Dodeljena je prva nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest

06.06.2024. | 15:24

Prva nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest dodeljena je nastavnici i aktivistkinji Ružici Marjanović iz Užica, dok je specijalno priznanje uručeno majorki policije Katarini Petrović iz Valjeva.

Nagrada je uspostavljena u saradnji sa Poljskim Institutom u Beogradu, a na inicijativu Borkinih poštovalaca i prijatelja u Poljskoj, i dodeljivaće se za „javni gest“. Ovaj termin je preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, sa-osećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti. Pobuna, građanska hrabrost, solidarnost i empatija, nisu teme, već odlike čina koji je mišljen i izveden „iz jedne“, i etičke i estetičke akcije, a u ime ljudske slobode, jednakosti (na strani obespravljenih), mira (shvaćenog kao antiratno delovanje), prijateljstva i i pravde. U tom smislu, javni gest je događaj koji i razotkriva i menja kontekste u kojima je izveden. Podrazumeva se da je, u okvirima propozicija nagrade, gest izveden ili ostvaren u Srbiji, a jugoslovenska dimenzija, kao i evropska, Borkinog rada će biti prisutna u radu žirija nagrade i na druge načine.

Međunarodni žiri, kojim su kopredsedavali književnik Kšištof Čiževski i Ana Miljanić rediteljka i direktorka CZKD-a, a u čijem radu su učestvovali Bazil Kerski (urednik i esejista), Suada Kapić (umetnica i aktivistkinja), Želimir Žilnik (reditelj), Oliver Frljić (reditelj), Goranka Matić (fotografkinja), Sandra Mandić (novinarka) je odlučio da prvu nagradu „Borka Pavićević“ za javni gest dodeli dodeli Ružici Marjanović nastavnici i aktivistkinji za izložbu „Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“, koju je Ružica sa svojim kolegama i koleginicama inicirala i organizovala u Užicu 2022. Javni gest za koji je žiri smatrao da reflektuje moć polja kulture u promeni društvenog pamćenja 1990-ih. Ovom izložbom, pesnik dramaturg i antiratni aktivista Miša Stanisavljević vraćen je u fokus javnosti, i njegovo delo je otvoreno novim generacijama.

„Izložba pod nazivom „Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“, čije su autorke Ružica Marjanović, Milena Stričić, Gordana Danilović, Snežana Cvetković i Ljiljana Smiljanić, – predstavlja javni gest par excellence u sredini koja ništa ne zna o svojim vrednostima i spremna je da ih zaboravi usled inercije koja traje veoma dugo“, navedeno je u tekstu predloga nominacije.

Žiri je odlučio i da posebno priznanje dodeli policajki Katarini Petrović koja je uhapšena i suspendovana zbog svog javnog gesta koji je učinila iz moralnih razloga – otkrivajući da nismo svi jednaki pred zakonom, a naročito da postoje povlašćeni čija se krivična dela sakrivaju od javnosti.

Više od trideset predlagača, umetnika i umetnica, aktivista i aktivistkinja, radnika i radnica u kulturi, profesora i profesorki univerziteta, i drugih ličnosti koje su i nosioci i poznavaoci javne kulturne, umetničke, društvene i aktivističke scene, a koje je Centar za kulturnu dekontaminaciju pozvao da učestvuje, razmatralo je 30 nominacija.

U najužem izboru za nagradu našli su se i novinarka Ivana Gordić Perc, policajka Katarina Petrović, aktivistkinja Bojana Minović, izdavač, aktivista i sociolog Dragan Stojković, reditelj Nebojša Slijepčević i vizuelna umetnica Darija Radaković.

Izložba „Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću”, kao promocija zbornika radova Nezgodni suglasnički sklopovi – Poetika ritma i otpora Miodraga Miše Stanisavljevića bili su održani u CZKD-u, januara 2023. godine.

Lista ostalih finalista i finalistkinja prema azbučnom redu (izvodi iz tekstova predlagača)

Bojana Minović, aktivistkinja i radnica u kulturi

Bojana je istovremeno posvećena pružanjem humanitarne pomoći socijalno ugroženima, ekološkom aktivizmu, a kroz svoj rad u kulturi bavi se osetljivim I marginalizovanim grupama. Koautorka je filma  „Kuhinje i ratovi“, o izbeglim Romima sa Kosova, napisala je scenario, a u pripremi je i njena prva knjiga  „Dođi, sedi u hlad” koja govori o ženskoj romskoj egzistenciji i prijateljstvu sa ženama sa najdublje margine.

Ivana Gordić Perc, novinarka

Ivana se posebno istakla svojim istraživanjem položaja vijetnamskih radnika u zrenjaninskoj fabrici guma kineskog investitora Linglong. Istraživanje je urodilo otkrićem najvećeg radnog logora u Evropi. Zahvaljujući njenom angažmanu spašeni su vijetnamski radnici, svedeni u Zrenjaninu na status modernih robova, a ostvaren je i određen pomak u društvu u razumevanju borbe za pravo na dostojanstvo svih ljudi.

Darija Radaković, vizuelna umetnica

lzložba vizuelne umetnice Darije Radaković „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno” otvorena 2. oktobra 2023  u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti u Beogradu, predstavljala je iskorak u odnosu na naturalizovane i amortizovane izlagačke prakse u polju vizuelnih umetnosti I formate izložbi, ali je imala i značajan društveni uticaj jer je u javnosti razgolitila tišinu o ratnim zločinima koristeći gigantske, agresivne i nametljive medijske formate u javnom prostoru Beograda: bilborde.

Nebojša Slijepčević, filmski reditelj

Autor filma “Čovjek koji nije mogao šutjeti” o hrabrosti čoveka koji se suprotstavlja paravojnim jedinicama u vozu, Nebojša Slijepčević nedavno nagrađen na Kanskom filmskom festivalu, omogućio je da se zločin u Štrpcima vrati u fokus javnosti. Nebojša je realizovao brojne filmove koji se hrabro i na inovativan način bave društvenim problemima.

Dragan Stojković, izdavač, aktivista i sociolog

Objavljivanjem fototipskog izdanja čuvene poeme „Jama“ pesnika i partizana Ivana Gorana Kovačića u novembru 2023. godine, Dragan Stojković, podsetio je javnost na jednu od najznačajnijih i najpotresnijih umetničkih svedočanstava zločina nad civilima u Drugom svetskom ratu. Gesta objavljivanja ima svoje „opravdanje“ u dve godišnjice: 110 godina od rođenja Ivana Gorana Kovačića i 80 godina od kako su ga nakon ofanzive na Sutjesci 1943. ubili četnici. Dublji razlog objavljivanja „Jame“, kako sam Dragan objašnjava „jeste nužnost sagledavanja karaktera zla koje se nakon Drugog svetskog ponovilo u ratu devedesetih u Jugoslaviji.”

Biografije članova i članica žirija prema azbučnom redu

Želimir Žilnik, autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima.

Suada Kapić je jugoslovenska/bosanskohercegovačka kreatorka i urednica, osnivačica prve nezavisne medijske kuće u Jugoslaviji FAMA. Potom je bila liderka FAMA tima koji se bavio temama rata i raspada Jugoslavije, da bi 2014. osnovala FAMA Metodologiju koja kroz projekat Škole znanja daje FAMA Kolekciju prikazujući pojam rata, genocida i odnosa prema njima kroz edukativnu prizmu.

Bazil Kerski (Bazil Kerski) Kustos, urednik, esejista, menadžer u kulturi, publicista i politički analitičar. Autor je ili urednik preko 40 knjiga na teme iz istorije, politike i kulture, na poljskom, nemačkom, engleskom i ukrajinskom jeziku. Zajedno sa gradonačelnikom Gdanjska, Pavelom Adamovičem, Kerski je osnivač časopisa na engleskom „Nova istočna Evropa“. Član je odbora PEN kluba u Poljskoj. Dobitnik je brojnih međunarodnih priznanja, među kojima je i Legija časti Republike Francuske.

Sandra Mandić je urednica dokumentarno informativnog serijala „Male velike priče” TV Insajder, novinarka i autorka mnogobrojnih dokumentarno-informativnih emisija, diplomirana rediteljka dokumentarnih i igranih filmova, master iz multimedije.

Goranka Matić srpska je istoričarka umetnosti i fotografkinja. Fotografijom je profesionalno počela da se bavi 1980. godine, a od 1986. izlaže u zemlji i inostranstvu. Njen opus obuhvata portrete pisaca, rok i pop muzičara i izborne kampanje.

Ana Miljanić rediteljka i antropološkinja. Suosnivač je Centra za kulturnu dekontaminaciju, koji je otvoren kao pozorište njenom predstavom „Zli dusi“ Dostojevskog, u adaptaciji Albera Kamija. Magistrirala je i doktorirala na Odeljenju za antropologiju i na Institutu za komparativnu književnost i teoriju Kolumbijskog Univerziteta. Ana je danas direktorka CZKD-a.

Oliver Frljić je nagrađivani pozorišni reditelj. Od sezone 22/23 Frljić je ko-umetnički direktor Pozorišta Maksim Gorki, u Berlinu. Diplomirao je 2002. godine filozofiju i religijsku kulturu te kazališnu režiju i radiofoniju na Akademiji dramske umjetnosti.

Kšištof Čiževski (Krzysztof Czyżewski) književnik, izdavač, umetnički fotograf, glumac. Bio je glumac prvog ansambla ekserimentalnog antropološkog pozorišta „Garđenjice” (1978-1983) i urednik underground časopisa „Čas kulturi”. Osnovao je Fondaciju „Pograničje” i Centar „Pograničje – umetnosti, kulturâ, narodâ” u Sejnima, poljskom gradu u blizini poljsko-litvanske granice. Čiževski je danas direktor izdavačke kuće Pograničje i glavni urednik časopisa Krasnogruda, koji ta kuća izdaje.

Umetnički koncept nagrade – skulpture Borke Pavićević

Autorka: Malgožata Njeđelko.

Malgožata Njeđelko (Małgorzata Niedzielko) je umetnica koja stvara u različitim medijima: skulpturi, crtežu i instalaciji. Diplomirala je 1989. godine na Vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Varšavi, u klasi profesora Gžegoša Kovalskog (Grzegorz Kowalski). Izlagala je na brojnim izložbama u Poljskoj i inostranstvu. Odlikovana je bronzanom medaljom Gloria Artis, koju poljska vlada dodeljuje za izuzetan doprinos kulturi. Živi i radi u gradu Bjalistoku, gde se pored umetničkog rada, bavi dizajnom izložbi i priznanja, edukacijom i društvenim radom.

Izjava umetnice:

„Za ljude pograničja, buntovnike, izgnanike i angažovane građane. HRABROST je glavna Borkina osobina.

Hrabrost znači biti svoj. „Samo onaj ostaje svoj, ko ima hrabrosti da se menja;. (B. Breht)

Hrabrost oslobađa straha koji nas navodi da podižemo zidove prema drugima i njihovim potrebama.

Hrabrost je svojstvo osobe koju teškoće i opasnosti ne odvraćaju od delanja.

Ljudi koji poseduju kreativnu hrabrost donose bolje odluke, i bolje uspevaju da nađu rešenje problema koji se čine nerešivima.

Kreativnost je stanje uma, i način razmišljanja. Skulptura predstavlja dinamičan, hrabro koračajući, nedefinisani lik, koji pokušava da se probije kroz zid pred sobom.”

 

 

Podrška ciklusu

    Slični članci

    Loading...