OVO JE MURAL

OVO JE MURAL
Otvaranje: 05.07.2022 od 18h
Trajanje izložbe 05-14.07. 2022 radnim danima i subotom od 12-18h

Prošle jeseni u Beogradu se (konačno) otvorila debata u javnosti o mestu, funkciji i ulozi slike u javnom prostoru. Krizu slike izazvao je spomen-crtež na uglu Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića, posvećen Ratku Mladiću, koji je pokrenuo javnost da se podeli, odnosno odredi za ili protiv „murala“.U novembru 2021. godine u CZKD održan je razgovor: ONO NIJE MURAL , u kojem smo razgovarali sa  sa Darinkom Pop Mitić, uz učešće Jelene Jaćimović Jaćim, Miloša Miletića (KURS) i Milice Pekić, i moderaciju urednika Likovnog programa CZKD Dejana Vasića. Tvrdnjom da ono nije mural, ukazali smo da ta predstava nije ono šta se tvrdi da jeste – umetničko delo. Naša namera bila je da u razgovoru otvorimo pitanje dometa (i ograničenja), kao i potencijala reprezentacije u urbanom pejzažu i njegove simboličke kapitalizacije za različite političke narative.

Pozvali smo umetnike Darinku Pop Mitić, Jelenu Jaćimović, Dariju Radaković, Sinišu Ilića, Marka Brogana, Vladimira Miladinovića, KURS (Miloš Miletić i Mirjana Radovanović), Vladana Jeremića i Renu Redle, A.M i B.D, da zajednički izvedemo murale u Paviljonu Veljković. Kustos izložbe je Dejan Vasić, urednik Likovnog programa CZKD Centra.

Prva epizoda serijala Heroji i izdajnici, koja je emulacija kolumni Borke Pavićević, referiše na „mural“ Ratka Mladića, i kroz razgovore s publikom, niz tematskih intervjua, arhivske materijale CZKD i igrane i animirane segmente, čini građu ove epizode seriju koja prati temu „heroja i izdajnika“ od diskursa devedesetih do danas.

KURS (Miloš Miletić i Mirjana Radovanović)
„Bez naziva“, akril na zidu.

„Nameće se pitanje, da li je vrijeme pogodno za ozbiljno umjetničko stvaranje i zamjeniti tako stvarnu borbu sa borbom na čisto umjetničkom planu i time se u neku ruku udaljiti od terena borbe, ili je u ovom času pozitivnije i korisnije na terenu borbe razvijati svu energiju u pobijanju fašizma…“
Đuro Tiljak, iz teksta Izložba umjetnika partizana u Šibeniku od 4. do 11. 2. 1945.
u „O građanskoj, socijalnoj i partizanskoj umjetnosti“, Zagreb, 2021. Izdavač: [BLOK] | Lokalna baza za osvježavanje culture.

Darinka Pop-Mitić
„Sve pukotine, bušotine, krkelaže ,rupe i fleke CZKD-a.“

Kratka istorija Paviljona Veljković kroz materijalne ostatke. Kombinovana tehnika: čekić, dleto i spahtla; tuš i četka.

Darija S. Radaković
„Minimalni koncenzus“, stencil.

SRBIJA DA PRIZNA AGRESIJU
SRBI DA PRIZNAJU GENOCID
I DA PLATE RATNU ODŠTETU

Na inicijativu kustoskinje Ane Simone Zelenović moj rad „Minimalni koncenzus“ našao se na izložbi „Umetnost anti-rata“ u Historijskom muzeju BiH 2021. godine, u organizaciji Fondacije Jelena Šantić. Prema njenim rečima, rad „Minimalni koncenzus govori o društvenom problemu prihvatanja odgovornosti u ratu. On direktno kritikuje i poziva na odgovornost srpsku stranu – što se odnosi kako na kritiku državne politike posle rata, tako i na društveno izbegavanje odgovornosti. (…) Pozivajući na odgovornost, ona ističe minimum uslova za dogovor, poručujući da zlo rata možemo ostaviti iza nas samo ako se ono prizna i za njega neko odgovara. Samo tada zlo se možda neće ponoviti.” Nakon jednog nemuštog i teško pojmivog čina cenzure, rad „Minimalni konsenzus“ izostavljen je sa beogadske izložbe „Umetnost anti-rata“ 2022. godine. ONO ŠTO JE DOBRO ZA SARAJEVSKU, MORA BITI DOBRO I ZA BEOGRADSKU PUBLIKU.
Zahvaljujući Centru za kulturnu dekontaminaciju, rad „Minimalni konsenzus“ biće predstavljen i ovdašnjoj publici u okviru izložbe „Ovo je mural“. Ona to nesumnjivo zaslužuje!

Siniša Ilić
„Iza skele“, sprej na zidu i lepljive trake.

Kao gledaoci smo u poziciji pogleda na pejzaž kroz siluetu skele u kontralicht-u – strukture koja se koristi za izgradnju ali i izvedbe murala.

Jelena Jaćimović
„Našim pičkama hvala“, boja na zidu.

Ako se oni zahvaljuju majkama ratnih zločinaca – onda se i mi možemo zahvaliti sebi za sve što transgeneracijski uspevamo da istrpimo. Nasilje, zlostavljanje, odnos prema telu s matericom, vaginom i pravo na izbor – sve je posledica patrijarhata i ratova koji se zbog njega vode. Zlo jede svoj rep. Navika da vidimo neonacističke simbole, govor mržnje i ratne zločince po zidovima ili ulici dovode do sve direktnijih napada na one koji/e se smatraju manje vrednima zato što sanjaju svet u kome imaju sopstvenu telesnu, reproduktivnu, rodnu i seksualnu autonomiju. Našim pičkama hvala!

Vladimir Miladinović
„Pomoć u ishrani vojske“, crtež na zidu.

Rad Vladimira Miladinovića bavi se arhivskom građom vezanom za ratove u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina.  On iscrtava  odabrane arhivske artefakte u tehnici lavitanig tuša, fokusirajući se na zapise koji su se povukli iz sećanja ili su aktivno isključeni iz dominantnih narativa. U mnogim aspektima, delo se vidljivo vraća u prećutane i zanemarene aspekte sećanja na rat. Ono što je najupečatljivije u vezi sa ovim radom je koliko su crteži detaljno i intenzivno izvedeni, a sam proces izvodjenja postaje centralni deo samog dela. Medij laviranog tuša je od suštinskog značaja, jer u umetničkom delu, mastilo skreće pažnju na vreme, trud i misao koji su u njegovoj osnovi, i vidljivi su kroz tragove poteza četkicom. Naglasak na procesu i gestu su ključni za politiku rada.

Rena Redle i Vladan Jeremić
„Omaž K Maleviču i antimizerbalističkom avant-art intervencionizmu“, akril na zidu.

K. Malevič je naziv antimizerbalističkog avant-art kolektiva sačinjenog od anonimnih društveno-političkih aktivista čija misija je aktivna borba protiv nacionalizma, šovinizma, militarističkog patriotizma, glorifikacije ratnih zločinaca, samoviktimizacije, širenja mržnje i generalnog mizerbalizma na zidovima Beograda i drugih gradova u Srbiji. Omaž K. Maljeviču i antimizerbalističkom avant-art intervencionizmu je nastao kao odgovor na konkretnu situaciju u kojoj državni i paradržavni aparati Republike Srbije čuvaju lik Ratka Mladića od ikonoklazma i restauriraju spomen-crtež na uglu Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića u Beogradu.

Mark Brogan
„Brda u mraku izgledaju ravno“, gvaš na zidu.

Na ovoj slici ukazujem na činjenicu da masovne grobnice često mogu biti mesta ležerne šetnje tokom koje nismo svesni šta se nalazi ispod naših nogu. Slika se odnosi na događaje od 10. do 14. jula 1995. godine u Srebrenici, kada je 10.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana pobeglo pešice u Tuzlu kroz šumu, kako bi se sklonili od nadolazećih srpskih snaga. Grupu su pratile i razdvajale srpske snage koje su ubijale one koje su zarobile. Muškarci i dečaci u šumi, zajedno sa onima koji su sistematski ubijani u Bratuncu sahranjeni su u masovnim grobnicama. Slika tumači ilustraciju iz priče Branka Ćopića „Ježeva kućica“, koja je takođe smeštena u šumu i alegorijski upućuje na krizu izlaska Jugoslavije iz Istočnog bloka, kao i na pretnju koja je pratila ovaj izlaz, odnosno hajku na Ježa, koju sprovode Lisica, Vuk i Vepar.

A.M i B.D.
„A.M. i B.D. prosipaju tri boje na deponiji u Vinči u čast Roberta Smitsona, Jaspera Johnsa, Igora Grubića, grupe Led Art…“ I svih ljudi koji su izvodili akcije na „muralu“ Ratka Mladića u Njegoševoj ulici.

Fotografije sa otvaranja izložbe: Srđan Veljović