Razgovor/radionica i instalacija: Nasleđe u proširenom polju

U petak, 28. novembra 2025. godine u CZKDu, na temu Nasleđe u proširenom polju razgovarali smo sa muzejskom savetnicom u Muzeju Jugoslavije Anom Panić, prof. Imreom Krizmanićem sa Biološkog fakulteta, ekološkim aktivistom Predragom Momčilovićem, Markom Gavrilovićem iz inicijative Sačuvajmo Dom JNA u Šapcu, umetnikom i aktivistom Dejanom Atanackovićem, i multimedijalnim umetnikom Lukom Ličinom.

Nasleđe je uvek politično i političko pitanje, ali u kontekstu konkretne političke borbe, ono povremeno dobija monolitan status, iako znamo da je nasleđe kao takvo promenljivo, i da su tumačenja njegovog značaja za konstituente (sve one kojih se to direktno tiče, ili imaju nekakav zalog ili interes, pre svega afektivni u datom nasleđu) uvek složena. Svojevrstan grassroots odnos prema nasleđu kao ukupnosti, od zaštite građenih celina i urbanizacije koja bi trebalo da odražava potrebe društva kojem je namenjena, do prava na čistu vodu, vazduh i zemlju, ukazuje i na to da se nasleđe sve više prepoznaje integrativno – bez nekadašnjih strogih podela na kulturno i prirodno nasleđe. U razgovorima smo, stoga, nasleđe sagledavali kao ukupnost svih onih aspekata življene realnosti, ljudske i mimoljudske, koje konstituenti smatraju značajnima da se očuvaju.

Ova, novembarska radionica, nadovezuje se tematski na panel održan u aprilu u okviru programa Konsultacije (28-30 april 2025). Tada smo se bavili pitanjima kakvi su to novi modeli staranja i obnove čije obrise možemo da uvidimo, koliko nacionalni narativi figuriraju u novim pristupima nasleđu, i da li se, i u kojoj meri otvara prostor za sve građanske subjekte da se u njemu prepoznaju? U promenjenim okolnostima – u međuvremenu je demontiran i uklonjen Stari savski most, Generalštab je ostao u centru pažnje zbog nelegalnog ukidanja zaštite kulturnog dobra, EXPO27 je uveliko u izgradnji, a institucije obrazovanje, umetnosti, kulture i nasleđa su pod još većim pritiscima, dok je s druge strane projekat Jadar za sada arhiviran – želeli smo da se ukratko osvrnemo na to da li se i kako u poslednjih okvirno pola godine, menjao odnos prema nasleđu i njegovim tumačenjima u domenima koje su naše sagovornice i sagovornici pratili, odnosno u njima bili aktivni.

Studentski protest i građanske aktivacije u Srbiji, naravno, nisu izvan širih konteksta koji imaju globalne posledice i recepciju, kako onih dugog trajanja, tako i relativno recentnih. Svi oni se dešavaju u uslovima globalnog otopljenja, degradacije ekosistema, borbe protiv otpada proizvedenog ljudskim delovanjem, potrebe za uspostavljanjem dugoročnog planiranja prevencije katastrofa u uslovima klimatskih promena, ali i ogoljenih borbi za dominaciju nad resursima, ratova, očuvanja kapitalističkog poretka, i uspostavljanja novih sistema dominacije. Istovremeno, pobune u svetu, od GenZ pobuna protiv korupcije, do anti-ratnih protesta, i borbe protiv sistemske represije, ukazuju na potrebu za zajedničkim delovanjem i solidarnošću i izvan nacionalnih granica.

U snimljenim intervjuima, učesnice i učesnici razgovora su se fokusirali na po jedno konkretno pitanje, temu ili termin u vezi s nasleđem, sa kojim su se u svom radu susreli, i smatrali su značajnim da ga istaknu. Ana Panić se osvrnula na Pionirski park kao kompleksno nasleđe, prof. Imre Krizmanić je govorio o antropocenu iz ugla prirodnih nauka, Predrag Momčilović o nasleđu u kontekstu rasta i brzine društva, Marko Gavrilović je govorio o demonstraciji moći u javnom prostoru, dok se Dejan Atanacković osvrnuo na kontinuitet uništenje nasleđa, od devedesetih godina do danas.

U okviru razgovora/radionice, u prostoru Paviljona Veljković je postavljena instalacija: video esej Sačinjen sam od sećanja (I am made of memories) multimedijalnog umetnika Luke Ličine, koji se kroz umetničko istraživanje bavi pitanjem kako tehnološki načini proizvodnje, arhiviranja i dostupnosti/aktiviranja digitalnog sadržaja utiču na našu percepciju samog sećanja i pamćenja.

VIDEO

Autorka koncepcije i moderatorka radionice: Ana Sladojević

Intervjue vodila: Andrea Šaula

Snimak i obrada: Predrag Šestić