Genealogija amnezije – Razgovor u okviru projekta „Raznorodnost u kulturi i aktivizmu“
29.09.2020. održan je program „Genealogija amnezije“ u okviru projekta „Raznorodnost u
kulturi i aktivizmu“. Predstavljeni su rezultati projekta Genealogija amnezije Akademije lepih
umetnosti u Beču: “Dialogues for the Future-Genealogy of Amnesia” (izdanje u saradnji
CZKD i Akademija lepih umetnosti u Beču, 2020) i “Suprotstavljanje kolonijalizmu,
antisemitizmu, i turbo-nacionalizmu: ponovno razmatranje prošlosti za novo prijateljstvo”
(Cambridge Scholars Publishing, UK, 2020), obe objavljene 2020. godine koje su deo među-
disciplinarnog istraživačkog projekta umetnosti i teorije koji finansira Austrijski fond za
nauku (FWF), a razvija Akademija lepih umetnosti u Beču, od 2018. do 2020. godine.
U razgovoru su učestvovali Marina Gržinić, Jovita Pristovšek i Šefik Tatlić ispred tima
projekta, kao i brojni učesnici projekta iz Srbije. Uvodnu reč dala je Ana Miljanić, direktorka
CZKD. Program je održan na srpskohrvatskom jeziku, na Zoom platformi zbog otežane
mobilnosti usled pandemije COVID 19.
Snimak razgovora možete pogledati na ovom linku:
Knjiga “Dialogues for the Future- Countering the Genealogy of Amnesia” je izdata u saradnji Centra za kulturnu
dekontaminaciju i Akademije lepih umetnosti u Beču u septembru 2020. Dostupna je u PDF formatu na sledećem linku:
Ko/izdavači – Centar za kulturnu dekontaminaciju i Akademija lepih umetnosti; Peek projekat br. AR 439-G24/ IBK, 2020 (Beograd: Standard 2).
Urednici/ Editors: Marina Gržinić, Šefik Tatlić
U saradnji sa / In cooperation with: Valerija Zabret, Jovita Pristovšek, Tjaša Kancler, Sophie Uitz
Knjiga u PDF formatu:
Iz opisa projekta:
„Naslov istraživačkog projekta je Genealogija amnezije: ponovno
osmišljavanje prošlosti za novu budućnost prijateljstva. Usmerili smo
se na istraživanje genealogija i istorija trenutno dominantnih
diskursa sećanja, kulture komemoracije, i istorijskog revizionizma na
tri evropske teritorije: Austrija, Belgija i bivša Jugoslavija. Naš
glavni fokus je bio kako se nositi sa istorijom nacističke prošlosti,
kolonijalne prošlosti i istorijom uspostavljanja nacionalnih država u
bivšoj Jugoslaviji, u takozvanom post-socijalističkom periodu 90ih.
Tri genocida su ključna u našem istraživanju: kolonijalizam/ Belgija
/Kongo; antisemitizam/Austrija i Holokaust; i turbo-nacionalizam i
genocid u Srebrenici.
Tokom tog vremena stvorili smo onlajn video arhivu pod nazivom
“Suprotstavljanje genealogiji amnezije”. Ona se sastoji od 70 sati i
82 intervjua/pozicija kao i snimaka simpozijuma “GENEALOGIJA AMNEZIJE:
rušenje tišine, stvaranje istorije”, održanog u Mumok-u (Muzej moderne
istorije u Beču) 2018. godine, povezujući time tri lokacije koje
konstituišu “Genealogiju amnezije”: Belgiju, Austriju i Bosnu i
Hercegovinu/Hrvatsku/Srbiju.“
O knjigama:
Suprotstavljanje kolonijalizmu, antisemitizmu, i turbo-nacionalizmu: ponovno razmatranje
prošlosti za novo prijateljstvo
Urednici: Marina Gržinić, Jovita Pristovšek, i Sophie Uitz
578 str., Cambridge Scholars Publishing, UK, 2020
Knjiga se bavi kolektivnom amnezijom u odnosu na traumatičme događaje evropske prošlosti
i načinima na koje se sećanje i istorija predstavljaju za budućnost. Ona sakuplja refleksije o
rasizmu, nacionalizmu, osnaženju i budućnosti. Kako ukazuje podnaslov, ova knjiga se bavi
postizanjem budućeg prijateljstva.
Ovom svečanom prilikom, urednici knjige će predstaviti njen sadržaj, strukturu i saradnike.
Saradnici: Jamika Ajalon, Ruth Beckermann, Elisabeth Brainin, Véronique Clette-Gakuba,
CMCLD/Collectif Mémoire Coloniale et Lutte contre les Discriminations, Nejra Nuna
Čengić, Matthias De Groof, Nicole Grégoire, Marina Gržinić, Adla Isanović, Araba Evelyn
Johnston-Arthur, Geneviève Kaninda, Hikmet Karčić, Kasereka Kavwahirehi, Sophie Lillie,
Michael Loebenstein, Nikita Mazurov, Berthold Molden, Pedro Monaville, Sir Geoffrey Nice,
Jovita Pristovšek, Markus Rheindorf, Drehli Robnik, Tony Kokou Sampson, Birgit Sauer,
Max Silverman, Kalvin Soiresse Njall, Shirley Anne Tate, Šefik Tatlić, Claudia Tazreiter,
Nevenka Tromp, Hedvig Turai, Sophie Uitz, Tanya Ury, Gloria Wekker, Renée Winter, i
Ruth Wodak
Dijalozi za budućnost: suprotstavljanje genealogiji amnezije
Urednici: Marina Gržinić i Šefik Tatlić, u saradnji sa Valerijom Zabret, Jovitom Pristovšek,
Tjašom Kancler i Sophie Uitz
312 str, Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), Beograd; Akademija lepih umetnosti;
Peek projekat br. AR 439-G24/ IBK, 2020 (Beograd: Standard 2).
Ova knjiga se sastoji od 66 intervjua u formi dubokih refleksija vezanih za teritorije i istorije.
Knjiga ima tri dela. Prvi deo predstavlja četiri lokacije genocida. Drugi deo predstavlja seriju
radionica koje smo organizovali i sproveli u sve tri teritorije. Treći deo se sastoji od intervjua.
Intervjui su podeljeni u četiri segmenta: pokrivajući teritorije Belgije, Austrije i bivše
Jugoslavije, kao i relaciju sa Španijom (Frankov fašizam i Drugi svetski rat). Ova knjiga je
namenjena da bude neophodno metodološko sredstvo kao i tema za dijaloge u budućnosti.
Program se realizuje u okviru projekta „Raznorodnost u kulturi i aktivizmu“.
Projekat je podržala Delegacija Evropske unije u Srbiji (EU/IPA), Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.
