SR / EN
  • Petak / 28.2.2014. / 19:00
    Predstava Austrocalypse NOW!
    foto Becc

    Projekat Imenovati TO Ratom i UG Boem Beč

    vas pozivaju na predstavu

    Austrocalypse NOW!

     

    28. februara u 19h i 2. marta u 18h,

    Centar za kulturnu dekontaminaciju

    i

    4. marta u 19h,

    Dom omladine Pančevo

    Svetog Save 10, Pančevo

     

    Nakon predstave održaće se okrugli sto “Lokalizacija ličnog iskustva”

     

    250.000 protagonista jugoslovenskih ratova živi u Beču. Na svako odupiranje nacionalnom identitetu, tamo se je gledalo se kao na izdaju. Podeliti svoje iskustvo je težak proces, a jezik je nalik trojanskom konju koji kolonizuje subjekte. Govor može da traumatizuje i da oda etničku pripadnost. U Boem*u se govori jezikom edukovanih, jezikom radničke klase i raznim dijalektima koji subjektima određuju njihovo mesto.

    U poslednjih dvadeset godina na dnevnom redu je sinhronizacija. Građanski rat povlači granicu između sebe i drugog, tuđeg. Sve se podređuje ratu, tuđa i kontradiktorna estetika tumači se kao napad na celinu i pokreće odlučan otpor protiv takvih estetika, jer prete sinhronizovanoj i ujednačavajućoj zajednici.

    „Grad je u ratu. Odakle dolaze? E, ovaj most bi morali srušiti. A ovde punkt. Da, ovaj položaj je dovoljno visok za snajper. Ovaj deo grada nećemo moći braniti. Tu ćemo sve minirati. Dve ili tri tako postaviti da ih vide, ove ostale krijemo, to će ih usporiti nekoliko sati. Brzo će oni doći.“

     

    Tekst je inspirisan intervjuima sa ratnim veteranima u Srbiji i u Beču

    Priredio: Aleksandar Nikolić

    Glumci: Ana Stefanović Bilić, Oktay Günes, Jimi Lend

    Režija: Kolektiv Boem*

    Scena: Nikolić i Kalivoda

    Zvuk: Christoph Fellner

    Trajanje: 55 minuta

     

    Okrugli sto

    Lokalizacija ličnog iskustva

     

    Nakon predstave, koja je urađena na osnovu svedočanstava ratnih veterana prikupljenih u okviru projekta “Imenovati TO ratom”, održaće se okrugli sto “Lokalizacija ličnog iskustva”. Razgovaraće se o tome kako se lično iskustvo i njegova spoljna interpretacija menjaju sa selidbom i protokom vremena.

     

    Kontakt za dodatne informacije :

    Noa Treister, tel: 060/316-2558, e-mail: noa.treister@gmail.com;

    Ivan Zlatić, tel: 060/501-0189, e-mail: ceosvetjemoj@yahoo.com

     

    O Boem*u; Kratak istorijski pregled o jugoslovenskoj migraciji

     

    Živeti i raditi u Beču, znači živeti u gradu u kome je jugoslovensko iskustvo nadživelo Jugoslaviju, sigurno za čitavu deceniju. To znači, biti deo populacije koja je diskriminisana i isključena iz većine demokratskih procesa.To je zacrtan put, koji vodi u reprodukciju jeftine i loše školovane radničke klase.

     

    Koautori uloge jugoslovenskog radnika u dijaspori jesu austrijska politička elita i SFRJ. Jedni iz straha da će im komunistički radnici iz zemlje koja ih je pobedila u Drugom svetskom ratu, pobuniti domaću radničku klasu; a sa druge strane, strah da će radnici u dijaspori u direktnoj interakciji podleći izazovima klasnog neprijatelja i predstavljati sloj spreman za kontrarevolucionarne akcije. Iz tog razloga, uz punu podršku, formiralo se u Beču sto dvadeset radničkih klubova. Jugoslavija je eksportovala svoju radničku klasu i stvorila radnika bez politike, odnosno pokrenula proces  u kome su politika, kultura i emancipacija van radnog mesta. Radnik, moglo se je biti samo u slobodno vreme, u klubu.

     

    Klub je mesto socijalističkog folklora, agitacije i proslave, kao kafana. U suštini, kontrolisan prostor orijentisan da slavi i deli pobedu nad fašizmom, koji organizuje Jugoslaviju van nje. Prostor koji negira svoju lokaciju, koji živi jedino u tuđini, gde su svi koji govore istim jezikom dobrodošli i čak, obavezani da učestvuju. Odbacivanje dela marksističke prakse, biti radnik van fabrike, odnosno ne biti radnik, kompenzuje se kroz politike idenditeta. Ukratko, jedino polje agitacije jeste permanentno vežbanje jugoslovenskih vrednosti.

     

    U trenutku u kome se Jugoslavija raspada, klubovi su zatečeni u šoku i nastavljaju sa radom. Nakon određenog vremena, nastale su podele na etničke klubove, ali uglavnom, klubovi nestaju. Verovatno poslednji klub Jugoslovena izdaje monografiju povodom trideset godina postojanja u martu 2001. godine. Taj klub već dugo nije mesto ni za radnike, ni za Jugoslovene.

     

    U poslednjih trideset godina, broj stanovnika u Beču, sa područja bivše Jugoslavije oficijelno je 250.000 do 300.000 ljudi. Po ekonomskoj komori grada Beča – 600 gastronomskih objekata sadrži ex-jugoslovensku migrantsku pozadinu. Boem je jedno od tih mesta.

     

    Prezentacija će predstaviti iskustva i prakse koje smo razvili u okviru Boem*a. Prostor koji operiše na ivicama ovog klasnog društva. Projekat koji nudi nevidljivima učešće. U 982 dana, organizovali smo bioskop, diskusije, narodnu kuhinju, predavanja, koncerte, performanse, demonstracije, žurke, migrantske transgender svadbe, kritički i provokativno nastrojene skupove veterana i afirmativno nastrojene skupove veterana. Uvek smo težili da svesno iz naših suparništava generišemo zajednički teren.

    Tim projekta Imenovati TO ratom

     

    Ulaz slobodan

      Donatori projekta

    • eu
    Podelite ovaj članak