SR / EN
  • aktuelno
    08.02.16.
    Komunalna policija
    komunalna-policija

    Prolazim već danima, kao i drugi građani Beograda i ne samo Beograda, pored Cvetnog trga preko puta Jugoslovenskog dramskog pozorišta. I gledam, kao i svi drugi građani Beograda i ne samo Beograda, u tri prazne staklene, pleksiglasne, providne kutije koje bi trebalo cvećarama biti, te bi tako ime Cvetnog trga imalo svoj smisao, ali cveća nema. Biće, biće.
    Ne bih sada o Cvetnom trgu, ima svakako važnijih stvari ( to se uvek kaže kada se ne zna šta će se sa s konkretnom stvari), ali me je razgovor između dve devojke vratio na cvetno pitanje. “Ove sijalice (ugrađene u stepenište) podsećaju me na garažu ili svetla u zatvoru”, rekla je jedna, a druga je imala asocijaciju novog Cvetnog trga na mesto na kome će da postavljaju urne.

    Zapanjila me je ova grobljanska asocijacija, no kada se bolje razmisli i kada se malo izmaknete od zanesenosti svakodnevnim napredovanjem i uspesima čitave naše zajednice, ima tačnosti u asocijaciji na okamenjenost i neživotnost; otidite na Topčidersko groblje, tamo gde je deo nastradalih za “oslobođenje” Vukovara, videćete mladiće u kamenu, a kamen pod staklom, spomenici su u akvarijumu. I cveće je u akvarijumu.

    Veoma impresivno na naslovnoj strani “Danasa” (30-31. januar) fotografija komunalnih policajaca raspoređenih u nizu, kao biserni zubi, oko Skupštine grada Beograda, kraj njihovog reda gubi se u daljini, izvan okvira slike. U nedogled.

    Kada je Putin bio u Beogradu godine 2014. na uzurpirani i pretumbani datum oslobođenja Beograda i paradu konfuzije po kiši (pogledati na internetu pesmu Putin u Beogradu), kada nas je Putin podsetio na postojanje i borbu jugoslovenskih partizana (koji za domaćine parade nisu postojali), moralo se peške pored stadiona, i “Partizana” i “Crvena zvezda” (drugog načina kretanja iz bezbedonosnih razloga nije bilo), a na tom putu bilo je raspoređeno mnogo policajaca. Kod pošte, na uglu Birčaninove stajala je nekolicina, pokušavši da na trenutak izuje cipele i popravi zarozane čarape, “Od jutros smo tu”, odgovoriše na “Dobro veče”. U jednoj profanijoj prilici, videh kako dvojici policajaca štrca voda iz cipela, padala je kiša na Trgu republike.

    Komunalni policajci izgledaju veoma priređeno, pitanje je, naravno, da li će to potrajati, no s obzirom na povećanje njihovih nadležnosti, možda i hoće. Hoće, hoće, potrajaće to i razvijati se, ima perspektive.

    Koliko shvatam, oni mogu biti i u civilu, i zaustaviti vas “u civilu”, a vi i ne morate da odgovarate na njihova pitanja, dovoljno je da vas tako neko, u civilu, zaustavi i priupita za zdravlje. “Vlada Srbije uputila je Skupštini izmene Zakona o komunalnoj policiji kojima se povećavaju nadležnosti i broj zaposlenih”.

    Ova “sestrinska” organizacija redovne policije nastaje dok se njena starija sestra, i redovna, bračna, proređuje u ime štednje. Šta da kažemo za presudnu važnost štednje i u Policiji, kada je jedno od najvećih dostignuća u našim pozorištima to da su uštedela i da nemaju dugova: bezumna logika, videti uspeh u štednji u umetničkoj instituciji znači zbilja kretenizovati je.

    Šta je to, molim vas, kod nas komunalno? Šta je to kod nas društveno?

    Nikada nisam uspela da kod komunalnih policajaca izdejstvujem da reaguju na bilo šta jače od prodavačica cveća ili povrća ispred samoposluge, ili na banjičkoj pijaci. Da maknu džipčinu koja je sve komunalno priterala uz kiosk, i da izvedu iz kafića gazdu da pomeri svoga ‘konja’ – ne dolazi u obzir.

    Možda će sada novi komunalci u koje prelaze policajci sa dosijeima, i za koje su u Zakonu izbrisani članovi koji su sprečavali bivše osuđenike i one sa disciplinskim prekršajima da se zaposle u Komunalnoj policiji, biti žešći momci, i devojke. Nova radna mesta, i za pripadnike vojske za koje više u staroj, “sestrinskoj” vojsci nema mesta. Nova radna mesta, akonto proređivanja starih radnih mesta, ali sa novim ovlašćenjima i nalozima.

    Znači, imaćemo vašu i našu policiju. Ako se tome pridoda da će nova Komunalna moći da interveniše i na zahtev, naređenje, opštine, to jest onoga ko njome upravlja, znači da se nije lako zameriti nekome “važnom u gradu”, i “na selu” ili u “usputnom naselju”.

    To je naša komunalnost. A što se mobilisanja i organizovanja paramilitarnih i nekontrolisanih grupa tiče, u tome su ovdašnja iskustva brojna, mada u ratu nikada nismo bili.

    Šta je tu komunalno, šta je tu zajedničko, o kakvoj se komuni radi, i komunalnosti? Takvoj da svaka opština ima pravo, spada joj u nadležnost, da zaposli onoliko komunalnih policajaca koliko joj je potrebno. Sloboda komunalnih izbora, ili izbora u komuni, sve je veća. “I šta je tu sporno!? A!?”

    Pa dobro, šta mislite kakvo će angažovanje Komunalne policije biti kada glasovi za SNS počnu da opadaju, pa recimo dođu do trideset posto. Ili se još više smanje.

    “Nacrtom izmena Zakona o komunalnoj policiji lokalnim samoupravama je ukinuto ograničenje broja komunalaca koje mogu da zaposle i omogućeno da njihov broj “prilagode svojim potrebama””.

    Ama, svi da se prilagodimo.

    Namestilo mi se tako, nisam htela da ponovo gledam film “Kabare” Boba Fosa. Film je zaista evropski, da evropskoj biti ne može. Ne, neću o onoj sceni kada plavušan u mrkoj uniformi peva “Tomorow belongs to me”, znate tu scenu, a svi ustaju, i viču ‘Hajl’, već mislim na onu scenu u kabareu kada parapolicajci u mrkim uniformama, sa odgovarajućim znakom na nadlaktici, u sceni sa majmunicom, tuku one koji se smeju (pošto su isprebijali Jevreje).

    Eto, “Prokop” je nestvaran, ali je zato komunalna policija stvarna, i te dve stvari su u neposrednoj vezi, alo! Sve što biste želeli da vidite u “Prokopu”, a ne vidite, videćete. I sve što vidite, nećete videti.

    U nedelju, 31. januara u “Politici” je na naslovnoj strani karikatura Dušana Petričića.

    Naslov karikature je Srpska posla, ali nije stvar u etnicitetu i nacionalitetu, i identitetu, već o politici i suverenitetu.

    Jedan se čovek davi, u reci ili u jezeru, oko vrata mu je betonska kocka sa znakom SNS-a, zbilja beton je naše svetlo i naša tama. Posebno je zanimljivo dno reke ili jezera. Po njemu je najrazličitije kvalitetno đubre od točka za bicikl i ostalog otpada, braon je, kaki, boje. Davljeniku već izlaze mehurići na usta, načisto je gotov, ali u oblačiću, na karikaturi davljenik kaže “E neću da glasam za opoziciju, pa neka pukne od muke”.

    Koraks slika silovanje pravde. I to je to. U slici i u reči.

    Preuzeto sa Danas online. 

    Podelite ovaj članak