O fabrikovanju sekularnog mita , razgovor o knjizi Žan-Lik Nansija Nacistički mit / Dekonstrukcija hriščanstva

O fabrikovanju sekularnog  mita
(razgovor o knjizi Žan-Lik Nansija
Nacistički mit / Dekonstrukcija hriščanstva)

Učestvuju: prof. Ugo Vlaisavljević (Univerzitet u Sarajevu, BIH), prof. Aleksandar Zistakis (Atinski univerzitet, Grčka), prof. Bernard Harbas (Univerzitet u Zenici, BIH); Razgovor vodi: Obrad Savić (Fakultet za medije i komunikacije, Beograd, Srbija)

Razgovor o knjizi Žan-Lik Nansija Nacistički mit / Dekonstrukcija hriščanstva (Fakultet za medije i komunikacije, 2017), programski je organizovan oko rasprave o sistematskom fabrikovanju sekularnog mita o monoteističkoj zajednici. Neobično je važno rekonstruisati rastrgnutu bliskost, vezu između konstrukcije nacističkog mita i autodekonstrukcije ateiziranog hrišćanstva. Sasvim je jasno da je danas hrišćanstvo prisutno upravo tamo, u sekularizmu,  gde ga više ne možemo prepoznati, pa stoga ne čudi da je za Žan-Lik Nansija dekonstrukcija monoteizma  osobena forma istraživanja arheologije zapadne modernosti, sekularizovane modernosti čiji je monoteizam u suštini iznevereni ateziam.

O knjizi:

U zbirci eseja NACISTIČKI MIT / DEKONSTRUKCIJA HRIŠĆANSTVA sadržani su neki od najvećih izazova ili, bolje reći, provokacija koje je Žan-Lik Nansi uputio savremenom mišljenju (neke od njih potpisuje i Filip Laku-Labart):

Od kada je hrišćanstva postoji svest o „gubitku zajednice“ i potreba fabrikovanja mita. Nacistički mit je samo vrhunac ove opšte istorije stalnih pokušaja fabrikovanja mita, tj. zajednice kao mita. Hitlerizam bi se mogao definisati kao lucidno iskorišćavanje raspoloživosti modernih masa za mit.
Verovanje u jednog boga je od samog početka – od grčkog i jevrejskog monoteizma, tj. od filozofskog i religijskog teizma – bilo ateizam.
U hrišćanskoj objavi objavljeno je (gotovo) Ništa, a to se na sudbonosan način iskušava u nihilizmu modernog Zapada.
Dekonstrukcija zapadnjačke metafizike, zadatak koji je Hajdeger dodelio savremenom mišljenju, po svojoj suštini ne može biti ništa drugo nego autodekonstrukcija hrišćanstva.

O autoru knjige:

Žan Lik Nansi je profesor filozofije na Univerzitetu u Strazburu i gostujući profesor humanistike na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju i Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Profesor Žerar Granel, Žan-Fransoa Liotar i Žak Derida, bili su članovi komisije pred kojom je Nansi odbranio doktorsku disertaciju o postmetafizičkom, postliberalnom pojmu slobode, one slobode koja uvek može da prekorači svaku postavljenu granicu. Disertacija je objavljena pod naslovom Iskustvo slobode [L’expérience de la liberté, Galilee, Paris, 1988].

Nansi je objavio brojne, veoma polemičke knjige o gotovo svim najvažnijim predstavnicima filozofske modernosti (Kant, Hegel, Niče, Huserl, i Hajdeger), kao i mnoge, često eruptivne debate sa svojim savremenicima, francuskim filozofima: Lakanom, Fukoom, Blanšoom, Batajem, Liotarom, Deridom, i Badijuom. Njegov filozofski ugled danas se prostire izvan granica francuske akademske scene, i utemeljen je na jedinstvenoj dekonstrukciji zapadnjačke metafizike i njenog logocentričkog pojmovnog aparata. U izvesnom smislu, celokupan teorijski opus Žan-Lik Nansija se može podeliti u najmanje tri posebne, mada duboko posredovane oblasti: filozofiju, politiku i umetnost.

Pored brojnih tekstova, na našim jezicima su prevedene sledeće Nansijeve knjige: Dva ogleda: Razdelovljena zajednica (Multimedijalni Institut, Zagreb, 2003); Stvaranje svijeta ili mondijalizacija (Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2004); Abas Kjarostami: očiglednost filma (Institut za film, Beograd, 2005); Iskustvo slobode (Beogradski krug, Beograd, 2009); Muze (MeandarMedia, Zagreb, 2014).