stav

Da li sam bezbedan ako prodam svoje pravo da biram vlast?

Autor: Osman Balić
17.03.2014.

Danas je 16. mart 2014 godine. Nedelja je popodne. Još par sati do isteka vremena za glasanje na parlamentarnim izborima. Rezultat je poznat. Vučićevi poslanici će zameniti Tomine poslanike u Skupštini Srbije. Barselona vodi sa tri nula, protiv Osasuna. Ne znam sa kolko prednosti vodi Vučić. Ali to nije ni važno. Toma dobija Kup predsednika, a Vučić ide dalje u Ligu šampiona, narednih 10 – 15 godina. On je zapravo jedini šampion u ovoj zemlji. Svi mi ostali smo autsajderi i paceri. Ta njihova utakmica i Vučićev novi status u zemlji će koštati građane Srbije preko milijardu dinara bez utrošenog goriva. Narodne kuhinje su predhodnih meseci radile na “plejbek”, dok je ko zna koliko Roma u svojim straćarama na silu spavalo varajući prazan želudac i osećaj gladi. Doduše danas će veći broj siromaha dobiti neke parice za svoj prodati glas, a već sutra a možda i odmah večeras biće “ mama juma i papa lapa” na sinijama tih varanih ljudi.

U dilemi sam da li da po prvi put ne odem na glasanje. Ne znam da li je Vučiću potreban moj glas. Ionako su mu ga dali svi još u prezibornim danima. Nudio se Đilas, Čeda, Dinkić, Ivica i Boris.

Zašto bih i glasao? Ja sam Roma. Meni i mojim sunarodnicima niko nije u ovih 15 lažljivih i komičnih dana kampanje, obećao ništa. Čak i ono malo nade da ćemo živeti bez maltretiranja, psovki, batina, ignorisanja i prezira državnih ćata. Posao i zapošljavanje, ma kakavi … pa Romi ne vole da rade. More, kakav posao? Za nas ga nikad nije ni bilo. Ma samo “ te na maren amen”! (ma samo da nas ne biju)

Zapravo, želim da pišem o problemu koji se gura pod tepih poslednjih 15tak godina.

Napadi sa kojima su pripadnici romske zajednice bili suočeni krajem 90-tih i najvećim delom poslednjih 5-6 godina, govore da se Romi od strane nacionalističkog dela populacije, tretiraju kao prepreka na putu ostvarenja nacionalnih ciljeva.

Dvedeset i četri godine nakon promena na vlasti, još uvek nema jasne i koherentne manjinske politike. Politički konsenzus uspostavljen prilikom donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, raspao se već za vreme DOS-ovske administracije, tako da za donošenje novih zakona više nije bilo ni političke volje, ni saglasnosti. Manjinska pitanja su marginalizovana i gurnuta u stranu, a njihov krajnje periferni status postao je očigledan i sada na ovim poslednjim izborima i to u vreme evrounijskih pregovora. O manjinama skoro da se nije govorilo ozbiljno, osim da se računalo na paušalnu i po “difoltu” podršku korumpiranih nacionalnih saveta manjina.

Naime, poslednjih godina broj incidenata u kojima se javljaju pripadnici romske zajednice, kao počinioci ili kao žrtve, zabrinjava svakog normalnog građanina, a naročito Rome. Broj incidenta koji dobija političku konotaciju, dimenziju međunacionalnog konflikta ili rasno motivisanih sukoba je postao konstantan. Zahvaljujući, pre svega, nekim medijima ali i neorganizovanim ili organizovanim ekstremističkim grupama, stanje bezbednosti romske zajednice u Srbiji postaje predmet političkih i ideoloških manipulacija. Poslednji primer pisanja nekih medija u Srbiji o romskoj devojčici koja je “albino” plava, je za teoriju zavere, zla , mržnje, pokvarenosti ali i hvala Bogu “dekintiranih” tabloida.

Romska zajednica u Srbiji stoički trpi sva vređanja, pretnje i manipulacije. Doduše, danas me je sramota što će deo mojih sunarodnika prodati svoj glas. Nacionalni savet Roma je sklopio ugovor u ime svih Roma Srbije, po sistemu “ glasinen Romalen, ham tumare khula, te ačhova pi državno biti”.

Međutim, ono što dalje ne bi trebali da trpimo je odlaganje i dosledno primenjivanje svih započetih procesa reforme i modernizacije policije. Na državnom nivou i na nivou lokalnih samouprava. O tome bi moglo da se priča i makar laže u predizbornoj kampanji.

Mogli su, a rekao bih i morali su da govore o tome da je potrebno uraditi sledeće:

1. Uposliti značajan broj Roma pripadnika policijskih snaga, ne samo policajaca pozornika nego i rukovodećeg kadra u skladu sa usvojenim aktima razvoja MUP-a, preporukama OSCE-a i Evropske Komisije.

2. Zabraniti i fizički onemogučiti delovanje ekstremističkih grupa u Srbiji;

3. Hapsiti i kažnjavati dela izazivanja rasne i etničke netrpeljivosti. Bili oni urednici novina ili ne.

3. Sprovoditi praktičnu bezbedonosnu politiku protiv onih koji čine zločine iz mržnje, upadaju u naselja i zaštrašuju stanovnike, raseljavaju ili planiraju raseljavanja romskih naselja pod uticajem krupnog i kriminogenog kapitala, kažnjavati počinioce etnički motivisanih ubistava i ne “gubiti” dokaze, dosledno sprovoditi Zakon o policiji, ne kažnjavati Rome večim kaznama no druge, poštovati i praktikovati Ustav Republike Srbije.

Sve se moglo. Ali se naravno kalkulisalo činjenicom da politička promocija prava Roma donosi negativne glasove, onoj stranci koja to čini. Da je neka stranka to uradila , to izustila, dobila bi svakako , mnogo više romskih glasova , od 400.000 srpskih Roma , no kupovinom glasova po kućama, nacionalnog saveta i njegovih moralnih nakaza.

I na kraju, evo “Barsa” je razbila protivnika sa 6 nula. Ko Vučić ove naše kobajagi političke lidere, bez ideje

“ koji bi hleba bez motike”.

Foto: zokstersomething.com

Još članaka

  • Studija slučaja: Čija je budućnost
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Studija slučaja: Čija je budućnost

    Znam porodičnu kuću Škeljzena Malićija, bila sam u njoj devedeset i prve godine, tada me je Alisa Malići na Korzou, podeljenom na dva dela,…

    01.11.2017.
  • Crveno i belo, telo
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Crveno i belo, telo

    Bili su to crteži načinjeni plavim mastilom, modrim mastilom, gustim, kao rimsko nebo u sumrak, velike fleke koje su u stvari bića, živi svet…

    01.10.2017.
  • O otvaranju ciklusa Nevermind 40
    Autor: Aleksandra Sekulić, CZKD

    O otvaranju ciklusa Nevermind 40

    Ciklus Nevermind 40: Punk u muzičkom bioskopu Jovana Bačkulje počeli smo opštim osvrtom na istoriju onoga što prepoznajemo kao punk, ali i na savremeni…

    09.11.2017.
Loading...