SR / EN
  • aktuelno
    05.05.14.
    Uspomene ne mogu da čekaju
    154c5a3f53

    Oberhauzen, Beograd – Jedna od najstarijih i najuglednijih evropskih kinematografskih smotri Festival kratkog filma u Oberhauzenu počeo je 2. i trajaće do 6. maja.

     

    Naslov Festivala je „Uspomene ne mogu da čekaju – Film bez filma“, njegov kurator je finski umetnik i filmski stvaralac Mika Tanila, a među članovima žirija Festivala biće i Aleksandra Sekulić, urednica filmskog programa i vizuelnih umetnosti u Centru za kulturnu dekontaminaciju, s bogatim iskustvom u poljima kulture, umetnosti, medijske arheologije, stripa kao i u brojnim, zanimljivim, naučnim, alternativnim i eksperimentalnim projektima. Ovogodišnji festival inače polazi od teze da postoji čitav niz podžanrova velikih filmova koje je teško ekranizovati, programirati i skoro nemoguće videti. U konceptualnom smislu, reč je o „Filmu bez filma“, odnosno kinematografskim ostvarenjima koja postoje samo kao labave instrukcije, slične performansima, koja se često oslanjaju na participiranje osetljive publike. Naime, svi ovi radovi se odvijaju u bioskopu, ali ne koriste tradicionalne projekcije pokretnih slika, istaknuto je u veb saopštenju ove manifestacije. Festival zapravo želi da ukaže na posebnu kulturnu funkciju bioskopa kao mesta i kao prostora.

     

    Mi vidimo obrise budućnosti: u našoj eri mobilnih naprava i, na neki način, neurotičnog privatnog on-lajn ponašanja – jedno je od polazišta ovogodišnjeg festivala. „Filmovi bez filma“ dozvoljavaju nam da vidimo mogućnosti nove vrste filmske slobode, blaženstva participativnog bioskopa. Ovi konceptualni filmski radovi bave se pitanjima kinomuzeja i labavosti kretanja slike i zvuka – od bioskopa do galerija i muzeja širom sveta. Da li je bioskop zaista značio bioskop? Kako se individualna poseta izložbi razlikuje od kolektivnog sna, iskustva u bioskopskom prostoru? Samo su neka od pitanja koja pokreće koncept festivala.

     

    „Svojevremeno je u Oberhauzenu nagrađen Jovan Jovanović za film ‘Kolt 15 GAP’, i Želimir Žilnik početkom 1970-ih, što je mnogo značilo za podršku ovoj kritičkoj filmskoj produkciji. Danas se festival upravo bavi temama kao što su filmsko pamćenje i film bez filma, koje su karakteristične za radikalne eksperimente koje smo i mi imali u svojoj istoriji“, rekla je Aleksandra Sekulić za Danas, pred polazak u Oberhauzen.

    Danas

    Podelite ovaj članak