Radna žena 17: Jasmina Tešanović, razgovor sa umetnicom

Na izložbi Radna žena, izložena su dva filma Jasmine Tešanović, Ljubav je u suštini govorljivost (1978) i Drug-ca žena (1978).

Tako sam 1978. godine, zajedno sa svojim prijateljicama iz Beograda, Dunjom Blažević i Žaranom Papić, organizovala prvu feminističku konferenciju u Istočnoj Evropi, Drug-ca žena: žensko pitanje – novi pristup. Dovela sam svoje prijateljice feministkinje iz Rima, spisateljice, filmske stvarateljke i aktivistkinje. Trebalo je to biti jedno malo okupljanje feministkinja Istočne i Zapadne Evrope drugog talasa u vezi sa osnaživanjem žena. Umesto toga, bila je to svetkovina, masovno pojavljivanje mnogo većeg broja učesnica iz čitavog sveta nego što smo mi pozvale. Došle su u Beograd, glavni grad nečeg različitog, u Studentski kulturni centar, gde je tada sve bilo moguće. Shvatile smo da su problemi žena univerzalni i da prevazilaze nacionalne i ideološke granice. Budući da smo se dotakle zabranjenih tema i neizrečenih istina, postale smo neprijateljice države. Otvorili su mi policijski dosije u kojem je pisala jedna jedina reč: feministkinja, poput teroristkinje.

Tokom konferencije sam snimila film Drug-ca žena, koji danas predstavlja važan dokument i svedočanstvo. U okviru konferencije, Biljana Tomić i Bojana Pejić su postavile izložbu sa delima sledećih umetnika i umetnica: Nil Jalter, Džudi Blum, Nikol Kroaset, Vera Čitilova, Lilijana Kavani, Roni Dapulo, Anabela Miskuljo, Ana Karini, Jasmina Tešanović, Goranka Matić, Dačija Maraini. Ja sam prikazala svoj film, Ljubav je u suštini govorljivost.

Jasmina Tešanović (Beograd, 1954.) je feministkinja i politička aktivistkinja (Žene u crnom; CodePink), spisateljica, novinarka, muzičarka, umetnica, prevoditeljica i filmska rediteljka. Osmislila je i formirala prvu feminističku izdavačku kuću na Balkanu, Feministička 94. Objavljuje svoje radove putem blogova i drugih medija, uvek na mreži. Piše na tri jezika i živi na relaciji između Torina, Beograda, Ostina i Ibice.