 Razgovor sa Huanom Aransadijem u organizaciji Heinrich Böll Stiftung
utorak, 20.jul 2010.
20:00, CZKD
Učestvuju:
Huan Aransadi
Irena Ristić
Obrad Savić
Činjenica je da moramo razgovarati o Srebrenici kao što moramo da razgovaramo o mnogim drugim istorijskim događajima ne bismo li ih sačuvali od zaborava. Pa ipak slušamo puno izrečenog i čitamo mnogo napisanog na ovu temu što budi utisak da bi ćutanje bilo daleko bolje.
Događaji poput zločina u Srebrenici za nas predstavljaju izazov da pronađemo jezik kojim ćemo o tome govoriti još pre nego što počnemo da razgovaramo ili pišemo. Svi kojima je stalo jedino do toga šta tu ima da se kaže, podbacili su ako nisu razmislili o tome kako se o tome može i kako bi trebalo govoriti.
Ljudski jezik u kome možemo govoriti o neljudskom tako da nas taj jezik iz neljudskosti izvodi – kakav je to jezik? Oni koji nam možda mogu pomoći u pronalaženju takvog jezika jesu književnice i književnici, no, nije li i sama književnost u istoriji često bila instrument neljudskog?
Moraćemo da pronađemo taj jezik koji nam dozvoljava da na ljudski način govorimo o neljudskom. Moraćemo da potražimo i one od kojih možemo da ga učimo.
Fondacija Hajnrih Bel u goste je pozvala sagovornika u nadi da nam u tome može pomoći:
Huan Aransadi, baskijsko-španski antropolog, posmatrač i analitičar baskijskih kao i drugih oblika nacionalističkog nasilja, istraživač onih procesa u kojima čitava društva oblaguju druge i sebe o sebi samima, obmanjuju, ostavljaju u neznanju, procesa koji se listom svi odigravaju posredstvom jezika i koje možemo razumeti samo ako nam pođe za rukom da nađemo jedan drugi jezik.
|
