SR / EN
  • Subota / 26.9.2015. / 12:00
    Zajednica izbeglica i apatrida / Javno čitanje tekstova Hane Arent
    za dogadjaj hannah

    WHY ARTIVISM: transnacionalno i javno čitanje “Izvori totalitarizma” Hane Arent (Hannah Arendt)

    Centar za kulturnu dekontaminaciju i Transeuropa festival

     

    Javnim čitanjem tekstova Hane Arent u Beogradu danas, želimo da ukažemo na onu zajednicu koja je njima obuhvaćena, a nama je pred očima u pokretu – izbeglicama iz devastiranih krajeva sveta kojima smo na prolazu u budućnost. Samim tim i na našu dublju zajednicu sa njima – zajednica izbeglica i apatrida uništenih država. Zajednica kao mesto pisanja, i implicirana u njemu kao adresant, može biti i mesto postajanja društvom. U tome leži obaveza pisaca, pred “odsvetovljenim”(Arendt)  svetom, pisac u tom svetu mora biti angažovan, i zajednicu promišljati pojmom prijateljstva kao političkog čina.

     

    Knjiga je ponikla iz „zaprepašćenja, užasa i još dublje žalosti.“  To je knjiga kojom se Hana Arent uhvatila u koštac sa politikama zla.

    Reč je o istoriji koja je premašila zahteve istorijskog izlaganja, o sociologiji koja nije iscrpljena samo u sociološkim analizama, o njenoj političkoj teoriji u nastajanju, o teoriji koju piše filozofkinja čiji osećaj odanosti filozofiji sve više bledi –  reč je o pristupu koji je odrekao lojalnost samo jednoj disciplini i tako stvarao interdisciplinarni prostor istraživanja totalitarizma. Kao takav, ovaj pristup je ponudio drugačije razumevanje nego što bi omogućila suma različitih disciplinarnih pristupa.

    Na osnovu analize Hane Arent, elementi totalitarizma  – koji su se kristalizovali u totalitarnu strukturu –  odnosili su se i na mase i na elitu, na pripadnike svih društvenih slojeva, različitog obrazovanja, različitih verskih uverenja, čak i na one koji su bili različitih političkih ubeđenja.

    Osnovna “iluzija demokratije“, s pravom upozorava Arent, jeste u tome da je većina ta koja politički utiče na javni život. Međutim, ispostavlja se, “da se građanske dužnosti i odgovornosti osećaju kao nepotrebno traćenje ionako ograničenog vremena i energije”.[1] Tako je i došlo  do toga da jedna, do tada apolitična, pasivna većina, koja se našla pod pritiskom bede, bez društvenog oslonca, i bez potrebe za autonomijom – da ta većina postane lak plen totalitarne ideologije. Ti su pojedinci u ogromnom broju bezuslovno prihvatili poziv da se zavetuju na “totalnu i neograničenu lojalnost“, ne preispitujući konkretne političke programe i ne zahtevajući bilo kakav oblik odgovornosti elita. Oni su podlegli totalnoj dominaciji aparata koji je čitav sistem kontrole gradio ne samo na nasilju već i na “totalnoj dominaciji iznutra“. Shodno tome, većina je u stvari dala vlastiti pristanak na politike zla. Ali upravo zato „…možemo reći da se radikalno zlo pojavilo zajedno sa sistemom u kom su svi ljudi postali podjednako suvišni.“[2]

     

    Ono zbog čega je ova knjiga važna i danas jeste ozbiljno upozorenje Hane Arent, da nažalost „totalitarne ideje mogu itekako da nadžive pad totalitarnih režima; njihova iskušenja će se javljati kad god se učini nemogućim da se politička, društvena i ekonomska beda ublaži na način dostojan čoveka.“[3]

    Daša Duhaček, urednica programa  “Why Artivism – čitanje tekstova Hane Arent” u CZKD

    *Knjigu Izvore totalitarizma objavila je izdavačka kuća Feministička 94,  prevod: Slavica Stojanović i Aleksandra Bajazetov

     

    “Zašto Artivizam” je transnacionalno javno maratonsko čitanje teksta “Izvori totalitarizma” Hane Arent (Hannah Arendt). Istovremeno se dešava u CZKD u Beogradu, u centrima  Ulisses u Lisabonu,  Rivingtonu u Londonu i Maxxi u Rimu. Učestvuju: Guillaume Desanges, Dona Garcia, Geraldine Gourbe, Thomas Hirschhorn, Valerie Jouve, Elisabeth Lebovici, etc. Događaj će se baviti potencijalnostima artivizma danas – umetničkog istraživanja kao instrumenta društvene promene, odnosu prema totalitarizmu i političkoj situaciji u svetu danas, uključujući i teme nadzora, individualnih i kolektivnih sloboda. Događaj je organizovan da podrži Međunarodni insititut za artivizam Hana Arent, kojeg je Tanja Burgera koncipirala da razvija razumevanje uloge umetnosti  kao agensa društvene promene.

     

    Tanja Burgera (Tania Burguera) je član Odbora Evropskih alternativa. Nedavno je napustila Kubu posle višemesečnog kućnog pritvora. Prvo je uhapšena zbog izvođenja javnog performansa po Tatljinovom “Šapatu”, a potom zbog javnog čitanja “Izvora totalitarizma” u svom domu u Havani, kao objavu novoosnovanog Instituta za artivizam Hana Arent.

    .
    [1] Hana Arent, Izvori totalitarizma,  str. 321, (kurziv DD).
    [2] Hana Arent, Izvori totalitarizma, str. 467 (kurziv DD).

    [3] Hana Arent, Izvori totalitarizma, str. 467.

    Podelite ovaj članak