„Umetnički rad i kritičko mišljenje: razotkrivanje sistemskog nasilja“

Razgovor u okviru izložbe Stanje stvari, Biljane Đurđević

„Umetnički rad i kritičko mišljenje: razotkrivanje sistemskog nasilja“

U razgovoru učestvuju: Biljana Đurđević, slikarka i redovna profesorka na Fakultetu likovnih umetnosti, Milica Pekić, istoričarka umetnosti i suosnivačica platforme KIOSK za savremenu umetnost, Radina Vučetić, redovna profesorka na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta, Tanja Petovar, advokatica i aktivistkinja u oblasti ljudskih prava, Saša Ilić, pisac i urednik.

Moderiraju Ana Miljanić, Ana Sladojević i Aleksandra Sekulić.

Izložba Stanje stvari je svojevrsni zapis o momentu u kom se nalazimo. Monumentalni poliptisi Biljane Đurđević, „Klanica“, „Stanje stvari“ i „Poslednja večera“ kreiraju site specific doživljaj okruženosti i kompleksne autorske instalacije u koju posetioci stupaju ulaskom u Paviljon Veljković. Značajan referentni arhiv koji umetnica crpi iz istorije slikarstva, ali i klasične književnosti i filozofije, ne samo da postavlja njen rad u kontinuitet i svojevrsni dijalog sa istorijom klasičnog umetničkog medija – slike uljem na platnu – već podvlači proces kritičkog mišljenja kroz umetničke metodologije.

Slike praznih prostora i užasa koji vreba iza normalizacije svakodnevice – poput scena iz Pakla graviranih na stranicama trodimenzionalne kompozicije „Poslednja večera“ – ne pozoravaju na ono što će se desiti, međutim, već pokazuju da je nasilje, koje se kao tema pojavljuje u celokupnom njenom umetničkom opusu, već tu, sveprisutno.

Samo na slici „Generacija“ Biljana Đurđević se vraća ljudskoj figuri, ujedno njome dajući ključ za čitanje ostalih radova u ovom kontekstu; manjih dimenzija od ostalih slika, i svedene, nežne game u kojoj su predstavljena polunaga tela u submisivnom položaju klečanja sa rukama iza leđa, ovaj rad pokreće niz emocija – od stida, preko žaljenja do empatije. Iako prekrštene iza leđa, međutim, ruke nisu svezane ničim opipljivim, sugerišući da je prihvatanje ograničenja slobode takođe pitanje uverenja o sopstvenoj nemoći.