Pretraga  
Dnevnik
Kratak film o gostovanju Presernovog gledalisca i Olivera Frljica sa predstavom Izbrisani u Srbiji i kod nas u CZKDu
2.decembar 2013.
ZABRANA PREDSTAVE OLIVERA FRLJIĆA U POLJSKOJ
28.novembar 2013.
SAOPŠTENJE UPRAVNOG ODBORA ASOCIJACIJE NKSS POVODOM KRŠENJA ZAKONA O KULTURI
13.novembar 2013.
Ana Tasić Sudbina izbrisanih iz registra Slovenije 15.10. Politika
15.oktobar 2013.
Povodom predstave Olivera Frljića o „Izbrisanima“ Paraziti su među nama Ivana Matijević DANAS
15.oktobar 2013.
BORIS A. NOVAK IZBRISANI – ETNIČKO ČIŠĆENJE À LA SLOVÈNE
10.oktobar 2013.
Borka Pavićević "Što te nema" Danas 19.07.2013.
22.jul 2013.
Borka Pavićević "Na Gvozdu" 12.07.2013. Danas
13.jul 2013.
GOSTOVANJE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA NA 2.FESTIVALU "MIROSLAV KRLEŽA" U ZAGREBU, NA GVOZDU
11.jul 2013.
OBELEŽAVANJE 18.GODIŠNJICE OD GENOCIDA U SREBRENICI NA CENTRALNOM TRGU RAULA VALEMBERGA U STOLKHOLMU
11.jul 2013.
Dejan Ilić "O kulturi posle zločina" PEŠČANIK
1.mart 2013.
Saša Ilić "Kultura je u opasnosti" -PEŠČANIK
1.mart 2013.
BETON:MIXER: ZIMSKA PREPISKA Aleksandra Sekulić i Saša Ilić Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja
26.februar 2013.
"Presude u korist moćnika" G. Vlaović
4.februar 2013.
Svijest o kontinuitetu patriotskih orgija/Nenad Obradović (preuzeto sa E-novina)
29.januar 2013.
Beše skoro propast sveta - propao je, nije šteta...
1.januar 2013.
ULOGA JNA U RASPADU JUGOSLAVIJE/PRESS CLIPPING
8.novembar 2012.
"KIŠOV OKTOBAR"
5.novembar 2012.
“MAFAF – Nevidljiva istorija, Pogled iz Beograda”/pdf izdanje
3.oktobar 2012.
SLOBODAN ŠIJAN: FILMSKI LETAK
1.oktobar 2012.
INTERVJU (VIDEO) SA SANDROM STERLE NAKON JUČERAŠNJEG PEFORMANSA "VISITING REALITY"
25.septembar 2012.
SUTRA POČINJE BITEF! 12.SEPTEMBAR U 20H
11.septembar 2012.
Dnevni list Danas: Kacin: Ovakva Srbija ne može u EU
28.avgust 2012.
"Slobodan Šijan: Filmski letak" u Puli
3.avgust 2012.
ACTA odbačena u Evropskom parlamentu
5.jul 2012.
OLIVERU FRLJIĆU-NAGRADA BILJANA KOVAČEVIĆ -VUČO
26.jun 2012.
CENTAR GRAD (TUZLA): JAVNA UČIONICA -JAVNO DOBRO
21.jun 2012.
JUGOREMEDIJA I NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI: "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA u proizvodnim pogonima PENPHARME u Zrenjaninu
12.jun 2012.
TREĆI FESTIVAL STRIPA "NOVO DOBA" -PRILOG NA B92
6.jun 2012.
BJORN MOSSEBERG: IZLOŽBA FOTOGRAFIJA:100 FOTOGRAFIJA SRBIJE
30.maj 2012.
NEW POLITICS OF SOLIDARITY: I NEED A COUNTRY RIGHT HERE!
23.maj 2012.
GLAS ZA PROMENE
14.maj 2012.
FOTOGRAFIJE SA PREMIJERE PREDSTAVE "IZLET U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA/ FOTO: Srđan Veljović
11.maj 2012.
MEDIJSKA ARHEOLOGIJA U SARAJEVU
27.april 2012.
Zorica Jevremović: ZA PRAMEN KOSE
17.april 2012.
GOSTOVANJE MILUTINA MILOŠEVIĆA U EMISIJI "HOĆU DA ZNAM" NA TELEVIZIJI B92
22.mart 2012.
POČETAK PROBA "IZLETA U RUSIJU" MIROSLAVA KRLEŽE U REŽIJI JOVANA ĆIRILOVA
19.mart 2012.
SEMINAR: SEKO MEHANIZAM I KORIŠĆENJE PRETPRISTUPNIH FONDOVA EU"
15.mart 2012.
FOTOGRAFIJE: MINI TEATAR IZ SLOVENIJE: MACBETH POSLE ŠEKSPIRA
14.mart 2012.
INTERVJU : Ivica Buljan LJUDSKO TELO JE PROVOKACIJA
12.mart 2012.
INTERVJU SA MILENOM ZUPANČIČ
7.mart 2012.
(NE)VIDLJIVI STRIP O POD-SLUČAJU UGRIČIĆ
29.februar 2012.
SNIMAK TRIBINE "DOK BELI ANĐELI SPAVAJU" 25.01.2012.
2.februar 2012.
ZORICA JEVREMOVIĆ: JUGOSFEROM U VRATA
31.januar 2012.
VIDEO: JAVNO SNIMANJE EMISIJE PEŠČANIK "POD ASFALTOM KALDRMA -POD KALDRMOM SRBIJA (POLITIČKA POZADINA "SLUČAJA UGRIČIĆ" 26.1.2012.
30.januar 2012.
JAVNO SNIMANJE EMISIJE "PEŠČANIK" U CZKD:SVE NAŠE ANOMALIJE - POLITIČKA POZADINA SLUČAJA UGRIČIĆ
27.januar 2012.
ZLI DUSI I OTVORENI LOV
26.januar 2012.
ISKUSTVO DRUŠTVENOG CENTRA U NOVOM SADU
17.januar 2012.
UMETNICI O EU-U: POBUNA JE NAJVAŽNIJA EUROPSKA TRADICIJA
16.januar 2012.
DA LI ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOM POMAŽEMO JEDNI DRUGIMA?
7.oktobar 2011.
IN MEMORIAM DRAGAN KLAIĆ (1950-2011) Katarina Pejović
29.avgust 2011.
NAKON IZLETA U AGRAM NA RUBU PAMETI
11.jul 2011.
izlet/rubu/agram/u/pameti/na -Izlet u Agram na rubu pameti ČOVJEK POSLIJE SVOJE SMRTI HODA GRADOM
7.jul 2011.
NARRATIVE REPORT: FREEDOM CONTAINERS: TRIP/EDGE/AGRAM/REASON/ON
7.jul 2011.
Internacionalni prolećni Laserski samit jeftine grafike Umetnost do kraja
16.maj 2011.
PERFORMANS "SVJEDOK" MIKIJA TRIFUNOVA
6.maj 2011.
PROJEKCIJA FILMA "GODINE KOJE SU POJELI LAVOVI", 3.maja u 19h
3.maj 2011.
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA DRAGANA KUJUNDŽIĆA I SAMIRA DELIĆA "GRADSKI RUDARI"
28.april 2011.
NEW BORN - ČETIRI PRIŠTINSKA DANA NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI-REPORT
20.april 2011.
POČINJE PROJEKAT "NOVE POLITIKE SOLIDARNOSTI" U PRIŠTINI
15.april 2011.
IZLOŽBA "KO JE TEBI REIHL KIR" U SARAJEVU
18.mart 2011.
Pismo saučešća ambasadoru Japana
14.mart 2011.
Nove politike solidarnosti
23.februar 2011.
Sadržaoci slobode
25.januar 2011.
SEMINAR "HLADNI RAT - PROŠLOST, SADAŠNJOST, BUDUĆNOST"
1.decembar 2010.
Konferencija srednjoškolaca: „ Mladi Srbije: Vidi, pokreni i promeni“ CZKD, 10 – 12. decembar 2010. godine
30.novembar 2010.
Autonomni ženski centar u CZKD-u
29.novembar 2010.
Beogradski centar za ljudska prava u CZKD-u
28.novembar 2010.
GLASOVI ŠVEDSKE
13.oktobar 2010.
Otvaranje izložbe "Ko je tebi Reihl-Kir?" u Zagrebu
17.septembar 2010.
"Will You Ever Be Happy Again" osvaja prestižnu holandsku nagradu „BNG Nieuve Theаtermаkers Prijs 2010“
14.septembar 2010.
CZKD (PAVILJON VELJKOVIĆ) - STARI I NOVI KROV, PRE I POSLE ADAPTACIJE
4.septembar 2010.
NOVA INTERNET PREZENTACIJA IZDAVAČKE KUĆE "BIBLIOTEKA XX VEK"
28.septembar 2009.
PROMOCIJA KNJIGE "VJEŽBANJE EGZILA" DRAGANA KLAIĆA 31.MART 2006.GODINE U 18H
31.mart 2006.
Arhiva Programa
2013 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2012 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2011 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2010 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2009 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2008 dec  nov  okt  sep  jun  maj  apr  mar  feb 
2007 dec  nov  okt  sep  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2006 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb  jan 
2005 dec  nov  okt  sep  avg  jul  jun  maj  apr  mar  feb 
PROGRAM ZA MAJ 2013
Imenovati TO ratom
CZKD Bioskop
„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Imenovati TO ratom CZKD Bioskop „Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu
ponedeljak, 6.maj 2013. − 8.maj 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, može se pratiti na izboru filmova od “Burne dvadesete” do “Rođen 4.jula”.

Pripremili: Doplgenger (Isidora Ilić & Boško Prostran)

 

Raspored:

Ponedeljak, 06. 05. 2013.

Povratak ratnika (Coming Home, Hal Ashby, 1978) 02:07:55

(srpskohrvatski titl)

 

Sreda, 08. 05. 2013.

Lovac na jelene (The Deer Hunter, Michael Cimino, 1978) 03:03:41

(srpskohrvatski titl)

Narednih nedelja gledaćemo i:

Rambo (First Blood, Ted Kotcheff, 1982) 01:33:09

(srpskohrvatski titl)

Rođen 4. jula (Born on the Fourth of July, Oliver Stone, 1989) 02:18:15

(srpskohrvatski titl)

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za ljudska prava i demokratiju.

Sadržaj ovog materijala je isključiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim uslovima ne odražava stav Evropske unije.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

images
CZKD Bioskop


Filmovi o snimanju filmova: “Život i smrt porno bande” (2009.) i “Letnji film” (1999.)

CZKD Bioskop Filmovi o snimanju filmova: “Život i smrt porno bande” (2009.) i “Letnji film” (1999.)
četvrtak, 9.maj 2013.
17:00, CZKD

 

CZKD Bioskop
 

Filmovi o snimanju filmova: “Život i smrt porno bande” (2009.) i “Letnji film” (1999.)
Projekcija i razgovor
Učesnici: Mladen Đorđević, Sabolč (Szabolcs) Tolnai, Branko Vučićević, Svebor Midžić. Moderator: Petar Mitrić

Šta sve vidimo u igranim filmovima o snimanju filmova? Ako uporedimo dva filma: “Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića, koji je izazvao snažne reakcije kritike i publike po svom prikazivanju, i “Letnji film” Sabolča Tolnaia  iz 1999., film koji tek izranja u javnost posle višegodišnje hibernacije, možemo da govorimo o proizvodnji filma kao paradigmi društvenih situacija iz kojih nastaju, o proizvodnji i prikazivanju proizvodnje filma kao indikatorima horizonta mišljenja društva/filma.

Program:

17h “Život i smrt porno bande”, r: Mladen Đorđević, 2009., 110’

19h “Letnji film” (Nyari Mozi), r: Sabolč Tolnai, 1999., 67’

20h Razgovor

 

“Osećam da je ovaj film, priča u njemu, proizašao iz mog dubokog osećaja i doživljaja sredine koja me okružuje. S tim da ova priča svakako ima i širi kontekst. Mada, kad malo bolje pogledate, moji junaci zapravo uopšte nisu za ovaj svet, za bilo gde i bilo kad. Zato tako i završavaju.”

Mladen Đorđević
(intervju u časopisu Vreme, br. 947, 26. februar 2009.)

„Taj vertovljevski momenat u Letnjem filmu nosi nešto od izvornog kinematografskog oduševljenja svetom prelomljenim u objektivu; bilo da je u pitanju stado ovaca, bacač bumeranga (a bumerang se vraća ruci koja ga je bacila, da ne kažem kući), kupanje u valovu velikim kao Panonija ili, naposletku, leto u ravnici što je najteže „uhvatiti“ okom kamere – po mekoj koži trake ispisuje se priča o filmu i izopštenosti iz zajednice, koja ponovo počinje da se konstituiše oko priče o snimanju filma.“

Saša Ilić

(Aleksandra Sekulić & Saša Ilić: Otkrivanje Letnjeg filma (Nyári mozi) Sabolča Tolnaja, Beton, 19. februar 2013.)

 

Mladen Đorđevićje rođen 1978. godine u Beogradu. Diplomirao je filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu sa dugometražnim dokumentarnim filmom MADE IN SERBIA, koji je premijerno prikazan na FEST-u 2005. godine, a zatim je ušao u kratku bioskopsku i DVD distribuciju (FIRST PRODUCTION). Autor je više kratkih igranih, srednjemetražnih i dugometražnih dokumentarnih filmova koji su sa uspehom prikazivani kod nas i u svetu. Njegov poslednji film je dugometražni igrani film ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE, u produkciji BAŠ ČELIK, koji je premijerno prikazan na FEST-u 2009. godine. Film je imao respektabilnu festivalsku karijeru u zemlji i inostranstvu. Do sada je prikazan na gotovo svim domaćim festivalima igranog filma i na oko četrdeset inostranih festivala. Dobio nekoliko domaćih i četrnaest stranih nagrada.

 

Sabolč (Szabolcs) Tolnai  - Rođen u Subotici 1971.Studirao režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi  profesora Bore Draškovića. Autor je i režiser igranih filmova, dokumentarnih filmova, pozorišnih predstava i TV-dokumentaraca.Njegov poslednji film PEŠČANIK, snimljen u mađarsko-srpsko-crnogorskoj koprodukciji je osvojio brojna priznanja na domaćim i inostranim festivalima,  između ostalih prestižnu nagradu Zlatni Aleksandar za Najbolji umetnički doprinos na 49. filmskom festivalu u Solunu. Njegov scenario STRANGE FOREST (Čudna šuma) osvojio je glavnu nagradu na CineLinku (Sarajevo Film Festival 2008) - nagradu Francuskog nacionalnog centra za film (CNC) i nagradu austrijske produkcijske kuće Synchrofilm Film, Video & Audio. LETNJI FILM (Nyari Mozi) prikazan je 22.marta 2013. u programu festivala L’Europe autour de l’Europe u konkurenciji za Le Prix Sauvage.


CZKD Bioskoprealizuje se u 2013. godini uz podršku Sekretarijata za kulturu Beograda. CZKD Bioskop ima za cilj osvajanje prostora prikazivanja filma koji ne robuje imperative samoodrživosti mašine kulturnih industrija većevocira specifičnu tradiciju gledanja i proizvodnje filma koju su negovali kino klubovi i filmske škole i ovom praksom uticali na celokupnu filmsku kulturu upravo odnosom poštovanja prema svim učesnicima i elementima filmskog procesa. Kontakt: aleksandrasekulic@czkd.org

Projekat CZKD Bioskop podržao je Sekretarijat za kulturu Grada Beograda

images
HIPOTEKE U STEČAJU – DISFUNKCIJA SISTEMA ILI POGREŠAN SISTEM? HIPOTEKE U STEČAJU – DISFUNKCIJA SISTEMA ILI POGREŠAN SISTEM?
petak, 10.maj 2013.
17:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Hipoteke u stečaju – disfunkcija sistema ili pogrešan sistem?

 

Prethodne tri diskusije koje smo održali na temu obespravljenosti radnika u stečaju i na kojima smo tragali za načinima da se zaštite radnička prava i preduzeća koja su upropašćena u privatizaciji, dovele su nas do inicijativeza izmene propisa, kojima bi se omogućilo da se odlučivanje o sudbini preduzeća i njegove imovine oduzme od političkih i ekonomskih struktura koje su dovele do stečaja čitave privrede, i da se poveri onima od kojih je moć odlučivanja oduzeta u privatizaciji – radnicima i malim akcionarima, ali i drugim poveriocima koji nisu bili u prilici da utiču na štetne poslovne odluke menadžmenta koje su preduzeće dovele do stečaja. Međutim, proširenje prava radnika kao poverilaca u stečaju, koje smo nastojali da koncipiramo na dosadašnjim diskusijama, neće dovesti do poboljšanja njihovog položaja ukoliko se u postupku stečaja i dalje budu favozirovali poverioci obezbeđeni hipotekama, a to su uglavnom banke i državne institucije, jer izdvajanje imovine koja je pod hipotekom iz ukupne imovine preduzeća još više ugrožava već rizične izglede da se preduzeće reorganizuje i zaštite prava radnika. Pritom su hipoteke banaka u gotovo svim nama poznatim slučajevima uspostavljene na osnovu nepotpune, ili čak falsifikovane dokumentacije, a namensko trošenje kredita uopšte nije kontrolisano.

 

U dosadašnjim diskusijama izdvojila su se dva stanovišta na koji način rešiti ovaj problem. Ona se ne isključuju međusobno i mogu se naporedo primeniti, ali otvaraju različite uglove sagledavanja problema.

 

Deo radnika preduzeća u stečaju čija je imovina najvećim delom pod hipotekama banaka i državnih institucija, smatra da će problem biti rešen ukoliko se nadležni organ stečaja zakonom obaveže da pokrene odgovarajuće postupke za raskid ugovora o hipotekama ukoliko ustanovi da su oni zaključeni suprotno propisima. Zagovornici ovog predloga smatraju da će najveći deo hipoteka sud sigurno odbaciti, jer su najčešće nezakonito uspostavljene.

Drugo stanovište je da bankama i drugim obezbeđenim poveriocima u stečaju treba potpuno ukinuti ekskluzivna prava na imovinu nad kojom su uspostavili hipoteke, i izjednačiti ih u pravima sa ostalim poveriocima. Ovo rešenje podrazumeva korenitu promenu sistema na kome počiva kreditiranje privrede od strane poslovnih banaka. Zagovornici ovog rešenja smatraju da je taj sistem nije koncipiran da bi pomogao privredi, već da bi pomogao pljačku privrede.

Prvo stanovište je da sistem treba da profunkcioniše i da ispravi greške.

Drugo stanovište je da je sistem greška i da ga treba menjati.

 

Šta sa hipotekama u stečaju?

Imenovati TO ratom
CZKD Bioskop
„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

Imenovati TO ratom CZKD Bioskop „Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu
ponedeljak, 13.maj 2013. − 15.maj 2013.
17:00, CZKD

Imenovati TO ratom

CZKD Bioskop

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, u okviru projekta Imenovati to ratom i programa CZKD Bioskop,vas poziva na

„Najbolje godine naših života“ - Reprezentacija ratnih veterana u američkom filmu

 

Nakon Prvog svetskog rata dominantni narativni film holivudske provenijencije uveo je identitet ratnog veterana u filmski rečnik. Kako se subjektivacija veterana i njegove uloge u društvu artikulišu kroz film kao ideoški aparat; najčešći motivi i teme koji se vezuju za ovaj pojam; kao i koji su načini filmskog tretiranja pojma veterana u pojedinim istorijskim trenucima, može se pratiti na izboru filmova od “Burne dvadesete” do “Rođen 4.jula”.

Pripremili: Doplgenger (Isidora Ilić & Boško Prostran)

Raspored:

Ponedeljak, 13. 05. 2013.

Rambo (First Blood, Ted Kotcheff, 1982) 01:33:09

(srpskohrvatski titl)

Sreda, 13. 05. 2013.

Rođen 4. jula (Born on the Fourth of July, Oliver Stone, 1989) 02:18:15

(srpskohrvatski titl)

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument.

Sadržaj ovog štampanog materijala je isključiva odgovornost CZKDa i ni pod kojim uslovima ne odražava stav Evropske unije.

 

 

 

 

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

delegirani javni prostor
Tribina / Izložba

Ustav i ljudska prava i Predrag Koraksić Corax

Tribina / Izložba Ustav i ljudska prava i Predrag Koraksić Corax
utorak, 14.maj 2013.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava vas pozivaju na:

Tribinu / Izložbu

Ustav i ljudska prava i Predrag Koraksić Corax

 

Učesnici:

Nevena Petrušić, Poverenik za zaštitu ravnopravnost

Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Izabela Kisić, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Saša Gajin, Pravni fakultet Univerziteta Union

Vladimir Todorić, Centar za novu politiku

 

Moderator:

Marko Milosavljević, Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu

 

Projekat Ustav u 10 slikapokrenut je da bi se građanima, a pre svega mladima kao budućim nosiocima društvenih promena u Srbiji, približio značaj poznavanja i razumevanja ustavnih kategorija, kao i način na koji su koncepti ljudskih prava regulisani Ustavom Republike Srbije, kako bi im pomogli da na što bolji način prepoznaju prava i dužnosti koje nosi institucija građanina u jednom razvijenom društenom poretku. Društvo u kome aktivnu ulogu preuzimaju pojedinci i grupe sa setom znanja i veština, direktno utiče na organe vlasti da  poštuju opšte važeće norme koje sadrže garanciju ljudskih prava i sloboda.

U okviru projekta će tokom maja meseca u Centru za kulturnu dekontaminaciju biti organizovan ciklus od 3 tribine na kojima će se obraditi sledeće tematske celine:

14. maj 2013 Ustav i ljudska prava

21. maj 2013 Mitrovdanski Ustav - Novembar 2006

27. maj 2013 Stav za Ustav – kontinuitet ili promena? / Ustav – zakoni – praksa

Takođe, u okviru prve tribine biće otvorena i izložba karikatura Predraga Koraksića Corax-a inspirisanih Ustavom Republike Srbije koje na provokativan način ilustruju i prate tematiku projekta, a svojom duhovitošću dopiru i do najširih slojeva javnosti i skreću pažnju na aktivnosti u okviru projekta.

Cilj ovog projekta je da se publici na kritički način prikaže značaj prava garantovanih ustavom i zakonom i pozicija Srbije u odnosu na uobičajnu praksu u pogledu ustavnih kategorija i institucija u Evropskoj uniji. Iniciranjem debate u široj javnosti o proizvoljnim interpretacijama članova Ustava Republike Srbije kroz seriju diskusija građani, a pre svega mladi, podstiču se na razvoj kritičkog pristupa informacijama koje im se plasiraju kroz medije i na aktivno formiranje sopstvenog stava, čime se preventivno deluje protiv diskriminacije i smanjuje podložnost građana manipulacijama.

Nadamo se da ćete doći i aktivno učestovati u diskusijama u toku maja na temu ustavnosti u Srbiji. Smatramo da je ova tema od izuzetnog značaja za sve pojedince našeg društva I da će podsticanjem društva na javnu debate o ovom pitanju tek otpočeti proces preispitivanja političkih institucija koje su nastale nakon 5. Oktobra. Shodno tome, biće naše zadovoljstvo ukoliko proširite ovu informaciju među vašim prijateljima I zajedno sa njima dođete u utorak.

Srdačno,

CZKD i OGHOBG tim

images
delegirani javni prostor
ĐOKICA JOVANOVIĆ: PRILAGOĐAVANJE. SRBIJA I MODERNA: OD STREPNJE DO SUMNJE ĐOKICA JOVANOVIĆ: PRILAGOĐAVANJE. SRBIJA I MODERNA: OD STREPNJE DO SUMNJE
četvrtak, 16.maj 2013.
18:00, CZKD

 

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na predstavljanje knjige i razgovor sa autorom

Đokica Jovanović: Prilagođavanje. Srbija i moderna: od strepnje do sumnje

Učesnici/ce:

Olivera Milosavljević (Filozofski fakultet, Beograd)

Nada Sekulić (Filozofski fakultet, Beograd)

Milan Vukomanović (Filozofski fakultet, Beograd)

Jasmina Petrović (Filozofski fakultet, Niš)

Đokica Jovanović (Filozofski fakultet, Beograd)

Moderator: Branimir Stojanović (Učitelj Neznalica i njegovi komiteti)

Đokica Jovanović: Prilagođavanje. Srbija i moderna: od strepnje do sumnje; SVEN, Čigoja štampa, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu; Niš i Beograd; 2012.

Autor je prvi dobitnik nagrade „Vojin Milić“ za najbolju sociološku knjigu u 2012. godini. Nagradu dodeljuje Srpsko sociološko društvo.

U ovoj knjizi se problematizuju tegobe modernizacije kroz koje Srbija prolazi od ustanaka, početkom XIX veka, pa do danas.

U knjizi se problematizuje nekoliko pretpostavki. Evo nekih.

U poslednjih dvestotinak godina moderne istorije u Srbiji nije dat odgovor na dilemu: Modernizacija ili tradicionalizacija. Put na Istok ili na Zapad? I, što je najvažnije, kakvi su modernizacijski i tradicionalni potencijali zemlje – može li se, i kako, i na osnovu vlastitog kulturnog i političkog nasleđa modernizovati zemlja?

Pitanje modernizacije Srbije je, u njenoj tzv. modernoj dvovekovnoj kulturno-političkoj istoriji, uvek, na ovaj ili onaj način, bilo i pitanje nacionalizma, ma kako se taj nacionalizam ideološki imenovao – kao „državotvorni“, „kulturni“, „etnički“, „narodni“, „crkveni“, „herojski“, „pravoslavni“, „oslobodilački“, „odbrambeni“... Drugim rečima, teškim tegovima protivmoderne kulture Srbija je još uvek prikovana za imobilizirajući nacionalizam.

Novovekovne promene Evrope su misaono (u kulturi: umetnosti, filozofiji, nauci...) pripremane već od kasnog srednjeg veka. U tom svetlu se dešavaju i revolucije koje su temeljno promenile Evropu. Posebno se analiziraju engleska, francuska i oktobarska revolucija. Izbor je pao na ove revolucije jer se u njima stiču magistralni pravci novovekovnih revolucionarnih promena u Evropi.

Srbija, kao i mnoge druge evropske i balkanske zemlje, nije pripremala svoje promene u okviru sopstvene kulture. Zato je Srbija doživela niz buna i jednu revoluciju koja nije pokrenuta prevashodno unutrašnjim društvenim protivrečnostima. II svetski rat je dao pokretačku osnovu toj revoluciji. Revolucija je, po karakteru, bila jugoslovenska, a potom i srpska.

Srbija se modernizovala tako što se nevoljno prilagođavala evropskim uzorima, okrećući, pri tom, leđa svojim modernizatorima (koje je imala, a ima ih i danas). Jedini modernizacijski period, koji nije bio kidan kardinalnim diskontinuitetima, u kome je izvršena temeljna promena društvene strukture, kulture, privrede i politke, je bio period samoupravnog socijalizma. Ipak, ova se modernizacija može smatrati nepotpunom modernizacijom jer je bila praktikovana pod monopolom monoideološkog poretka.

Jedan od zaključaka glasi: „Srbija se može modernizovati tek onda kada pokloni ozbiljnu pažnju sopstvenim modernizatorima“. Naša današnja stručna i politička javnost, koja je orijentisana ka modernizaciji, okreće se skoro isključivo iskustvima i znanjima zapadne tradicije, zaboravljajući na sopstveno modernizatorsko nasleđe.

Na kraju, u srpskom društvu ipak obitavaju snažna kritička kultura i umetnost – koje suvereno i ravnopravno korespondiraju sa evropskom i svetskom kulturom. Autor ne kaže ovo slučajno. U Srbiji su dva podsistema deplasirana: privreda je razorena, politički podsistem je generator anomije. Kulturni podsistem, uz jak i blokirajući pritisak pseudotradicionalizma, još uvek deluje punom snagom. Možda u ovom pravcu treba tragati za izlazom?

images
OKRUGLI STO: ŠTA KAD NEĆE BANKE? OKRUGLI STO: ŠTA KAD NEĆE BANKE?
petak, 17.maj 2013.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas da učestvujete na okruglom stolu

Šta kad neće banke?

Na prethodnim razgovorima o konceptu promene propisa o stečaju radi unapređenja prava radnika, zaključili smo da proširenje prava radnika kao stelajnih poverilaca neće dovesti do poboljšanja njihovog položaja ukoliko se u postupku stečaja i dalje budu favozirovali poverioci obezbeđeni hipotekama, a to su uglavnom banke i državne institucije, jer izdvajanje imovine koja je pod hipotekom iz ukupne imovine preduzeća dovodi do opasnosti od presecanja proizvodnog i poslovnog procesa, odnosno još više ugrožava već rizične izglede za reorganizaciju i ponovno pokretanje preduzeća. Naravno, ukoliko se propisi promene na način da se poverioci obezbeđeni hipotekama izjednače sa ostalim poveriocima, jasno je da će nakon toga biti vrlo teško dobiti kredit preko korporativne banke.

Da bi radnici imali realne izglede da uspeju u reorganizaciji i ponovnom pokretanju preduzeća, i da bi drugi preduzetnici imali šansu za osnivanje novih malih i srednjih preduzeća, neophodni su im krediti, ali ne pod onakvim uslovima kakve daju korporativne banke, zbog kojih se najveći deo preduzeća danas i nalazi u stečaju.

Vlasti u Srbiji do sada su sprečavale sve inicijative za uspostavljanje alternativnih sistema kreditiranja privrede: mikro kredita, formiranja štedno-kreditnih zadruga i sl, kako bi sačuvale kontrolu nad privredom i svoju spregu sa korporativnim bankama. Ovi alternativni načini kreditiranja daju mnogo veći značaj kapitalu rada, preduzetničkim idejama i solidarnosti među radnicima i između radnika i preduzeća, i istovremeno uzimaju u obzir vremensko trajanje restukturiranja i razvoj preduzeća.

O alternativnim načinima kreditiranja i inicijativama za njihovo uvođenje u Srbiji, kao i o preprekama vlasti da se ove inicijative realizuju, na diskusiji u petak u 18.00 uvodna izlaganja će dati stručnjaci koji su ove inicijative pokretali i podržavali, nakon čega ćemo otvoriti diskusiju o načinima da alternativni načini kreditiranja zažive.

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.   

INSTITUCIJA I SLOBODA
Prevazilaženje politike i prakse nasilja u psihijatriji
INSTITUCIJA I SLOBODA Prevazilaženje politike i prakse nasilja u psihijatriji
subota, 18.maj 2013. − 19.maj 2013.
17:00, CZKD

INSTITUCIJA I SLOBODA

Prevazilaženje politike i prakse nasilja u psihijatriji

18. i 19. maj 2013, CZKD, Beograd,

IAN Medjunarodna mreža pomoći, CZKD – Centar za kulturnu dekontaminaciju, Zaštitnik gradjana, Amazonke – protiv seksualnog nasilja

 

Prošlo je četrdeset godina od incijativa Demokratske psihijatrije u Italiji koje su u temelju izmestile nasilje iz pojma psihijatrije, izmestile “bolest” i “opasnost po sebe i druge” iz predmeta psihijatrijskog lečenja i umesto toga uvele službe centara za mentalno zdravlje utemeljene u lokalnoj zajednici koje se organizuju oko potreba ljudi sa egzistencijalnom patnjom.

U okviru projekta Prevencija torture i rehabilitacija žrtava, 18. i 19. maja organizujemo okrugle stolove u kojima će učestvovati stručnjakinje, stručnjaci, aktivistkinje i aktivisti iz Srbije, kao i predstavnici Demokratske psihijatrije u Trstu, koji sa preko 30 godina iskustva u radu u zajednici kroz mreže centara za mentalno zdravlje, imaju drugačije prakse i politike psihijatrije i slobode. Jer, Sloboda leči .    

Prvi dan uvešće nas u mapiranje i analizu nasilja a drugi dan će navesti na razmenu dobrih praksi i žudnju za slobodom.  

Okruglim stolovima će prethoditi projekcije dva dela italijanskog filma, “Bilo jednom u gradu ludaka” koji je sniman po istinitim događajima i koji prikazuje istoriju transformacije klasične nasilne institucije psihijatrije u procesu deinstitucionalizacije psihijatrijske moći. U filmu je na autentičan, emotivan, intenzivan način prikazano iskustvo ljudi uključenih u transformaciju psihijatrijske bolnice u Trstu, iz mesta totalne kontrole jedne ludnice do mesta izbora i veselja. Videćemo i seriju dilema sa kojima su se entuzijasti Demokratske psihijatrije u Trstu susretali na putu transformacije starih psihijatrijskih institucija i nakon projekcije razgovarati sa nekima od njih.

U Srbiji postoji pet velikih psihijatrijskih ustanova sa preko 3 000 kreveta  koje funkcionišu kao azili, udaljeni od naseljenih mesta što otežava resocijalizaciju pacijenata. Tokom ova dva dana želimo da podstaknemo razgovore o iskustvima ukidanja psihijatrijskih bolnica u Italiji kao i da mapiramo politike lečenja i uslove nasilja i slobode ljudi koji se broje kao psihijatrijski pacijenti u bolnicama u Srbiji.

Opis: http://ecx.images-amazon.com/images/I/51gv3ISiviL._SL500_AA300_.jpg

Tokom dvodnevnog programa govornice/i će biti:

Peppe del Acqua– psihijatar, bivši direktor Mreže centara za mentalno zdravlje u Trstu

Maria Grazia Cogliati– psihijatarka, bivša direktorka Centra za Mentalno zdravlje u Trstu

Miloš Janković– zamenik Zaštitnika građana za lica lišena slobode, Nacionalni mehanizam za prevenciju torture u Srbiji

Vladimir Jović– psihijatar, ekspert Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u Srbiji

Milan Stanojković– psihijatar, specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “Gornja Toponica” iz Niša

Mira Petrović– psihijatarka, Zamenica direktora specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević",  sektor Padinska Skela

Ljiljana Palibrk– istraživačica, Helsinški odbor za ljudska prava

Milena Jerotijević– psihološkinja, konsultantkinja za inkluzivno obrazovanje i članica Mreže podrške inkluzivnog  obrazovanja

Dragan Jugović– Udruženje korisnika psihijatrijskih usluga i članova njihovih porodica „Duša"

 

 

PROGRAM AKTIVNOSTI

Subota 18. maj

 

 

17:00-18:40

 

 

19:00-21:00

 

Projekcija prvog dela filma „Bilo jednom u gradu ludaka“, režija Marco Turco, 2010.

Okrugli sto: Nasilje ipak odgovor

Moderacija: Lepa Mlađenović

Nedelja 19. maj

 

 

17:00-18:40

 

 

19:00-21:00

 

Projekcija drugog dela filma „Bilo jednom u gradu ludaka“, režija Marco Turco, 2010.

Okrugli sto: Sloboda leči 

Moderacija: Branimir Stojanović

U okviru projekta Prevencija torture i rehabilitacija žrtava koji se finansira sredstvima Evropske unije i Dobrovoljnog fonda Ujedinjenih nacija za žrtve torture

images
delegirani javni prostor
TRIBINA:

TRIBINA:"Mitrovdanski ustav- Novembar 2006. godine"
utorak, 21.maj 2013.
19:00, CZKD

Centar za kulturnu dekontaminaciju i Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava vas pozivaju na:
Tribinu
"Mitrovdanski ustav- Novembar 2006. godine"

Učesnici:
Vesna Rakić- Vodinelić, Pravni fakultet Univerziteta Union

Milan Antonijević, Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Marijana Pavjančić, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu

Bogoljub Milosavljević, Pravni fakultet Univerziteta Union


Moderator:
Tara Tepavac, Centar za kulturnu dekontaminaciju

Projekat Ustav u 10 slika pokrenut je da bi se građanima, a pre svega mladima kao budućim nosiocima društvenih promena u Srbiji, približio značaj poznavanja i razumevanja ustavnih kategorija, kao i način na koji su koncepti ljudskih prava regulisani Ustavom Republike Srbije, kako bi im pomogli da na što bolji način prepoznaju prava i dužnosti koje nosi institucija građanina u jednom razvijenom društenom poretku. Društvo u kome aktivnu ulogu preuzimaju pojedinci i grupe sa setom znanja i veština, direktno utiče na organe vlasti da poštuju opšte važeće norme koje sadrže garanciju ljudskih prava i sloboda. 

U okviru projekta će tokom maja meseca u Centru za kulturnu dekontaminaciju  organizovan je ciklus od 3 tribine na kojima će se obraditi sledeće tematske celine:
14. maj 2013 Ustav i ljudska prava 
21. maj 2013 Mitrovdanski Ustav - Novembar 2006
27. maj 2013 Stav za Ustav – kontinuitet ili promena? / Ustav – zakoni – praksa

Takođe, u okviru prve tribine otvorena je izložba karikatura Predraga Koraksića Corax-a inspirisanih Ustavom Republike Srbije koje na provokativan način ilustruju i prate tematiku projekta, a svojom duhovitošću dopiru i do najširih slojeva javnosti i skreću pažnju na aktivnosti u okviru projekta.
Cilj ovog projekta je da se publici na kritički način prikaže značaj prava garantovanih ustavom i zakonom i pozicija Srbije u odnosu na uobičajnu praksu u pogledu ustavnih kategorija i institucija u Evropskoj uniji. Iniciranjem debate u široj javnosti o proizvoljnim interpretacijama članova Ustava Republike Srbije kroz seriju diskusija građani, a pre svega mladi, podstiču se na razvoj kritičkog pristupa informacijama koje im se plasiraju kroz medije i na aktivno formiranje sopstvenog stava, čime se preventivno deluje protiv diskriminacije i smanjuje podložnost građana manipulacijama.
Nadamo se da ćete doći i aktivno učestovati i ovog utorka u diskusijama na temu ustavnosti u Srbiji. Smatramo da je ova tema od izuzetnog značaja za sve pojedince našeg društva i da će podsticanjem društva na javnu debate o ovom pitanju tek otpočeti proces preispitivanja političkih institucija koje su nastale nakon 5. Oktobra. Shodno tome, biće naše zadovoljstvo ukoliko proširite ovu informaciju među vašim prijateljima i zajedno sa njima dođete u utorak.

images
ISTRA I MI, 2.DEO: VOGLIAMO VIVERE! HOĆEMO ŽIVJETI! ISTRA I MI, 2.DEO: VOGLIAMO VIVERE! HOĆEMO ŽIVJETI!
sreda, 22.maj 2013.
17:00, CZKD

CZKD BIOSKOP
Ciklus: ISTRA I MI
ili: VOGLIAMO VIVERE! HOĆEMO ŽIVJETI!


Istra i mi, 2. deo
Projekcija i razgovor

Program zagraničnih filmova, sa italijanske i jugoslovenske strane, 1946 – 1960. Farsična borba filmovima, u vreme kada su zanemeli topovi i puške bačene.
Povuci – potegni, iščupaše filmove: snimane preko granica, ali s namerom da ih naročito oni ‘s druge strane ‘ granice vide i dobro upoznaju!

17h Projekcija filmova
20h Razgovor
   

Uvodno slovo: Nikola Lorencin
    

Filmovi:
1.    FILMSKE NOVOSTI  izveštavaju iz Trsta, Pule, Istre: 1946 – 1948:
Br. 29, 1946: šesta storija: Demonstraccije u Trstu povodom fašističkih zločina u Škednju
Br. 89, 1947: druga storija: Priključenje Slovenačkog primorja
Br. 102, 1947: druga storija: Izbori u Puli
Posebni materijali, nisu u sastavu F.N: Božić u Trstu, radna kopija, bez tona, 33 m
Posebni materijali; Sahrana žrtava civilne policije u Puli, 32 m
Filmske novosti, br. 110: Vesti iz Trsta, prva storija. radnički miting.
FN, br. 89? 1947: Vesti iz Trsta: Sahrana Boleslava Planinškega, druga storija.

 

2.    Dokumentarac: RIJEKA U OBNOVI 

Režija: Branko Marjanović i Fedor Hanžeković. Snimano odmah posle rata, 1946: posleratni dani u razrušenom gradu...
 

3.    Dokumentarac: ISTINA O PULI 

Režija: Kosta Hlavaty, sc: Josip Kirigin, Zvane Črnja. Film sniman kriomice, iz pulskih stanova, 1947. u trenutku odlaska anglo-američkih vlasti iz Istre i prepuštanje Trsta Italiji...
 

4.    Igrani, dugometražni: POSLEDNJI DAN, 1952. Scenario: Oskar Davičo, režija: Vladimir Pogačić. Snimano u Labinu, Rapcu, Raši...1951.
 

5.    Dokumentarni: PULSKI FILMSKI FESTIVAL, 1956.

Nikola Lorencin (deo uvoda):

„Vogliamo vivere, ili: Trst je naš!
Kako smo završili rat, kako smo se – razratili i razgraničili, i kako smo se zavoleli.
Posvećeno:
Mladomiru Puriši Đorđeviću, istrajnom borcu za Trst i okolinu, njegovim prekograničnim bekstvima i putovanjima, 1946.i 1947. godine.

Kako dalje u mirnome dobu živeti bez – rata?
Gotovo – nikako: u Trijestu, Puli, Istri...nemiri. Godina je 1946. A rat još – traje! Ne kao doskorašnji, ali nema mira, niti dogovora, samo Englezi i Amerikanci mogu s konja i s puškama na gotovs zadržati nemirne titine i širikole (one što grmoglasno pevaju Širi kolo, joj širi kolo...): svaka je prilika da se okupe i suprotstave snage. I povod za sukob: u Puli 3. januara 1947. ginu mlinari, u Trstu sukobi i žrtve za Božić...A, mislimo: Trst je naš.
Ni međudržavni dogovori (kao onaj u Parizu, 1946.), ni prve granične linije (Jugoslavija ostala bez krajeva i gradova: Kopar, Buje...), više ne pomažu: iz Istre odlaze domaći, autohtoni – vele – Talijani, iz Trsta – Slovenci...Granice se uskoro zatvaraju: straža na kopnu i moru. Sa strane Jugoslavije tzv. optanti, Talijani koji nisu na vreme optirali i prešli u Italiju, sada svakodnevno beže, noću preko šume, danju i preko – mora. Radio Vnezia Giulia svakodnevno obaveštava koji su prebjezi srećno došli u Trst, u Muggiu, u Monfalcone...Mi u Puli čekamo da se uskoro pojave u šimikama i na – vespi.
Tih prvih, poratnih godina, s obe strane granice čine se – provokacije: uz povik Trst je naš, Život damo – Trst ne damo, Beograd šalje svoje emisare na užareno tle – preko puta granice, u sudbonosni Grad Trijeste.
Godina je 1946:
Mladomir (kasnije okićen nadimkom: Puriša) Đorđević, perspektivan patijac, ilegalac i – nemetalac, odlazi inkognito u Ljubljanu, pa – preko grane: u Trst. Tamo ga, opet – inkognito – čeka snimatelj Edi Šelhauz...
Partijski i državni zadatak: snimiti naše u Trstu koji viču:
Vogliamo vivere, tj. Hoćemo živjeti!
Osobna epifanija: noć u Puli, 1953: oko arene ‘titini’ ponovo šire kolo, kozaračko. Svi viču: Pela – džukela!, Trst je naš!. Meni se spava, dok suseda treska na vrata I budi nas: Biće opet rata!“

Konferenciju MAN 2013. Mladići kao saveznici u borbi protiv govora mržnje i nasilja u svakodnevnom životu Konferenciju MAN 2013. Mladići kao saveznici u borbi protiv govora mržnje i nasilja u svakodnevnom životu
četvrtak, 23.maj 2013. − 24.maj 2013.
10:00, CZKD

 

Od 22.-24. maja 2013. u Beogradu organizovaćemo konferenciju MAN 2013.Mladići kao saveznici u borbi protiv govora mržnje i nasilja u svakodnevnom životu.

MAN 2013.Mladići kao saveznici u borbi protiv govora mržnje i nasilja u svakodnevnom životu je stručna konferencija koja se bavi ulogom mladića u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i promociji rodne ravnopravnosti i zdravih životnih stilova.

Ovo će biti treća po redu konferencija koja okuplja stručnjake/inje u oblasti maskuliniteta, rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja iz zemlje i inostranstva. Ovogodišnja konferencija će se baviti pre svega uzrocima i posledicama mržnje koja je sve više prisutna među mladićima u Srbiji, a koja je prouzrokovana netolerancijom prema različitostima i rezultira nasilnim ponašanjem.

Za konferenciju možete se registrovati OVDE.

Konferencija će obuhvatati nekoliko programskih celina, među kojima su:

MAN2013. tokom koje će se iz različitih uglova sagledavati pitanja rodne ravnopravnosti, koncept muškosti i kako se on tretira u našem društvu i rastući problem nasilja među mladićima. Pored prezentacija koje će držati stručnjaci/kinje za ova pitanja, konferencija će osigurati i visok nivo interakcije učesnika i učesnica kroz različite radionice koje će rezultirati razmenom iskustava i primera dobre prakse i preporukama za dalji rad na ovom polju.

Konferencija za lobiranje će okupiti predstavnike i predstavnice različitih domaćih i međunarodnih donatorskih institucija kojima će ovom prilikom detaljno biti predstavljen dosadašnji rad Centra E8 na polju prevencije nasilja među mladićima u Srbiji, uključujući metodologiju rada, postignuti rezultati kao i buduće planirane aktivnosti.

Koktel za prave muškarce će okupiti poznate muškаrcie iz svetа politike, novinаrstvа, muzike, filmа, sporta i drugih oblasti koji se bore protiv nаsiljа i služe kao svojevrstan uzor mladićima u Srbiji. Ovi muškarci će većinom biti članovi Foruma pravih muškaraca koji je osnovan 25. novembra 2011. godine povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

A biće tu prostora i za umetnost i minglovanje:

23.maj

10-17h -Konferencija

20h  Izvođenje pozorišne predstave ‘’Muškarčine’’

„Muškarčine“ predstavljaju pozorišni dokumentarac o muškosti ovde i danas, razvijen u okviru projekta “Budi muško”tokom 5 meseci rada. Predstava je nastala u koprodukciji Centra E8 i BITEF teatra. NIN, jedan od najcenjenijih domaćih nedeljnika, proglasio je „MUŠKARČINE“ za jednu od 3 najbolje predstave godine.

Već sam naslov sa ironijom tretira problem muškosti u njenom tradi

cionalnom mačoističkom ključu, s tim da su uloge prihvatili glumci, u intiligentnom i adekvatnom rediteljsko dramaturškom izboru reditelja, koji jesu ili liče na muškarčine.

Jovan Čirilov

Koncept, režija i dramaturgija:

Milena Bogavac i Vojislav Arsić

Ko-autori i izvođači:

Alek Surtov, Đorđe Živadinović Grgur, Jovan Zdravković, Marko Panajotović, Nemanja Puvača, Nikola Pavlović, Uroš Novović

24.maj

20h Projekcija filma ‘’Budi muško – menjaj pravila’’

Kako izgleda život mladića koji su deo ‘’Budi muško’’ projekta? Njihov rad, lična promena i trud da nešto promene okom kamere koja ih je pratila tri godine videćete na projekciji filma.

Režiju filma potpisuje Marko Popović, a scenario Miša Stojiljković.

Kroz priču tinejdžera iz Sarajeva, čija se majka razvela od oca zbog porodičnog nasilja, saznaćemo kako je izbegao sve prepreke i pritiske društva, postao omladinski aktivista i vršnjački edukator. Šesnaestogodišnjak iz Zagreba, takođe iz razvedenog braka pokušava da objasni svojim prijateljima zašto on misli da je u redu da imate prijatelja koji je gej. Sedamnestogidišnjak iz malog mesta u Srbiji pričao o sakupljanju starih knjiga, organizaciji poetskih noći umesto piće sa momcima ispred lokalne prodavnice.

Muzika

Posle izvođenja ‘’Muškarčina’’ i projekcije ‘’Budi muško-menjaj pravila’’ uz muziku naših DJ-eva imaćemo prilike da razmenimo utiske o filmu i predstavi, ali i samoj konferenciji. A, možete poneti i svoje dancing shoes!

Konferenciju organizuju Centar E8, CARE International NW Balkans i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije uz podršku Ministarstva inostranih poslova Norveške.. MAN 2013 će biti organizovan u okviru projekta “Mladići kao saveznici u sprečavanju sukoba i nasilja na Severo-zapadnom Balkanu” koji već pet godina radi na prevenciji nasilja i promociji rodne ravnopravnosti među mladićima u regionu. Ovaj projekat, kroz edukaciju mladića, pre svega srednjoškolaca, i javnu kampanju, preispituje negativne stereotipe muškosti u našem društvu i promoviše novi model balkanskog muškarca koji se zalaže za ravnopravnost između muškaraca i žena i protivi se svakom obliku nasilja.

delegirani javni prostor
JAVNI RADNI SASTANAK: ŠTA KAD NEĆE DRŽAVA?

JAVNI RADNI SASTANAK: ŠTA KAD NEĆE DRŽAVA?
petak, 24.maj 2013.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na

Javni radni sastanak: Šta kad neće država?

Serija razgovora „Javni prostor vs. društveni prostor – ekonomska demokratija kao mesto govora“ počela je septembra prošle godine, mesec dana nakon što je lansirana antikorupcijska kampanja aktuelne Vlade Srbije. Za proteklih devet meseci, razgovori organizovani u okviru ove serije doveli su do artikulacije radničke kritike vladine antikorupcijske politike, kao i do artikulacije rešenja koje radnici nude za katastrofalnu ekonomsku situaciju u zemlji.

Kampanja hapšenja zbog sumnji na korupciju nije dovela do ispravljanja nepravdi nanetih radnicima u privatizaciji, već je dovršila privatizaciju – istovremeno dok se vode krivični postupci protiv tajkuna i funkcionera bivše vlasti za korupciju, preduzeća koja su bila predmet korupcije odlaze u stečaj i njihovi radnici sada imaju još manje šanse da zaštite svoja radna mesta nego što su imali pre nego što je avgusta prošle godine otpočela Vladina antikorupcijska kampanja. Višegodišnji napori radnika da zaštite svoje fabrike borbom kroz institucije privatizacije i javnim pritiskom na vlast da postupa u skladu sa svojom retorikom, u najvećoj meri su stvorili „antikorupcijski“ politički prostor koji sadašnja vlada koristi da sebe proglasi drugačijom od prethodnih. Međutim, čak i ako prihvatimo da je sadašnja vlada izuzetna po tome što hapsi bivše ministre, što oni sami sebi nisu hteli da rade dok su bili na vlasti, efekti njene izuzetnosti po opljačkana preduzeća i radnike su isti, po negde čak i gori nego što su bili efekti postupanja pohapšenih, bez sumnje korumpiranih ministara.

Rečju, nije se promenilo ništa, barem ne na bolje.

Jedini pozitivan učinak vladine „borbe protiv korupcije“ jeste sve dublje razumevanje radnika u Srbiji da u privatizaciji, vladavini prava i evropskim integracijama nema mesta za njih. Ovu lekciju su skupo platili – nestankom svojih radnih mesta u stečaju i bankrotu, životima onih koji nisu izdržali iscrpljujuće antikorupcijske borbe. Ove borbe nisu dovele do trajnijeg rešenja za pojedinačna preduzeća (mada su u nekima od njih radnici uspevali da na duže vreme uspostave svoju upravu, čak i na više godina), znanje i iskustvo akumulirano tokom borbe osposobilo je radničke grupe koje su učestvovale u seriji razgovora „Javni prostor vs. društveni prostor – ekonomska demokratija kao mesto govora“ da koncipiraju svoj predlog kako da se propisi o stečaju promene i omoguće svim radnicima da ponovo upravljaju otetom društvenom imovinom i dobiju šansu da ponovo pokrenu svoja preduzeća.

 

Rešenja koja predlažu radnici i građani ne nailaze ni na kakav odgovor vlasti, niti imaju bilo kakav efekat na pretežni deo medija i civilnog društva. To smo u deceniji korupcije i antikorupcije vrlo dobro naučili. Procedura za podnošenje predloga parlamentu za izmenu ili donošenje novog zakona, takozvane „narodne inicijative“, prekomplikovana je i preskupa za većinu građana, a daje nam samo pravo da naš predlog dođe na skupštinsko glasanje i bude odbijen bez ikakvog obrazloženja. Formulacija radničkog predloga zakona o stečaju, na kojoj smo radili proteklih meseci, privodi se kraju. U različitim fazama postupka „narodne inicijative“, po različitim skupštinskim odborima i komisijama i drugim vidovima uskraćenosti građana za političko odlučivanje, u ovom trenutku se nalazi na desetine predloga zakona građanskih grupa i udruženja iz raznih oblasti. Činjenica da su se prihvatili posla koji u vladavini prava „pripada“ parlamentu, već sama po sebi govori o njihovom odbacivanju sistema i traganju za putevima ka direktnoj demokratiji. Kako da realizujemo inicijative koje država ne želi da prihvati, čak ni da čuje?

 

Ovaj program podržan je od strane Fondacije Roza Luksemburg.   

Imenovati TO Ratom
Ekonomski podsticaji za veterane

Imenovati TO Ratom Ekonomski podsticaji za veterane
subota, 25.maj 2013.
16:00, CZKD

Imenovati TO Ratom

Ekonomski podsticaji za veterane

 

Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva da učestvujete u diskusiji „Ekonomski podsticaji za veteranekoja će se održati u subotu 25. maja 2013. godine u 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Ova diskusija se realizuje u okviru projekta “Imenovati TO Ratom”.

Kao što smo već ustanovili na prethodnim okruglim stolovima i u publikacijama u okviru projekta Imenovati TO ratom, veteranska populacija u Srbiji sastoji se uglavnom od radnika i seljaka. U Srbiji koja je u tranziciji, to znači da su oni nezaposleni i u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Cilj okruglog stola “Ekonomski podsticaji za veterane” je da zajedno potražimo odgovor ne samo na pitanje kako integrisati veterane u svet rada, jer i za svet rada jedva da ima radnih mesta, već pre svega kako ih motivisati da postanu preduzetnici i ekonomski lideri u svojim zajednicama.

Koliko god kontroverzni da su bili ratovi iz devedesetih godina, mnogi ljudi koji su se u njima borili činili su to iz osećanja društvene odgovornosti prema svojim zajednicama. Ovaj osećaj međuzavisnosti pojačan je iskustvom rata, gde život i mentalno zdravlje svakog pojedinca zavise od ljudi oko njega. Po povratku iz rata, mnogi veterani su se osetili izdanim od istih zajednica prema kojima su svojevremeno osećali odgovornost, kao i od društva i države, koji su u međuvremenu najvećim delom napustili i diskvalifikovali onu interpretaciju društvene odgovornosti sa kojojm su povratnici iz rata prihvatali vojne pozive ili odlazili u dobrovoljce. Mudrijom politikom bilo bi moguće afirmisati prvobitno značenje društvene odgovornosti a da se ne afirmišu njen sadržaj i posledice, kao što je to učinjeno u drugim zemljama, poput SAD-a, gde su ratni veterani postali lideri u svojim zajednicama i istovremeno najveći kritičari politike svoje zemlje. Međutim, u slučaju Srbije, negacija ove društvene odgovornosti, koja je dovela do atomizacije društva i generalne pasivnosti populacije, bila je od velike pomoći u sprovođenju privatizacije koja nije bila zasnovana na “individualnoj privatnoj inicijativi”, već na mafijaškoj pljački organizovanoj odozgo, kao i u nazadnoj reorganizaciji društva na devetnaestovekovnu klasnu podelu; srednja klasa (odnosno „eksperti“, kako se danas nazivaju) pružala je i još uvek pruža infrastrukturu vladajućoj klasi za eksploataciju većine. Ovde treba napomenuti da je devetnaestovekovna eksploatacija tekla kroz industrijalizaciju i koncentraciju radnih mesta, odnosno da je vlast i kontrola nad kapitalom rada nosila sa sobom i društveno-humanu dimenziju, a da je današnja eksploatacija zasnovana na finansijskim alatima i znači denidustrijalizaciju, poništenje rada i radnika, odnosno da je genocidna po prirodi.

Tragovi osećanja društvene odgovornosti još uvek su vidljivi u samoorganizovanim veteranskim udruženjima, u radničkim grupama koje se i dalje bore protiv privatizacije i u malobrojnim preduzećima organizovanim na načelima horizontalne ekonomske demokratije. Na žalost, ove grupe imaju zanemariv uticaj na političko-ekonomski sistem u celini. Dvanaest godina nakon 5. oktobra sasvim je očigledno da nema smisla čekati da država postane društveno odgovorna, i da je zadatak aktivističkih grupa i inicijativa organizovanih “odozdo” (NVO, lokalnih sindikata, samoorganizovanih privrednih društava zasnovanih na ekonomskoj demokratiji…), da same kreiraju društvene promene. Ovaj aktivizam “odozdo” mora biti zasnovan na razumevanju da svoj doprinos daje društvu u celini, a ne određenim “društvenim grupama”, marginalizovanim ili ne.

Razumevajući aktivizam na ovaj način, možemo reaktivirati kod ratnih veterana i drugih učesnika rata njihovu društvenu odgovornost i osećanje međuzavisnosti kao pojedinaca i kao udruženja, tako što ćemo u zahtev za donošenje i u predlog boračko-invalidskog zakona uvrstiti podsticaje za formiranje preduzeća i preduzetnštva zasnovanih na principima ekonomske demokratije. Diskusija na ovom okruglom stolu ima za cilj da utvrdi kakvi bi ti podsticaji trebalo da budu.

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava.

 

Za bilo koje dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

images
TRIBINA/IZLOZBA: 
Stav za Ustav – kontinuitet ili promena?
Ustav – zakoni – praksa i Predrag Koraksić Corax

TRIBINA/IZLOZBA: Stav za Ustav – kontinuitet ili promena? Ustav – zakoni – praksa i Predrag Koraksić Corax
ponedeljak, 27.maj 2013.
19:00, CZKD


 
Centar za kulturnu dekontaminaciju i Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava
pozivaju vas na
 
Tribinu / Izložbu
Stav za Ustav – kontinuitet ili promena?
Ustav – zakoni – praksa i Predrag Koraksić Corax
 
Učesnici:
Srbijanka Turajlić, Profesorka na Univerzitetu u Beogradu
Bosa Nenadić, Predsednica Ustavnog suda od 2007. do 2010. godine
Aleksandar Molnar, Profesor na Univerzitetu u Beogradu
Saša Janković, Zaštitnik građana Republike Srbije
 
Moderator:
Tara Tepavac, Centar za kulturnu dekontaminaciju
 
 
Projekat Ustav u 10 slika pokrenut je od strane Centra za kulturnu dekontaminaciju i Omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava da bi se građanima, a pre svega mladima kao budućim nosiocima društvenih promena u Srbiji, približio značaj poznavanja i razumevanja ustavnih kategorija, kao i način na koji su koncepti ljudskih prava regulisani Ustavom Republike Srbije, kako bi im pomogli da na što bolji način prepoznaju prava i duznosti koje nosi institucija građanina u jednom razvijenom društenom poretku. Društvo u kome aktivnu ulogu preuzimaju pojedinci i grupe sa setom znanja i veština, direktno utiče na organe vlasti da poštuju opšte vazeće norme koje sadrze garanciju ljudskih prava i sloboda.
 
U okviru projekta će tokom maja meseca u Centru za kulturnu dekontaminaciju organizovan je ciklus od 3 tribine na kojima će se obraditi sledeće tematske celine:
 
14. maj 2013 Ustav i ljudska prava
21. maj 2013 Mitrovdanski Ustav - Novembar 2006
27. maj 2013 Stav za Ustav – kontinuitet ili promena? / Ustav – zakoni – praksa
 
Takođe, u okviru prve tribine otvorena je izlozba karikatura Predraga Koraksića Corax-a inspirisanih Ustavom Republike Srbije koje na provokativan način ilustruju i prate tematiku projekta, a svojom duhovitošću dopiru i do najširih slojeva javnosti i skreću paznju na aktivnosti u okviru projekta.
 
Cilj ovog projekta je da se publici na kritički način prikaže značaj prava garantovanih ustavom i zakonom i pozicija Srbije u odnosu na uobičajnu praksu u pogledu ustavnih kategorija i institucija u Evropskoj uniji. Iniciranjem debate u široj javnosti o proizvoljnim interpretacijama članova Ustava Republike Srbije kroz seriju diskusija građani, a pre svega mladi, podstiču se na razvoj kritičkog pristupa informacijama koje im se plasiraju kroz medije i na aktivno formiranje sopstvenog stava, čime se preventivno deluje protiv diskriminacije i smanjuje podložnost građana manipulacijama.
 
Nadamo se da ćete doći i aktivno učestovati i ovog utorka u diskusijama na temu ustavnosti u Srbiji. Smatramo da je ova tema od izuzetnog značaja za sve pojedince našeg društva i da će podsticanjem društva na javnu debate o ovom pitanju tek otpočeti proces preispitivanja političkih institucija koje su nastale nakon 5. Oktobra. Shodno tome, biće naše zadovoljstvo ukoliko proširite ovu informaciju među vašim prijateljima i zajedno sa njima dođete u utorak.
 
Srdačno,
CZKD i OGHOBG tim
delegirani javni prostor
4. Festival nesvrstanog  stripa NOVO DOBA FESTIVAL 2013-LJUBAV NE PRESTAJE 4. Festival nesvrstanog stripa NOVO DOBA FESTIVAL 2013-LJUBAV NE PRESTAJE
utorak, 28.maj 2013.
19:00, CZKD

Novo Doba festival 2013

Ljubav ne prestaje

********

Program

 

**********************************************

CZKD(Birčaninova 21, Belgrade)

Centar za kulturnu dekontaminaciju

28. maj

 

19h00

Projekcija

Medijska arheologija

Ljubav ne prestaje - Susret na pola puta

Iz tajnih pregrada Medijske arheologije, pamćenje na pola puta, novi romantizam u osvit starog romantizma.

Program pripremili Aleksandra Sekulić i Jovan Bačkulja

www.medarh.org  

 

19h45

Performans

POD teatar

Misterija: Ljubav

Svima nam se ponekad desi da se osetimo kao junaci neke španske sapunice. Da izgubimo glavu zbog ljubavi i da patimo kad nam neko slomi srce. Performans Misterija: Ljubav na duhovit i ironičan način istražuje temu zaljubljivanja i muško ženskih odnosa.

Performans je nastao iz procesa rada POD Teatra sa decom iz Prihvatilišta za decu, Beograd.

Učestvuju: deca iz Prihvatilišta

www.podteatar.blogspot.com  

 

Fijuk prodavnica

Generalni distributer nezavisnih stripova iz Amerike, Francuske, Japana i mnogih drugih zemalja. Za kolekcionare, ljubitelje i fanove stripa, za one sa dubljim i plićim džepom.

 

21h00

Izložba

Dunja Janković

Autorka, naučnica, magistarka, studentkinja i latentna profesorka, eksperimentator, mlada aktivistkinja i stroga organizatorka. Nebrojeno mnogo festivala, antologija, sivijeva, odlikovanja, svedočanstava, pohvala, nagrada, bibliografija, časopisa i njenih sopstvenih ego fanzina /5 brojeva, svi su dobri/. Uprkos otvorenom putu ka široj prihvaćenosti i nemoj publici, ostala je verna sopstvenom izražaju i nadražaju zvuka slike pokreta, teško definisanog odrednicama i pravcima podvrste – put od ulice do galerija, od statičnog pristupa ka pokretnom eksperimentu, smrtno ozbiljno, sirovo, primitivno, klinički čisto, pročišćeno, novo, rođeno, pomešano u pravom srazmeru alhemijskog kuvara, istočnih začina, pažljivo odabranih, do zapadnih granica staklenih bašča i njihovih propadanja, Vavilona.

Od glavnog škvera ispod podruma, latinske Evrope i nordijske Amerike, super su junaci u autističnom modelu ponašanja, sa ostrva Malog Lošinja, grada Zagreba, US of Amerika.

www.tripica.org

 

Sito-štampa

Fanzin Ceger štampa rad Dunje Janković crnom bojom na vašima majicama. Hit leta 2013 – savremeni dizajn, besplatne cene.

 

**********************************************

Kulturni centar Rex (Jevrejska 16, Belgrade)

29. maj

 

17h00

Radionice

KidsPatch

I ove godine KidsPatch, u saradnji sa Festivalom Novo Doba, organizuje radionice za decu iz oblasti stripa, ilustracije i grafičke umetnosti.

    

18h00

Projekcija

Slon po Animateki

Nakon kreativnih aktivnosti deca i šira publika imaće prilike da pogledaju selekciju animiranih filmova sa slovenačkog festivala animiranog filma Animateka, namenjenu najmlađima.

www.animateka.si

www.kids-patch.com

 

19h30

Projekcija

Animateka po Animateki – selekcija kratkih filmova iz centralne i istočne Evrope.

Međunarodni festival animiranog filma Animateka postoji od 2004. godine, sa ciljem da poboljša cirkulaciju produkcije animiranog filma iz centralne i istočne Evrope. Festival Animateka ima dugotrajnu saradnju sa strip autorima kao što su Danijel Žeželj, M.S. Bastian, Matti Hagelberg, Max Andersson i Julie Doucet, čiji rad predstavlja kroz izložbe i plakate festivala.

www.animateka.si        

 

21h00

Izložba

Aleksandar Opačić

Kosmolac, 1973.

Slepi čovek-šišmiš, Kosmoplovac, profesor Studiostripa. Učitelj crtanja izbačen zbog nepopustljivog stava prema učenicima/cama („Sva su deca zaslužila petice”), nastavnik izbačen zbog nepoštovanja nastavnog plana i programa, te sprovođenja sopstvenog.

Zbog interesovanja kako ličnih, tako i nemalog broja njegovih poštovalaca, kolega, životnih saputnika i sledbenika, ovaj usamljenik sa ivice svih provalija – moralno-etičkih, stručno-profesionalnih, ostaje istinski vernik grafičkog kazivanja u ovom nesretnom svetu, nespretno nazvanim stripom. Još koja godinica...

www.kosmoplovci.net  

 

Sito-štampa

Rad Aleksandra Opačića, Betty Boop, Fanzin Ceger će u tehnici sito-štampe otiskivati na vašoj garderobi, na otvaranju izložbe, na vašim omiljenim majicama, preko vaših heroja, heroina, idola, idolina... jednim potezom rakela.

 

Fijuk prodavnica

Generalni distributer nezavisnih stripova iz Amerike, Francuske, Japana i mnogih drugih zemalja. Za kolekcionare, ljubitelje i fanove stripa, za one sa dubljim i plićim džepom.

 

 

 

**********************************************

Drugstore(Bulevar Vojvode Bojovića 4, Belgrade)

29. maj

 

11h00

Radionica video manipulacije

Artist in Residence program

Neformalni samit video performera, razmena ideja i iskustava regionalnih stvaralaca. Gosti su dobrodošli da ponesu svoje računare i priključe se. VJ-ing; Quartz Composer, Syphon, DMX, MIDI trigerovanje, OSC, Video mapiranje. VJ jam session.

 

FŠK je video-umetnik i programer. Autor je legendarne igrice Line Rider. Sarađivao je sa velikim brojem muzičara i umetnika (Tetkine Radosti, Neven Korda...). Zajedno sa Linom Ricom nastupa na koncertima i festivalima.

 

Izvanredni Bob je desperado beogradske scene. Rođen je krajem sedamdesetih u zemlji koja više ne postoji. Od malih nogu je prisutan u show business-u.

 

23h30

Koncerti

Omladinac 11

Duo dvoje polno različitih, ali kapricioznih umetnika, možda i trio, isto tako različitih, elektronski uređaji i vokalni sentiment plave pevačice u dijapazonu od Marlene Ditrih do Silvane Armenulić, naivna, stidljiva, pomalo izazovna struja emocija, beogradska premijera.

 

Za pokolj duše

Petočlani nekro-pank bend iz Beograda koji pleni tuvanskim grlenim pevanjem uz sintisajzer i antiestradne tekstove.

Iznedrili hitove Kao krokodil i She-male. Album u nastajanju.

 

Mršavi pas

Mršavi pas je ambasador dobre volje i slobodnog ponašanja.

Bavi se muzikom od svoje četrnaeste godine. Posle niza gitarskih r’n’r bendova, odlučio se za solo nastupe. Gitara za dešnjaka okrenuta za 180 stepeni.

Svoje nećemo, tuđe ne damo!

www.reverbnation.com/mrsavipas   

 

Kopy Kat

MC Kopy Kat je reper. Takođe je najverovatnije žensko. Nekad je zbunjena time ko je, ali svejedno pljuje rime od kojih će tvoja majka zaplakati i bitove koji će te naterati da mrdaš guzicom. Elektronski-domaći-porno-diss-hip hop, samo za vas. I, samo za Novo Doba 4, kostim će dizajnirati jedna i jedina Dunja Janković!

 

DJ set Springboard^

https://soundcloud.com/springboardtx

 

**********************************************

KC GRAD(Braće Krsmanović 4, Belgrade)

30. maj

 

16h00

Radionica

Dođite i zamaskirajte sebe i druge na radionici pravljenja maski koju vode naši prijatelji, Oficina Arara iz Portugalije!

 

 

 

20h00

Otvaranje izložbi

Oficina Arara / Buraco (Portugal)

Oficina Arara je umetničko-grafička laboratorija koju je 2010. godine osnovala grupa umetnika i dizajnera, kao i jedan inženjer mehanike. Opremljena je za rad u sito-štampi, a i u ostalim tehnikama štampe i poveza. Funkcioniše kao polje eksperimentalnog stapanja različitih umetničkih medija, čime čuva organsku plastičnost i vibraciju materije kroz ručno štampane postere, knjige, omote ploča. Stimulativna lucidnost magazina Buraco otvara nove vidike svojim stripovima i crtežima, moćno enigmatskim i mudrim, kao i svojim kompleksnim i aktuelnim tekstovima (eseji, poezija, proza, reportaže, šarade).

www.oficina-arara.org  

 

Jean-Jacques Tachdjian / La Chienne (FR)

Jean-Jacques Tachjian (Žan-Žak Tašđan) je umetnik i izdavač iz Lila (Francuska). Jedan od pionira izdavaštva alternativnog stripa osamdesetih godina, istovremeno se bavio i crtanjem i grafičkim dizajnom, sa posebno bogatim opusom u tipografiji. Devedesetih je osnovao izdavačku kuću La Chienne sa kojom su imali prilike da sarađuju autori iz regiona kao što su Igor Hofbauer i Aleksandar Zograf, u okviru manifestacije Lille3000. Svoj izdavački i umetnički rad će predstaviti izložbom.

http://nographie.org

http://paramour-pictures.com

 

22h00

Koncerti

Nema tog podruma predstavlja:

Nuno Marques Pinto (Portugal)

Kao glumac, pozorišni organizator, pesnik, performer i imaginarni član Patafizičkog koledža, preferira živu poeziju nad drugim vidovima ekspresije. Takođe je pripadnik raznih kolektiva koji radikalno kritikuju trenutno stanje društva. Stoga je alergičan na sisteme, doktrine i dogme. Kada alergije prorade, njegovi zubi i ruke počinju da rastu.

 

MSHR (SAD)

MSHR je psihički domen između Brenna-e Murphy i Birch Cooper-a koji poprima oblik ceremonijalnih elektronika, interaktivnih zvučnih/svetlosnih/zonskih instalacija, bio-tehničkog interfejs dizajna i kvazi-virtuelne realnosti.

 www.mshr.info  

 

Bajage (Srbija)

Iako su aktivni od sredine devedesetih kao prva autsajder odežda Žitišta, ovaj hardkor mapetovski improvizatorski trio (Dve Bajage minus 1 plus 2) je tek na prošlogodišnjem festivalu Novo Doba imao svoj prvi, nemilosrdni javni nastup, zahvaljujući naporima NAUK.rs-a. Ove godine srpski skronk maestri će prezentovati retrospektivu duple kasete Dve Bajage koja tek što je izdata na Nema tog podruma, tako što neće odsvirati nijednu notu sa te kasete. Umesto toga, spelovaće Fetus sa slovom D od reči dada.  

www.myspace.com/dvebajage  

https://soundcloud.com/djarmati-marjan  

 

Dotepenec (Hrvatska)

Promocija kompilacije Namjerne Griješke - pop proizvodi elektronickih post-yu Ambivalenata u izdanju NAUK-a.

Dotepenec - Samostalni diplomac, nepušač, bez kućnih ljubimaca, traži garsonjeru ili sobu sa zasebnim ulazom, bez depozita i insekata. Čajna kuhinja. Prednost lamperiji. Gluha soba. Linoleum. Ugovor.

www.nauk.rs

 

Projekcija

Saturnus(1971)i više

Ludo Mich (Belgija)

Ludo Mich je slikar, skulptor, holografer, muzičar, umetnik performansa i učesnik Fluksusa, najpoznatiji po svojoj seriji panseksualnih filmskih interpretacija grčke mitologije i svemirskih priča koje su nastale šezdesetih i sedamdesetih godina. Između ostalog, Saturnus (1971), snimljen fish eye objektivom domaće radinosti, ostaje jedna od prekretnica belgijskog andergraund filma urezujući prizorečudnog trulećeg života u svemiru pravo u vašu lobanju.

http://ludomich.blogspot.com

 

DJ set

Nitkov [flexipunker] vrti i klati u 3/4 ritmu. Zaplešite valcer i tango u sablasnim rukama svoje prve ljubavi, uz melodije zlatne kao poljupci tog leta 1920... Sa moralnom kadencom u manirima.

 

Nema tog podrumaje belgijsko-srpski audiofilski pogrom kaseta i vinila koji vode Ignace De Bruyn i Milja Radovanović. Iako se protivi bilo kakvoj

kategorizaciji, učinak ovog lejbela je fokusiran na čudake, autsajdere i neprilagođene umetnike, pošto su i oni sami semantički zarobljenici lažnih proroka kulturne hegemonije. Više objašnjenja o tome zašto se DIY ne piše DIE u ovom intervjuu:

http://halfreleases.wordpress.com/2013/04/01/basement-deep-high-enough/

 

**********************************************

Inex film(Višnjička 76, Belgrade)

31. maj

 

14h00

Radionice

Karkatag kolektiv

Voli da boli

Drljamo po metalu ceo dan, gradimo perfidnu mehanizaciju koja će nam oprati ruke, sa grešnom namerom da kad padne mrak bez odgovornosti drljamo po toplim spoljašnostima i unutrašnjostima nekih ukroćenih tela, jer ljubav ne prestaje.

//poluprisilna poluradionica u domenu ljubavnih različitosti

//12 sati metala, kože, nerava i mišića

//scenografija za pospešivanje prljavih navika Klopke za pionira i (pogotovo) Dedica

www.karkatag.com  

 

Radionica linoreza

Garage L

Garage L je studio umetnika i zanatlija. Ovo udruženje objavljuje knjige ručne izrade, koristeći se tradicionalnim i eksperimentalnim tehnikama štampanja i povezivanja knjiga; organizuje izložbe, radionice i prima šegrte iz šire i uže publike (učenjake i studente, početnike i profesionalce) i vodi nezavisnu knjižaru.

Dođite da se upoznate sa umetnošću linoreza i tehnikama štampanja!

Otićićete sa sopstvenim printom, a radovi će biti korišćeni u toku festivala za sastavljanje fanzina Garage Love!

 

Pijaca stripova

Prodaja, preprodaja, robna razmena, originalni printovi u malom tiražu, potpisani, overeni, zamena deviza, miris naftalina, u pola cene, kristina kristina, pola fanzina, korica od karmina, naslovna strana, pedera veterana, omladinca pionira, tange od kašmira, svilena marama od davnina. Sve što ima, nema šta nema, ima da ima, kupujem turu, prodajem sve. Navalite. Izdavači: Dirty Editions, Greed Graphics, Elektrika, Garage L, Novo Doba, Vančo Rebac, Oficina Arara, Wormgod, Mubareć, Symposion, Jean-Jacques Tachdjian...

 

18h00

DJ-ing, VJ-ing + izložba radova

Happy Trash Production  

Treće doba – Perut party                                                                            

(Branislav Petrić, Staniša Dautović, Dragan Matić, Željko Piškorić)

DJ Čkalja, DJ Mija, DJ Taško, DJ Burduš

Različiti jezici, slika, instalacija, audio/video, performans, marginalni jezik i postupci, autentičnost, svežina, odsustvo manira, izražaj koji se spiralno širi u svim pravcima u sve širim spiralama.

 

Izložba

Kumovi

Specijalno za sve goste i svatove!

Ništa lepše nego kumovati i sa kumom pesmu zapevati! Pevaj kume dok nas grlo služi, neka kumstvo naše sjajno sunce sprži! Op, op, op, idemo, specijalno, specijalno!

Danijel Savović i Goran Stojčetović,kumovi stari, izlažu crteže,slike i predmete i zovu na kumovsko veselje!

 

Sito-štampa

Miroslav Lazendić Miki, u svetu stripa poznatiji kao Dr. Gnoj, štampa crnom, zelenom i belom bojom na majici tvojoj i mojoj.

 

24h00

Koncerti

Dedice

Nekada tajno, muško društvo, duhovi pokojnika. Redovno učestvuju u sukobima sa ostalim organizovanim zatvorenim družinama, uvek izvlače deblji kraj. Ima ih i na grobljima. Neki su i sahranjeni. Ima i žena među njima, prerušenih muškaraca u stvari. Psi su uzrujani i lavež i zavijanje se čuju u nekoliko okolnih sela. Kuknjava i moleban, dedice kradu i otimaju, vređaju i psuju, piju krv i lumpuju, igraju naopako, uz gusle, gitare bez žica, udaraju u basove, gvozdene bubnjeve i ruske sintisajzere.

 

Klopka za pionira

Instrumentalno-vokalni nojz sastav iz Beograda i Pančeva

Specijalno za Novo doba premijerno izvode nove pesme uz odabrane stare hitove.

Podsetite se zašto vam je Klopka omiljeni bend.

www.klopkazapionira.net

 

Videododir

Osetite istinski poludodir uživo!

Kultni romantični retro synth-pop duet iz Beograda.

 

Draga Machine

Draga Machine je robot koji svira MIDI hitove.

Sevgili Machine MIDI şarkıları çalan bir robottur.

УважаемыеМашинаробота, которыйиграетMIDI хитов.

Hyvä Machine on robotti, joka toistaa MIDI osumia.

Is é a chara Meaisín a chlárú go n-imríonn amas MIDI.

 

**********************************************

Pančevo

Galerija Elektrika(Radomira Putnika 7, Pančevo)

Hol gradske uprave(Trg Kralja Petra I 2-4, Pančevo)

1. jun

 

16h00

Galerija Elektrika

Radionica

Kako je cika Boća slušao Rezidentse

Wostok & Sanja S.

Prvo su Rezidentsi zabeležili eskimsku zvučnu transmisiju i objavili je na ploči koju je Wostok pustio svom ocu Boći. On je svoje utiske zabeležio pisanom reči koja će poslužiti kao scenario grafičke radionice Kako je čika Boća slušao Rezidentse. Dođite da ćutite i gledate i čudite se i učestvujete u multispiritualističkoj seansi ultramedijske transplozije u Elektrici!

 

19h00

Galerija Elektrika

Grrr! Program

Dva autora iz različitih delova sveta – David Lasky (SAD)i Jean-Jacques Tachdjian alias El Rotringo (Francuska).

 

El Rotringo će putem slajdova predstaviti svoj rad na stripu. U svom rodnom Lilu samostalno je

objavljivao nezavisna izdanja i fanzine koji su još osamdesetih imali internacionalni karakter, okupivši možda po prvi put na jednom mestu neka od najznačajnijih imena evropskog i američkog alternativnog stripa. On se takođe bavi vlastitom umetničkom produkcijom, stripom i grafičkim tablama.

 

Strip autor, ilustrator i predavač David Laskyje poslednjih dvadesetak godina pisutan na nezavisnoj sceni Sijetla. U saradnji sa Frank M. Youngom nedavno je objavio grafičku novelu za izdavačku kuću Abrams – The Carter Family - Don’t Forget his Song.

 

20h30

Hol gradske uprave

Vodenje kroz izložbu

David Lasky(Seattle, USA)

Ovogodišnji gost artist in residence programa koji organizuje udruženje Elektrika, američki strip autor srednje generacije David Lasky, provešće posetioce festivala kroz svoju autorsku izložbu i predstaviti neke od svojih najznačajnijih radova.

 

21h00

Galerija Elektrika

Izložba

Ljubav ne prestaje

Posteri, razglednice, salvete, ljubavni romani, časopisi za dvoje, uramljene fotografije, isečci iz novina, sa tavana, tajne pregrade devojačkih fijoka, momačkih jauka, novih fijuka, izložba u galeriji Elektrika u Pančevu, Novo Doba, Ljubav ne prestaje. Dođite, ne budite cicije. Ples, flert, muzika, limunada i DJ Jahvo.

 

Sito-štampa

Najpoznatiji hvatski superheroj prvi put u Beogradu. Lavandermen – ponesite majice da vam print ovog beskompromisnog borca protiv moljaca i komaraca odštampa Vančo Rebac na licu mesta.

 

21h30

Galerija Elektrika

Koncerti

Vis Limunada

VIS Limunada plovi kroz kasne pedesete i rane šezdesete godine XX veka. Nastupima oživljava atmosferu evropskih rivijera i festivala, kao i filmova poput La Dolce Vita, Bonjour Tristesse i Ljubav i moda. Uzbuđenje šlager, rane rock i beat muzike prožima melodramatičnost omladinskih igranki. Kombinovanjem žanrova i pevanjem na raznim jezicima svoje muzičko opredeljenje naziva Stari val.

 

DJ Jahvo

Josip Bolonić – Joža (1977). Začet u Londonu, rođen u Zagrebu. Strastveni sakupljač muzike raznih glazbenih smjerova, a ponekad i puštač različite muzike. Samoprozvani režiser, montažer, kamerman i animator. Sakupljač loših, a ponekad i dobrih filmova. Prijatelj životinja, poneku nosi na sebi, a neke i jede. Voli pojest, popit i rado sebe vidi u društvu, češće lošem nego dobrom. Ne voli nepravdu, ali izbjegava pravdu. Često spreman na šalu, rijetko ozbiljan. Trenutačno sudjeluje u radu na subsite.hr, glasilu udruge za nove sociokulturne inicijative.

 

**********************************************

Pančevo

Dom omladine Pančevo(Svetog Save 10, Pančevo)

Istorijski arhiv Pančeva(Nemanjina b.b. , Pančevo)

2. jun

 

16h00

Dom omladine Pančevo

Radionica

Mubareć

Mubareć horda ove godine u misiji Smećarenje otkriva staru alhemičarsku tajnu pravljenja od govana pite. Psi laju, horde prolaze, vetar nosi ljubav. Dođite da bacimo solidarnu estetsku drkicu. Govno govnu, dust to dust, fekalija tantum. Ljubav sve pobeđuje.

 

19h00

Istorijski arhiv Pančeva

Izložba

Boris Pramatarov

Zavisnik od crno belih šrafura i tačkica. Milioni tačkica i crtica na glatkom papiru, litre tuša, tinta koja se suši u rapidografu. Zift nebo, srednjevekovne životinje, crne siluete, ples deformisanih figura u šupljoj lobanji, podivljali sijamski fetusi, mentalna flora i fauna, skeletalne strukture, kost i labava koža, drhteće meso.

Glasine kruže blogosferom da je ovaj perspektivni mladi Bugarin studirao u Južnoj Koreji na fakultetu likovnih umetnosti i bio jedini momak među šest hiljada mladih koreanskih studentkinja.

Zašto baš on? Ko ga šalje? Ko ga snabdeva crnim tušem? Koje likovne tehnike je izučio u Koreji? Gde je u stvari Bugarska?

Odgovore na ova i neka druga pitanja potražite na izložbi ovogodišnjeg autora plakata za festival Novo Doba!

 

 

20h30

Dom omladine Pančevo

Izložba

Novo Doba

Plakati iz Fijuk laboratorije u tehnikama ofset i sito štampe nastali poslednje tri godine.

Fijuk laboratorija je čergarska radionica koja se potuca i bez fiksne adrese proizvodi plakate po belom svetu. Plakati nastali na starom kontinentu u tuđim radionicama od Ljubljane, Zagreba, Rima, Liona...

 

Miro Župa

Plakati koncerata iz budućnosti

Posmrtne ti radosti – ugao uzbuđuje Doris!!! Plakati koncerata iz budućnosti, predgrupe i hedlajneri, neo halter pop. Kastrirano kopito, nejasni napadaju, sanjive svastike, oteti poni, crna škoda, nebeski nemiru Tatjana, Srđanovi kompromisi, kavkaski kefiri u vrtu bezočnih gibanica i to na svetu nedelju u Domu omladine u Pančevu. Ne vrludaj snaobrazbom, sanjaj me do bola.

 

21h00

Dom omladine Pančevo

Projekcija

Floating World Animation

DMTV3 je kolekcija eksperimentalne i psihodelične animacije sa svih strana sveta. Naglasak je na nekomercijalnom, ličnom radu. Tragamo za čistom vizijom. Neki od filmova idu do krajnjih granica vizuelnog nojza i glica, dok drugi dostižu vrhunac ambijentalnog razmagnetisanog blaženstva. Kustos je Jason Leivian, vlasnik Floating World Comics-a (Portland, Oregon, SAD)

Među umetnicima koji učestvuju nalaze se i Johnny Woods, Ken O’Connell i Terry Beyer, KOKOFREAKBEAN, Pink Twins, Shalo P, Suzan Pitt, Yoshi Sodeoka i mnogi drugi!

 

21h00

Dom omladine Pančevo

Koncerti

Nastrom

Nastrom svira old-school industrial doom rock. Nastao je 2012. kao one-man projekat Stevana Lenharta (Pamba, Defaced but Beautiful).

http://nastrom.bandcamp.com/track/disappear-in-smoke-demo

 

Crno Dete

Crno Dete svira i pravi muziku za klavir, električnu gitaru i elektronske instrumente.

http://endless-sustain.com

 

Autistik front

Trenutno najbolji ex-Yu rock’n’pop’n’folk tribute one man band i ovoga puta će vas razveseliti i razgaliti biranim repertoarom hitova iz nekih lepših vremena.

 

Žigon Mortis

Misteriozni sastav koji vas vodi u auditivno putešestvije kroz nepoznato i obećava lov u mutnom.

 

Lenhart Tapes

Jedan čovek, četiri vokmena, velika žurka, brdo kaseta, suprotni zvukovi, premotavanje, odbačene kasete, vaskrsle kasete. Neočekivano, šokantno, iskreno, spoj moderne, narodne, umerene, radikalne, liberalne i plemenske muzike za ples. Kaži zašto me ostavi, kaži ta kaseta.

 

Mubareć Karaoke

Dođite da zajedno karamo oke, a ne uhe. Mubareć Karaoke.

 

**********************************************

Filmski tim festivala

Subsite

Subsite je udruga iz Zagreba koja uređuje internetski portal Subsite.hr koji prati gibanja na različitim poljima u okviru nezavisne, alternativne i andergraund scene u Hrvatskoj i regionu. Na sajtu se mogu naći najave, osvrti, video reportaže i razni tipovi informacija o širokom spektru dešavanja iz kulturnog podzemlja.

Kaja Šišmanović

Kaja Šišmanović je mlada zagrebačka rediteljka koja je ove godine debitovala na zagrebačkom festivalu dokumentarnog filma ZagrebDox filmom Kak je doma? i osvojila posebno priznanje festivalskog žirija. Film je ostvaren u produkciji beogradske „Slobodne zone”.

delegirani javni prostor
BETON: TRIBINA: ŠTA JE OSTALO OD STUDENTSKE BLOKADE I REFORME VISKOG OBRAZOVANJA?

BETON: TRIBINA: ŠTA JE OSTALO OD STUDENTSKE BLOKADE I REFORME VISKOG OBRAZOVANJA?
sreda, 29.maj 2013.
19:00, CZKD

Tema jedanaeste tribine Betona, u okviru projekta Ka razvijenoj DEMOKRATIJI glasi: Šta je ostalo od studentske blokade i reforme visokog obrazovanja?     

Gosti su: Jelena Veljić, Aleksandar Baucal, Ana Kolarić i Matija Medenica

Tribine uređuje i vodi: Irena Javorski    

CZKD, sreda, 29. maj, u 19h

Projekat finansira Fond za otvoreno društvo.

Oduvek je postojalo mesto predaje znanja, gde su nosioci znanja podučavali “nevine“. Vremenom ova mesta su se institucionalizovala u akademske zajednice – univerzitete koji su po svojoj suštini hijerarhijske institucije, i koji su shodno širenju znanja preuzeli na sebe mesto moći čuvanja i prenošenja znanja. Na jednoj strani stoji nastavno osoblje, uspostavljeno kao nosilac funkcije izvršenja javnog dobra prenosa znanja (zaklonjeni iza svih svojih titula, zvanja i počasti), dok su na drugoj strani studenti – društvena grupa veoma bliska onome što Agamben označava terminom homo sacer (osoba van zakona). Sa svojim specifičnim položajem u društvu – sposobni za rad a van radnog odnosa, izdržavani od strane porodica, van institucija vlasti, bez klasne svesti, poslušnici u procesu nastave itd. – oni predstavljaju grupaciju izopštenih, podložnu manipulacijama i poniženjima od strane društva, posebno porodice, institucija obrazovanja i njenih nosioca – profesora.

Napetosti prouzrokovane hijerarhijskim odnosima unutar akademske zajednice, a zbog neprikosnovenog i nepromenljivog položaja moći (autoriteta) profesora, dospevaju, gotovo uvek, na razrešenje hijerarhijski podređenoj studentskoj grupi: na svakodnevnom nivou, kritičkim ili nekritičkim odnosom prema autoritetu znanja profesora, pa sve do pobuna koje su indukovane društvenim tenzijama. Međutim, danas, kada klasično evropsko školovanje gubi svoje mesto autoriteta, i kada profesori postaju davaoci usluga, odnosno menadžeri koji upravlju procesom obrazovanja, privid harmonizacije koji se javlja između jedne i druge strane, čini se još manje uverljivim. Umesto odnosa moći neprikosnovenog autoriteta, uspostavlja se odnos moći upravljanja, odnosno menadžmenta znanjem kroz standardizaciju, procedure, planove, strategije i ispraznu statističku prosečnost. Kakvu pobunu možemo očekivati?

delegirani javni prostor
NOMADSKAIZLOŽBA FOTOGRAFIJA:Dr KARANKA PRINT STRAVAGANZA NOMADSKAIZLOŽBA FOTOGRAFIJA:Dr KARANKA PRINT STRAVAGANZA
petak, 31.maj 2013.
18:00, CZKD

Nomadska fotografska izložba DIYkaraktera, izlagana po neobičnim

mestima i prostorima.

Osnovana od strane Joni Karanke u Kardifu (Velika Britanija), izložba se brzo osamostalila i sada putuje svuda po svetu.

Gradovi koji su do sad ugostili ovu vrednu kolekcijui:

Kardif, Milano, Arl, Gliwice, London, Kuala Lumpur), Darwin, Sidnej, Tokio, Bolonja i Torino.

Joni Karanka je u međuvremenu postao jedan od osnivača jedinstvene galerije fotografija "Third Floor Gallery" iz Kardifa u kojoj su do sad izlagali Hin Chua, David Solomons, David Hurn, Martin Parr i mnogi drugi autori.

Vremenom kolekcija je narasla i sada sadrži više od 1500 kvalitetnih printova i fotografija iz svih delova sveta, raznih autora, od svetski poznatih profesionalaca do inkognito amatera u ime ljubavi prema fotografiji.

Posetioci i zainteresovani mogu priložiti svoje radove za kolekciju na adresu sa web strane www.drkarankaprintstravaganzabg.tum... ili doneti lično na izložbu. Veličina radova od oko 15X10cm je sasvim dovoljna.

Trenutno se nalazi u Beogradu željom Andreja Fileva i Belgrade Raw kolektiva. Do sledečeg mesta na karti.

Pored izložbe biće prikazani dokumentarni filmovi o Stravaganzi u izvedbi Pizzafellas tima iz Italije.

delegirani javni prostor
PROMOCIJA KNJIGE:“ZAMLAĆIVANJE – politička ‘autobiografija’ Tomislava Nikolića“
autora Slaviše Lekića

PROMOCIJA KNJIGE:“ZAMLAĆIVANJE – politička ‘autobiografija’ Tomislava Nikolića“ autora Slaviše Lekića
petak, 31.maj 2013.
13:00, CZKD

POZIV NA PROMOCIJU KNJIGE:

“ZAMLAĆIVANJE – politička autobiografija’ Tomislava Nikolića“

autora Slaviše Lekića

Govore: Dragoljub Petrović, Zoran Pavić i autor Slaviša Lekić

 

Pozivamo vas na promociju knjige “ZAMLAĆIVANJE – politička autobiografija’ Tomislava Nikolića“, koja će biti održana u petak (31. maja) u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21, Beograd), sa početkom u 13 sati.

“ZAMLAĆIVANJE“ je knjiga sastavljena od izjava Tomislava Nikolića koje je današnji predsednik Srbije davao tokom svog dvoipodecenijskog  bavljenja politikom.

„Citati i izjave, sa datumom i izvorima, hronološki razvrstani po poglavljima (Kosovo, EU, Zapad, rat, štrajk glađu, Šešelj, Đinđić, Milošević, Koštunica...) plastično svedoče o vrtoglavim zaokretima u političkoj karijeri Tomislava Nikolića, živog spomenika postojanju jedne osobe sa više škola mišljenja o istoj stvari. I to, toliko različitih mišljenja, da ih je nemoguće organski povezati, logično spakovati ili aritmetički sabrati. Ovo je, zapravo, pisani spomenik Tomislavu Nikoliću“, objašnjava autor ovog štiva, Slaviša Lekić.

Iz predgovora Dragoljuba Petrovića: “Kada pročitate ovu knjigu možda će vas biti sramota što vam je Tomislav Nikolić predsednik. Naravno, Tomislava Nikolića neće biti sramota. Biti Tomislav Nikolić jeste - shvatićete čitajući – najstariji zanat na svetu.”

Iz pogovora Zorana Pavića: “Tomislav Nikolić se od kad je javno progovorio, držao devize da se baš ne mora misliti da bi se govorilo, ali da se pričati mora da bi izgledalo da se i misli. Važi to za sve njegove inkarnacije: od četničkog vojvode do pokajnika, od radikala sa redenicima do evropejca sa istim takvim principima, od skupštinskog kabadahije do proizvođača rakije.”

Za sve dodatne infotmacije, možete nas kontaktirati.

Jovana S. Polić

izdavač

0655401366  i  0112414211

Jovana.polic@gmail.com

delegirani javni prostor
DISKUSIJA: ŠTA KAD NEĆE EVROPSKA UNIJA? DISKUSIJA: ŠTA KAD NEĆE EVROPSKA UNIJA?
petak, 31.maj 2013.
18:00, CZKD

Učitelj Neznalica i njegovi komiteti i Centar za kulturnu dekontaminaciju pozivaju vas na diskusiju

Šta kad neće Evropska unija?

 

Marta 2012. godine je Evropski parlament doneo Rezoluciju o procesu evropskih integracija Srbije B7 - 0000/2012, u kojoj je pozvao vlasti u Srbiji da „odmah izvrše proveru kontraverznih slučajeva privatizacije i prodaje dvadeset četiri kompanije, za koje Evropska komisija smatra da postoje ozbiljne sumnje u pogledu zakonitosti, uključujući: Sartid, Jugoremediju, Mobtel, C - market i ATP Vojvodinu“. Većina od dvadeset četiri kontroverzna slučaja na koje je tadašnjoj Vladi ukazala Evropska komisija, došli su do javnosti i evropskih institucija zahvaljujući dokazima o kršenju zakona koje su izneli radnici, nastojeći da zaštite svoja prava u postupku privatizacije. Veliki broj radnika se nakon rezolucije ponadao da je Evropska unija podržala njihove zahteve i da će „provera kontraverznih slučajeva privatizacije“ dovesti do obeštećenja i oporavka opljačkanih fabrika i opstanka radnih mesta.

Avgusta prošle godine, nova Vlada je pokrenula antikorupcijsku kampanju obećavajući razrešenje 24 sporne privatizacije. Kampanja je započela protivpravnim hapšenjem rukovodilaca Jugoremedije i Pen farme, višegodišnjih lidera borbe zrenjaninskih radnika i malih akcionara. Vlast je hapšenje onih koji su se borili protiv korupcije predstavila kao rešenje „afere Jugoremedija“. Kampanja je potom nastavljena hapšenjem više poznatih tajkuna i funkcionera bivše vlasti, istovremeno dok 24 opljačkana preduzeća jedno za drugim ubrzano gube šansu da ikada ponovo prorade: odlaze u stečaj, a ona koja su već bila u stečaju nestaju u ubrzanoj rasprodaji imovine. Vladina „borba protiv korupcije“ je početkom ove godine dobila najbolje ocene iz Brisela. Zvaničnici Evropske unije smatraju da se na ovaj način izvršava njihov nalog iz marta prošle godine.

Očekivanje radnika u Srbiji da će borba protiv korupcije po nalogu EU obeštetiti njihove fabrike i sačuvati radna mesta, potpuno je iznevereno. Ako se ima u vidu definicija korupcije iz Rezolucije (97) 24 o dvadeset vodećih principa u borbi protiv korupcije Saveta Evrope (usvojeni  na 101. zasedanju Komiteta ministara SE 6. novembra 1997.) i Krivično pravne konvencije o korupciji Saveta Evrope (Evropski ugovori broj 173, Strazbur, 27. januar 1999.), moglo bi se reći da nije ni trebalo puno da očekuju, jer EU ne prepoznaje korupciju u procesu privatizacije kao poseban problem van podmićivanja i trgovine uticajima državnih službenika, pa samim tim ne prepoznaje ni obeštećenje i oporavak fabrika opljačkanih u privatizaciji kao deo borbe protiv korupcije. U najboljem slučaju, radnici su od evropske antikorupcije mogli očekivati orden „duvača u pištaljke“, da ga prikače uz druge počasti „gubitnika tranzicije“. U slučaju Jugoremedije nisu dobili čak ni to, već su naprotiv pohapšeni i oklevetani da su sami opljačkali svoju fabriku, koja ja potom gurnuta u stečaj.

Međutim, očekivanja radnika koji učestvuju u ovim diskusijama bila su mnogo složenija od pukog poverenja u „vladavinu prava“ i „evropske integracije“. Oni su smatrali da će im kao ključnim akterima borbe protiv korupcije biti priznato pravo da makar kao građani, ako već ne kao radnici, učestvuju u oblikovanju i sprovođenju politike podstaknute otvaranjem 24 „korupcionaške afere“. Kao ni Vlada Srbije, ni Evropska unija nije ih priznala kao građane.

Rezultati antikorupcijske kampanje Vlade Srbije u potpunosti su u skladu sa potrebom EU da u zemljama poput Srbije ima stabilno i prazno tržište. Stabilnost je omogućena hapšenjima. Tržište se prazni stečajevima i rasprodajom imovine opljačkanih fabrika. Evropske institucije koje su na predstavkama i dokazima radnika i malih akcionara artikulisale antikorupcijske naloge vlastima u Srbiji, od avgusta prošle godine na nove dopise radnika 24 opljačkana preduzeća odgovaraju da „nisu nadležni“.

Projekat finansira Evropska unija kroz Evropski instrument.

Sadržaj ovogh štampanog materijala je isključiva opdgovornost CZKDa i ni pod kojim uslovima ne odražava stav Evropske unije.

   
       

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Paviljon Veljković, Birčaninova 21, 11000 Beograd
Tel/fax: (+381 11) 2681-422 Tel: (+381 11) 361-0270, 361-0954, email: info@czkd.org
web development by dominator for czkd (c) 2008-2014