17.april 2012.

Za pramen kose Tako sam nekako nazvala tekst koji bi napisala kad je otišla Verica Barać... Čitam „Blic“ danas, 17. aprila, i intervju Borke Pavićević „Gubimo kontakt s realnošću“. Povod za razgovor je skup koji će se održati u Centru za kulturnu dekontaminaciju „Protest u znak zahvalnosti i sećanje na Vericu Barać“, danas. Prava javna i kulturološka mera za pravu osobu. I Verici bi se to dopalo. Ima neku godinu kako sam Vericu Barać gledala na tv ekranu kako govori o spornim privatizacijama, o korupciji koja seže do samog vrha vlasti. Bilo je uočljivo da nosi periku, da je prošla zračenje...I niko ništa. Ni jedan medijski komentator, tzv. televizijski kritičar,  nije se osvrnuo na to što jedna žena mimo protokola dopuštene televizijske  javnosti u kojoj sve mora da bude zdravo i ispeglano, izranja kao feniks u baruštini svakodnevice. Niti su novinari štampanih medija osvetlili s kim govore, kad govore o zlu tajkuna i njihovih nerazjašnjenih veza sa podzemljem, ili nadzemljem... Sa ženom takve moći, neviđene snage, ćutali su. Krili i još jednu sposobnost Verice Barać da svojim tekućim radom i u zdravlju i u bolesti, bude izvan dopustivog. Verica Barać je imala pojedinačnu sudbinu koju mnogi aktivisti za ljudska prava snevaju da im se dogodi kao ostvarenje sličnog volumena istine i neporecivosti u javnosti. Ništa od tih ćežnji: Verica Barać je kometa, nedosegnute svetlosti... Ovaj protest u Centru za dekontaminaciju biće ispisivanje aure Verice Barać. Posle, u 14 časova neka pristigli posetioci odu do ispred zgrade Vlade, i priključe se protestu radničkih grupa koji će izražavati neophodnost revizije privatizacije 24 kompanije u Srbiji.  Možda će neko posustati u želji da bude savršen, zdrav i pravedan. Neka insiticije to budu. Ljudi ištu pramen kose, dok je vremena. Verica Barać je dolično sebi pronosila i periku kao supstrat javnosti, veštačkog, teško raspadajućeg, odlazećeg. Bolelo me je ćutanje o tome, i boli još uvek. Ovaj tekst je – za pramen kose Verice Barać.                                                  Zorica Jevremović