Oštro-neoštro

Razgovor o dokumentarnoj fotografiji i sećanju u kontekstu izložbe Vesne Pavlović „Emotivne mape“

Moderator: Miroslav Karić (kustos, MSUB)

Učestvuju: dr Aleksandrija Ajduković (profesorka, FMK), Aleksandar Kostić (profesor, FDU). Srdjan Veljović (fotograf), Hanita Švarc (umetnica) i Vesna Pavlović (profesorka, Univerzitet Vanderbilt).

U audio i slajd instalaciji Vesne Pavlović „Sećanje je kao latentna slika“ osmišljenoj za izložbu „Emotivne mape“, vidimo niz autorkinih crno-belih dokumentarnih fotografija Beograda devedesetih godina prošlog veka. Istovremeno, čujemo glasove prijatelja fotografa koji opisuju ono što vide na slikama. U ovim, veoma ličnim, čitanjima, sećanja preplavljuju kroz varljiv proces prisećanja.

Presretan fotografijama i zvukom, naš pogled pada na prazne bele slajdove koji nude polje ne-reprezentacije, drugu mogućnost da se projektuje i zamisli šta se moglo dogoditi. Analogni medij, sa svojim skupom nesavršenih alata za izoštravanje, funkcioniše kao metafora za proces pamćenja. Kako da se fokusiramo na ono što je zaista važno da bude zapamćeno, i lično i kao kolektiv? Naš mozak nas štiti od previše pamćenja. Koja je uloga fotografije u ovom procesu? Šta se dešava kada fotografija napusti svoj dokumentarni okvir? Koje su implikacije takvih iskoraka?

Kroz sopstvenu umetničku praksu, učesnici će se upustiti u razgovor o odnosu fotografije prema
istini i etici, ulozi fotografa kao svedoka, učesnika i posmatrača, i u skladu sa idejama „skoro
dokumentarnog“ u savremenom fotografskom diskursu.

Biografije učesnika razgovora

Aleksandrija Ajduković (Osijek, 1975.) diplomirala je na Akademiji umetnosti “BK” u Beogradu
2004.godine, odsek fotografija, u klasi Milana Aleksića. Od 2005. clan je ULUSA, a od 2006. u statusu samostalnog umetnika. Master studije u Novom Sadu, u klasi Đorđa Odanovića, završila 2011. Gost student Marine Gržinić na klasi za postkonceptualnu umetničku praksu na bečkoj Likovnoj akademiji. Trostruka finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Henkel Art Award za mladog umetnika 2005. i 45. Oktobarskog Salona.

Kroz portetisanje slučajnih prolaznika, naturščika-modela na elaboriran i duhovit način beleži
fenomene vezane za savremeni život i njegove svakodnevne refleksije u domenu mode, pop kulture i lifestyle-a (ne)urbanih sredina. Doktorirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na odseku za teoriju dramskih umetnosti, kulture i medija sa doktorskom disertacijom Tretman tela u popularnj vizuenoj kulturi (teorija animal printa).

Učestvovala u rezidencijalnim radionicama od kojih je najduži boravak bio u Bjeloj, experimentalnoj stanici za umetnost koju mentorski vodi Mikelanđelo Pistoleto. Tokom 2013. realizovala tri super 8 kratka filma kao rezultate super 8 filmskih radionica u Bolonji i radionice u organizaciji Svetlotona u Beogradu. Radila kao arhivski fotograf u Domu kulture Studentski grad i kao fotograf na filmu. Kao direktorka fotografije i snimateljka radila na dokumentarnom filmu Jovica i njegovi zubi i Doćiće žuti ljudi sa istoka i piće reku sa Morave. Sarađuje sa internet istraživačkom platformom Vice Srbija i web portalom Kaleidoskop.

Bila u užem izboru za Politikinu nagradu za najbolju izložbu u toku 2016. godine sa izložbom No Name rivijera. Autorka je eksperimentalno-alternativnog filma Ibarska Highway, eksperimentalno-dokumentarnog filma Modni žurnal srbije 2020., Debeli utorak, 2022. Integracija u tri faze, 2024. Fotografska praksa Aleksandrije Ajduković prostire se u proširenom polju fotografije. U svojoj umetničkoj praksi problematizuje odnos fotografije i filma.

Aleksandar Kostić je fotograf i snimatelj. Diplomirao je Filmsku i televizijsku kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu predaje u zvanju redovnog profesora. Njegov umetnički rad obuhvata različite forme fotografskog i kinematografskog izraza.

Autor je slike u više desetina kratkih i dokumentarnih filmova i reklama. Nagrađivan za snimateljski rad: dve Zlatne medalje na Festivalu Jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog fima u Beogradu, Specijalna nagrada na Jugoslovenskom filmskom festivalu u Herceg Novom, dve nagrade za animirani film, …

Kao fotograf radio reklamne kampanje za različite marketinške agencije.

Samostalne izložbe uključuju: “3×3” – Gete institut, Beograd, 2011; ”Metamorfoza”, sa Ingrid Huljev, ULUPUDS ”Mala galerija”, Beograd, 2014;“Cargo Nº 1″, sa Ljiljanom Petrović – Galerija Rigo, Novigrad, Hrvatska, 2015.

• „The Secret Supper“, sa Ljiljanom Petrović – Museum Lapidarium, Novigrad, Hrvatska, 2016; I „Nonhuman“ – Galerija Artget, Kulturni centar Beograda, 2024. Izmedju ostalih. Dobitnik je nagrada za fotografiju: Prva nagrada u oblasti fotografije, Međunarodno bijenale umetnosti minijature, Gornji Milanovac; „Rajsko drvo / Golden Tooba „, glavna nagrada 10. Festivala vizuelnih umetnosti (The 10th Fajr International Festival of Visual Arts), Teheran, Iran, za izbor radova iz serije CARGO (zajedno sa Ljiljanom Petrović), dve Plakete ULUPUDS-a.

Umetnički direktor galerije Artget, Kulturnog centra Beograda, po pozivu, za 2020. godinu. Osnivač i umetnički direktor studentskog festivala fotografije Fotofutura u Beogradu.

Srđan Veljović (Beograd, 1968.) fotograf, konceptualni dokumentarista. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS-a. Bavi se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana istražujući mesta prestupa granice koja ga definiše.

Realizovani projekti: Arhitektura i fašizam / Lep život kao eksces / Nebo / Granice roda / Ekonomija moći heteroseksualne veze / Кoliko visoko je bezbedno / Nož žica / Umeće tranzicije / Transponovanje – Džoni Racković / Mnoštva / Tehno – pozicije potkulture / Moguća mesta solidarnosti / Muzeji i još po neko mesto sećanja / Jarboli / Industrija / Fotografije, portreti / Bioskopi u kulturi sećanja / 20-25-29 / Das Unheimliche koncept kao praktična alatka / Devedesete / Кultivacija komodifikacija / Migracije, destinacije / Osamdesete / Zid, 30 godina / Višestrukost, samosvojnost / Higijena pročišćavanje / Priroda bez društva / Ogled o istoriji / Migracije, destinacije extended.

Izlagao je više puta grupno i samostalno u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, Crnoj Gori,
Rumuniji, Albaniji, Austriji, Nemačkoj,Italiji, Mađarskoj, Sjedinjenim Američkim Državama.

Umetnički direktor Artget galerije Kulturnog centra Beograd za 2023. godinu. Objavljivao je fotografije u mnogim domaćim medijima kao i u Haaretz, Dazed and Confused, Bloomsbury Publishing.

Objavio je knjige: Devedesete, Petrovaradin. Nebavezne refleksije o vremenu, In Trance We Trust.

Hanita Švarc je umetnica rođena u Izraelu koja trenutno živi i radi u Sijetlu u Vašingtonu. Magistrirala je na Univerzitetu Vašington 2010. godine, a diplomirala iz oblasti umetničkog obrazovanja, kao i likovnih umetnosti, uključujući slikarstvo, crtanje i vajarstvo, na Hamidraša umetničkom fakultetu pri Beit Berl koledžu u Izraelu.

Od 2013. do 2018. vodila je alternativni eksperimentalni izvedbeni prostor, gde je podržavala vibrantnu zajednicu, organizujući i kurirajući radove iz različitih disciplina, likovne umetnosti, videa, plesa, poezije, pozorišta i improvizacije. Ovaj prostor je odražavao njenu posvećenost interdisciplinarnim i umetničkim praksama orijentisanim na (lokalnu) zajednicu.

Recentni rad Hanite Švarc koji se bavi temama ličnog i kolektivnog pamćenja, identiteta i
rezilijentnosti, često je inspirisan njenim ličnim iskustvom Amerikanke izraelskog porekla koja navigira kroz kompleksne kulturne pejzaže. Njen tekući projekat, koji je započeo 2015. godine, tiče se transformacije knjiga o istoriji umetnosti, dok njena najnovija serija istražuje stanja uznemirenosti i isceljenja kroz crteže nagomilane odeće. Ova dela korespondiraju sa širim narativom o pronalaženju ravnoteže u haosu koji oslikava nijansiran odgovor na nedavne globalne i lične događaje.

Njen rad je predstavljen na brojnim grupnim i samostalnim međunarodnim izložbama, a nedavno je
učestovala u izložbi koju je kurirala Vesna Pavlović, a gde njen pristup beleženja fragmentirane prirode identiteta blisko je povezan sa temom istraživanja pamćenja i percepcije u Vesninoj fotografiji.

Pored svoje umetničke prakse, Švarc ima preko 20 godina iskustva u umetničkom obrazovanju, u kom se oslanja na razvijanje kritičkog mišljenja, kreativno rešavanje problema i interdisciplinarni pristup nastavi.

Njena višestruka praksa i posvećenost stvaranju i obrazovanju dodatno ukazuju na njenu ulogu dinamične figure u savremenom umetničkom ambijentu.

Vesna Pavlović, Sećanje je kao latentna slika, 2024 (Foto: Srdjan Veljović)