SR / EN
  • aktuelno
    29.12.15.
    NOVA ŠKOLA 1971 – 1973. i Seoska škola za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću
    nova skola kvadrat

    NOVA ŠKOLA ARHITEKTURE 1971 – 1973.

    Dešavanja i revolt 1968. godine uzdrmali su Beogradski univerzitet čiji studenti su protestvovali u borbi za ekonomsku i političku demokratizaciju. Burni period nije proizveo veće promene na nivou čitavog Beogradskog univerziteta, ali potresi su i te kako odjeknuli na jednom od njegovih fakulteta, na Arhitektonskom. Početkom sedamdesetih godina usledio je period radikalnih reformi obrazovanja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

    Protagonista reformi bio je Bogdan Bogdanović, profesor i jedan od vodećih arhitekata vremena. Nakon desetomesečnog studijskog boravka u SAD, Bogdanović se vraća u Beograd i stupa na mesto dekana Arhitektonskog fakulteta 1970. godine, nakon čega je formirana Nova škola arhitekture (1971-1973).

    Reformu fakulteta u formi Nove škole sprovodila je tripartitna komiija, zajedničkom saradnjom predstavnika fakulteta – naučnog osoblja, studenata i bivših studenata, odnosno mladih arhitekata. Nova škola arhikture imala je za cilj da odneguje arhitektu istraživača koji „proizvodi“ nova znanja, kao alternativu arhitekti enciklopedisti koji reprodukuje stečeno znanje (Đilas, 2014).

    Promene školstva počele su 20. novembra 1970. godine, s prvim Saopštenjem od ukupno 14, koje je izdavala i javno distribuirala Tripartnitna komisija, Odbor za novu školu. Cilj ovih Saopštenja bila je razmena znanja i ideja, i to ne u uskom stručnom krugu, već sa namerom angažovanja šire kulturne javnosti, iz različitih disciplina. Tako su se u Saopštenjima, uz predloge i analize profesora, studenata i mladih arhtiekata, našle i Gloseme, stavovi i ideje autora van Arhitektonskog fakulteta.

    Osnovni postulati Nove škole ogledali su se u pokušaju jačanja profesije u pravcu promišljanja humane sredine, uvođenja modela timskog rada i interdisciplinarne saradnje, naročito u polju društvenih i humanističkih nauka. Interdisciplinarna nastava, kao jedna od važnih novina, sprovodila bi se u saradnji sa nastavnicima i studentima sa drugih fakulteta i stručnjacima van akademske zajednice.

    Timski rad bio je važna odrednica Nove škole, gde je glavna interdisciplinarna tema bila urbana sredina. Na području Beograda obrađivale su se podteme, kao što su  istorijski razvoj Beograda, Kalemegdan, beogradska ulica, kultura Beograda, stambena zajednica Beograda, beogradska kuća, zdravlje grada, život na beogradskim rekama, pijace, znaci i simboli, igra dece. Nakon odabira tema studenti bi kreirali interdiciplinarne timove koji bi uključivali studente sa različitih godina, nastavnike i saradnike,  i sami bi predlagali program rada. Diskusije su činile neizostavan proces istraživanja, a ništa manje važni nisu bili ni elementi rada i igre.

    Nastava Nova škole bila je diversifikovana kako bi studenti sami formirali svoj lični profil (arhitekte), većim brojem izbornih predmeta i problema interesovanja unutar teme. Time bi prilagodili svoje obrazovanje sopstvenim potrebama i interesovanjima. Samo obrazovanje je koncipirano kroz permanentno učenje, kroz različite tipove nastave. Novine i drugačija organizacija nastave imala je za cilj racionalizaciju vremena i iskoristivosti prostora: uvedeni su trimestri (jesenji, zimski i prolećni), umesto semestara, i radnih 28 sati u nedelji umesto prethodnih 36. Prostorna novina bili su boksovi.

    Nova škola bazirala se na direktnom pristupu i radu u manjim jedinicama. Profesorski kabineti dobili su novu ulogu – pogodnih dimenzija da se u njima smesti manja grupa, od 15ak studenata, postali su studentski boksovi. Istovremeno, veće sale su bile lakim pregradama smanjivane na tri boksa, tri manje celine. Boksovi su bile radne jedinice studenata i data im je sloboda da ih urede po svom nahođenju. Još jedan od zahteva Nove škole bila je veća posvećenost profesora studentima i direktnija veza, što se ogledalo i u tome da svaki student imaju svoje stalno mesto u svom boksu, a profesor je taj koji dolazi kod studenta.

    Nova škola arhitekture uzrokovala je oduševljenje i protivljenje. Paradoks radikalnog pristupa bio je u tome da se uopšte nije protivio vodećem političkom sistemu, čak se može reći da je njegove vrednosti prihvatila prilično ozbiljno, Nova škola bila je zaista jedan pokušaj studentskog samoupravljanja. Ipak, nije bila u saglasju sa više konzervativnim nastavnim kadrom.

    Kraj Nove škole došao je brzo. Neki njeni tragovi su dugoročniji. Posledice Nove škole ogledaju se u većoj fleksibilnosti kurikuluma, većoj usmerenosti na studije urbane sredine, kao i interdisciplinarnosti, a sama Nova škola je još uvek nedovoljno istražena tema.

     

    SEOSKA ŠKOLA ZA FILOZOFIJU ARHITEKTURE U MALOM POPOVIĆU

    Nakon gašenja Nove škole na Arhitektonskom fakultetu, Bogdanović svoj, može se reći i eksperimentalni pristup studentima i učenju nastavlja u Malom Popoviću, gde osniva tzv. Seosku školu za filozofiju arhitekture (1976 – 1990). U Malom Popoviću, nadomak Beograda, nalazi napuštenu seosku školu i daje joj novu namenu sa studentima koji su pokazali interesovanje i potencijal za drugačiju nastavu. “Poluprivatna” i alternativna seoska škola nije posedovala fiksan raspored predavanja, već je razvijala nove sisteme pristupa arhitektonskoj praksi, zasnovane na heurističkim, istraživačkim igrama.

    Slično Novoj školi, u Malom Popoviću naglasak je bio na timskom radu, dok je sam Bogdanović bio pre katalizator znanja nego tutor. Radikalan pristup Bogdana Bogdanovića još više je došao do izražaja tu, u seoskoj školi, gde se grupa okupljala vikendima tokom letnjeg semestra i stvarala fiktivnu civilizaciju kroz mitove, kao osnovau za stvaranje grada. Možda naizgled bezazlena, ovakva stvaralačka igra je radikalno naglašavala neraskidivu vezu između kulture i izgrađene sredine i grad kao kulturološki fenomen.

    U Seoskoj školi za filozofiju arhitekture dešavala se neobična mešavina urbanističke radionice, umetničkog performansa i grupne terapije. Bogdanović i studenti su 15ak godina alternativnu seosku školu doživljavali kao prostor oslobađanja od svakodnevnih prizora, kao mesto u kome su se slobodno igrali grada.

    Tamo gdje ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore. Tamo se ni pravi grad nikada neće dogoditi… Graditelji iluzija, igrajte se grada.

    Bogdanović, B. (1966). Urbanističke mitologeme.

    U selu Mali Popović nalazila se i Zelena kutija, kutija od kartona koja je služila da beleži stvarnost bez cenzure i autocenzure. Sudbinu i sadržinu ove neobične kutije Bogdanović je opisao u svojoj poslednjoj knjizi, Zelena kutija. Knjiga sadrži misli, zapisivane i iscrtavane, koje su bile sadržaj Zelene kutije. Nakon pisma Centralnom komitetu SK Srbije 1987. Bogdanović doživljava političku represiju, a na udaru vlasti našla se upravo i ova kutija, znana kao predmet od velikog značaja samom Bogdanoviću ( iako se u njoj nije nalazilo ništa drugo do heurističkih pustolovina) koju su sami studenti spasili iz Malog Popovića.

     

    Gradili smo Kulu vavilonsku, velelepnu kulu velelepnog nerazumevanja. Studenti su imali kao prethodni zadatak da nekoliko dana zapisuju svoje snove i da iz najapsurdnijih ili najmudrijih sticaja noćnih slika iščeprkaju poneku sekvencu o tome kako bi se danas, u ovom nedovršenom i nedovršivom svetu oko nas, mogla zamisliti neka kula univerzalnemudrosti i kako bi tragikomično morala izgledati.

    Bogdan Bogdanović, stvaralaštvo i celina, 11. i 12. novembar, CZKD i Arhitektonski fakultet

    Izložba PoGLEDI nastaje u saradnji sa studentima doktorskih studija i postdiplomcima Arhitektonskog fakulteta UB: Istraživački i umetnički tim:

    Borjan Brankov, Filip Čurlić, Milena Ivanović, Ivana Jevremović, Predrag Jovanović, Nemanja Kordić, Dušan Milanović, Hristina Stojanović, Aleksandra Subotić, Ljubica Slavković, Irina Riđešić, Sonja Radlovački

    Umetnički savetnik: Branko Pavić, Nemanja Kordić

    Koncept, koordinator i urednik: Ljubica Slavković  

     

    Autor projekta: Ljubica Slavković

    Produkcija: Centar za kulturnu dekontaminaciju

    Vizuelni identitet i dizajn: škart

     

    Više o događaju na sledećim stranama:
    http://www.czkd.org/o-stvaralastvu-bogdana-bogdanovica/

    http://www.czkd.org/bogdan-bogdanovic-uvod-u-celinu/

     

    Materijal sa izložbe:

    Podelite ovaj članak