Razgovor s vizuelnim umetnikom Bojanom Fajfrićem: instalacija i video-rad Pozdrav s Kosova 1989

Rad Bojana Fajfrića je prostorna instalacija u vidu monumentalnog kubusa presvučenog štampanom folijom na kojoj su reprodukovane fotografije dva fasadna kamena sa zgrada Generalštaba. Jedan je karakteristične ružičasto-crvenkaste boje, a drugi je oprljen crnim dimom 1999. godine. Referencijalnost na delo arh. Nikole Dobrovića, pored monumentalnih fotografija kosjerićkog kamena, obuhvata i dva uporedna niza crnih tačaka na podu Paviljona: one ponavljaju fasadni motiv tamnih kružnih otvora konstrastiranih uglačanom bračkom kamenu.

Zgrade Generalštaba predstavljale su centar vojne moći, odakle su se devedesetih donosile odluke o ratnim dejstvima, a koje su – nakon što su dvaput pogođene NATO projektilima u okviru intervencije 1999. godine – kao polu-srušene zgrade postale simbol nacionalne samo-viktimizacije. Ukazujući na diskontinuitet u sećanju i pamćenju okolnosti koje su dovele do destrukcije, Fajfrić je u samom zidu kubusa predvideo otvor za ekran; na njemu je video-rad „Pozdrav s Kosova 1989“, nastao na osnovu nađenih televizijskih snimaka skupa na Gazimestanu, 28. juna 1989. godine. Više od odnosa uzroka i posledice – tema kojom se Bojan Fajfrić inače često bavio u svom radu – rad predstavlja odnos između dva trenutka koji se ogledaju jedan u drugom: 1989 i 1999. godine.

Saradnja sa Bojanom Fajfrićem koja je vodila prema ovom radu, započela je 2024. godine, kada smo u aprilu, u okviru programa „Arhitektura sporog nasilja“, tematizovali odnos zgrada Generalštaba, politike i profiterstva. Tom prilikom je prvi put izložena i višekanalna prostorno-arhitektonska instalacija „Eagles, Army Headquarters and Football Films“, zasnovana na fotografijama tri lokacije u Beogradu koje je tokom deset godina umetnik kontinuirano fotografisao, a kroz koje je mogao da se sagleda odnos novih nacionalnih narativa, istorijskog revizionizma, ratnog profiterstva i stranog kapitala koji je u tom trenutku bio skoncentrisan u Beogradu na vodi. Fotografije iz tog opusa našle su se i u ovoj instalaciji.

Ruševina-spomenik okrnjenih Dobrovićevih zgrada, i dalje u upotrebi Vojske Republike Srbije, danas na frontu nosi ogroman baner sa fotografijom jedinice u punoj vojnoj opremi, i nazivima preduzeća koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme u Srbiji. Jedini podsetnik na vezu između polusrušenih zgrada i rata na Kosovu jeste ofarbana zaštitna ograda ka Nemanjinoj ulici, u bojama srpske zastave, na kojoj već godinama stoji natpis: „Kad se vojska na Kosovo vrati“.

Razgovor sa umetnikom se organizuje u okviru izlożbe-platforma „Biti politična/političan“ koja se može pogledati svakog radnog dana od 12 do 18 časova.

Ovogodišnja, peta po redu, izložba-platforma CZKD, postavlja pitanje ko je danas politički subjekt. Planirana je modularno i fazno, što znači da se svi radovi ili diskurzivni programi neće naći istovremeno u prostoru Paviljona Veljković ili drugim prostorima Centra. Trenutno, redosledom naseljavanja prostora, predstavljeni su radovi umetnica, umetnika i kolektiva: Bojana Fajfrića, Darinke Pop-Mitić, Black Sheep Academy, Ane Vujović, Siniše Ilića, Darije S. Radaković, dua Doplgenger, Irfana Ličine, Mladena Miljanovića, i Srđana Veljovića.

Komesarka izložbe je Ana Miljanić, a kustoskinja Ana Sladojević.