18.00  Fia Bakstrem Instinkt krda 360˚

(* performans Fie Bakstrem izvodi avatar na domaćem jeziku)

U svom performansu Instinkt krda 360˚, mlada švedska umetnica Fia Bakstrem (koja trenutno živi i radi u Njujorku) diskutuje pojam ljudske zajednice i njenu vezu sa religijom, nacijom, ideologijom ili, pak, potrošnjom. Zajednica koja ovu umetnicu najviše zanima jeste zajednica "ljubitelja umetnosti" ili činioca "sveta umetnosti", nekoga ko se identifikuje kroz pripadanje umetničkoj zajednici. Fia Bakstrem počinje svoj performans obraćanjem "Dragi ljubavniče, ili radije, dragi ti sa kojim delim veru u umetnost" i nastavlja svoj govor u oštrom kritičkom maniru postavljajući sledeća pitanja: "Kako se može desiti jedna zajednica otpora, ako to želimo? Gde je taj prostor gde jedan skup ima šire značenje od gomile prezasićenih potrošača u potrazi za zezanjem čiji je cilj da poziraju kao politički svesna bića?".

Instinkt krda 360˚ biće izložen u Kući Legata u vidu monumentalne instalacije koja sublimira različite kontekste izvođenja ovog performansa, a sam performans na lokalnom jeziku izvešće uživo avatar umetnice Fie Backstrem u CZKD-u, 24. januara u 18:00.

19.30  Katarina Zdjelar/Jan Fervert On Past Futures...

O prošlim budućnostima, (Katarina Zdjelar and Jan Verwoert)

(* performans Katarine Zdjelar i Jana Ferverta je na engleskom jeziku)

Mlada beogradska umetnica Katarina Zdjelar (koja trenutno živi i radi u Roterdamu) i poznati berlinski kritičar i teoretičar umetnosti Jan Fervert izvešće dijaloški i debatni performans u kojem će diskutovati različite interpretativne konstrukte i kontekste prezentacije koji prate kretanje, razvoj i promociju savremene umetnosti. Performans je kreiran specifično za ovu izložbu, ali je njegovo značenje vezano za široke okvire međunarodne umetničke scene kao institucije.

Ulaz na sve programe je besplatan.

 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Da li je savremena umetnost proizvod fascinacije estetskim objektima ili prostor proizvodnje znanja? Na koji način umetnost operiše znanjima u odnosu na teren akademije i nauke ili medijske kanale informacijskih razmena? Koja estetska i formalna sredstva upošljava kako bi upostavila ovaj specifični modus operandi?

 To su neka od pitanja koje pokreće projekat Lecture Performance, izložba čiji je aluzivni naslov moguće prevesti kao predavanje-performans, a koji u sebi ukršta dva pojma – pojam predavanja i pojam performansa – oba sa svojim dugim i promenljivim tradicijama i definicijama. Izložba Lecture Performance nastala je kao rezultat kustoskog istraživanja ove umetničke oblasti, postavljajući pitanje da li se u okviru bogate tradicije performansa i body art-a može izdvojiiti jedna specifična forma – forma predavačkog performansa. Nedostatak konsenzusa oko toga šta lecture performance zapravo jeste doveo je do potrebe da se istraže različiti pojavni modeli i modusi delovanja. U okviru ovog relativno mladog ’žanra’ umetnici deluju na razmeđi između predavanja i performansa, uključujući elemente samo-refleksije, društvene refleksije, diskusione forme, izvođačke virtuoznosti ili različitih oblika akcije. Geneza lecture performance-a se može pratiti unazad sve do aktivnosti konceptualnih umetnika, iako je sam pojam uveden u polje umetnosti tokom devedesetih godina, preko savremenog plesa. Ipak, cilj ove izložbe nije samo da ponudi istorijsko-umetnički pregled ili presek razvoja ovog umetničkog ’žanra’, pri čemu bi ključni momenti tog istorijskog razvojabili ilustrovani određenim umetničim radom. Birajući specifičnu formu kao izlagačko uporište, Lecture Performance pokušava da se uhvati u koštac sa pitanjima o moći umetničkog govora, dalekosežnosti umetničkog glasa, kao i “čemu nas uči savremena umetnost?”, te kako njena specifična znanja možemo upotrebiti danas.

Znanje, saznanje i pouka su u klasičnoj umetničkoj tradiciji nerazdvojivi od umetničkog gesta. Jedno od ključnih estetskih i društvenih obrazloženja umetničkog delovanja u doba prosvetiteljstva bio je Horacijev spis Ars poetica i vizija uloge umetnosti kao nečega što bi trebalo da “poduči i razonodi” (docere et delectare), tačnije nečega što podučava drugim sredstvima i što korpus znanja saopštava kroz filter estetskog ugođaja, odnosno “razonodu”. Sa tom tradicijom suvereno prekida modernizam koji uspostavlja jednu novu paradigmu, a to je da umetnost gledamo kao umetnost,odnosno kao društvenu delatnost koja je sasvim autonomna i u potpunosti zasnovana na sopstvenom jeziku – jeziku umetnosti. S druge strane, umetnost šezdesetih i sedamdesetih godina koja je uspostavila jezik savremenosti tj. onoga što smo danas skloni da zovemo “savremena umetnost”, obnavlja interes za “spoljašnji svet”. Forme novih medija i performansa ponovo uvode figuru umetnika-govornika, neku vrstu umetnika-podučitelja koji je izumeo novi jezik umetnosti za forme novog kritičkog “podučavanja”, neke vrste direktnog obraćanja javnosti. Danas su granice između učenja, informisanja, estetskog gesta, političkog čina, zabave i razonode veoma porozne – umetnost se koristi kao sredstvo informisanja, edukacije i političke intervencije, ili pak postaje deo industrije zabave, baš kao što i sam biznis ili politika koriste performativne i estetske forme za postizanje svojih ciljeva. Upravo to uzburkano i zamagljeno polje današnjih kreativnih praksi koje obuhvataju široko polje društvenog života predstavlja inspiraciju i osnovno polazište izložbe Lecture Performance, kao i radova koji su na njoj izloženi.

 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

Projekat Lecture Performance nastao je na inicijativu Koelnischer Kunstverein-a, u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Beograd, u okviru programa European Partnerships, koji su inicirali Umetnička fondacija Severne Rajne - Vestfalije (Kunststiftung NRW) i Goethe Institut iz Minhena.

Na izložbi učestvuju: Fia Bakstrem (Fia Backström), Valter Benjamin (Walter Benjamin), Polin Budri/Renate Lorenc (Pauline Boudry/Renate Lorenz), Den Grejem (Dan Graham), Andrea Frejzer (Andrea Fraser), Mark Leki (Mark Leckey), Robert Moris (Robert Morris), Pinky Show, Piratbyrån, Marta Razler (Martha Rosler), Grupa Spomenik, TkH, V-Girls, Jeronimo Fos (Jeronimo Voss) i Katarina Zdjelar/Jan Fervert (Verwoert). 

Kustoskinje izložbe: Jelena Vesić i Radmila Joksimović u saradnji sa Katrin Jentjens (Kathrin Jentjens) i Anjom Natan-Dorn (Anja Nathan-Dorn).

Prostori:

Kuća legata / Knez Mihailova 46 /
23.januar (otvaranje, 18.30) 24. februar 2010. Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.

Salon Muzeja savremene umentosti / Pariska 14
23. januar (otvaranje, 19.30) – 28. februar 2010.
Radno vreme: od 12.00 do 20.00. Utorkom zatvoreno.

Centar za kulturnu dekontaminaciju / Birčaninova 21
24. januar 2010 (18.00) – veče live performansa