PANIKA!: Razgovor sa paničnim čovekom Fernandom Arabalom u doba sveopšte panike

Pozivamo vas na dodelu priznanja Bitef festivala Fernandu Arabalu, istaknutom evropskom i svetskom dramskom stvaraocu i jednoj od ključnih figura koja je doprinela razvoju Bitefa na njegovim počecima i uticala na čitav dalji tok njegovog postojanja i tendencija. Dodela priznanja Fernandu Arabalu biće održana 22. septembra u 16 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21).

Nakon dodele priznanja na pedeset i drugom BITEFu, u projektovanom svetu bez ljudi, Fernando Arabal će govoriti u CZKD, o migracijama, pitanju otadžbine, pripadnosti i identiteta, problemu jezika, a ponajviše, o svemu što mu padne na um. Razgovor sa Fernandom Arabalom će voditi Ivan Medenica, umetnički direktor BITEFa i Adam Ranđelović, dramaturg u CZKD. Arabalovu poeziju čitaće glumci Dobrila Boba Stojnić i Slobodan Beštić.

U svome eseju „Panični čovek“, Fernando Arabal navodi nekoliko karakteristika jednog takvog čoveka, između ostalog:
– To je iskreni čovek svoga veka
– Bezumni talenat
– Jasni entuzijazam
– Delatnost u više žanrova, kao u doba Renesanse
– I posebno: ODBACIVANJE ZAKONA GRAVITACIJE

Dakle, Fernando Arabal, rođen u Melili 1932. godine, autor je preko 100 pozorišnih komada, preko 800 pesama, 14 romana, mnogobrojnih eseja posvećenih pozorištu i slikarstvu, 6 dugometražnih filmova, 13 scenarija, kao glumac na filmu pojavljivao se 8 puta, slikar je i softcore model. Renesansni čovek, patafizičar i, nesumnjivo, par excellence panični čovek. Sedmog februara 1962. u Parizu, zajedno sa filmskim rediteljem Alehandrom Hodorovski i grafičarom i piscem Rolanom Toporom osniva pokret Panika, okrenut principu „paničim, smejući se“, a u slavu „boga glupana“, Pana. Pokret Panika nazivaju postnadrealističkim, a sam Fernando Arabal ga je okarakterisao kao antipokret. Iako je njihova zajednička delatnost počela da se raspada deset godina kasnije kad je Rolan Topor istupio iz pokreta, Fernando Arabal je nastavio da razvija svoju paničnu estetiku, prožetu „devijantnom“ i nesputanom seksualnošću, izrazitom estetizacijom nasilja, kao i oštrom kritikom čitavog niza ličnosti (počev od generala Franka, a završavajući Fidelom Kastrom) i društvenih pojava.

Fernando Arabal je više puta bio gost BITEFa, a prvi put se pojavio na festivalu pre tačno 50 godina, na drugom izdanju BITEFa, sa komadom „Groblje automobila“ (u režiji Viktora Garsije).

„Pozorište koje sad izgrađujemo, ni moderno, ni avangardno, ni novo, ni apsurdno, teži samo da bude beskrajno slobodno i bolje. Pozorište u svem svom sjaju je najbogatije ogledalo slika koje nam današnja umetnost može pružiti, ono je i nastavak i sublimacija svih umetnosti.“
(Fernando Arabal, „Pozorište kao panični obred“)