Izložba Srđana Veljovića

Izložba fotografija

Srđana Veljovića

20-25-29

Otvaranje u utorak, 3.juna u 19h

Izložbu će otvoriti Goranka Matić

Mali ogled o inerciji

Obimna serija fotografija nastala u periodu od 2008 – 2010. godine na mestima sećanja/obeležavanja konstitutivnih datuma SFRJ

Datumi 20. oktobar, 25. maj i 29. novembar predstavljaju neke od datuma kojima su u SFRJ godišnje obeležavani događaji ili narativi konstitutivni za zajednicu. Tim su se prilikama, nalik nekim ritualima, obeležavali Dan oslobođenja Beograda od okupatora u II svetskom ratu 20. oktobra, Dan mladosti, tj. rođendan predsednika Josipa Broza 25. maja i Dan republike 29. novembra.

Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu obeležavan je 20. oktobra komemoracijom na Groblju oslobodilaca Beograda, prigodnim programom u školama. Dan mladosti je obeležavan 25. maja, sletom na stadionu JNA u Beogradu, uz masovno učešće mladih, omladinaca, čemu je prethodilo višednevno nošenje štafete kroz celu zemlju, koja je tom prilkom predavana Josipu Brozu, dok je Dan republike postao jesenja porodična svetkovina sa nekoliko neradnih dana. Ovi datumi su uz još po koji, ravnomerno raspoređeni tokom godine, imali kohezionu ulogu, uspostavljali zajednicu kroz izvođenje narativa kojima su uvek iznova deklarisane vrednosti na kojima zajednica počiva. To jeste činjeno prinudno, putem jasno definisane i striktno sprovođene kulturne politike, ali ne represivno jer je bilo široko i štedro prihvaćeno. Stvar je radila.

Nestankom SFRJ je nestalo i politike/sile koja je koja je izvodila rituale. Označitelji su otkačeni od označenog, nastavivši da postoje, plutaju. I sada se nalazimo na mestu koje jeste tema ove izložbe.

Iako je sećanje na SFRJ počelo da biva potiskivano, nestajalo iz javnog polja, iz školskih udžbenika, nije nestalo i iz sećanja. U tom praznom prostoru, po inerciji, stvari su nastavile da se odvijaju. Rituali su, samoodržavano, uvek imali dovoljan broj izvođača za reprodukciju i donekle su postali otvorena platforma u koju su učitavana razna značenja, vrlo često i od onih koji su se svojim realnim politikama trudili da potru ono prvobitno označeno. Na primer antifašizam. Sa druge strane, ne postoji dovoljno jak ili dovoljno jako nametnut novi narativ koji bi preuzeo kohezionu ulogu starih.

U Srbiji je, nestankom SFRJ, a dodatno ubrzano u 2000-tim, postao intenzivan proces revizije Drugog svetskog rata i perioda posle njega. Uredba vlade Srbije od 17. juna 2005. godine prema kojoj se članovi Ravnogorskog pokreta smatraju učesnicima Narodno oslobodilačke borbe, preimenovanje ulica, obrazovni programi, ipak su dosledno (duže od izbornog ciklusa) istrajavali na definisnanju novih vrednosti, novog vrednovanja aktera. Sa stanovišta ovog ogleda do zanimljivog mesta dolazimo 2009. godine povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda. Revizionističkim delanjem je to tada taj Dan već bio u velikoj meri skrajnut i relativizovan. I onda se dogodila poseta ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva, koja je, neočekivano, kao deo obeležavanja 65 godina pobede nad fašizmom uključivala i posetu Groblju oslobodilaca Beograda. Na talasu ruskog vraćanja vrednostima antifašizma od 2000. godine imamo zanimljivu situaciju da pod tom vrstom uticaja svi akteri domaćeg revizionizma u trenu staju pod mnoštvo, za njih nesumnjivo neprijateljskih simbola, zajedno sa ljudima koji baštine njima neprijateljske vrednosti, poslušno se predavši autoritetu. To je mesto gde možemo izmeriti inerciju i dalje njenu meru, težinu revizionističkih težnji. A ona je jako mala, gotovo nulta. U trenu promenjen pravac i smer bez otpora. Ovim proces nije prekinut, ali je svakako doveden u pitanje.

A možda je tako jedino i moguće.

Srđan Veljović