7.mart 2012.

Od istorije ništa nismo naučili

Brine me što Slovenija više nema ministarstvo kulture. Neki kažu: ima taj resor, naravno, samo je malo „zaturen”. Da, ali to je loša simbolika

U beogradskom CZKD (Centru za kulturnu dekontaminaciju) prošlog vikenda izveden je „Makbet posle Šekspira” Hajnera Milera, slovenačka predstava sa potpisom hrvatskog reditelja Ivice Buljana, u kojoj smo gledali i prvu damu slovenačkog teatra – Milenu Zupančič. Tu visoku „titulu” svakako zaslužuje neko sa pet osvojenih Sterijinih nagrada, dve „Zlatne arene”... da drugo i ne pominjemo.

Kako ste doživeli Milerovu varijaciju poznate Šekspirove teme?

Prvo, treba imati u vidu okolnosti u kojima je, u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, prerađena priča o tome kako se preko leš(ev)a dolazi do vlasti i moći. Na prvi pogled, u njoj je sve kao da čitaš Šekspira, a nije tako. To je predstava za mnoga vremena i veoma dobro oslikava i ovo naše. Svedoci smo takvih stvari. U taj mrak reditelj je uneo i puno duhovitih detalja, što potencira i izvestan satirični sloj u tom štivu.

Posle novog Šekspira, došao je, nedavno, i novi Tolstoj, u režiji Tomaža Pandura. Kako je u kostimu grofice Rostove u „Ratu i miru”?

Ovde ja nisam samo ona grofica koju znamo iz literature i raznih ekranizacija. U adaptaciji Dejana Lukića ja sam pomalo i grof i grofica, posedujem i majčinsku nežnost i očevu strogost prema deci. Postoji, međutim, i nekakva treća, meni najmilija, osoba u tom liku. Osoba sa formiranim stavovima o životu, koja je prošla

ratove i mirove, i jako dobro zna da od istorije gotovo ništa nismo naučili. Uklapa se to i u moju misao o pozorištu kao mestu na kome se ne može promeniti svet ali se neke stvari, makar za trunku, mogu učiniti boljim. Dovoljno je ako teatar nešto dobro probudi i pokrene u čoveku. Barem da ponekad donesemo neke bolje odluke. I to nije malo.

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 07. marta.

Muharem Šehović

objavljeno: 07.03.2012