Početak lakanovske psihoanalize na našem prostoru

25.04.2019. | 18:00

U četvrtak, 25. aprila 2019. godine u 18h u Centru za kulturnu dekontaminaciju održaće se predavanje dr. Nine Krajnik na temu Borba za lakanovsku psihoanalizu i okrugli sto, u organizaciji Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu.

Tema okruglog stola biće Predstavljanje prvog broja prvog lakanovskog psihoanalitičkog časopisa Objekt želje. 

Učestvuju:

Ana Filipović – Psihoanalitička klinika – primer toksikomanije
Nina Krajnik – Ljubav i politika

Moderator: Vanja Stojanović – Psihoanaliza u Srbiji?

Mesto koje određuje specifičnost kulturno-političkog konteksta post-socijalizma, divljeg kapitalizma, građanskog fašizma, ratova i privatizacije društvenog vlasništva prepoznajemo kao naš prostor, imenovan prostor zemalja bivše Jugoslavije.

Singularno mesto koje predstavalja subverziju, invenciju i prelom, je mesto nastupa lakanovske psihoanalize.

Zašto se onda psihoanaliza lakanovske orijentacije, kao klinički i politički subverzivan diskurs, pojavila tek 2015. godine, i šta to znači za taj prostor?

Prodor analitičkog diskursa na jugoslovenski prostor, indukovan psihoanalizom lakanovske orijentacije, orijentacije realnog koju u tom smislu određuje subverzivna i heretična pozicija u odnosu na konformizam dogmatične ortodoksije diskursa moći (diskursa kapitalizma), i uspostavljanjem prve lakanovske škole, časopisa i pokreta na Balkanu, reprezentuje radikalan rez u odnosu na hegemoniju univerzitetskog diskursa nad psihoanalizom.

Proizvod četvorogodišnje borbe za analitički diskurs je prvi lakanovski psihoanalitički časopis „Objekt želje“, časopis koji lokalizuje otpor diskursu kapitalizma (kliničke i kulturno-političke efekte lakanovske psihoanalize) i ultra-subjektivno mesto čiste funkcije želje.

Početak lakanovske psihoanalize u našem prostoru će prvi put uspostaviti pravac lakanovskog pokreta i predstaviti prvu lakanovsku psihoanalitičku publikaciju:

Dr. Nina Krajnik
Borba za lakanovski psihoanalizu 

Psihoanaliza lakanovske orijentacije važi za najsubverzivniji diskurs, kako u svojoj klinici tako i u svojim učincima u kulturno-političkom polju. Zašto je onda lakanovska psihoanaliza stupila na naš prostor tek 2015. godine? Kakvi su njeni počeci i u odnosu na šta je počela bitka za psihoanalitički diskurs?

Početak lakanovske psihoanalize je 2015. godine radikalno otvorio decenijama prećutkivanu i perfidnu privatizaciju univerzitetskog i medijskog prostora,kao i represiju od strane države koju napaja pseudo revolucionarni diskurs, spojen sa divljim kapitalizmom. Borba za lakanovsku psihoanalizu je u tom smislu borba za društvenu promenu, koja je u četiri godine uspostavila prvi lakanovski psihoanalitički časopis „Objekt želje“, prvi studijski program lakanovske psihoanalize i politički pokret, koji danas razotkriva dugo prećutane istine tog prostora.

Predavanje će ispostaviti šta je lakanovska psihoanaliza i šta njen pokret doprinosi za mogućnost subjektivne i društvene promene.

Vanja Stojanović
Psihoanaliza u Srbiji?

Da li je psihoanaliza prisutna u Srbiji?

Pitanje da li psihoanaliza postoji u Srbiji svakako predstavlja paradoks, paradoks koji treba okupirati kako bismo razumeli odsustvo ključnog momenta reza, rez koji imenujemo – analitički diskurs. Ono što konstituiše ovaj paradoks jeste pretpostavka da u Srbiji postoje psihoanalitičari, a da uprkos tome primećujemo odsustvo analitičkog diskursa. Psihoanaliza nije profesija, psihoanalizu ne određuje samo njena klinička praksa, psihoanaliza nije ideološko političko oruzije filozofa, psihoanaliza nije ničije vlasništvo! Psihoanaliza je diskurs, diskurs orijentacije realnog, koji ne ostaje indiferentan do konteksta i momenta u kome se pojavljuje i po nužnosti stupanjem u neki prostor proizvodi jasne političke efekte koji se manifestuju kroz otpor, represiju i cenzuru psihoanalize od strane diskursa moći.

Ana Filipović
Psihoanalitička klinika – primer toksikomanije

Doprinos se oslanja na simptome toksikomanije i njenu raspravu u psihoanalizi lakanovska orijentacije. Zašto je psihoanaliza toksikomanije u današnjem momentu i postjugoslovenskom prostoru aktuelno pitanje? Ne samo da obuhvata čistu singularnost primera kao intimnog izraza iskustva sveta u nekom periodu života, već i partikularne simptome koji su aplicirani na područje toksikomanije (npr. alkoholizam). To je aplicirana psihoanaliza, koja se naročito odnosi na nove oblike simptoma, imanentne duhu vremena.

Vreme obeleženo imperativom užitka i odbijanjem kastracije se naime razlikuje od Frojdovog doba i sa Lakanom otvara novu orijentaciju lečenja. Manjak, želja i užitak su u raspravama o toksikomaniji postavljeni uz pitanje kompenzacije i auto-destrukcije. Ide za kretanje koje se podudara sa Lakanovom koncepcijom Drugog, do nepostojanja Drugog te preispituje anesteziranje subjekta i sposobnost njegove destrukcije.


O učesnicima:

Dr. Nina Krajnik je psihoanalitičarka i doktorka filozofije. Predsednica Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu, urednica publikacije Objekt želje. Psihoanalitičku formaciju je obavljala u Parizu u okviru Ecole de la cause freudienne pod vodstvom Jacques-Alaina Millera. Članica New Lacanian School i Svetske psihoanalitičke veze.

Vanja Stojanović je studirao psihologiju u Beogradu i Gracu. Član Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu i član uredničkog odbora publikacije Objekt želje. Psihoanalitičku formaciju obavlja u okviru psihoanalitičkog instituta Acheron u Moravčama i lakanovskog psihoanalitičkog društva u Ljubljani.

Ana Filipović je članica Slovenačkog društva za lakanovsku psihoanalizu, sekcije za psihoanalitičke veze i članica uredničkog odbora publikacije Objekt želje. Diplomirala je iz kulturologije sa radom Hipnoza kroz psihoanalizu. Psihoanalitičku formaciju obavlja u okviru psihoanalitičkog instituta Acheron u Moravčama i lakanovskog psihoanalitičkog društva u Ljubljani.

Podrška ciklusu

Slični članci

Loading...