SR / EN
  • Petak / 22.4.2016. / 18:00
    Vesna Brkić, promocija knjige Dodole
    dodole kvadratna

    Govore:

    Za teoretičara Bojana Jovanović

    Za izdavača Eugenija Ehgartner

    Autor Vesna Brkić

    Moderator Borka Pavićević

     

    “Sve češće se družim sa Vašim knjigama. Srodila sam se sa njima. One govore o jednom konkretnom vremenu i o konkretnim ljudima, ali je u njima toliko univerzalnih ljudskih vredosti pretočenih direktno u literaturu. U knjigama je Vaš život, ali verujte mi, i mnogih od nas. Duboko me dodiruju mnoge situacije, bliska su mi mnoga Vaša lica i njihovi rezoni. Čak i njihove ćutnje. Zbog toga Vaše knjige doživljavam i kao dragocenog sagovornika o vremenu o kojem smo svi zaćutali ne mogavši da za njega nađemo pravu reč. Vaše knjige ne objašnjavaju, one spontano kazuju život, čineći ga glavnim likom.

    Dugujem Vam beskrajnu zahvalnost, a posebno dragoj Gudrun koja je na pravi način razumela literarnu i dokumentarnu vrednost Vaših knjiga i pomogla da one nađu put do nas čitalaca i obogate nas na jedan poseban način.”

    Iz pisma Danice Janković, crnogorske spisateljice i prevodioca

     

    “Nije mi svejedno čiji ću rob biti. Čak i u slučaju potpunog ropstva, zahvaljujem onima koji će mi pružiti mogućnost izbora.”
    Knjiga DODOLE sastoji se iz dva dela.
    Prvi deo ZAČUDNE PRIČE sačinjavaju pripovijetke nastale u razdoblju između 1992. i 2009. godine i u njima autorja, poreklom iz Brčkog, progovara o svojim traumatičnim sećanjima na ratna zbivanja u Bosni, o tuzi zbog gubitka voljene domovine i o krhotinama u koje se posjedično pretvorio njen život nakon rata, o bolesti koja ju je zadesila, lečenju nakon pogrešne dijagnoze na Neuropsihijatrijskom odeljenju i dr. Iako puna liričnosti i poezije ova proza nije nimalo lako štivo i u svakom će čitatelju izazvati duboko saoećanje s pripovedačem. Simbolični naslovi priča: Esma – komadići stakla, Metamorfoza ruže, Oči od stakla, Daj mi malo, Preobražaj, Metamorfoza straha gotovo nadrealistički upućuju na sadržaj.
    Drugi deo GOSPAVA, posvećen autorkinoj majci, mozaik je sećanja na detinjstvo, majku, oca i baku pre rata te na prekinuto devojaštvo, odrastanje, normalan život.
    Ova knjiga nije međutim glasno zapomaganje već tiho jecanje za prošlim, nepovratno izgubljenim vremenima i beskrajno žaljenje za voljenom Bosnom.”

     

    Biografska beleška: V.Brkić. ortodoksnog porijekla (“Srpkinja”),rođena u Bosni, u selu Gornji Žabar (današnje Pelagićevo – ime dobilo po Vasi Pelagiću, poznatom srpskom socijalisti), nalazi se na severu zemlje, blizu Brčkog, današnji “koridor”, koji je uništila Mladićeva i Karadžićeva teška artiljerija. U ovom regionu gde Srbi predstavljaju manjinu, po popisu iz 1991. Srbi su porušili sve džamije u Brčkom u  toku 1992. Vesna, duboke spiritualnosti, rasla  je pod uticajem okruženja iz mladosti sa porodicom pravoslavne vere, kao i komšijama muslimanima i hrvatima. U jednoj neobjavljenoj poemi, napisala je 18.januara 1994, dok je rat bio u punom jeku da “u Bosni dodje tri vjetra po glavi stanovnika.”
    Radi već izvesno vreme kao novinar u Beogradu, piše poeziju i slika. Pripadala je  multikulturalnoj Bosni, a u Beogradu je bila suočena sa ostrakizmom. Intimnom poezijom, ženskastom i ženskom, ocrtava  svoj odnos prema ljubavi, u božanskoj zoni, s one strane raznih vrsta različitosti, od srpskih “naricaljki”  preko  muslimanskog  “sevdaha” , do jugoslovenskog  modernizma koji je bio prilično naginjao  ka zapadu.

    Otkrijte jednog autora:
    VESNA  BRKIĆ
    (Bosna):

    LJUBAVNO PLAVA
    (odlomak)
    Moj dragi je pozdrav zore
     njegova pjesma daleko se čuje 
    Moj dragi je tajna Oca i Sina                                                                        
    Molitve njegove u zoru postaju sve bjelje
    posle strašnog mrkog  sna
    koji su dušmani  u naš život
    ubacili krišom
    u ime Oca
    i Sina…    

    pisano:jednog zimskog dana,
    ljeta Gospodnjeg 1992.
    Srrbija, Beograd

    knjiga: “Antologija ratne  bosanske književnosti “”
    (Izbor teksta i prevod : Vladimir Klod Fišer)

    “Rat izmedju Balkana i njegove sjenke”,kaže Vesna Brkić”
    Iz:””Diagonale  istok-zapad””:br 42/1996. (Lion)

     

    „Dodole“ su pre svega jedna veoma lična knjiga.  Na pitanje šta sadrži, nije jednostavno odgovoriti. Jedan od mogućih odgovora koji sugeriše naslov prvog dela zbirke je da su pred nama zaumne priče o zaumnim svetovima, o stvarnost koju ne vidimo i koja se otvara samo «deci i osetljivima», da parafraziramo Danila Kiša. Autorkine pripovedačice i književne figure kreću se između domena onostranog, bajkovitog, vilinskog i čarobnog i svakodnevnice, surove u svojoj direktnosti, okovane istorijom i izvan uticaja svih onih koji osećaju i pate. Surovost – ljudska i sudbinska, surovost vojnika koji ubija psa u priči «Daj mi malo!», surovost koja se samo opisuje a ne i eksplicitno osuđuje, prerasta time u neizbežno i ontološko.  Bliskost i povezanost sa zlom je očigledna, ali i ljudska slabost i podatnost iskušenjima  u koja nas život vrlo lako dovodi. U istoj priči  nalazimo jednu od najupečatljivijih književnih obrada teme silovanja gde upravo minimalističko pripovedanje dovodi do toga da ova priča o nasilju i zlu «ulazi pod ».kožu

    Centralna tema je, pored smrti majke,  rat u Bosni i  traumatični doživljaj svega povezanog  sa time i  bombardovanjem od strane snaga Nato-pakta  – sve viđeno ne samo kroz vizuru lične sudbine i stvarnih doživljaja već pre svega  bolesti i neumitnosti koju bolest sa sobom nosi. Bolest ovde međutim  nije kao naprimer kod Siorana nešto što okorelom pesimisti daje argumente za  učvršćivanje sopstvenog  negativnog odnosa prema ljudskoj egzistenciji  već samo jedna od komponenti ljudskog postojanja. A druge su ljubav, muzika, umetnost, prijateljstvo. I pored svega, sreća.  Ali sa svime time treba se nositi – kako sa bolešću, tako i sa retkim ili manje retkim trenutcima sreće.

    Knjiga  je puna neočekivanih , ne samo jezičkih, obrta i iznenađenja, uspelih književnih ostvarenja (poput  minijature «Put na Grenland»)  i zahteva višeslojno  i pažljivo čitanje. Takav pristup međutim nije garancija da će se tekst sadržajno i  pre svega jezički otvoriti. To se može s jedne strane videti kao slabost, ali i kao specifikum narativne strukture kojom se autorka služi. Ona govori svojim osobitim jezikom, jer zaumni svet u kome su uhvaćena sva intimna i druga dešavanja zahteva, čini se,  i zaumnu komunikacijsku formu. Doživljaj onostranog i nepoznatog oličenog u bolesti traži i nalazi svoj specifičan jezički izraz. Koji delom podseća na  prozu Momčila Nastasijevića : tako leptiri padaju gustinom na očne kapke, a vilin konjic je zarobljen u grmu slike («Preobražaj»). Ritmičnost i naglašena upotreba inverzije  ili zvukovnih eksperimenata  u tekstu jezik «Dodola» dovode u direktnu vezu pre svega sa jezičkom formom bajalica, brojalica i zagonetki. U «Dodolama» međutim tako govore oni koji su izgubili moć («normalnog») govora – pre svega jer se razaranje (ratno  i svako drugo) ne odnosi samo na opipljivi, materijalni svet, već rat i bolest (ima li strašnije sprege?) razaraju ono najtananije, najintimnije u čoveku, njegovu maštu, jezik, osećanja.

    Nešto od svega toga Vesna Brkić je srećom uspela da sačuva i spase – i podeli sa  čitaocima ove svakako nesvakidašnje knjige.

    Vesna Cidilko, u Berlinu, aprila 2016

    Tagovi: Vesna Brkic
    Podelite ovaj članak