Projekcija:
30. 10. 2009. War Frames, Zoran Naskovski, video frejmovi, instalacija, veb projekat, 1999

"Ova serija razgovora sa vizuelnim umetnicima koji su tokom devedesetih realizovali neke od paradigmatskih radova koji se bave televizijskim medijem ima za cilj da prikaže strategije suočavanja sa očiglednim paradoksom društvene uloge televizije. To je, naime, medij sa značajnim demokratskim potencijalom, ali je njegova realna uloga uglavnom pasivizirajuća, a deluje u dometu koji „pokriva celu kulturnu produkciju, uključujući tu i umetničku i naučnu ". Ako su ti umetnici uspeli da kontrolišu medij televizije i izvrše subverziju televizijske slike, to može biti veoma bitan korak ka povraćaju društvenog sećanja iz domena medijske manipulacije. "

Stevan Vukovic: "Arhiviranje Nearhivljivog" , Medijska arheologija: Devedesete, CZKD, 2009

“Medijska arheologija: Devedesete” je projekat koji ispituje linije kontinuiteta i diskontinuiteta u razvoju medijskih formi, kao i nacin na koji su se mediji odnosili prema stanju u drustvu i razornoj krizi 1990-ih i u ovom procesu ucestvovali. Grupisuci medijske fragmente u tematske selekcije, uocavamo topose specificne za ovu deceniju (TV Monolog, TV Metafizika, Pornotopija, itd.). Projekat se realizuje u saradnji sa Arhivom alternativnog filma i videa Doma kulture “Studentski grad”, i u saradnji sa Arhivom Javnog servisa, kao i sa brojnim umetnicima I kulturnim radnicima i njiihovim arhivima. Svi zainteresovani imaju mogucnost da se ukljuce i doprinesu istrazivanju i sakupljanju materijala, kao i samim programima.
 
Tim projekta: Boško Prostran, Jovan Bačkulja, Aleksandra Sekulić,
Stevan Vuković, Nebojša Petrović , Ivica Djordjević.

 
Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i medija Republike Srbije.
 
Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju i Arhiv alternativnog filma i videa, Dom kulture “Studentski grad”
 
Promocija knjige "Četvoročlana detelina" Radmile Karlas
petak, 6.novembar 2009.
19:00, CZKD


Na promociji će govoriti:

Filip David
Borka Pavićević
Radmila Karlas

Fondacija Hajnrih Bel >>> nastavak serije diskusija
Fondacija Hajnrih Bel >>> nastavak serije diskusija
nedelja, 8.novembar 2009.
20:00, CZKD

Nenad Popović,
Urednik, Esejista i prevodilac iz Zagreba
čita iz svog eseja o životu gastarbajtera u Nemačkoj
»Svijet u sjeni«
Koreferent/Moderator:
Vladimir Ivanović, (Institut za savremenu istoriju, Beograd)

„Svijet u sjeni“govori o životu gastarbajtera u Nemačkoj od 1960-ih do 1980-ih godina, govori o svetu koji je retko opisivan u esejističkoj formi poput ove, koja je sastavljena od dokumentarnih izvora, refleksija o razlozima njihove migracije koja je retko bila dobrovoljna, kao i priča i iskustava iz nemačke svakodnevice.
Ta „senka“ uvek je bila dvostruka: s jedne strane značila je živeti u senci nemačkog društva, u getoiziranim četvrtima nemačkih velegrada, u samoći od „14 kvadratnih metara Nemačke“ (po istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera), nekim provizornim životom koji nije smeo da traje i koji je, ipak, uvek prožet razdorom između odluke da li ostati ili vratiti se.

No, i ta Nemačka se činila – gledana jugoslovenskim očima – kao zemlja prekrivena izvesnom senkom: kakva je to zemlja u koju se dolazi zbog posla, a ne zbog života? I kako je istorija nepravedna – da samo nekoliko decenija nakon velikog rata –u baš tu zemlju putujemo iz koje su nam stigli nacisti! I za koga bi trebalo tamo raditi? Za nas? Ili za njihova pokolenja?

Postojala je i treća senka: domovina. I na koji način su oni što su kod kuće ostajali zamišljali taj život u Nemačkoj? Kakva očekivanja je imao neki stric, brat ili otac iz daleka?  Šta bi kod kuće zaista mogao da priča o svom čudnom životu u Štutgartu ili Dortmundu? Šta bi oni mogli od svega toga da razumeju? I šta im je prolazilo kroz glavu dok su se – posle četiri nedelje odmora u domovini – vraćali brzim vozom u Frankfurt?

www.boell.de

Fondacija Hajnrih Bel i Centar za kulturnu dekontaminaciju

POLIS 21 // POLIS 21 – javni prostor i granice novog grada 
Simpozijum - Etnicitet i javnost – da li je polis nužno ograničen

POLIS 21 // POLIS 21 – javni prostor i granice novog grada Simpozijum - Etnicitet i javnost – da li je polis nužno ograničen
ponedeljak, 9.novembar 2009.
20:00, CZKD


Projekat se bavi suštiom polisa u Evropi, kroz konkretne situacije u svakom od tri grada (Beograd Zagreb, Atina), kao i mogućnošću transnacionalizacije javnog prostora .

Simpozijum: Etnicitet i javnost – da li je polis nužno ograničen

Ovaj susret u Beogradu je prethodnica, ali je i povezan sa simpozijumom u Zagrebu, pošto će se mnogi od učesnika beogradskog simpoziuma narednog dana vozom uputiti u Zagreb i učestvovali u tamošnjem događaju.
 U gradu rastrzanom između nacionalističkih i evropskih osećanja, susret u Beogradu će biti usredsređen na pitanje nacije, na to da li je polis nužno fizički ograđen prostor, da li je on geografski određena zajednica koja razdvaja one koji su deo njegovog uređenja od onih kojima je ono strano.

Simpozijum će se fokusirati na sledeće tri teme: 
- Urbanitet i isključivost: na koji način su etnička i klasna isključivost izražene u urbanom tkivu Beograda?
- Umetnost kao javni aktivizam: kako umetnost može da ukloni prepreke između etničkih identiteta i otvori prostor za političku borbu nezavisno od etničkih ili klasnih podela?
- Javni prostor i transnacionalna politika: kako javni prostor može biti shvaćen nezavisno od nacije i etničkog?

Na simpozijumu će između ostalih govoriti: Sonja Leboš, Stephen Wright, Leonardo Kovačević, Bojan Mančev, Borka Pavićević, Manja Ristić, Segolene Pruvot.

 
Tokom i nakon simpozijuma biće prikazani video radovi po izboru Emanuela Guidija.

Projekat pod naslovom POLIS 21 – javni prostor i granice novog grada (www.polis-21.com), u organizaciji Evropskih Alternativa (European Alternatives,www.euroalter.com), transnacionalne organizacije sa sedištem u Londonu, Parizu i Bolinji, započet je okruglim stolom u Londonu, održanim 24. oktobra, sa temom: Grad i javne površine: Polis 21. Nakon ovog otvaranja uslediće tri simpozijuma o promenljivoj prirodi grada u 21. veku u Atini, Beogradu i Zagrebu. Čitav projekat se bavi suštiom polisa u Evropi, kroz konkretne situacije u svakom od ova tri grada, kao i mogućnošću transnacionalizacije javnog prostora i to kroz tri pitanja, koja su ujedno i fokus simpozijuma u pomenutim gradovima:

Ko je deo polisa? – koji će se održati u Atini, 7. novembra

Da li je polis nužno ograničen prostor? – koji će se održati u Beogradu, 9. novembra

Kako kultura stvara zajednički prostor, res publicu? – koji će se održati u Zagrabu, 11. novembra

Osim diskusija, ovi događaji će promovisati netvorking urbanih intervencija u mnogim gradovima Evrope, dajući svoj doprinos razvoju strategije transnacionalne aktivnosti.
Predstavljanje rezultata studije „Akteri bez društva“ koju je izradio zagrebački sociolog Srđan Dvornik u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel.
Predstavljanje rezultata studije „Akteri bez društva“ koju je izradio zagrebački sociolog Srđan Dvornik u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel.
petak, 13.novembar 2009.
20:00, CZKD

Studija koja nosi naslov „Akteri bez društva“ posvećena je procesu tranzicije, preduslovima za uspeh i neuspeh ovog mukotrpnog procesa. Postavlja se pitanje koju je ulogu „civilno društvo“ igralo poslednjih 15 godina u toku procesa transformacije.

Fondacija Hajnrih Bel predstavlja ovu studiju kao jednu od najtemeljnijih analiza postkomunističkih polazišta za transformacioni proces zemalja bivše Jugoslavije.

Autor Srđan Dvornik i zagrebački politikolog Žarko Puhovski diskutovaće o rezultatima svoje studije zajedno sa sagovornicima iz Beograda.

www.boell.de

Fondacija Hajnrih Bel i Centar za kulturnu dekontaminaciju

 

Promocija knjige „TRI“ DRAGA GLAMUZINE u izdanju RENDE Promocija knjige „TRI“ DRAGA GLAMUZINE u izdanju RENDE
sreda, 18.novembar 2009.
20:00, CZKD


Program vodi IVICA PRTENJAČA
Specijalni gost IGOR MANDIĆ
 
Muškarci se žene zato što se umore od traganja, a žene se udaju jer veruju u ljubav – u braku se i jedni i drugi razočaraju i krenu da traže ono što misle da nisu našli. I zato bračni lanci ponekad budu toliko teški da dvoje ne mogu da ih nose – potrebne su TRI osobe.
 
I evo ih pred vama: DRAGO GLAMUZINA, IVICA PRTENJAČA i IGOR MANDIĆ

Ne oklevajte. Prepustite se. Vidimo se.
 
Goran, glavni lik romana, novinar prestižnog hrvatskog lista, opsesivno je vezan za svoju ljubavnicu i zato se ne ustručava da na bilo kom mestu materijalizuje svoju prekomernu strast: u kolima, parkovima, hotelskim sobama, kafićima, haustorima... On ne veruje u ljubav, ali veruje u izgovorene reči „volim te“. Međutim, problem nastaje kad Goran otkrije da je energija njegove preljubničke strasti dar koji mu omogućava da oseti punoću života, ali i kazna zbog koje je opsesivno-kompulzivan, baš kao i njegova ljubavnica. Strašna mešavina adrenalina i paranoje preti da uništi ne samo njihove već i živote onih koji ih okružuju. Goranov strah od konkurencije prerasta u posesivnost koja ne poznaje granice morala i kultivisanosti. Jer kod osetljivih osoba kao što je Goran, sposobnost samoposmatranja je slabija što je jače osećanje koje ga obuzima. On se tokom celog romana bori sa svojom nerealnom željom da bude „jedan i jedini“. A gde je preljuba, tu je i laž. Praćenje, proveravanje, zapitkivanje, laganje – sve su to manifestacije njegove ljubomore koja ima put, ali nema cilj. Goranova ljubavnica i on su „ljubomorni do zadnje kapi krvi, i ništa im nije važnije od toga, a ipak varaju jedno drugo, ali su zapravo odani, potpuno usmereni jedno na drugo“. TRI je ljubavni roman koji pokazuje da ljubav ne postoji bez ljubomore – ali i to da prekomerna ljubomora prerasta u opsesiju koja je sama sebi svrha. Jer prevara nije kad varaš partnera, nego kad lažeš da ne voliš nekog drugog.
 
Roman "Tri" je dobio nagradu T-portala za najbolji roman 2009. godine, najznačajniju nagradu u Hrvatskoj za prozu.
Tribina "Srpska porodica u krizi – traganje za srećom" u organizaciji beogradskog nedeljnika "Vreme" i fondacije Fridrih Ebert
sreda, 25.novembar 2009.
14:00, CZKD


Učestvuju:
 
 
Ljubivoje Ršumovic - pesnik
Vladan Božanić – Republički zavod za statistiku (šef sektora za siromaštvo i anketa za radnu snagu),
Smiljka Tomanović- profesorka Filozofkog fakulteta ( socijologija porodice)
Zoran Musterović – Centar za socijalni rad
 
 
Uz loše demografske pokazatelje , porodica u Srbiji načla se usred svetske ekonomske krize.
Kako se ,, osnovna ćelija društva” suočava sa svakodnevnim problemima (ne)zaposlenosti, malih plata , stambenog problema , cene života i obrazovanja, zajedničkim životom više generacija?
Kakve su perspektive?
 
 
Moderator i voditelj tribine je Aleksandar Ćirić – pomoćnik glavnog urednika nedeljnika Vreme
 
Ovo je poslednja u seriji od pet tribina koje su "Vreme" i fondacija "Friedrich Ebert" organizovali ove godine. Već 8 godina projektom "Vreme izazova" nedeljnik "Vreme" fondacija "Friedrich Ebert" žele da pokrenu javnu diskusiju o pitanjima koja su bitna za ovaj politicki momenat.
Veče indijske muzike
petak, 27.novembar 2009.
19:00, CZKD


Rađeš David i Upasana
Gosti: Kamala grupa

Cena karte: 250 din

Više informacija na telefone 064 291 38 68 i 064 245 4221

Kompozitor i pevač, rođen u Indiji u porodici pevača, Rađeš David je obučen na polju indisjke klasične muzike. U Bombaju u školi yoge "The Yoga Institute"  postao je kvalifikovani yoga instruktor. Njegova muzika je inspirisana kako radom mističnih svetih ljudi - pesnika srednjovekovne Indije tako i pesnika sa Zapada.

Upasana je yoga instruktor Satjananda yoge, sa velikim interesovanjem za kako transformisati potencijal pojedinca putem pokreta.


 

PERFORMANS "SOCIJALNA MUZIKA " BRANDONA LABELLA
subota, 28.novembar 2009.
19:00, CZKD

U organizaciji CHINCH  - Inicijative za savremenu muziku i Katedre za muzikologiju, Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
 

Brandon Labelle je sound-umetnik, esejista i profesor na Fakultetu lepih umetnosti u Bergenu. Ovaj američki umetnik se pre svega bavi pitanjima zvuka i njegovog odnosa sa socijalnim i prostornim kontekstom. Kroz svoj rad sa izdavačkom kućom Errant Bodies Press on je uredio zbirke kao što su: “Site of Sound: Of Architecture and the Ear”, “Writing Aloud: The Sonics of Language”, “Surface Tension: Problematics of Site” and "Radio Territories". Takođe je autor knjige  “Background Noise: Perspectives on Sound Art” (Continuum 2006). Njegove zvučne instalacije su bile prezentovane u vodećim svetskim galerijama i muzejima savremene umetnosti. Labelle se podjednako bavi i radiofonskim radom - autor je emisije "Social Music" koja se emituje na Kunstradio ORF u Beču. 
 
Publika će biti u prilici da sama učestvuje u ovom intearktivnom događaju - socijalnoj muzičkoj situaciji. 
 
Organizaciju događaja su podržali Opština Stari grad i Ministarstvo za nauku Republike Srbije. 
Promocija knjige Promocija knjige "Kamen traži prozor" Teofila Pančića, izdavačka kuća RENDE
sreda, 2.decembar 2009.
20:00, CZKD

Učestvuju:

Dragan Ilić (TV manijak) i Teofil Pančić (Radio manijak)

"Kamen traži prozor" je zbirka kolumni koje Teofil Pančić piše za novosadski "Dnevnik" pod imenom "Karma koma", i obuhvata period od početka 2007. do septembra ove godine.
 
Lični paklovi i opšti povodi
  
Među koricama ove knjige nalazi se 101 tekst, to je jedino sigurno. E sad, šta je to od čega se oni sastoje, to ne umem ni sebi da odgovorim, to jest, ispada nekako da ja najmanje o tome znam. Pa ipak, hajde da pokušam. Povodom i formom to su novinske kolumne, serijal pisan za novosadski Dnevnik. No opet, ta je rubrika vrlo brzo izmigoljila iz zadatih okvira i postala nešto što, interno i intimno, nazivam „vežbe iz hiperstvarnosne proze“. Zašto hiperstvarnosne? Zato što ovi tekstovi nemaju privilegiju odmaka koji donosi „fikcijski“ prozni tekst, čak i kada najdirektnije referira na presnu stvarnost. I zato što su likovi i događaji koji ove tekstove nastanjuju odviše realni da bismo imali tu sreću da to makar na trenutak zaboravimo, i da o njima čitamo kao da se dešavaju nekome drugom, ili nikome stvarnom. A zašto proza? Zato što su to likovi i događaji veći ili manji od života, pa im novinarstvo, koje je svojevrsna utekstovljena imitacija života, najčešće ne može ništa. A i zato što ovo, koliko god bilo javno i javnosti namenjeno, jeste (i) jedna intimna hronika ličnih paklova sa opštim povodima. Elem, čitaoče, ovo pred tobom je 101 vežba iz hiperstvarnosne proze. Pojedinačne doze su relativno male, ali ta tvar unutra lepljiva je i gusta. Ako je uzmeš, progutaj je u cugu. Ne vredi da je ispljuneš – već je u tebi. 
Teofil Pančić

 

Teofil Pančić

je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme » i komentator radija " Slobodna Evropa". Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja.Do sada je objavio: u Biblioteci XX vek  Urbani Bušmani - Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001), Čuvari bengalske vatre - Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2 (2004), Kroz klisurine. - Život i smrt u srpskom postkomunizmu,3 (2007) i Karma koma (2007). Osobeni znaci (Beopolis, 2006), Na hartijskom zadatku (Dnevnik, 2006), Tih famoznih 400 kilometara (VBZ, 2007), Peščani sprud (Peščanik, 2008) i Pepeo bez bašte (Dnevnik, 2009).

 

 

Razgovor sa Volfgangom Bencom,
direktorom Centra za istraživanje antisemitizma u Berlinu
Razgovor sa Volfgangom Bencom, direktorom Centra za istraživanje antisemitizma u Berlinu
četvrtak, 3.decembar 2009.
19:00, CZKD

Knjiga Volfganga Benca „Protokoli sionskih mudraca - Legenda o Jevrejskoj svetskoj zaveri“ pojaviće se uskoro na srpskom jeziku.

Učesnici: Filip David, Milutin Stanisavac i Saša Lebl

Knjiga je posvećena ne samo tom osnovnom dokumentu antisemitizma već – polazeći od njega – i opštem pitanju kako teorije zavere kao sredstvo propagande društveno deluju, kako se koriste kao sredstvo da bi se izazvala kolektivna agresija, kako bi se skrenula pažnja sa nedostataka za koje smo sami krivi, i da bi se pripisivanje krivice upotrebilo kao sredstvo za politički obračun sa drugima.

“Protokoli sionskih mudraca”, sastavljeni od mnoštva različitih dokumenata pred početak 1900. godine otkrila je tajna policija carske Rusije. Mada je lako prepoznati ih kao nespretan falsifikat i dalje važe za najrasprostranjeniji antisemitski pamflet –doživevši mnoga izdanja i prevode – čija je tema “jevrejska svetska zavera”. Na jednoj tajnoj konferenciji u Pragu navodno su predstavnici “jevrejske internacionale” odredili strategiju kako da osvoje svet (preko dominirajućeg uticaja na privredu, finansije, medije i kulturu). U Nemačkoj su ti protokoli najviše uticaja imali na ideologe nacionalsocijalizma. Sudski postupak koji je vođen u Bernu od 1933. do 1935., (inicirao ga je Švajcarski savez izraelske opštine, izneo je na videlo da je taj “dokumentarni izveštaj” ništa do krivotvorenje, što, opet, nije smanjilo uticaj antisemitskog propagandnog dokumenta. Taj tekst postao je referentni dokument antisemitizma. Ujedno on je i prototip svih teorija o svetskoj zaveri. Trebalo bi se zapitati, koje su to potrebe za objašnjenjem sveta koje bivaju zadovoljene ovim “Protokolima”, kako takve legende nastaju i koji značaj u tome imaju mitovi.


www.boell.de
Fondacija Hajnrih Bel i Centar za kulturnu dekontaminaciju

 

Predavanje o „Konceptima muškosti u evropskoj kulturnoj istoriji“, Volfgang Šmale, istoričar sa Univerziteta u Beču
petak, 4.decembar 2009.
19:00, CZKD

Učesnice: Jelisaveta Blagojević i Nataša Cvetković-Jović

Svet je pun onih koji navodno „znaju“ šta znači biti „muško“ ili „žensko“, i šta shodno tome treba raditi ili ne. Ovo „znanje“ često se zasniva na nečemu što se naziva prirodom, koja nas kao muško ili žensko stvara i, kao takvima nam propisuje kakvi treba da budemo. A kako religija prirodu shvata kao od boga datu, time i prirodna pravila o muškom ili ženskom dobijaju, takoreći, karakter „božje volje“.

No, uistinu predstave o muškom i ženskom u toku istorije menjale su se od epohe do epohe, a one se razlikuju i od civilizacije do civilizacije. Priroda nije nekakav nepromenljiv zakon koji nas određuje. Mi smo ti koji razvijamo te predstave – predstave koje su podložne istorijskim promenama.

Volfgang Šmale obratiće pažnju na te istorijski određene promene, a posebno na pitanje kako su kulturni standardi muškosti bili definisani u vremenu kada su nacionalna pitanja bila u središtu društvenog interesovanja.


www.boell.de
Fondacija Hajnrih Bel i Centar za kulturnu dekontaminaciju

Tribina, REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI : KOLIKO SMO BEZBEDNI ?
utorak, 8.decembar 2009.
18:00, CZKD

 

 

U raspravi će  učestvovati pravni i drugi eksperti - autori Godišnjaka reforme sektora bezbednosti u Srbiji
 
 
 
Prof. dr. Miroslav Hadžić
Prof. dr. Radmila Nakarada
Prof. dr. Bogoljub Milosavljevic 
 
Premijerna projekcija dokumentarnog filma “Ne u naše ime – feministicki pristup pravdi”
sreda, 9.decembar 2009.
19:00, CZKD


Produkcija: Žene u crnom, Beograd 2009.
Režija: Zlatko Paković
Trajanje: 45 minuta
Promocija knjige Promocija knjige "Budi čovek" švedske autorke Grete Sunberg, u prevodu Slavice Agatonović i tribina povodom objavljivanja ove knjige
četvrtak, 10.decembar 2009.
12:00, CZKD


 

12h
Tribina povodom objavljivanja knjige "Budi čovek"

Moderatorka
Olga Manojlovic Pintar

Učesnici
Greta Sundberg, autorka knjige
Olivera Milosavljević, istoričarka
Mirko Đorđević, sociolog
Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu

21h
Promocija knjige "Budi čovek", švedske autorke Grete Sunberg, u prevodu Salvice Agatonović, u izdanju RENDE

 

U okviru promocije premijerno će biti prikazana dva dokumentarna filma pod nazivom "Elita ili šljam" koja smo snimili u Stokholmu i Beogradu. Filmovi se sastoje od razgovora sa učenicima uzrasta 15 i 18 godina, tokom kojih smo im postavljali pitanja tipa da li su se sretali sa predrasudama i sa desničarskim idejama, šta misle o takvim ljudima i idejama, da li su na svojoj koži osetili nešto od toga, kao i aktuelna pitanja u vezi sa otkazanom Povorkom ponosa, ubistvom francuskog navijača (za našu decu – u pitanju su učenici četvrtog razreda Pete beogradske gimnazije), i sa odnosom prema imigrantima, drugim rasama i slično (za švedsku decu). Autor filma je Slađana Novaković, a režiser Petar Ilić Ćirilo.

Budi čovek je uzbudljiva i savremena priča o troje mladih ljudi iz jednog švedskog predgrađa.
Sana ima 16 godina i piše poeziju. Veruje da se život može promeniti ako se sačuva nada. Kristijan ima 16 godina, odrastao je bez oca, a majka mu je pred udajom za Farida, kurdskog imigranta sa kojim čeka bebu. Tobe ima 18 godina i odrastao je bez roditelja. Izbačen je iz srednje škole, nema posao i proklinje «multikulturalni pakao» u kojem živi, i rešenje nalazi u neonacističkoj ideologiji.
Svima im je zajedničko osećanje usamljenosti, isključenosti i neprilagođenosti. Kada se Sana i Kristijan zavole, a Tobe i Kristijan počnu da se druže, počinje napeta priča o njihovim međusobnim odnosima, zatim odnosima sa vršnjacima, prisutnim i odsutnim roditeljima, kao i o odnosima u modernom Švedskom društvu i problemima sa kojima se ono suočava. U ovom uzbudljivom romanu autorka postavlja mnoga pitanja: o odgovornosti roditelja za ono što postanu njihova deca, o tome šta je pravi patriotizam, ko su pravi muškarci, o položaju imigranata u današnjoj Švedskoj... Mnoga od njih su aktuelna i u našem društvu. Ovo jeste roman o mladima i za mlade, ali ga preporučujemo i njihovim roditeljima i profesorima.

Greta Sunberg rođena je 1970. u Upsali. Radila u pozorištu za decu i omladinu 10 godina. Diplomirala je teatrologiju 1999, na Dramskom institutu u Stokholmu. Studirala je dramsku pedagogiju na Stokholmskom obrazovnom institutu, i predavala dramu u srednjoj školi sve do 2005.
Do sada objavila dva romana "She and he", 1999, i "Budi čovek", 2007, i nekoliko kratkih priča u antologijama i književnim časopisima.
Greta piše drame, radio-drame i liberta za opere. U svojim romanima najviše se bavi mladim ljudima i njihovim odrastanjem u današnje vreme. Osnovna tema joj je nasilje medju fudbalskim navijačima, neonacistima i reperima.
Ovo je njen prvi roman objavljen na srpskom.

 
 
"Jedan zarez nešto" - tragikomedija o osamdesetim
sreda, 16.decembar 2009.
20:00, CZKD


Inspirisano tekstovima Predraga Matvejevića
 
Reditelj/ svetlo/ zvuk: Jean Baptiste Demarigny
Asistent reditelja/ scenografija i kostim/ video: Sanja Maljković
Glumci: Boško Petrov i Ana Jovanović
Pisali: kolektivno sa Igorom Ripakom

Cena ulaznice: 400 rsd

O predstavi
 
Jedan zarez nešto govori o osamdesetim godinama u Jugoslaviji. O periodu koji obeležava nestajanje jednog sveta i dolazak drugog.
Drug Tito je umro 1980. godine, deceniju kasnije, komunistički režim duž cele Istočne Evrope je pao, dovodeći nekad do nasilnih konflikata.
Sa komunističkom državom, postepeno su nestajale i vrednosti komunizma. I na istoku i na zapadu. Jedan zarez nešto govori o ovom nestajanju i njegovim siročićima.
„Nakon događaja koji su označili kraj ovog veka, mnogi od nas su ex-nešto. Svet exova je pun naslednika bez nasledstva, pun raznih mitologija koje isključuju jedna drugu, ponavljanja prošlosti i sadašnjosti sačinjenih od brzo zakrpljenih, loše odabranih slika.“
(Predrag Matvejević, Svet-Ex).
 
Generacija bez nasledstva

Jedan zarez nešto govori o dvoje dece naše generacije, rođene osamdesetih. Naše „generacije neizbežno naredne, u korenu usporene kada joj je namenjeno da nasledi“ (Derida, Specters of Marx). Nama nedostaje upravo ovo nasleđe.
 
„Iza nas, spaljena zemlja. Jaz između mladih i starih ostaje skoro nepremostiv. Očevi i deca koji gledaju kako da zatrpaju prazninu pomoću simbola prohujalih vremena - simbola kojima su njihove veze prekinute - I čiji smisao i sami slabo poznaju - čas komičnim, čas tragičnim : povratak u prošlost je priviđenje, povratak prošlosti - nesreća. ' (Predrag Matvejević, Svet-ex )
Mi smo, dakle, grupa mladih ljudi iz bivše Jugoslavije, ovde, ne samo da se bori u provaliji ('razmišljanja u kršenju', kaže Arent) nego da pokuša da shvati spektralan opstanak sveta koji nismo stigli da vidimo kako nestaje, da pokuša da shvati nesigurno nasledstvo koje joj je predato, pogrešan prenos, sećanje koje je dostupno samo ako se ponovi izmisli, a to je ono što pozorište može : da ponovo izmisli sećanje (za nas).
 
 
Projekat podržali: Pro Helvetia, KC Zrenjanina i Centrifuga
 
Tribina, “POSLE FERALA – PERSPEKTIVE NEZAVISNOG NOVINARSTVA?”
ponedeljak, 21.decembar 2009.
19:00, CZKD

Gašenje nedeljnika Feral Tribune u junu 2008. godine, posle 15 godina izlaženja, podstaklo je Mediacentar Sarajevo i Mirovni institut iz Ljubljane da doprinesu da taj događaj ne ostane bez osvrta o vrednosti i važnosti kritičnog i nezavisnog novinarstva, i bez rasprave o tome šta gašenje takvog novinarstva govori o društvu, medijskom sistemu i novinarskoj zajednici u Hrvatskoj i cijeloj regiji.

Naša namera je i da doprinesemo da ostavština Ferala ne ostane izvan domašaja javnosti i budućih generacija. Do kraja 2009. godine, uz pomoć sredstava medijskog programa Instituta za otvoreno društvo (Open Society Institute), planirana je priprema digitalnog arhiva svih brojeva Feral Tribuna, a za to vreme na tribinama u Sarajevu, Ljubljani, Beogradu i Zagrebu ideja nam je da podstaknemo raspravu i razmišljanje o položaju novinara i medija u regiji danas, i o tome koji činioci u sadašnjim okolnostima doprinose i mogu doprineti da kritičko i nezavisno novinarstvo preživi i ima uticaj u društvu.
 
Pozivamo vas da prisustvujete tribini u Beogradu na kojoj će osnivači i članovi uredništva Feral Tribuna sa novinarima i urednicima iz Srbije raspravljati o tome šta čini slobodno i nezavisno novinarstvo, šta ga onemogućava i kakve su mu perspektive.

Učesnici tribine:

Viktor Ivančić, osnivač i nekadašnji odgovorni urednik Feral Tribuna
Predrag Lucić, osnivač i nekadašnji odgovorni urednik Feral Tribuna
Boris Dežulović, osnivač i do 1999. jedan od urednika Feral Tribuna
Svetlana Lukić, so-urednica Peščanika
Vukašin Obradović, osnivač i glavni i odgovorni urednik Vranjskih i
Nebojša Popov, glavni i odgovorni urednik Republike.

Tribinu će voditi Tomislav Marković, jedan od urednika Betona i zamenik glavnog i odgovornog urednika E-Novina.

Mediacentar Sarajevo, Mirovni institut iz Ljubljane i Centar za kulturnu dekontaminaciju


 

Beogradska premijera predstave WORLD GIPSY DANCE jedinog romskog teatra sa svojim prostorom na Balkanu SUNO e RROMENGO
sreda, 23.decembar 2009.
20:00, CZKD

Režija: Zoran Jovanovic

Nakon predstave Romokaust koja je govorila o stradanju Roma tokom drugog svetskog rata, logorima i diskriminacijama, u novoj predstavi romskog teatra fokus na telu i pokretu ima karakter značenjske komunikacije vraćanjem na diskurs ritualnog.
Predstava je ritualnog karaktera uz prizore i stilizovanu nacionalnu igru Roma iz više evropskih zemalja, a govori o veri u ljubav uz kovača svačije sudbine i cigansko proricanje, sopstvenu volju i snagu zavođenja kroz igru.

Pozoriste “Suno e Rromengo” iz Novih Karlovaca je prvo profesionalno romsko pozoriste sa sopstvenim prostorom u Evropi. Njegova predistorija vezana je za edukativne projekte – radionice i seminare realizovane u saradnji sa Centrom za kulturu Stari Grad i Centrom za novo pozoriste i igru - CENPI (iz Beograda) krajem 1990-ih. Posle brojnih istrazivacko-obrazovnih projekata u koje je ukljuceno nekoliko generacija mladih Roma, za vreme 36. BITEF-a 2002. godine je realizovana i prva predstava “Suno e Rromengo” zasnovana na romskim ritualima i obicajima koja je publici prezentovana tokom programa BITEF-Polifonija iste godine. Neposredno posle toga zvanicno je osnovan i istoimeni romski teatar (Suno e Rromengo u prevodu znaci Romski san) koji vec u prvim godinama svog postojanja belezi zapazene uspehe i gostovanja u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Italija, Crna Gora, ukljucujuci i festivale kao sto su “Budva – Grad Teatar”, “Art Expo”, Nedelja romske kultrure u Parizu i regionalna smotra eksperimentalnih pozorisnih scena Vojvodine na kojoj je nagradjen za najbolju predstavu, reziju, kostim, muziku, scenografiju…). Pozoriste Suno e Rromengo koje je medjuvremeno pocelo sa radom u sopstvenom prostoru u Novim Karlovcima cemu je prethodilo potpisivanje zvanicnog dokumenta o saradnji izmedju Ministarstva kulture Republike Srbije, Izvrsnog veca Vojvodine i Opstine Indjija na sufinasiranju profesionalnog rada teatra.
 

JA KAŽEM DA… (predstava „Čudesno putovanje”)
petak, 25.decembar 2009.
12:00, CZKD


Projekat 'JA KAŽEM DA...' Grupe IDE i POD Teatra, namenjen je deci oštećenog sluha, polaznika Odeljenja za audiološku rehabilitaciju, Instituta za ORL i MFH, Kliničkog Centra Srbije, finansiran od strane BCIF-a, Balkanskog fonda za lokalne inicijative.

 Ideja projekta je da kroz dve umetnosti, vizuelne i pozorišne, uz pokret, igru, muziku, mimiku, slikanje, modelovanje, simuliranje situacija iz života - gluma, i druge pozorišne tehnike i sredstva, ovakav vid rada za ovu decu bude višestruko koristan, pre svega zbog - poboljšanja komunikacije, socijalizacije - rada u grupi i upoznavanja sebe na jedan drugačiji način. Igranjem pozorišne predstave i predstavljenjem na taj način čujućem svetu, ova deca imaju sredstvo i način da se u pravom svetlu predstave i tom svetu približe.

Grupu IDE sačinjava grupa vizuelnih i primenjenih umetnika - Natalija Dabić, Nebojša Petrović, Olivera Inđić i Milica Babić.
POD Teatar čine - umetnički direktor Tatjana Pajović, balerina i glumica; Jelena Vuksanović, dramaturg; Branka Bajić, pedagog i glumica i Tatjana Stefanović, antropolog i glumica.

Predstava 'Čudesno putovanje'
Grupa dece kreće u avanturu pronalaska zakopanog blaga...i na tom putu pronalazi nešto što je značajnije od samog blaga...
Predstava je inspirisana knjigom Vilijema Goldinga 'Gospodar muva'.
Učestvuju: Petar Stevanović, Marta i Lazar Stanimirović, Stefan Nikolić, Teodora i Lazar Ilić, Iva Trpković, Filip Damjanović, Strahinja Stefanović, Vuk Zdravković, Aleksandar Savić, Tamara i Nikola Tokić, POD Teatar i Grupa IDE.

Velika zahvalnost za uspešno realizovan projekat:
- svim roditeljima dece
- BCIF-u
- Nataši Stepanović, psihologu Odeljenja za audiološku rehabilitaciju
- načelnici Odeljenja za audiološku rehabilitaciju Dr sc med Branki Mikić
- direktoru Instituta za ORL i MFH Prof dr Vojku Đukiću
- direktoru DKC Majdan Uglješi Dapčeviću
- direktorki CZKD-a Borki Pavićević
images
   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2014