Domovi kulture kao domovi torture

Beogradski forumZFD sinoć u CZKD predstavio foto-monografiju „IZA SEDAM LOGORA: Od zločina kulture do kulture zločina“.

„Domovi kulture kao domovi torture“, izjavio je sinoć pisac Viktor Ivančić na predstavljanju foto-monografije „IZA SEDAM LOGORA: Od zločina kulture do kulture zločina“, čiji je jedan od autora.

Ovaj nedavno objavljeni autorski rad fotografa Hrvoja Polana, Viktora Ivančića novinara Nemanje Stjepanovića, objavio je forumZFD, a beogradska promocija dogodila se sinoć u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), gde će izložbu fotografija Polana, koje beleže današnji izgled nekadašnjih domova kulture mesta stradanja Hrvatskoj, Bosni Hercegovini na Kosovu, posetioci CZKD-a moći da pogledaju tokom narednih dana.

Razloge zbog kojih su domovi kulture na prostoru bivše Jugoslavije posluženi zločinačke svrhe, prema mišljenju Viktora Ivančića krajnje je prozaičan. Reč je, kako je rekao, o prikladnim prostorima za obavljanje krvavih radnji. Međutim, autori foto-monografije „IZA SEDAM LOGORA: Od zločina kulture do kulture zločina“, pridodaju simboličku dimenziju. Imajući vidu da su domovi kulture izgrađeni u socijalizmu, odnosno da predstavljaju svojevrsnu emancipaciju socijalističkom sistemu, partikularan doživljaj kulture zapada u drugi plan. Pojam kulture, prema rečima Ivančića, početkom devedesetih postaje nacionalnakultura, nešto poput, objašnjava on, nacionalne obaveze. A, nacionalnu kulturu, dodaje Ivančić, pravite tako što trebite ono što nije vaše.

Opisujući užase koji su se, tokom rata devedesetih, dešavali domovima kulture, jedan od autora „IZA SEDAM LOGORA: Od zločina kulture do kulture zločina“, naveo je „ubistva na bini“, nešto poput „kulturnih priredbi“. Takođe, ispričao je Ivančić slučajeve provlačenja cevi oružja kroz projektore, pokušavajući da predstavi užase koji su se događali u prostorijama nekadašnjih domova kulture. “Nacionalna kultura postaje ideološki zadatak”, rekao je Ivančić, upućujući na fenomen likvidacije koji postaje kreacija.

Nemanja Stjepanović, takođe jedan od autora „IZA SEDAM LOGORA: Od zločina kulture do kulture zločina“, rekao je sinoć da su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije sjajno dokumentovani, odnosno da dokaza zločina ima dosta da su poslagani, kako je istakao, kao na tacni, to zahvaljujući Haškom tribunalu, ali i domaćim sudovima, “kakvi god ishodi suđenja pred njima bili”.

Ivančić je naveo ,,značaj“ doma kulture na Kosovu polju, ispred kojeg je Slobodan Milošević izgovorio čuvenu rečenicu: „Niko ne sme da vas bije“, kojom je, istakao je Ivančić, zapravo hteo da kaže da sada mi (Srbi) treba da počnemo da bijemo. U tom kontekstu je Ivančić govorio o nakaradnosti Miloševićevog jezika. To znači, dodao je, da je Milošević govorio uvek nešto drugo od onoga što je rekao. “Izrečena bi bila slutnja, koja bi kod slušalaca bila razumevana na drugačiji način. To je jezik”, smatra Ivančić.

Stjepanović je siguran da će doći vreme kada će ljudi želeti da shvate šta se dogodilo tokom ratova, da sve što se trenutno radi ostavlja na policama ili sajtovima ima značajn informativnu vrednost. Postoji puno informacija, smatra on, ali isto tako vrlo mali broj ljudi zna kako da do tih informacija dođe. Stjepanović je istakao da se sada domovi kulture vraćaju postaju birtije sedišta političkih stranaka, uz naznaku da su stvoreni uslovi da aktuelnom trenutku ,,sve može“. Da zločinci budu heroji, da se ljudi bacaju u more, ali, napomenuo je Stjepanović, tome mora doći kraj, jer sve što je tako nasilno uništeno stvoreno, ne može da postoji večno.

Preuzeto iz lista Danas, 14.02.2019.
Strana: 17, Rubrika: Beograd