Svet bez žena

14.11.2022. | 20:00

izvođenja: ponedeljak i utorak, 14. i 15. novembar, u 20 časova

Ovogodišnji dobitnik nagrade publike Bitef festivala, autorski projekat Maje Pelević i Olge Dimitrijević, nastao u koprodukciji Bitefa i Centra za kulturnu dekontaminaciju, polazi od preispitivanja položaja žena u domaćem pozorištu, i otvara prostor za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika.

Predložak predstave čine dokumentarni materijali, intervjui s direktorima pozorišta na temu rodne ravnopravnosti u teatru, kao i različiti teorijski feministički tekstovi.

Autorke veruju da pozorište funkcioniše kao odličan case study za šire društvene procese, te i pitanje žena i rada ne sagledavaju samo u okviru pozorišnog konteksta, već i kao ključni motiv za promišljanje nekih budućih emancipatornih politika. Autorke se pitaju šta ako u pozorištu, u kom zamišljamo drugačije i nove svetove, ne možemo da prevaziđemo odnose moći i da smislimo nove modele, kako ćemo to uspeti u stvarnom svetu?

Kako navode autorke, predstava ide izvan prebrojavanja, kvota i okvira liberalnog feminizma, pokušavajući da otvori prostor za zamišljanje političkih i afektivnih akcija koje intervenišu u postojeći sistem i strukture nejednakosti. „Možemo li ponovo da zamislimo sindikalnu borbu u teatru? A sindikat žena? Šta ako bi žene u teatru stupile u generalni štrajk? Da li bi to bilo zbog niskih plata ili zbog seksizma i mizoginije kojima su neprestano izložene? Slalom kroz ove teme vodi nas do pokušaja traganja za novim jezikom, koji je i politički, i pozorišni i poetski – novi jezik žena, rada i levice za dane koji dolaze.“

O autorkama:

MAJA PELEVIĆ je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i doktorirala na Odseku za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njene drame (Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Bolivud, Beograd-Berlin, Možda smo mi Miki Maus…) prevedene su na mnoge svetske jezike, igrane širom Srbije i Evrope i objavljene u brojnim antologijama. Od 2012. bavi se i režijom, autorskim projektima (Oni žive, Posledice, Nema nade, Sloboda je najskuplja kapitalistička reč, Lounli plenet) i izvodi svoje komade. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, među kojima su i „Borislav Mihajlović Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za drame Pomorandžina kora i Poslednje devojčice. Živi i radi u Beogradu i Bečićima. Priželjkuje apokalipsu.

OLGA DIMITRIJEVIĆ, rođena 1984. u Beogradu, SFRJ. U svom radu istražuje teme društvenih borbi i nepravdi, ženskog prijateljstva i solidarnosti, kvir istorije, granica političke imaginacije i mogućnosti boljeg sveta. Autorka brojnih drama (Moja ti, Narodna drama, Radnici umiru pevajući…) i autorskih projekata (Crvena ljubav po romanu Aleksandre Kolontaj, Sloboda je najskuplja kapitalistička reč, Lepa Brena prodžekt /sa Vladimirom Aleksićem/, Lounli planet /sa grupom autora/, Radio Šabac, Drama o kraju sveta). Dramaturškinja na brojnim predstavama u zemlji i inostranstvu, i dobitnica nekoliko nagrada za svoj rad. Učesnica Međunarodnog foruma Teatartrefena 2019. godine. Živi i radi između Beograda i Rijeke. Često sanja revoluciju.

Koreografija i scenski pokret:
Igor Koruga

Muzika:
Anja Đorđević, Vladislav Rac

Video:
Deana Petrović

Kostim:
Selena Orb

Dizajn svetla:
Nikola Zavišić

Organizacija:
Filip Perić

U predstavi su korišćeni tekstovi:

Silvije Federiči, Angele Dimitrakaki, Valerije Graciano, Katje Praznik, Danijele Čajld, Helene Rek i Dženi Ričards.

U predstavi se koristi pesma grupe Lira Vega – Posledice rada

Karte za predstavu možete da obezbedite rezervacijom putem email-a (info@czkd.org) ili pozivom na telefone CZKD-a (od 11 do 16 časova radnim danom), a preuzmete pre početka predstave (bar 15 minuta ranije).

autor fotografija: Jelena Janković

Tagovi:

Podrška ciklusu

    Slični članci

    Loading...