Danas, 30. juna 2020. godine, navršava se godinu dana od smrti Borke Pavićević.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju, ali kao što verujemo i za mnoge prijatelje, saradnike i poštovaoce, ova godišnjica, zapravo nedostatak koji ona obeležava, očitava se u svakodnevnom radu „bez, bez“ i nije kalendarska pojava.
Od danas u 18 časova, nakon rituala sađenja drveta, u Centru će rasti i smokva.
„Zima je jaka, velika, noć tamna, duga kao tunel u kome, usred mraka, ne sija zvezda petokraka. Na nebu mesec, hladan, oblaci plove, senke duge i pitanje čije su, ko je na kraju senke duge. Samo su mačke počele svoju februarsku modu erotske prirode. Sve ostalo stoji, sleđeno i čeka. Na kraj ili „na krik gnevnog negodovanja koji se razleže sa svih strana“ (Bihner, Dantonova smrt). Iznenada, u snu, smokve. Nabrekle u lišću vinove loze. Znam i zašto.“
(Borka Pavićević, „Smokve“, VREME, 15. februar 1993. godine)
Produžetak ovog teksta, uz druge kolumne pisane za nedeljnik „Vreme“ u periodu između 1991-1993. godine objavljen je u knjizi „Moda“ (Beogradski krug, 1994), koju od danas mozete da preuzmete na sajtu Centra za kulturnu dekontaminaciju, kao i druge knjige kolumni Borke Pavićević: onih pisanih za „Danas“ 1997-1998. godine – „Na ex – Postdejtonska moda 1997/8“ (Damad, 1999) i onih objavljivanih u vikend izdanju lista „Danas“ od maja 2013. do decembra 2016. godine, objedinjenih u knjizi „Glava u torbi“ (CZKD uz pordšku ImagoLit-a iz Stokholma, 2017).
Uz knjige mozete preuzeti i tekstove napisane o Borki, povodom vesti o odlasku, skicu za biografiju i tekstove objavljene u skorije vreme.
Knjiga „Glava u torbi II“ koja obuhvata kolumne pisane za „Danas“ do maja 2019. godine, biće objavljena ove jeseni. Krajem godine je planirana i premijera predstave „Autentična tumačenja“: devedesete koja zadržava fokus na temi protesta, umetničkih formi i mode, razvijajući metod „prepričavanja“ iz predstave o pobuni ’68 (2018), a osnovnu građu i u „drugom delu“ predstave čine: kolumne Borke Pavićević, arhiv CZKD i lični arhivi učesnika.
„Volela bih da sam i ja knjiga… da je taj ‘arhiv’ o kome danas pričamo sa ovog mesta, da je on interioriziran u ljude”, govori u jednom od intervjua (Ostavi sve i čitaj: Borka Pavićević, RTS 3, 2017). I na pitanje o preporukama i praksama čitanja danas: „Čitaj ono sto te boli. Ja zaista verujem u to da je mnogo lepša ljubav ako si čitao Bodlera… odnosno mislim da je nedostatak erotike, nedostatak čitanja. Ono što dobiješ sa velikom poezijom dobiješ pravu crkvu, jer se ona ne pravi bez vere, a mislim da je: nedostatak čitanja danas – nedostatak erosa, a to je nedostatak slobode!“
Treba da čitamo Borku Pavićević:
„Uvek će biti u modi trenutak kada Orson Vels u Građaninu Kejnu, pred smrt, držeći kristalnu kuglu, kaže „Pupoljak“. Moguće je reći i smokva, kristalnoj kugli, pred kraj. Po ljutoj zimi i snegu, ili na njemu, na štitu, u toku tihe, ledene noći – smokva.“
(„Smokve“, 1993)
Naslovna fotografija: Borka Pavićević (uvek) na vratima CZKD Paviljona, ovde (na fotografiji) pre dve godina za vreme proba „Autentičnih tumačenja“: ’68
CZKD tim: Adam Ranđelović, Aleksandra Sekulić, Ana Ćosić, Ana Isaković, Ana Miljanić, Barbara Davis, Betim Nevzati, Danica Stojanović, Dejan Pantić, Dragan Škorić, Irena Javorski, Lola Joksimović, Ljubica Slavković, Luna Đorđević, Marijana Toma, Nikola Cakić, Slavica Vučetić, Slobodan Aranđelović