Fake news!

Univerzum „lažnih vesti/ fake news“ mnogo je veći od prostog širenja neistinitih priča.
Neke priče mogu imati trunku istine, ali nemaju detalja o kontekstu. One mogu da ne
sadrže bilo kakve proverive činjenice ili izvore. Neke priče mogu da sadrže osnovne
činjenice koje se mogu verifikovati, ali su napisane jezikom koji je namerno zapaljiv, koji
izostavlja relevantne detalje ili predstavlja samo jedno gledište.

Ko su autori? Neko ko želi da zaradi, ne mareći za sadržaj članka (na primer
makedonski tinejdžeri), loši ili neobučeni novinari (eksplozija novinskih stranica može da
doprinese škakljivom pisanju koje ne poštuje profesionalne novinarske standarde ili
etiku), pristalice koji žele da utiču na politička uverenja i kreatore politika.

Stvorili smo masovne oblike komunikacije i različite načine pribavljanja informacija,
uključujući telefonske aplikacije koje omogućavaju ljudima da dođu do vesti u istom
trenutku kada su objavljene. Najugroženija društvena grupa je među mladima koji nisu
otporni na lažne vesti i kojima se lako manipuliše putem društvenih medija.

Mladi su najveći potrošači različitih vesti, ali nedostatak kritičkog razmišljanja ili provere
verodostojnosti sadržaja, često dovodi do porasta širenja lažnih vesti u njihovom
digitalnom okruženju. Popularna metoda je clickbait koji ima za cilj da privuče što više
posetilaca tako što ih ubedi da kliknu na određeni link što rezultira većim prihodom
onoga koji ga je objavio. Iako stranica ne pruža nužno tačne poruke.

U poslednje vreme se raspravlja kako lažne vesti mogu jednostavno da se pretvore u
činjenicu zbog pristranosti potvrde – like ili share opcije sa prijateljima koja potvrđuje naš
pogled na svet ili osećanje prihvaćenosti sa psihološkog stanovišta kada dobijemo više
lajkova (Snapchat, Instagram, Tumblr, Pinterest, itd.). To dovodi do zaključka da bi
istina ili pouzdane informacije mogle biti od sekundarnog značaja za potvrdu naših
ubeđenja. Izolacija informacijama (bubble) može imati štetan uticaj na tinejdžere koji
možda još nisu razvili svoj zreli pogled na svet. Na primer, lažne vesti na profilu
tinejdžera mogu uticati na njegovo psihičko stanje kao da je trajno izložen nasilnom,
lažnom sadržaju. Ovo bi moglo dovesti do socijalne isključenosti, pokrenuti negativne
povratne informacije, stvoriti rasistički pogled na svet.

Kako možemo da poboljšamo svoje platforme za društvene medije i zaštitimo mlade od
lažnih vesti koje iskaču sa svih strana? Omogućavanje njihove medijske pismenosti,
brigom i odgovornošću, smanjuje šanse da vas prevare beznačajni sadržaji.