czkd

Među koricama ove knjige nalazi se 101 tekst, to je jedino sigurno. E sad, šta je to od čega se oni sastoje, to ne umem ni sebi da odgovorim, to jest, ispada nekako da ja najmanje o tome znam. Pa ipak, hajde da pokušam. Povodom i formom to su novinske kolumne, serijal pisan za novosadski Dnevnik. No opet, ta je rubrika vrlo brzo izmigoljila iz zadatih okvira i postala nešto što, interno i intimno, nazivam „vežbe iz hiperstvarnosne proze“. Zašto hiperstvarnosne? Zato što ovi tekstovi nemaju privilegiju odmaka koji donosi „fikcijski“ prozni tekst, čak i kada najdirektnije referira na presnu stvarnost. I zato što su likovi i događaji koji ove tekstove nastanjuju odviše realni da bismo imali tu sreću da to makar na trenutak zaboravimo, i da o njima čitamo kao da se dešavaju nekome drugom, ili nikome stvarnom. A zašto proza? Zato što su to likovi i događaji veći ili manji od života, pa im novinarstvo, koje je svojevrsna utekstovljena imitacija života, najčešće ne može ništa. A i zato što ovo, koliko god bilo javno i javnosti namenjeno, jeste (i) jedna intimna hronika ličnih paklova sa opštim povodima. Elem, čitaoče, ovo pred tobom je 101 vežba iz hiperstvarnosne proze. Pojedinačne doze su relativno male, ali ta tvar unutra lepljiva je i gusta. Ako je uzmeš, progutaj je u cugu. Ne vredi da je ispljuneš – već je u tebi.
Teofil Pančić

Teofil Pančić je rođen 1965. godine u Skoplju. Kolumnista je i kritičar beogradskog nedeljnika « Vreme » i komentator radija " Slobodna Evropa". Kritičke i analitičke tekstove objavljivao je u nizu listova i časopisa iz Srbije i sa ex-jugoslovenskog područja, kao i u publikacijama iz SAD, Rusije i više evropskih zemalja.Do sada je objavio: u Biblioteci XX vek Urbani Bušmani - Život i smrt u srpskom postkomunizmu (2001), Čuvari bengalske vatre - Život i smrt u srpskom postkomunizmu,2 (2004), Kroz klisurine. - Život i smrt u srpskom postkomunizmu,3 (2007) i Karma koma (2007). Osobeni znaci (Beopolis, 2006), Na hartijskom zadatku (Dnevnik, 2006), Tih famoznih 400 kilometara (VBZ, 2007), Peščani sprud (Peščanik, 2008) i Pepeo bez bašte (Dnevnik, 2009).