Poziv za konferenciju: SVEDOČENJE. POEZIJA. JEZIK.

30.09.2017. | 00:00

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd i Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd održaće konferenciju Svedočenje. Poezija. JezikOd 14. do 16. decembra 2017. godine kao deo projekta SVEDOČENJE – ISTINA ILI POLITIKA: Koncept svedečenja u komemoraciji jugoslevnskih ratova.

Svedočenje je čin učestvovanja kao i čin govorenja sa mnogim adresantima u isto vreme bilo da se odnosi na one koji svedoče o situaciji, na samu situaciju svedočenja iili na adresiranje koje konstituiše razne govornike. Istovremenost prostora i vremena stvara oduvek promenljiv skup singularno/pluralnih društvenih odnosa, intimnih i političkih, koji deluje i posle samog čina svedočenja i stvara se iznova pri svakom slušanju. Raznolikost društvenih odnosa u osnovi svedočenja čini odnos sa realnošću složenim, bilo da se radi o iskustvu ili o onome što se sluša. Takav odnos čini nestabilnim zahtev slušaoca koji zahteva Istinu, celovito značenje koje bi konstituisalo svedoka kao Subjekta ili generičkog Subjekta, kao i svedočenje činjeničnim situacijama koje bi se imenovalo Događaj.

“U evropskoj zakonodovnaj tradiciji, svedočenje će ostati nepovezano sa književnošću, a pogotovo nepovozeno sa onim što se u književnosti predstavlja kao fikcija, simulacija ili simulakrum, što nije sva književnost. Kada se svedok, bilo da je pod zakletvom ili ne, bez zahteva ili mogućnosti da dokaže bilo šta, obrati drugome obavezujući se da će govoriti istinu – nijedan sudija  neće prihvatiti da svedok mora da smanji svoju odgovornost bilo deklarativno ili implicitno: ono što vam govorim ovde zadržava status književne fikcije. Ipak, ako je svedočenje po pravilu nesvodivo na fiktivno, ne postoji svedočenje koje se, strukturalno, ne odnosi na mogućnost fikcije, simulakra, disimulacije, laži ili krivokletsva – to jest, mogućnost književnosti, nevine ili perverzne književnosti koja se poigrava sa izvrtanjem svih ovih različitosti. Ako se ova mogućnost efektivno isključi, ako bi svedočenje postalo dokaz, informacija, sigurnost, arhiv, izgubilo bi funkciju kao svedočenje. Da bi ostalo svedočenje, ono mora sebi dozvoliti ovu nevolju. Svedočenje mora sebi da dozvoli da bude parazitirano upravo onim sto isključuje iz svojih unutrašnjih dubina, mogućnost, po najmanje, književnosti. Pokušaćemo da ostanemo na ovom neodlučivom limitu. Šansa i pretnja, izvor i svedočenja i književne fikcije, zakona i ne-zakona, istine i ne-istine, tačnosti i laži, verodostojnosti i krivokletstva.” DEMEURE Fikcija i svedočenje, Žak Derida

Ko svedoči i kome se svedoči? Koji su društveni odnosi koji se stvaraju kroz jezik i čemu sam jezik svedoči? Kako se jezik odnosi prema vremenu govornika, govorenom  i svedočanstvu? Ako pretpostavimo da je prisutnost u samoj osnovi svedočenja, kako se ona odnosi na njene aktere? Kako prisutnost postaje otelovljena u jeziku? Kako uspostavljanje svedočenja utiče na njegove procedure u različitim vremenima i mestima i da li postoje međuveze izmedju ovih scena? Konačno, da li je Holokaust postao paradigma za sećanje i koji su njeni uticaju na različitim mestima? Da li poezija i proza nude ulazak ili izlazak iz svedočenja, sećanja i samog jezika? Ako je poezija Holokausta i proze postala kanonizovana kao jezik sećanja, postavlja se pitanje kako utiče na sećanje jugoslovenskih ratova i komemoracije drugih ratova?

Molimo da apstrakte do 250 reči pošaljete na trajkovic@instifdt.bg.ac.rs do 30.09. 2017. Učesnici će biti obavešteni do 10.10. 2017. Prihvatamo izlaganja iz različitih oblasti. Zanimaju nas posebno radovi koji će otvoriti nove probleme i pitanja.

Partneri projekta: Učitelj neznalica i njegovi komitetiBeogradMuzej savremene umetnostiBeogradBoemBeč, AustrijaOsservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa  (OBCT Transeuropa), RoveretoItalija); Historički muzeja Bosne i HercegovineSarajevoCentar za kulturnu i socijalnu popravkuBanja LukaLeibnizInstitut für Ost– und Südosteuropaforschung (IOS), RegensburgNemačka

Podrška ciklusu

Slični članci

Loading...