STARE I NOVE VEŠTICE – TREĆI KONVENT: Reinkarnacija i rezurekcija: prevođenje kao veštičja praksa. Kolektivno čitanje u Centru za kulturnu dekontaminaciju

Treći u seriji konvenata – činova zajedničkog čitanja prema inicijalnoj ideji Borke Pavićević i u saradnji sa urednicom programa Tanjom Šljivar

,,Prevođenje je reinkarnacija teksta: tela, površine i duha teksta u novom jeziku i u novom kontekstu’’, rekla je ovo ili nešto jako slično na prevodilačkoj konferenciji organizovanoj iz Londona (ali naravno na platformi Zoom) i na engleskom jeziku, osoba za koju se pretpostavlja da zna o čemu govori. Prevođenje je i vaskrsenje, želimo li premrežiti, prevesti, prisvojiti, sažvakati i ispljunuti ne samo tekstove ‘Istoka’, nego i tekstove ‘Zapada’. A želimo.

Na noć punog meseca, takozvanog hladnog meseca, ili meseca dugih noći ili hrastovog meseca, a u znaku Blizanaca, revolucija će se proreći, predskazati, najaviti i otpočeti teško zaustavljivim prevođenjem sa na više originalnih jezika postojećih tekstova autorki Barbi Marković (Spičkano vreme) i Maše Dabić (Gubici trenjem), kao i nekoliko članica ne-kolektiva björnsonova, Zuzane Žabkove, Nik Timkove, Tanje Šjivar i Tamare Antonijević (Communist Dream: Glossary), u njihove nove oblike na novim jezicima. Proročanstva će se menjati u procesu prevođenja, a samim tim i budućnost svih prisutnih.

O tekstovima:

„Kada Barbi Marković napiše knjigu, ona se ne zadovoljava time da prosto napiše knjigu. U pitanju je uvek i uzbudljiv eksperiment iz koga izlazimo promenjeni i začuđeni. Autorka nas u „Spičkanom vremenu“ poziva da u ulozi čitalaca lutamo po Beogradu devedesetih sa Markom, Vanjom i Kasandrom, ali i više od toga, poziva nas da zajedno s njom pišemo istoriju. Ovaj roman je nastao iz FRP-igre, u kojoj je autorka gamemaster, a nemilosrdni grad njenog detinjstva i njene mladosti postaje teren za igru. U „Spičkanom vremenu“ Barbi Marković postavlja roman kao magičnu kocku, mašinu koja stalno iznova proizvodi nove avanture, zajedničke ekspedicije u dubine kolektivnog sećanja.”  (Jessica Beer)

„Spisateljsko umeće Maše Dabić nesumnjivo dolazi do izražaja dok opisuje sudbine izbeglica o kojima saznajemo tokom psihoterapijskih seansi, praćenih opservacijama o problematici usmenog prevođenja, začinjenih povremenim komičnim refleksijama o jeziku.” (Eva Holzmair)

„Noru pratimo tokom svega jednog dana: prvo poglavlje nosi naslov probuditi se, a poslednje zaspati. A mi smo na kraju dana pametniji, pažljiviji i tolerantniji. Lepo je kad zasluge za to pripadaju jednoj knjizi.” (Daniela Striegl)

„Za Björnsonovu, upotreba engleskog jezika je pragmatična, jer nisu svim članicama maternji jezici češki ili slovački. Kao deo instalacije izloženo je i nekoliko štampanih kopija knjige Communist Dream Glossary – koja, iako operiše višeglasjem, ipak ne deluje da je napisana od strane više autorki. Tekstovi u njoj su kombinacija ličnih uspomena, opisa snova, prekopiranih mejlova i poetskih listi prigovora o radu u pozorišnim institucijama – kao i kulturoloških i političkih opservacija. Pretpostavljam da i knjiga i karte implicitno izjavljuju da umjetnost ne mora da odraste. Ključ za ovo je pristup koji Björnsonova ima ka samom pojmu nekolektivnosti, koji najbolje može da se opiše kao ,,prijateljstvo”. Grupe prijatelja mogu biti ekskluzivističke, naravno, ali ovdje postoji osjećaj, da za sve one kojima ovaj rad nešto znači, postoji i poziv za druženje.” (John Hill)

Fotografije: Srđan Veljović i Milica Macanović

Prethodni programi ovog ciklusa:

Stare i nove veštice: Prvi konvent (mart 2020)

Stare i nove veštice, Prvi konvent

video:

Stare i Nove veštice

Stare i nove veštice: Veštica i virus (jun 2020):

STARE I NOVE VEŠTICE, Veštica i Virus

Program se realizuje u okviru projekta „Raznorodnost u kulturi i aktivizmu“.
Projekat je podržala Delegacija Evropske unije u Srbiji (EU/IPA), Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.