SR / EN
  • Sreda / 5.10.2016. / 18:00
    JEZICI I NACIONALIZMI beogradska konferencija
    jezici-i-nacionalizam-kvadratna

    05. i 06.10.2016. od 18 sati

    Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

    Ulaz slobodan

     

    Nakon izrazito dinamičnih i veoma posećenih konferencija u Podgorici i Splitu, beogradska konferencija regionalnog projekta JEZICI I NACIONALIZMI održaće se 5. i 6. oktobra od 18 sati u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21).

    Na beogradskoj konferenciji učestvovaće i pokušati da ponude rešenja ugledni gosti iz Srbije i regiona: dr Boban Arsenijević, Ivan Čolović, Ksenija Rakočević, Vuk Perišić,Nikola Vučić i član radne grupe prof. Dr Ranko Bugarski.

    Razgovor će moderirati dr. sc Snježana Kordić.

    U sredu 5. oktobra od 18 sati očekuju nas dve jednoipočasovne debatne seanse na temu: “Ko kome krade jezik?”.  Pod ovim naslovom ulazimo u širu temu zatečenog stanja koje se ogleda u sveprisutnoj tvrdnji da u regionu svaki narod govori drugim jezikom, dok istovremeno u komunikaciji vidimo da se svi s lakoćom sporazumevamo. Inspiracija za naslov došla je iz knjige nemačkog lingviste Bernharda Grešla koji je napisao da su u svakom od ova četiri naroda (srpski, crnogorski, hrvatski i bosansko-hercegovački) najglasniji filolozi koji optužuju one druge za kleptomaniju jezika.

    »Vidimo ovde ponavljanje sukoba različitih nacionalnih polaganja prava na temelje Vukovog koncepta jezika: kod hrvatskih nacionalnih filologa prigovor da je Vuk za svoj rečnik iskoristio starije hrvatske rečnike, kod Bošnjaka teza da je Vuk ’ustvari’ normirao ’bosanski’, kod srpskih jezičnih nacionalista optužba da su ’Hrvati’ srpski standardni jezik ’ukrali’, a sada još s crnogorske strane okrivljavanje ’Srba’ da su uzurpirali Vukov crnogorski ’materinski jezik’ – nije ni čudo što pri tako izraženom uzajamnom sumnjičenju za kleptomaniju između govornika štokavskog neki inostrani lingvisti gube uvid« (Bernhard Gröschel 2009, str. 291).

    U okviru prvog konferencijskog dana povlačićemo paralele s drugim jezicima u svetu, razgovarati na  temu policentričnog standardnog jezika, ali i o osnovnom problemu percepcije jezika na ovdašnjim prostorima, a to je poistovećivanje naroda i jezika.

    U četvrtak 6. oktobra od 18 sati  očekuju nas dve jednoipočasovne debatne seanse koje će se odvijati pod naslovom: “Ideologija ispravnog jezika”. Tema drugog konferencijskog dana odnosi se na nastojanja ideološki nastrojenih ili kroz školovanje indokriniranih osoba da zahtevaju korišćenje pojedinih reči i oblika u jeziku te izbegavanje drugih (čak i uprkos njihovoj proširenosti u praksi i neutralnosti).  Često se taj pristup predočava u medijima kao navodno negovanje jezika, borba za očuvanje jezika i pisma kao i jezičke kulture. Govorićemo o uzrocima i posledicama ovakvih praksi te tematizovati povezanosti nacionalizma i zahteva za navodnom jezičkom čistoćom.

    *

    Osnovna namera projekta JEZICI I NACIONALIZMI jeste da se kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje postojanja četiri “politička” jezika na prostoru nekadašnjeg hrvatsko-srpskog / srpsko-hrvatskog, kao i sve one značajne i izazovne teme u kojima se lingvistička nauka neprincipijelno ukršta s identitetskom politikom.

    Tako je i danas, uprkos željenoj i ostvarenoj emancipaciji te formalnom postojanju četiri standarda, identitetsko-jezičke strasti nisu se smirile, a preskriptivizam, zanesenost jezičkim imperijalizmom, teze o “pedesetogodišnjem jezičkom ropstvu” i čitav dijapazon pogrešnih interpretacija i dalje traju. Sve su to razlozi zbog kojih su četiri partnerske organizacije iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije u saradnji sa radnom grupom projekta, koju čine najuticajniji eksperti na ovom polju:prof. dr Snježana Kordić, prof. dr Hanka Vajzović, prof. dr Ranko Bugarski i Božena Jelušić pokrenule projekat JEZICI I NACIONALIZMI. Posle podgoričke, splitske i beogradske konferencije u novembru će biti održana i završna konferencija u Sarajevu.

    Projekat su podržali Allianz Kulturstiftung i Forum ZFD.

    Podelite ovaj članak