SR / EN
  • aktuelno
    26.04.16.
    Konstruktivna kritika
    nkss

    Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) oštro je kritikovala 22. aprila Sekretarijat za kulturu Grada Beograda povodom objavljivanja nepotpunih rezultata godišnjeg konkursa za (su)finansiranje projekata i netransparentnosti cele procedure, a iznela je i niz primedbi u vezi sa produžavanjem v.d. stanja u ustanovama kulture, kao i nerešavanjem  statusa Magacina u Kraljevića Marka koji je svojevremeno namenjen upravno nezavisnoj kulturi, a sada se korisnicima preti izbacivanjem i odugovlači sa raspisivanjem obećanog javnog konkursa.

    Predstavnici NKSS su na konferenciji za novinare u Medija centru, na kojoj je pokušao da ravnopravno učestvuje i gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, saopštili da je nedavno objavljivanje rezultata gradskog Konkursa za sufinansiranje i finansiranje projekata u oblasti kulture u 2016. godini obesmišljeno bez podataka o iznosima i oblastima u kojima su odobreni projekti, kao i bez imena članova komisija i načina na koji su oni izabrani, te evaluacije predloženih projekata na osnovu kojih je od više od hiljadu odabrano njih 437.

    Prema rečima predsednika UO NKSS Radomira Lazovića, došlo je i do jasne povrede Odluke o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Beograda, jer su podržana javna preduzeća čiji je osnivač Grad Beograd, iako je precizirano da “pravo podnošenja prijave na konkurs imaju ustanove kulture čiji osnivač nije Grad Beograd, udruženja u kulturi, umetnici, kao i drugi subjekti u kulturi”.

    “Možda su rezultati konkursa nepotpuni, ali u njima se vidi da je Odluka prekršena u najmanje dva slučaja, gde su podržana preduzeća čiji je osnivač Grad Beograd, i to Sava centar sa dva projekta i Beogradska tvrđava sa četiri. Mi smo kontaktirali Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom po ovom pitanju i uskoro ćemo reagovati i drugim putem. Ono što je takođe nejasno je i kako su se među podržanima našle gradske opštine Rakovica sa tri, i Zvezdara sa jednim projektom“, rekao je Lazović.

    Kao temu za razmišljanje, iako nije proceduralni prekršaj, Lazović je naveo činjenicu da je veliki broj državnih institucija koji na gradskom konkursu dobijaju sredstva.

    “Tako imamo slučaj da se institucije republičkog nivoa javljaju gradskom sekretarijatu, a gradskog nivoa Ministarstvu za sredstva. Kako vidimo, ako opštine mogu da učestvuju na ovom konkursu, sledeći besmisao bi bio da se i samo Ministarstvo kulture prijavi nekim projektom Sekretarijatu”, rekao je Lazović, navodeći da je podrška odobrena i za projekte SANU, više fakulteta, osnovnih škola, pa čak i crkvama.

    “Da rezultati konkursa nisu skriveni mogli bi onda i da kažemo u kom procentu je državni novac zapravo samo promenio korisnika, a koji deo je namenjen vaninstitucionalnim akterima kulture”, rekao je Lazović, dodajući da je novina na ovogodišnjem konkursu to što su i kuturni centri prigradskih opština, koji su promenom osnivačkih prava sa grada prešli na opštine, mogli da konkurišu.

    “S obzirom da se radi o ukupno 19 projekata, bilo bi takođe interesantno videti i iznose sredstava. Kada dobijemo potpune rezultate poslaćemo vam i analizu kuda ide novac građana”, rekao je Lazović.

    O problemu netransparentnosti konkursne procedure posebno je govorila Milica Pekić, navodeći da je objavljivanjem rezultata konkursa bez odobrenih iznosa i navođenja oblasti u kojima će biti realizovani projekti onemogućena analiza i kontrola rada gradske uprave.

    “Osnovno građansko pravo je da imamo informacije o tome kako se raspodeljuju sredstva iz budžeta”, rekla je Milica Pekić, dodajući da je to važno i za analizu rada gradske komisije, ali i ukupne gradske kulturne politike.

    Napominjući da su imena članova komisija objavljena na gradskom sajtu naknadno, odnosno svega par sati uoči konferencije za medije NKSS, Milica Pekić je rekla da su izostale biografije tih osoba, kao i kriterijumi na osnovu kojih su izabrani. “Moramo znati ko su ljudi koji u naše ime odlučuju o distribuciji naših sredstava i na osnovu kojih parametara su oni kvalifikovani da ocenjuju programe iz određenih oblasti i definišu kulturnu politiku grada”, kazala je Milica Pekić, dodajući da preostaje pretraživati Google.

    Ističući da se u proces odlučivanja o distribuciji sredstava moraju uključiti i predstavnici korisnika, vodeći računa da ne dođe do sukoba interesa, ona je kao pozitivan primer nhavela rad komisije Ministarstva kulture i informisanja Srbije za dodelu sufinansirajućih sredstava za projekte podržane od međunarodnih fondova, koja je objavila i bodovnik, i kriterijume, i zapisnike sa svih sednica.

    Prema rečima Milice Pekić, netransparentna konkursna procedura, kojom se već nekoliko godina zamagljuje dodela sredatava za projekte u oblasti kulture ugrožava i institucije, i korisnike, i pravo građana da kontrolišu rad javne uprave.

    Na poseban problem uslova ugovora koje organizacije kojima su odobreni projekti potpisuju uoči dobijanja sredstava ukazala je Irena Ristić, navodeći da je još u januaru 2014. godine, na osnovu istraživanja obavljenog u okviru projekta “Pažljivo posmatranje”, Sekretarijatu za kulturu dostavljen niz primedbi i predloga za unapređenje ugovornih obaveza, ali da do sada nema bilo kakvih reakcija nadležnih.

    Kao osnovni problem, Irena Ristić je navela da u ugovorima ne postoje vremenski rokovi koji obavezuju gradske vlasti da uplate odobrena sredstva. Takođe, ukazala je na to da samo Sekretarijat za kulturu ima pravo da raskine ugovor, i to na osnovu procene o nenamenskom trošenju sredstava koje pritom nije precizirano.

    “Time se Sekretarijatu omogućava praktično da traži povraćaj ili ukine dodeljena sredstva”, rekla je Irena Ristić i pozvala zainteresovane da se informišu o ostalim primedbama na sajtu projekta “Pažljivo posmatranje.

    Predstavnici NKSS posebno su ukazali i na pogubnu gradsku politiku odlaganja postavljenja direktora i članova upravnih odbora u ustanovama kulture, što vodi praktično do mogućnosti beskonačnog v.d. stanja, a time i do nesigurnosti, autocenzure i odsustva hrabrosti da se donose odluke, odnosno do centralizacije odlučivanja.

    Darka Radosavljević rekla je da se održavanjem “privremenog stanja” u ustanovama kulture na osnovu slobodnog tumačenja Zakona o kulturi, odnosno neimenovanjem direktora, članova UO, pa i predsednika UO, održava poredak poslušnika i podstrekuje autocenzura. Kao primer je navela nedavnu odluku v.d. direktorke Kulturnog centra Beograda Ivone Jeftić da ukloni nekoliko radova sa izložbe “Dirty Season – Necenzurisano” foto-kolektiva Kamerades – autorskih fotografija koje je pogrešno nazvala plakatima.

    “Tim samovoljnim i najblaže rečeno, nestručnim činom, izazvala je suprotstavljanje programskog dela kolektiva KCB, ali i pokazala da je njeno mesto v.d. direktora upitno”.

    Podsećajući da je Zakonom o kulturi precizirano da “kandidati za direktore ustanova moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u struci”, Darka Radosavljević rekla je da Ivoni Jevtić uklanjanje fotografija sa izložbe sigurno ne bi palo na pamet da je imala potrebno iskustvo u radu u struci pre nego što je stupila na dužnost.

    Navodeći da su neobična tumačenja Zakona o kulturi simptom koji se primećuje i u drugim slučajevima gradske kulturne politike, Darka Radosavljević je navela kao primer razrešenje i imenovanje iste osobe na poziciji v.d. direktora tokom istog dana, odnosno na istoj sednici Skupštine Beograda.

    Iako Zakon o kulturi navodi da “osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora ustanove, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za direktora nije uspeo”, te da “v.d. direktora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu”, na sednici Skupštine Beograda 30. novembra 2015. godine razrešeni su, a zatim ponovo imenovani v.d. direktori u KCB-u, Muzeju afričke umetnosti i Centru beogradskih festivala, a 21. decembra 2015. i u UK “Vuk Stefanović Karadžić”.

    Darka Radosavljević ukazala je i na fenomen v.d. članova UO, na osnovu slobodnog tumačenja Zakona o kulturi koji precizira da članovi UO mogu biti imenovani na period od četiri godine i to najviše dva puta, te da v.d. predsednika, odnosno člana UO može obavljati funkciju najduže jednu godinu”. Slobodno tumačenje Zakona o kulturi, koji ne precizira koliko puta neko može biti imenovan na istu v.d. funkciju, u pojedinim ustanovama kulture, čiji je osnivač Grad Beograd, dovelo je do toga da se primenjuje procedura razrešenja i odmah zatim imenovanja istih osoba.

    To onda znači da neko može beskonacno, odnosno doživotno biti u v.d. statusu, dodala je Darka Radosavljević.

    V.d. status istih osoba duže od godinu dana identifikovan je u KCB-u, Centru za likovno obrazovanje – Šumatovačkoj i Domu omladine  Beograda, ali je moguće da ih ima i više, s obzirom da je do podataka o tome vrlo teško doći – jer se imenovanja članova UO ne objavljuju  u “Službenom listu” Grada Beograda, niti ih je moguće pronaći na sajtovima većine ustanova kulture.

    “Osobe u v.d. statusima prebacuju donošenje odluka jedni na druge, niko ne želi da preuzme odgovornost, što je očigledno i na primeru Magacina u Kraljevića Marka”, rekla je Darka Radosavljević.

    Lazović je naveo da je upravo Magacin žrtva nemogućnosti v.d. UO da sa v.d. direktorom donese odluku o tom prostoru kako bi njegov status napokon bio rešen i kako bi postao ono što je još 2007. godine proklamovano kao “prvi alternativni kulturni centar koji bi bio u potpunosti programski nezavisan i ustupljen na korišćenje civilnom sektoru u kulturi”.

    Prema rečima Lazovića, Magacin je 2014. godine bio meta tadašnjeg direktora DOB-a, ali je, zahvaljujući NKSS, sprečeno njegovo zatvaranje i izbacivanje organizacija koje ga koriste. Sada je izgleda ponovo u žiži interesovanja gradskih vlasti, ali ne da bi završili posao započet još 2007. godine, već da bi iskoristili Magacin za svoje interese, rekao je Lazović i poručio da je NKSS odlučna da pruži oštar otpor takvim pokušajima.

    Lazović je podsetio da Magacin od 2007. godine, kada je dodeljen na osnovu konkursa organizacijama sa nezavisne scene, tavori u sivoj zoni prećutnog odumiranja usled nedostatka infrastrukturnih ulaganja koja njegov formalni korisnik – Dom omladine Beograda, nije želeo, a suštinski korisnik – organizacije sa nezavisne scene, nije mogao da sprovede zbog nikad rešenog pravnog statusa.

    Uprkos tome, kako je istakao, Magacin je za nezavisnu scenu odigrao veliku i bitnu ulogu, jer su sve organizacije mogle da ga koriste ukoliko im je potreban. Nakon sprečavanja zatvaranja 2014. godine i uspostavljanja modela korišćenja tog prostora, koji je predložila NKSS na osnovu javne rasprave, održano je više stotina programa – u proseku tri dnevno. Ipak, kako je rekao, očigledno je da to sve nije bilo dovoljno da se Magacin, kao jedan od retkih pozitivnih primera na sceni i model koji je poslužio kao inspiracija i za prostore u drugim gradovima, sačuva i da se napokon reši pravni status organizacija koje ga koriste.

    NKSS je u proteklom periodu pokušala da sa DOB-om, kao formalnim korisnikom prostora, dođe do rešenja u vidu raspisivanja konkursa koji bi prostor Magacina tretirao u celosti i na koji bi mogle da se prijave samo platforme koje na principima već postojećeg modela funkcionisanja nude najbolje ideje, maksimalno iskorišćenje prostora i otvorenost i dostupnost za veći broj organizacija koje se bave savremenim umetničkim stvaralaštvom, rekao je Lazović.

    “Umesto da se problem reši, došlo je do novog odugovlačenja DOB-a, čiji čelnici nisu sposobni da se odupru mešetarenju, i čak novih zahteva organizacijama da prostor napuste. Poručujemo im da od toga nema ništa”, naglasio je Lazović.

    Lazović je, u ime NKSS, pozvao gradski Sekretarijat za kulturu da iznete zamerke shvati konstruktivno i da unapredi konkursne procedure, poveća javnost rada i dostupnost  informacija, kao i da uključi javnost u donošenje odluka, te da ne produžava v.d. stanja direktora i UO, već da omogući da stručni ljudi dođu na odgovorna mesta… Takođe, gradske vlasti pozvane su da reše pitanje statusa Magacina i omoguće nesmetan rad organizacijama koje u njemu rade, kao i generalno povoljnu klimu za razvoj savremenog umetničkog stvaralaštva.

    Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, kome predstavnici NKSS nisu dozvolili da se obrati novinarima odmah posle njihovog izlaganja, jer nije ni bio pozvan na konferenciju kao učesnik, izjavio je po njenom završetku da su iznete kritike “u najvećem broju netačne, proizvoljne, uskogrude i improvizovane”.

    Povodom nepotpunih rezultata Konkursa za sufinansiranje projekata, rekao je da je to samo “prvo poluvreme” konkursne procedure, jer će tek na osnovu zaključka gradonačelnika biti poznate sume odobrene za projekte koje su predložile komisije.

    “Ovo je prvi deo okončanja konkursa”, rekao je Vukosavljević, dodajući da se predlozi komisija najčešće i poklapaju sa zaključkom gradonačelnika koji će, kako je najavio, biti donet “za najdalje mesec dana”.

    Povodom primedbi o netransparentnosti procedure, Vukosavljević je rekao da je “dobro zapaženo da su objavljena imena članova komisija”, dodajući da je princip da se ne objavljuju ranije “zbog mogućih pritisaka, zloupotreba i jednostavno mira”.

    Što se tiče zamerke da imena članova komisija nisu praćena biografijama, rekao je da su one dostupne na zahtev i da nisu tajna.

    “Danas postoje i pretraživači, to je vispreno primećeno. To su ljudi koji su poznati u oblastima u kojima deluju, ali ako je bilo ko zainteresovan, mi ćemo ih dostaviti. Biografije nisu tajna”, rekao je Vukosavljević.

    Povodom dodeljivanja sredstava javnim preduzećima čiji je grad osnivač, Vukosavljević je rekao da to nije kršenje Odluke o načinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Grada Beograda, jer je “ono što nije zabranjeno – dozvoljeno”.

    “Sava centar i Beogradska tvrđava imali su pravo da učestvuju na konkursu, jer su to javna preduzeća, a ne ustanove kulture”, rekao je gradski sekrater, dodajući da je razlika u tome što grad kao osnivač finansira ustanovama kulture i programe, dok “kroz finansiranje javnih preduzeća čiji je osnivač to nije nužno”.

    Sava centar pritom, kako je rekao, ima dosta programa u kulturi, a Beogradska tvrđava se do sada nije isticala, jer se više bavila turizmom, ali su “počeli da rade na tome”.

    Na pitanje zašto od 2014. godine, kada je i preuzeo funkciju, nije reagovao na inicijative predstavnika NKSS za unapređenje konkursne procedure, Vukosavljević je rekao da “nije dovoljna nečija inicijativa da bi se nešto promenilo” – što je izazvalo smeh novinara i ostalih okupljenih.

    “Ne znam šta je smešno. Postoje brojne inicijative da se konkursi i druge stvari menjaju na određeni način. Neke inicijative su suprotne svojim težnjama, one su kontraindikovane – nisu sve inicijative jedinstvene, nije svaka inicijativa preduslov da se nešto promeni. Mora da bude ocenjena kao ispravna i korisna da bi se pristupilo promeni – to je principijelno pitanje”, dodao je Vukosavljević, koji veruje i da nije bilo razloga da sam započne dijalog o otvorenim pitanjima, jer “dijalog započinje onaj ko je motivisan”, a gradski Sekretarijat za kulturu smatra da se Konkurs za sufinansiranje projekata odvija u skladu sa zakonom.

    Povodom v.d. statusa u ustanovama kulture, Vukosavljević je potvrdio da je to problem i najavio da će biti ispitane sve okolnosti.

    “To je pitanje u nadležnosti upravnih odbora, a imamo četiri slučaja od 30 ustanova kulture. U četiri su v.d. direktori. Tražićemo i već smo trazili izveštaje UO za razloge neraspisivanja konkursa. Slažem se da se da v.d. ne može da služi kao princip i stalno stanje”, rekao je Vukosavljević, dodajući da će po dobijanju izveštaja UO obavestiti javnost o detaljima.

    “Slažem se sa tim da su v.d. stanja i Zakonom predviđena kao privremena i da ne mogu da služe kao princip i kao presedan za poslovanje. Takva ocena je tačna. Ispitaćemo okolnosti i eventualne propuste u radu UO”, rekao je gradski sekretar.

    Povodom statusa Magacina u Kraljevića Marka, Vukosavljević je rekao da je tražio od Doma omladine Beograda da se izjasni u vezi sa tim pitanjem i dobio informaciju da će javni konkurs biti raspisan do prve polvine maja, ali i da su organizacije koje ga koriste pozvane da do 30. aprila napuste taj prostor.

    Vukosavljević je rekao da ne zna zašto od 2007. godine, kada je raspisan prvi konkurs za Magacin, nisu potpisani ugovori sa organizacijama koje su ga dobile na korišćenje.

    “Današnji korisnici se nalaze – strogo formalno gledano – bez pravnog osnova. Ta situacija mora da se promeni, jer ne postoji regularan pravni osnov, ugovor o korišćenju prostora”, rekao je Vukosavljević i naglasio da je stav Sekretarijata za kulturu da taj prostor treba da bude prepušten nevladinim organizacijama, ali na osnovu javnog konkursa.

    “Prostori koji su u svojini grada ne mogu biti ustupljeni na neodređeno vreme bez saglasnosti o programu, vrednovanja i konkretne koncepcije šta će se raditi… Očekujem i trazio sam od direktora i UO DOB-a da se tome pristupi maksimalno efikasno”, rekao je Vukosavljević, dodajući da mu je žao što je došlo do kašnjenja u rešavnju statusa Magacina.

    Razgovarali smo i pre godinu i po dana, i što se tiče Sekretarijata, inistiraćemo da bude u skladu sa zakonom i u najkraćem mogućem roku”, rekao je Vukosavljević.

    Ujedno, Vukosavljević je naveo da nema informacija o tome da je deo Magacina u Kraljevića Marka (broj 8) dat Gete institutu na korišćenje bez raspisivanja javnog konkursa.

    (Preuzeto sa SEEcult.org)

    Podelite ovaj članak