Kondenz festival 2019

U sredu, 30. oktobra u CZKD održaće se projekcija video intervjua i plesni performans u okviru ovogodišnjeg Kondenz festivala.

U 18h će se prikazati projekcija video intervjua koje je napravio Marko Milić sa Nelom Antonović, kao omaž Neli i Teatru MIMART povodom 35 godina rada.

U 20h će se odigrati performans „Moonlight“ autora Aleksandra Georgieva i Daria Barreta Damasa.

Kroz svoje umetničko partnerstvo Aleksandar Georgiev i Darío Barreto Damas se bave kreativnim radom unutar porodičnih konstelacija, otvaranjući nove poetičke prostore, naglašavajući i preispitiujući alternativne linije mišljenja. Rade u Stokholmu, Skoplju, Sofiji i na Tenerifima.
Moonlight je koreografski projekat o poetičkim strukturama, režirano istraživanje rasutih značenje, savitljiva realnost. Ovaj pristup ponovo otkriva normirane identitete, razotrkiva i očuđava normativnost. Moonlight funkcioniše kao brza mašina promene i prekida. Moonlight se igra nasleđem Volta Diznija, izmeštajući njegove poznate dispozicije i značenja.

Ceo program Kondenz festivala možete preuzeti ovde.

Ovogodišnji Kondenz Festival savremenog plesa i performansa nastaje kao radni proces u različitim segmentima plesnog rada u Beogradu i potrebe da se o nekim temama, praksama, problemima i bolnim tačkama više govori. Izbor programa koji je pred vama rezultat je naših zajedničkih putovanja, susreta, razgovora, sukoba i preokupacija tokom kojih smo nailazili na neke moguće interpretacije i razmišljanja o tim lokalnim temama. Ti «mi» nismo samo mi, kustoskinje ovog izdanja, već i svi naši saradnici iz Stanice, Magacina i drugih mesta proizvodnje plesa i performansa koji se angažuju u svakodnevnom radu i dijalogu o tome gde je i šta je ovdašnja plesna i performans scena.

Kao i uvek do sada, i ovo izdanje Kondenza insistira na političnosti svih segmenata programa. Političnost je aspekt umetničkog dela koji je karakteristika svakog izvođenja kao društvenog događaja koji se praktikuje u javnosti. Pojam političnosti shvatamo na način na koji ga Ana Vujanović razvija kroz svoj esej „Notes on Politicality of Contemporary Dance” iz 2010.god. u kojem razlikuje tri glavna modaliteta političnosti. Jedan od modaliteta koji Vujanović registruje je političnost koja se odnosi na politički sadržaj, obično povezan sa takozvanim „angažovanim performansom“: „Ima sposobnost da govori o društvenim temama, uglavnom kritičnim pitanjima kao što su: nejednakost, netolerancija, militarizam, mizoginija, diktatura, fašizam, rasizam itd.”

Drugi modalitet je političnost samog medija performansa: njegova materijalnost i diskurzivna dispozitivnost. Ovaj okvir nas podseća da predstave ne moraju nužno da prikazuju neki određeni politički sadržaj da bi bile politične – pitanje kako je važnije od toga šta (se kaže). Ovaj modalitet je posebno važan za ples „jer otkriva da bi se same telesne slike, položaji, oblici, pokreti i odnosi na pozornici mogli suprotstaviti i subvertirati dominantnu ideologiju“. Političnost načina rada je treći modalitet, koji istražuje pitanja vlasništva i licenciranja, tehnologija autorstva, principe deljenja, položaja performansa u ekonomiji razmene i na tržištu, proizvodnje i distribucije znanja, organizacije umetničkih kolektiva, mehanizama odlučivanja, saradnje, umrežavanja itd. Nas su zanimala umetnička dela koja se bave političnošću u nekim ili svim ovim modalitetima odjednom, sa željom da publika Kondenz festivala dobije uvid u spektar različitih umetničkih pristupa plesu i performansu kao jednom od “poligona ili bojnih polja političke prakse” danas.