Genealogija amnezije

29.09.2020. održan je program „Genealogija amnezije“ u okviru projekta „Raznorodnost u kulturi i aktivizmu“. Predstavljeni su rezultati projekta Genealogija amnezije Akademije lepih umetnosti u Beču: “Dialogues for the Future-Genealogy of Amnesia” (izdanje u saradnji
CZKD i Akademija lepih umetnosti u Beču, 2020) i “Suprotstavljanje kolonijalizmu, antisemitizmu, i turbo-nacionalizmu: ponovno razmatranje prošlosti za novo prijateljstvo” (Cambridge Scholars Publishing, UK, 2020), obe objavljene 2020. godine koje su deo među-disciplinarnog istraživačkog projekta umetnosti i teorije koji finansira Austrijski fond za nauku (FWF), a razvija Akademija lepih umetnosti u Beču, od 2018. do 2020. godine.

U razgovoru su učestvovali Marina Gržinić, Jovita Pristovšek i Šefik Tatlić ispred tima projekta, kao i brojni učesnici projekta iz Srbije. Uvodnu reč dala je Ana Miljanić, direktorka CZKD. Program je održan na srpskohrvatskom jeziku, na Zoom platformi zbog otežane mobilnosti usled pandemije COVID19.

Snimak razgovora možete pogledati na ovom linku:

https://youtu.be/AJNz8629ox4

Knjiga “Dialogues for the Future-Genealogy of Amnesia” koja je izdata u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju i Akademije lepih umetnosti u Beču u septembru 2020..godine dostupna je u pdf formatu na linku:

Genealogy of Amnesia pdf

___________________________

Iz opisa projekta:

„Naslov istraživačkog projekta je Genealogija amnezije: ponovno osmišljavanje prošlosti za novu budućnost prijateljstva. Usmerili smo se na istraživanje genealogija i istorija trenutno dominantnih diskursa sećanja, kulture komemoracije, i istorijskog revizionizma na tri evropske teritorije: Austrija, Belgija i bivša Jugoslavija. Naš glavni fokus je bio kako se nositi sa istorijom nacističke prošlosti, kolonijalne prošlosti i istorijom uspostavljanja nacionalnih država u bivšoj Jugoslaviji, u takozvanom post-socijalističkom periodu 90ih. Tri genocida su ključna u našem istraživanju: kolonijalizam/ Belgija /Kongo; antisemitizam/Austrija i Holokaust; i turbo-nacionalizam i genocid u Srebrenici.Tokom tog vremena stvorili smo onlajn video arhivu pod nazivom “Suprotstavljanje genealogiji amnezije”. Ona se sastoji od 70 sati i 82 intervjua/pozicija kao i snimaka simpozijuma “GENEALOGIJA AMNEZIJE: rušenje tišine, stvaranje istorije”, održanog u Mumok-u (Muzej moderne istorije u Beču) 2018. godine, povezujući time tri lokacije koje konstituišu “Genealogiju amnezije”: Belgiju, Austriju i Bosnu i Hercegovinu/Hrvatsku/Srbiju.“

*O knjigama:

Suprotstavljanje kolonijalizmu, antisemitizmu, i turbo-nacionalizmu: ponovno razmatranje prošlosti za novo prijateljstvo

Urednici: Marina Gržinić, Jovita Pristovšek, i Sophie Uitz

578 str., Cambridge Scholars Publishing, UK, 2020

Knjiga se bavi kolektivnom amnezijom u odnosu na traumatičme događaje evropske prošlosti i načinima na koje se sećanje i istorija predstavljaju za budućnost. Ona sakuplja refleksije o rasizmu, nacionalizmu, osnaženju i budućnosti. Kako ukazuje podnaslov, ova knjiga se bavi postizanjem budućeg prijateljstva.

Ovom svečanom prilikom, urednici knjige će predstaviti njen sadržaj, strukturu i saradnike.

Saradnici: Jamika Ajalon, Ruth Beckermann, Elisabeth Brainin, Véronique Clette-Gakuba, CMCLD/Collectif Mémoire Coloniale et Lutte contre les Discriminations, Nejra Nuna Čengić, Matthias De Groof, Nicole Grégoire, Marina Gržinić, Adla Isanović, Araba Evelyn Johnston-Arthur, Geneviève Kaninda, Hikmet Karčić, Kasereka Kavwahirehi, Sophie Lillie, Michael Loebenstein, Nikita Mazurov, Berthold Molden, Pedro Monaville, Sir Geoffrey Nice, Jovita Pristovšek, Markus Rheindorf, Drehli Robnik, Tony Kokou Sampson, Birgit Sauer, Max Silverman, Kalvin Soiresse Njall, Shirley Anne Tate, Šefik Tatlić, Claudia Tazreiter, Nevenka Tromp, Hedvig Turai, Sophie Uitz, Tanya Ury, Gloria Wekker, Renée Winter, i Ruth Wodak

Dijalozi za budućnost: suprotstavljanje genealogiji amnezije

Urednici: Marina Gržinić i Šefik Tatlić, u saradnji sa Valerijom Zabret, Jovitom Pristovšek, Tjašom Kancler i Sophie Uitz

312 str, Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), Beograd; Akademija lepih umetnosti; Peek projekat br. AR 439-G24/ IBK, 2020 (Beograd: Standard 2).

Ova knjiga se sastoji od 66 intervjua u formi dubokih refleksija vezanih za teritorije i istorije. Knjiga ima tri dela. Prvi deo predstavlja četiri lokacije genocida. Drugi deo predstavlja seriju radionica koje smo organizovali i sproveli u sve tri teritorije.Treći deo se sastoji od intervjua.

Intervjui su podeljeni u četiri segmenta: pokrivajući teritorije Belgije, Austrije i bivše Jugoslavije, kao i relaciju sa Španijom (Frankov fašizam i Drugi svetski rat). Ova knjiga je namenjena da bude neophodno metodološko sredstvo kao i tema za dijaloge u budućnosti.