Integritet i autorstvo u novinarstvu na Zapadnom Balkanu – rad učesnice projekta Sare Kurgaš

Jedenje morske trave, prema anonimnoj poruci koja je kružila aplikacijom WhatsApp ili pijenje mastila kako je rekao neko na mreži Twitter, neće vas zaštititi od toga da dobijete COVID-19.

Zadržavanje daha deset sekundi nije dijagnostički test za ovu bolest, iako je izvor prema postu na Instagramu ,,poznati kineski doktor sa Antarktika“.

Ruski predsednik Vladimir Putin nije pustio 500 lavova iz zoološkog vrta kako bi naterao stanovnike Moskve da ostanu unutra i time pomognu borbu protiv epidemije, iako je tako kružilo u  porukama koje pozivaju primaoce da ih prosleđuju drugim ljudima.

Pandemija infekcije COVID-19 popraćena je onim što je Svetska zdravstvena organizacija opisala kao „masovnu infodemiju“.

Ogromna glad za informacijama o nepoznatoj bolesti, te mnoga neodgovorena pitanja o virusu čiji je novi mutirani oblik otkriven tek prošlog decembra, postala su najplodnije tlo za mitove, lažne vesti i teorije zavere, neke smešne i uglavnom bezopasne, a druge opasne, posebno one koje su svesno lansirane sa ciljem da se postigne ili osujeti neki državni, korporativni ili lični cilj.

Izjave o ubrizgavanju dezinficijensa američkog predsednika Donalda Trampa, nakon koje su stotine Amerikanaca završile u bolnici jer su pili varikinu ili o tome da se radi o najsmešnijem virusu u istoriji, koju je izrekao istaknuti srbijanski doktor Branimir Nestorović, su za posledicu imale verovatnu promenu stava populacije prema pandemiji, te delimično uticale na eroziju njenog poverenja u mere vlasti.

Berze su beležile dramatičan rast ili pad akcija nekoliko farmaceutskih kuća na osnovu neproverenih informacija o tome da njihovi lekovi imaju ili nemaju efekta na virus.

Pandemija i lažne vesti koje je prate su međutim, pojavni oblik onoga što je prirodna potreba ljudi u svim kriznim situacijama.

Istraživanje koje je u martu sprovela GlobalWebIndex, kompanija koja se bavi istraživanjem tržista, u 13 zemalja, pokazalo je da je 67% ispitanika više no inače, aktivno pratilo zbivanja , a da je polovina od njih to radila intenzivno, očekujući dobre vesti ili tražeci nove informacije.

Sara Kurgaš, mlada novinarka iz Crne Gore, odlučila je da u okviru projekta ,,Integritet i autorstvo u novinarstvu na Zapadnom Balkanu’’ svoju poruku predstavi u vidu kreativne rap pesme o borbi mladih reportera za objektivno, profesionalno i precizno izveštavanje. Više o ideji i inspiraciji za muzički video kao i sam statement Sare Kurgaš na temu lažnih vesti možete detaljnije pročitati na sledećem linku. Kreativni i zanimljiv muzički video možete pogledati u priloženom videu ispod teksta:

Projekat je podržan od strane Human Rights Fund (2019-2021) / Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu.

O autorki:

Sara Kurgaš je mlada novinarka iz Bara i studentkinja na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Crnoj Gori. Trenutno je angažovana na portalu PCNEN (Prve crnogorske elektronske novine), a takođe je i aktivna u Institutu za medije Crne Gore kao asistentkinja. Sara je uspešno pohađala brojne kurseve iz oblasti novinarstva i medija, uključujući i KAS Media Programme South East Europe za preduzetničko i onlajn novinarstvo. Pored online medija Sara ima iskustva i u štampanim medijima, ali i u oblasti radio novinarstva (Radio Crne Gore).