Šta je Evropa nama, i šta smo mi Evropi – Stabilnost na račun slobode i kritičkog mišljenja

10.04.2018. | 19:00

Ako pristupimo Evropi kao instituciji, „čije se osnove ne nalaze ni u transcendentalnom odnosu niti u nekom večnom prirodnom pravu, već čisto u delima onih ljudskih bića koja zajedno primenjuju svoju raznolikost na njenu izgradnju,“ (prema Etien Balibaru)[1] ljudi sa periferije vide ovu instituciju kao horizont drugačije budućnosti.

Raširena teza o propisanom EU prioritetu za „stabilnost“ regiona bivše Jugoslavije drži kritičku javnost kao taoca i sprečava i razara demokratske institucije i slobode. Sa dugom i ozbiljnom istorijom akademskog, javnog i kulturnog mnjenja o vrednostima Evrope, njenim izvorima u prosvetiteljstvu i disenzusu, kritičkom mišljenju i sumnji, CZKD će okupiti sociologe, medije, mislioce u kulturi i civilno društvo u Srbiji, kako bi razotkrio posledice tako izabrane komunikacije o vrednostima EU, redukovane na „stabilnost“ i njen doprions budućoj konfuziji u razumevanju Evrope kao horizonta slobode.

Učesnici: Ivan Medenica, Daša Duhaček, Igor Štiks, Tamara Skrozza, Dobrica Veselinović, Marijana Cvetković, Miloš Ćirić, Borka Pavićević.
Moderator: Dejan Anastasijević

 

O projektu

TEDEP (Trans-evropske debate o Evropskom parlamentu) je projekat Red House u partnerstvu sa organizacijom mladih Bulgaria Debate Association, debatnom mrežom European Time to Talk, belgijskom debatnom organizacijom Deburen i Centrom za kulturnu dekontaminaciju iz Srbije.

Debate će se voditi o važnim EU temama o različitim kontekstima unutar projekta, uključujući i širok spektar perspektiva – od regionalnih omladinskih debata do onih nacionalnih i trans-evropskih. Debate će se održati u Briselu, Sofiji i Beogradu. Projekat se sprovodi uz podršku Evropskog parlamenta (EP). EP nije odgovoran za teze, komentare i mišljenja ispoljena tokom ovih događaja.

BIOGRAFIJE UČESNIKA

Dr Ivan Medenica rođen je u Beogradu i redovni je profesora na predmetu Istorija svetske pozorišta i drame. Magistarski i doktorski rad objedinio je u knjizi Klasika i njene maske: modeli u režiji dramske klasike (Sterijino pozorje, Novi Sad 2011). Držao je predavanja o srpskom pozorištu i drami na School of Drama Univerziteta Yale, SAD, te univerzitetima Fraj i Humbolt u Berlinu.  Objavljuje tekstove u zborniku naučnih radova FDU, u nacionalnoj i svetskoj periodici; objavljeni su mu članci na francuskom, engleskom, nemačkom, mađarskom, španskom, poljskom, slovačkom, rumunskom, češkom. Paralelno sa pedagoškim i naučnim radom, aktivno se bavi i pozorišnom kritikom: u dnevniku Politika, nedeljnicima Vreme i NIN i časopisu Teatron. Nagradu za najbolju pozorišnu kritiku (Sterijinu nagradu) osvojio je 1999, 2001, 2004, 2008, 2011. i 2017. godine. Dobitnik je i Tanjugove nagrade „Zlatno pero“ za najbolju kritiku napisanu o predstavama s Bitefa (2008). Takođe, bio je jedan je od urednika pozorišnog časopisa Teatron, selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja. U izdanju Centra za novo pozorište i igru (Cenpi) i Francuskog kulturnog centra iz Beograda. Objavio je prevod drame U samoći pamučnih polja Marije-Bernara Koltesa, kao i obimnu studiju o delu ovog francuskog autora. U nekoliko mandata, bio je član Izvršnog odbora Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara i direktor konferencija ove asocijacije. Predsednik je nacionalne sekcije IATC – Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije (od 2012); stipendista umetničke rezidencije Academie Schloss Solitude u Štutgartu (20117) i International Research Center „Interweaving Performance Cultures“, Freie Universität u Berlinu (2011-2013). Imenovan je za umetničkog direktora Bitef-a (2015), objavljuje knjigu Tragedija inicijacije ili nepostojani princ (2016, CLIO, FDU) za koji je dobio najviše priznaje za teatrologiju, Sterijinu nagradu (2017). Iste godine izabran je za člana žirija za dodelu najvećeg evropskog pozorišnog priznanja, Premio Europa, proglašen od strane lista Vreme, za ličnost godine za unapređivanje institucije festivala Bitef, i dobio visoko francusko odlikovanje, orden Viteza reda Umetnosti i Književnosti. Govori francuski i engleski jezik, služi se nemačkim.

Dr Daša Duhaček je profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Predavala na Univerzitetu Rutgers (SAD), New York State Univerzitetu (SAD), Centralno-evropskom univerzitetu (CEU), Budimpešta i mnogim drugima. Osnivačica i članica Saveta Centra za ženske studije. Koordinatorka jednogodišnjeg institucionalnog MA programa Studija roda na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i direktorka Centra za rod i politiku na Fakultetu političkih nauka. Oblasti istraživanja: feministička teorija, politička filozofija, Hana Arent. Značajne publikacije: „Hana Arent o politici“ u Arent, H., O slobodi i autoritetu (Beograd, 1995), Zatočenici zla: Zaveštanje Hane Arent (kour., Beograd, 2002), „The Making of Political Responsibility: The Case of Serbia“ (in Women and Citizenship in Central and Eastern Europe, Burlington, 2006), Breme našeg doba: Odgovornost i rasuđivanje u delu Hane Arent (Beograd, 2011), „Klasični liberalni feminizam“ i „Rod i identitet“, u Uvod u rodne teorije (Novi Sad, 2011).

Igor Štiks je autor monografije, Nations and Citizens in Yugoslavia and the Post-Yugoslav States: One Hundred Years of Citizenship objavio je Bloomsbury 2015. godine. Takođe je uredio i sledeće zbirke: Citizenship after Yugoslavia (sa J. Shaw, Routledge, 2013), Citizenship Rights (sa J. Shaw, Ashgate, 2013) and Welcome to the Desert of Post-Socialism: Radical Politics after Yugoslavia (sa S. Horvat, Verso, 2015). Otvoreni univerzitet je počeo svoj rad u decembru 2013. godine iz potrebe za novim oblicima javnog diskursa, angažovanih diskusija i za inovativnim alternativnim obrazovanjem, kao i slobodan prostor za razmenu znanja i za nezavistan intelektualni razvoj i akademsku produkciju najvišeg kvaliteta. Igor Štiks je Leverhulme Early Career Fellow. Igor se aprila 2014. pridružio Edinburškom fakultetu za umetnost kako bi radio na istraživačkom projektu „Građanin-umetnik: kreativno građanstvo u okupiranim prostorima“ u kojem istražuje interakciju okupiranih javnih prostora, inventivnih oblika samouprave i umetničkog izražavanja. Njegove publikacije pojavile su se u vodećim akademskim časopisima kao što su: studije o državljanstvu, studije Evropa-Azija, globalne studije, jugoistočne Europe i studije Crnog mora. Zajedno s Džo Šoom (Jo Shawom) uredio je zbirke „Državljanstvo nakon Jugoslavije“ (Routledge, 2013) i Prava građanstva (Ashgate, 2013), a Srećkom Horvatom Dobrodošli u pustinju postsocijalizma: Radikalna politika nakon Jugoslavije (Verso, 2015). Kao naučni saradnik CITSEE-a, inicirao je i uredio CITSEE veb magazin Citizenship u jugoistočnoj Europi. Takođe je producirao 4 animirana filma (u saradnji s ECA studentima) i 8 kratkih dokumentarnih filmova temeljenih na istraživačkim rezultatima projekta.
Igor je također autor dvaju romana, Dvorac u Romagani i Elijahova stolica, koji su osvojili brojne nagrade i prevedene na desetak evropskih jezika. Pozorišna predstava utemeljena na romanu „Elijahova stolica“ osvojila je Veliku nagradu Beogradskog međunarodnog pozorišnog festivala (BITEF) 2011. godine.

Tamara Skrozza je novinarka i urednica novinskih vesti, radija, nedeljnika i internetskih portala u Srbiji i Zapadnom Balkanu s dvadeset godina iskustva u izvštavanju. Takođe je profesionalna novinarka i aktivistkinja za ljudska prava – ravnopravnost polova: novinarka serije „Catch 23“ koju proizvodi FoNet novinska agencija; Reporter u vezi sa medijskim pitanjima etike, Cenzolovka veb portal; novinara, magazina Vreme, novinarka / kolumnistkinja – Životnog stila, političkih i medijskih časopisa (Grazia, Elle, Fame, magazin Link Media, Status), Stručni novinarski trener (profesionalna etika, rod i manjinska pitanja), LABRIS, BCIF, Fakultet političkih nauka, Medija centar Niš, GIZ, Konrad Adenauer Stiftung, urednik / novinar, Radio Index.
Studirala je Istoriju umetnosti, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Srbija i Dansku školu novinara za medijske trenere, 2004. Dobila je nagrade: JUG GRIZELJ za izvrsnost u novinarstvu (2016); OESS – Osoba godine u oblasti medija (2016.), nagrada „Osvajanje slobode“ za aktivizam i borbu za ljudska prava (2017).

Dobrica Veselinović rođen je 1981. godine u Beogradu u Srbiji. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U posljednjih deset godina aktivno deluje u civilnom sektoru, a poslednjih se nekoliko godina bori za javne prostore i veće učešće građana u procese donošenja odluka u vezi urbanog razvoja. Njegova područja interesa su politička teorija, ekologija i urbani razvoj i protiv-kulturni pokreti. Održao je veliki broj predavanja i prezentacija. Suosnivač je kolektiva Ministarstvo prostora i aktivni član inicijative građana Ne davimo Beograd.

Marijana Cvetković je istoričarka umetnosti, kuturna radnica i aktivistkinja u polju savremene kulture, producentkinja i kustoskinja. Koosnivačica Stanice Servisa za savremeni ples, regionalne mreže Nomad Dance Academy, balkanske platforme za razvoj savremenog plesa i izvpđačkih umetnosti, beogradske platforme druga scena. Od osnivanja radila u u nezavisnom kulturnom centru Magacin u Kraljevića Marka. Predaje na UNESCO master studijama kulturne politike i menadžmenta u kulturi na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.  Drži predavanja i radionice o različitim temama vezanim uz samoorganizaciju, nezavisnu kulturnu scenu, suvremeni plesni teren, razvoj muzeja, umrežavanje. Organizovala je i pripremila međunarodne konferencije i izložbe (Centar Georges Pompidou, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Galerija FLU i druge), kustos je i Kondenz festivala savremenog plesa i performansa. Uredila je nekoliko knjiga i objavila brojne članke u raznim časopisima i knjigama (na srpskom, engleskom, italijanskom, poljskom, nemačkom, švedskom i francuskom jeziku).

Miloš Ćirić (1985) je završio osnovne studije na smeru Međunarodni odnosi na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na početku studija priključio se radu organizacija civilnog društva, kao što su Helsinški odbor za ljudska prava i udruženje građana Peščanik, gd eje radio od 2007. godine kao novinar, a kasnije kao zamenik urednika Peščanikovog online magazina. Nakon završenih master studija Kulturna politika i menadžment u kulturi i umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i Université Lyon 2, odlazi u Njujork na master program Media Studies na The New School for Public Engagement, The New School University. Tokom studiranja u Njujorku radio je kao asistent-predavač na predmetima History, Memory and Media; Death and Media; Documentary: Its Art and History; Media Design; Media Theory; Understaning Emotional Structure: Screenplay, i drugim. Nakon završenih studija, na The New School dobija Teaching fellow poziciju i predaje na predmetu Understanding Media Studies studentima prve godine master studija. Paralelno sa radom u Njujorku, nastavlja da objavljuje u srpskim i regionalnim medijima i radi na projektima koji su fokusirani na edukaciju mladih za ljudska prava i pomirenje u regionu 

Borka Pavićević je rođena 1947. u Kotoru, Crna Gora, Jugoslavija. Diplomirala dramaturgiju 1971, magistrirala 1976. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu sa tezom „Nerealistička drama u Srbiji između dva rata“. Dramaturg u pozorištima Atelje 212 (10 godina), i BITEF (20 godina). Dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978-91). Osnivač teatra ‘Nova osećajnost’ u Staroj beogradskoj pivari (1981). Učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-91). Umetnička direktorica Beogradskog dramskog pozorišta, smenjena zbog javnog i političkog delovanja. (1993). Članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca. Osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (od 1994). Objavila dve zbirke eseja – «Na ex – Postdejtonska moda» (Novi Pazar, 1998) i «Moda» (Beograd, 1994), kao i brojne tekstove u časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama. Zbirka kolumni „Glava u torbi“ objavljena je leta 2017.
Dobitnik je nagrade „Hirošima“ fondacije za mir i kulturu 2004, nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje fond ”Maja Maršićević Tasić” 2005. godine, Orden legije časti Republike Francuske 2002. godine, i nagrade `Ruts` Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu.

Dejan Anastasijević je urednik BBC na srpskom. Pre toga je bio dugogodišnji novinar beogradskog nedeljnika VREME. Od 1995. do 2007. bio je i honorarni dopisnik američkog nedeljnika TIME, a od 2011. do 2016. radio je kao dopisnik agencije Tanjug iz Brisela. Objavljuje tekstove u brojnim domaćim i stranim publikacijama. Tokom ratova devedesetih izveštravao je o ratnim zločinima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, a režim Slobodana Miloševića ga je zbog tekstova sa Kosova u novembru 1998. optužio za propagiranje terorizma, zbog čega je jedno vreme morao da provede van zemlje. Anastasijević je bio prvi novinar iz Srbije koji je svedočio protiv Miloševića pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu. 2007. godine je preživeo pokušaj atentata ručnom bombom, čiji izvršioci nikada nisu pronađeni.
Dobitnik je brojnih domaćih i inostranih nagrada i priznanja, uključujući Niman stipendiju na univerzitetu Harvard, OXFAM/PEN nagradu za novinarsku hrabrost 2008. godine i nagradu „Dušan Bogavac“ (2007).

[1] Etienne Balibar: „Europe in crisis: which ‘new foundation’?“, Open Democracy Net, 5. decembar 2017, više na:   https://www.opendemocracy.net/can-europe-make-it/etienne-balibar/europe-in-crisis-which-new-foundation#_ftn1

 

Autor fotografije: Ana Perović
Fotografija iz voza, neposredno nakon što je jedan momak završio pesmu koju je pevao svojoj majci na mobilni. Ovo je voz koji kreće za Šid iz Preševa i u vagonu su samo izbeglice jer domaće stanovništvo neće da se vozi s njima.
Projekat SOKAK – CZKD 2017


Beogradskoj debati prethodila je briselska, 27. marta 2018, na kojoj su govorili Mathieu Segers, Boudewijn Bouckaert, Sophie in ‘t Veld i Stéphane Alonso.
Pogledajte video i poslušajte debatu:

Podrška ciklusu

Slični članci

Loading...