SR / EN
  • aktuelno
    04.06.15.
    Šta rehabilituje rehabilitacija?
    2304_ocp_w380_h300

    Peti događaj u okviru projekta “Protiv zaborava – četiri logora u Drugom svetskom ratu u Beogradu” održan je juče u Centru za kulturnu dekontaminaciju u okviru tribine “Šta rehabilituje rehabilitacija?”.

    Kraj projekta se poklopio sa rehabilitacijom Dragoljuba Mihailovića pa su učesnici tribine pokušali da odgovore na pitanje šta je zapravo rehabilitovano, odnosno, koliko se odluka suda može dovesti u vezu sa vremenom i situacijom u kojoj se dogodila.

    Svi učesnici složili su se da je ponovno suđenje Draži Mihailoviću izazvalo debatu u društvu gde su se podelila mišljenja između onih koji su za i onih koji su protiv rehabilitacije.

    Prema rečima profesora Alpara Lošonca, ovaj postupak nikoga nije iznenadio.

    – Taj proces je započet pre 25 godina. Moralna i politička rehabilitacija Draže Mihailovića se desila odavno. Međutim, svaka rehabilitacija je neka vrsta političke intervencije, a ne neutralan potez kako se inače tvrdi- rekao je Lošonc.

    On je skorašnja događanja nazvao retrospektivnom normalizacijom koju je objasnio kao način pravdanja i distanciranja od političkih režima iz prošlosti pa se iz tog ugla može smatrati da je ova rehabilitacija zapravo rehabilitacija kapitalizma.

    Otpor prema rehabilitaciji je napadao dva aspekta suđenja: prvi, koji je pokušavao da tvrdi da je Dragoljub Mihajilović nevin prema optužbi za ratni zločin i saradnju sa okupatorom i drugi, da suđenje u komunističkom režimu nije bilo pravično.

    Jedan od dominantnih argumenata u javnosti protiv menjanja istorijskih presuda je konstatacija da se takve stvari na Zapadu nisu dešavale.

    Žurnalista i politički aktivista Dragomir Olujić- Oluja smatra da na Zapadu nije bilo potrebe za rehabilitacijama jer su oni uspeli da distanciraju kapitalizam od fašizma odmah nakon, ako ne i u toku Drugog svetskog rata.

    Činjenica da je fašizam u tesnoj vezi sa kapitalizmom često se na sinoćnoj raspravi navodila kao razlog rehabilitacije, odnosno kao pokušaj sadašnje vlasti da se udalji od socijalističke prošlosti.

    Politički aktivista Nebojša Miletić istakao je dominantno mišljenje da se rehabilitacijom zapravo rehabilituje politika devedesetih, odnosno, da je to legitimisalo nekažnjivost i omogućilo proširenje te ideje na ratne zločine iz devedesetih.

    Profesorka Srbijanka Turajlić iskazala je svoje mišljenje da ne treba “rat između partizana i četnika” prenositi i na devedesete.

    – Ne postoji apsolutna istina i mi danas, osim istorijskih činjenica iz 1945. ne znamo skoro ništa o samoj četničkoj ideologiji. Nije jedina istina, istina iz čitanki. Imali smo užase devedesetih i to bi trebalo da posmatramo kao poseban problem. Ako razgovaramo o rehabilitaciji Draže Mihailovića, onda treba da postavimo pitanje da li je poštovan zakon, da li je on bio dobar i ako nije, da ga menjamo- istakla je Srbijanka Turajlić.

    Preuzeto sa Danas online.

    Podelite ovaj članak
  • Sreda / 3.6.2015. / 18:00
    Follow up: Okrugli sto – Šta rehabilituje rehabilitacija?
    kvadratna najava

    Centar CZKD i Učitelj neznalica i njegovi komiteti vas pozivaju na okrugli sto:

     

    Šta rehabilituje rehabilitacija?

    Okrugli sto se održava 03. juna 2015. godine u 18.00 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju – Centar CZKD, Birčaninova 21, kao peti umetnički događaj u okviru projekta “Protiv zaborava – četiri logora u Drugom svetskom ratu u Beogradu”.

    Otpor prema rehabilitaciji je napadao dva aspekta suđenja: prvi, koji je pokušavao da tvrdi da je Dragoljub Mihajilović nevin prema optužbi za ratni zločin i saradnju sa okupatorom i drugi, da  “komunističko suđenje” nije bilo pravično. Velika polemika vodi se o ova dva aspekta, a  brojni stručnjaci i autori su napisli i objavili članke. Izbor tih članaka možete da nađete na linkovima navedenim na kraju teksta.

     

    Prof. Vesna Rakić-Vodinelić u njenom članku na Peščaniku Rehabilitacija D. Mihailovića kao političko suđenje poredi suđenje Draže Mihajilovića sa nizom posleratnih suđenja u demokratskoj Evropi: od maršala Petena i Vidkun Kvislinga do Klausa Barbijea i Morisa Papona. Ona zaključuje: “Posebnost suda, retroaktivnost i pravo na odbranu u slučaju Mihailovića su, ipak, imali manje devijacija u odnosu na prosek, nego što je to bio slučaj u Francuskoj i Britaniji. Ni u jednoj od obuhvaćenih država nije došlo do rehabiliticije postratnih osuđenika za dela izdaje, kolaboracije i/ili ratnih zločina.” Ostaje pitanje zašto je u Srbiji potrebna rehabilitacija kad u zapadnim zemljama nije?

     

    Prof. Vesna Rakić-Vodinelić navodi svoj razlog: “Protivim se rehabilitaciji D. Mihailovića zato što bi ona legitimisala nekažnjivost i omogućila proširenje ideje nekažnjivosti na ratne zločine iz devedesetih.”

     

    Nažalost, poređenje sa zapadom nije toliko jednostavno, a posleratni period i okvir budućeg hladnog rata bilo je mesto velikog takmičenja izmedju zapada i SSSR-a ko će  u svoju službu da stavi više  ekonomskih, naučnih i obaveštajnih resursa i kadrova Nacističkih snaga bez ikakvih ideoloških predrasuda. U tom rivalstvu zapad je uveliko pobedio. Klaus Barbije je dugo služio CIA-u i Zapadno Nemačkim obaveštajnim snagama pre nego što je suđen za ratne zločine, Moris Papon je prethodno za Šarla De Gola završio prljave poslove vezane za rat u Alžiru, i Rene Busket je bio lični prijatelj Fransoa Miterana. Herman Jozef Abs, Direktor Dojče banke od 1938-45 i član izvršnog odbora IG Farben, fabrike koja je imala svoj privatni deo logora u Aušvicu, odmah posle rata, 1948. godine, postaje ekonomski konsultant Konrada Adenauera, odnosno imenovani zamenik predsednika Izvršnog odbora Kreditnog zavoda za obnovu (Kreditanstalt fur Viederaufbau), odbora koji je distribuirao značajan deo sredstava Maršalovog plana za biznis i industriju. Većina ratnih zločinaca nisu ni suđeni ukjučujući glavne krivce koje je Zapad vrlo lako  mogao da uhapsi. Pitanje suđenja ratnim zločincima, njihove posredne ili neposredne odgovornosti kao i kolaboracija i profiterstvo (prinudni rad, bankarski računi, snabdevanje nacističkog režima, povećavanje kapitala privatne svojne) u Drugom svetskom ratu  i svim ratovima koje je Zapad  vodio kasnije daleko su od rešenja ovog pitanja  i  pre predstavljaju legitimaciju  nekažnjivosti. Pretnja optužnicama za ratne zločine uglavnom je služila kao efikasni politički alat pretnje za širu populaciju da uvede “novi red”, mnogo efikasniji od verbalnog delikta zato što optuženicima onemugućava disidenstvo.

     

    “Prihvatiti rehabilitaciju D. Mihailovića, mimo standarda postratnih suđenja u konsolidovanim demokratijama, samo zato što je suđenje sproveo komunistički sud, kome se odmah nužno imputira primena ideoloških kriterijuma u suđenju, ili primeniti današnje standarde pravičnog suđenja na jedno postratno suđenje, bilo gde da je održano, značilo bi sprovođenje političkog suđenja.” (isto). Obzirom da je Jugoslavija bila jedan od retkih režima koji je uveo čist rascep sa predhodnim kolaboracionističkim sistemom i sa ideološkim sistemom koji je proizveo Kolonijalizam i Nacizam, vratimo se na pitanje: šta tačno rehabilituje rehabilitacija?

     

    http://pescanik.net/rehabilitacija-d-mihailovica-kao-politicko-sudenje/

    http://www.danas.rs/dodaci/uploaddocumentsdodaci2013biltenpdf/ocigledno_laganje.1117.html?news_id=301849

    http://www.novossti.com/2010/06/svi-antikomunisti-su-tigrovi-od-papira/

    http://www.danas.rs/dodaci/uploaddocumentsdodaci2013biltenpdf/poslanicima_evropskog_parlamenta.1117.html?news_id=301284

    http://www.uciteljneznalica.org/upload/ebook/1148_Ne%20rehabilitaciji.pdf

    http://noviplamen.net/2015/05/19/relativizacije-i-predrasude-istorijskog-revizionizma/

    http://www.protivzaborava.com/wallpaper/revizionizam-kao-ideologizacija/

    http://www.protivzaborava.com/wallpaper/predistorija-antikomunizma-i-antisemitizma-srpskih-kvislinskih-vlasti-u-drugom-svetskom-ratu/

    itd…

     

    Projekat su finansirali: European Union Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Robert Bosch Stiftung

      Donatori projekta

    • eu
    • ministarstvokulture
    • RBS_Logo
    Podelite ovaj članak