Izložba Biljane Đurđević „Stanje stvari“

Stanje stvari
Izložba Biljane Đurđević
Otvaranje: sreda, 15. april u 19 časova.
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

Izložba preciznog naslova i dramaturgije izlaganja je pre svega svojevrsna (umetnička i institucionalna) samo-refleksija. Planirana kao posveta, ali ne i analogija, autorska postavka Biljane Đurđević je povratak na mesto (magistarske) izložbe Kabare održane proleća dvehiljadite godine u kontekstu nasilja pred-petooktobarskih promena. Otvorena tek nekoliko dana nakon domaće premijere filma Krik iz groba i članka „Peta kolona u kulturi“ u Politici kojim je praktično najavljeno zatvaranje Centra u avgustu te iste godine. Dvadeset i šest godina kasnije, monumentalni radovi Biljane Đurđević u dijalogu su i sa samim mestom izlaganja, ali i sa arhitekturom Paviljona Veljković. Za umetnicu koja sa ogromnim samopouzdanjem i znanjem vlada ljudskom figurom, odsustvo ljudi je – osim na jednoj slici – upečatljivo u ovim radovima. Tragovi njihovog prisustva, međutim, navode nas da se upitamo gde su nestali svi protagonisti, i kakve scene zapravo posmatramo. Varljiva mirnoća prizora: istrošenih metalnih kreveta na čijim se dušecima ocrtavaju ulegnuća nastala korišćenjem u Stanju stvari, stolice i dve prevrnute čase u Poslednjoj večeri, i smrt kao industrijalizovan proces u Klanici, odaju uznemirujuću nasilnu pozadinu ovih prizora. Rad Biljane Đurđević ne tematizuje, međutim, postapokaliptičnu budućnost. Izložba „Stanje stvari“ je svojevrsni zapis o momentu u kom se nalazimo. Ovo su slike koje ne upozoravaju na ono što će se desiti, već pokazuju da je nasilje – koje se kao tema pojavljuje u celokupnom njenom umetničkom opusu – već tu, sveprisutno. […] Ne možemo biti toliko nevažni da ne budemo deo problema, niti možemo imati toliko uticaja da ga samostalno rešimo. Postavljajući pred nas ono što je neprijatno, uznemirujuće i zastrašujuće – a od čega, barem u kontekstu galerijskog izlaganja koje nas kao jedna u nizu naučenih normalizacija obavezuje da gledamo, ne možemo da okrenemo glavu – Biljana Đurđević čini otpisivanje nasilja nemogućim.

Iz teksta kustoskog tima CZKD: Ana Miljanić, Ana Sladojević i Aleksandra Sekulić

Izložba će biti otvorena za posetioce radnim danima (od 12 do 18 časova) i u okviru autorskih vođenja subotom (vremena će biti naknadno objavljena) do 9 maja.

Biljana Đurđević magistrirala je na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorsku tezu odbranila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Bila je gostujući predavač na Parsons novoj školi dizajna od 2010. do 2011. godine. Dok se ranijih godina koncentrisala uglavnom na slikarstvo, nedavno je počela da svoje velike slike razvija u stop motion animacije. Godine 2020. objavila je grafički roman zasnovan na novijim delima iz ciklusa „Oruđe delanja”. Odabrane samostalne izložbe uključuju: „Poslednja večera“, Hestia, Beograd (2024), „Studija slučaja“, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd (2022); „Good Life“, Fondacija Eva Kahan, Beč/ Budimpešta (2021); „Oruđe delanja“, Braverman galerija, Tel Aviv (2015); „Invisible“, Galerija KIBLA, Maribor (2009); „Living in Oblivion“, Muzej savremene umetnosti Moderna, Stokholm (2006); „Paradise Lost“, Galerie Davide Gallo, Berlin (2006.); „Aesthetics of Violence“, Haifa Museum of Art, Izrael (2009); „Izgubljeni raj“, Kulturni centar Beograd (2006); „Tamna je šuma“, Galerija-Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Beograd (2012). Odabrane grupne izložbe uključuju: Umetnička galerija Nadežda Petrović. 30. Memorijal Nadežde Petrović, Čačak (2022), Salon Muzeja grada Beograda (2022.), Muzej savremene umetnosti Beograd (2020), Oktobarski salon (2009. i 2016), Friziras Muzej (Frissiras Museum), Atina (2015), Muzej kolekcije Essl, Klojsternojburg, Austrija (2013), Austrijski kulturni forum Njujork (2010), Muzej Haugar, Oslo (2010), Musée d’art moderne, Saint Etienne Metropole (2008), Muzej moderne umetnosti Askona (2007), 15. Bijenale u Sidneju (2006), Sonoma Valley Museum of Art, San Francisko (2006), Palazzo delle Arti Napoli (2006), Galerija Lia Rumma, Milano (2004), Bijenale Flash umetnosti u Tirani (2001).

O svom radu kaže: „Moj rad se bavi društvenim problemima. Oni koji ga osuđuju ili nastoje da ga cenzurišu obično su deo problema. Oni su verbalni i mentalni zlostavljači, sveprisutni na društvenim mrežama, gde upiru prstom u one koji se problemom bave. Njih je lako uočiti, kako plutaju na površini ovog žalosnog sveta.“

Na izložbi „Stanje stvari“ izloženi su radovi: Klanica, ulje na platnu, poliptih, 2025/2026; Poslednja večera, ulje na platnu, poliptih, 2023/2024; Stanje stvari, ulje na platnu, poliptih, 2024–2026; Generacija, ulje na platnu, 2026.

Ilustracija: Stanje stvari, ulje na platnu, poliptih, 2024–2026. Detalj.

Izložba se realizuje u okviru projekta „Raznorodnost kao istrajnost: kreativne perspektive i kolektivni uvidi“.