Učitelj Neznalica i njegovi komiteti pozivaju vas na događaj

LIMENI DOBOŠ SOCIJALIZMA: RAZGOVOR I ČITANJE  KNJIGE ZORANA SOLOMUNA “ZLATNO DOBA

Učesnici razgovora:
Zlatko Paković
Zoran Solomun


Zoran Solomun, filmski reditelj, scenarista i producent, rođen je 1953. godine u Puli. Otac mu je bio oficir JNA, a majka domaćica. Odrastao je u Istri, u Vojvodini i u Beogradu. Diplomirao je 1979. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku za filmsku i TV režiju, u klasi Radoša Novakovića.

Od 1985. do 1990. rukovodio je, zajedno sa beogradskim kompozitorom Milimirom Draškovićem, filmskom radnom zajednicom ”Pokret” u Beogradu.

Od marta 1990. živi u Berlinu, gde je 1997. godine osnovao filmsku produkciju ”Ohne Gepaeck” (”Bez prtljaga”), koju vodi zajedno sa snimateljem Lorencom Harmanom.

Kao scenarista i reditelj snimio je sledeće filmove (izbor): Meteor (1979, diplomski rad, dokumentarni film, 30 min.), Prašina u Beogradu (1982, eksperimentalni film, 45 min.), Prikupljanje i obrada lica sa društveno negativnim ponašanjem (1985, dokumentarni film, 14 min.), Subota ili nedelja(1986, dokumentarni film, 16 min.), Beogradski spomenici (1988, dokumentarni film, 45 min.), Ah, jedan podanik! (1989, dokumentarni film, 45 min.),Jedna zarđala ludnica (1990, dokumentarni film, 90 min.), Weltmeister (Harmonikaš - 1993, igrani film, 71 min.), Müde Weggefährten (Umorni saputnici- 1996, igrani film, 71 min.), Frauen in Schwarz (Žene u crnom - 1997, korežija sa Helgom Rajdemajster, dokumentarni film, 87 min.), Der Traum von Fliegen (San o letenju - 1999, dokumentarni film, 60 min.), Der Chinesische Markt (Kineska pijaca - 2000, korežija sa Vladimirom Blaževskim, dokumentarni film, 93 min.), Super Art Market (2009, dokumentarni film, 89 min.).

 
Vladislav Bajac o knjizi Zlatno doba

“Humor. Ironija. Seta. Kvazijezik. Ovo su četiri glavne odrednice knjige-prvenca filmskog  reditelja Zorana Solomuna.
Naslov knjige odnosi se na vreme od nekoliko decenija socijalističke Jugoslavije, vreme detinjstva generacija rođenih sredinom pedesetih godina proteklog veka. Jasne su autorove namere da nam svoje detinjstvo, iz vizure dečaka, predoči na vrlo realističan način, pokatkad surov – najjačim oruđem na raspolaganju jednom piscu: jezikom. A taj jezik čitaoca konstantno dovodi u stanje „aha efekta“, bilo da pomoću njega prepoznaje lično ili prepričano iskustvo, bilo da ga svojom nepravilnošću (samo) zabavlja ili ga pak odvodi u književne i filmske asocijacije već znanih dela, recimo, Bore Ćosića ili Gorana Markovića.
Već viđeno? Ipak, ne bih rekao. Solomun se usudio da na tankoj žici nepoštovanja jezičkih pravila, što bi političari rekli – u okviru jezičke održivosti, i uz pomoć svoga izdavača, napravi smisleni rezultat. Tu je pred nama: hrabar, nepretenciozan, smešan do suza. Doduše, neko će (tužan, nostalgičan, ljut) plakati i iz skrivenih razloga. Kako god bilo, ovo je knjiga ljubavi i knjiga za uživanje. Svaki čitalac će sam za sebe odlučiti da li je opisano vreme bivših života bilo zaista zlatno, srebrno ili samo – rđa.”