Dvadeset godina neposlušnosti – Jubilej Centra za kulturnu dekontaminaciju

„Živi, mrtvi i ostali“

„Tema izložbe je to, što su se živi pomešali sa mrtvima. Takodje i „preostali“ sa živima, odnosno, što smo mi ostaci civilne matrice ovoga naroda….“ kaže Borka Pavićević, osnivač Centra, objašnjavajući šta je tema izložbe „Živi, mrtvi i ostali“, koja je u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu postavljena 1. januara. Izložba se sastoji od hiljade i hiljade imena na belim papirima, koji govore o ljudima u periodu života i smrti, o saputnicima i saborcima, tokom 20 godina. Borka Pavićević: „Prvo smo imali rat, pa su civile proganjalli, preseljavali. Pa smo onda imali upartijanje, deljenje na partije. Negde izmedju svega toga, izmedju partija, grupa, militarnih jedinica, paramilitarnih jedinica, tranzicionog razvlašćivanja, privatizacije u kojoj su radnici ostali na ulicama, dakle, na neki način smo vi i ja ti preostali.“

.
Borka Pavićević: Mi smo ostaci civilnog društva

„Mi, preostali“, nastavlja Borka Pavićević,  „mi smo ostaci civilnog društva, koje, pozicionirano izmedju centara moći, traži svoje mesto za artikulaciju“. I to u jednom društvu u kome nema odnosa prema mrtvima: „Još u ovoj zemlji nisu obavljene ni komemoracije, ni sahrane. Evo, posle dvadeset godina, govorimo o zločinu u Štrpcima. Taj odnos prema mrtvima je ustvari status našeg života.“ A sve to u državi, u kojoj ni živima nije lako: „Taj odnos izmedju te prošlosti i ta nekontrola nad stvarnošću, veliko je pitanje za nas koliko ta stvarnost uopšte postoji. Ustvari, življenje se pretvorilo u preživljavanje. Odjedanput je preživeti postalo mnogo važnije nego živeti. A sada imamo i tu projekciju budućnosti. Stalno je reč o boljoj budućnosti.“

.

Prizivanje bolje budućnosti

„Bolja budućnost“ – očigledno omiljeni vokabular političara svih doba je korišćen i pre 20 godina, kada je osnovan „Centar za kulturnu dekontaminaciju“. Mesto, na kome su se skupljali i skupljaju protivnici ratova, etničkog čišćenja – i režima. Kada je Borka Pavićevic 1995. godine uputila poziv svojim istomišljenicima, bio je to „poziv na uspostavljanje kulturnog i javnog dobra i osvajanje polja za političku akciju“. Tokom 20 godina u Centru su gostovali nebrojeni umetnici, aktivisti, teoritičari, borci za ljudska prava. „Paviljon Veljković“ u centru Beograda je bio i ostao mesto, na kome se uvek čula i ona „druga“ reč, za koju nigde drugo nije bilo mesta. Pa tako i danas: „Mi sad jasno vidimo da su se nacionalni sukobi pretvorili u klasne. I da je zapravo rat bio jedan način eksproprijacije društvene imovine. Mislim da je u tome bila ta transformacija, a ne samo u religioznom, etničkom ili nacionalnom. Sad vidimo da je tako ustvari preuzeta imovina nekadašnjih država.“

.

Vlast u dnevnoj sobi

O trenutnoj situaciji u Srbiji Borka Pavićević kaže: „Ono što je bitno, a u vezi je sa Centrom i sa drugim ljudima, da je to mesto javnog, kritičkog govora, na kraju i mesto autorskog govora. Jer, tendencija je da se niko od nas ne razlikuje ni počemu. Pa prema tome ne možete se razlikovati ni po daru da šijete. Mora se šiti ono što ima da se šije.“

„Danas ti vlast svakodnevno sedi u sobi“, nastavlja Borka Pavićević, „neprekidno je prisutna, a sve se dogadja u medijima i na press-konferencijama“. I to u onim, „podobnim“ medijima: „Oblik pritiska na medije je mnogo komplikovaniji i mnogo jasniji nego što to na prvi pogled izgleda. Neće vas niko zvati i reći vam, to ne radite. Ali vi morate znati da li ima slobode ili nema slobode. Hoćeš živeti ili ćeš preživljavati. Hoće li se ljudi tresti da budu toliko podobni? Da li u medijima postoji novi trenutak u kome ljudi neće želeti da nešto bude skinuto, kao emisija „Utisak nedelje?“

.

Jubilej bez medija

Kada je Centar za kulturnu dekontaminaciju osnivan, nisu ni sanjali da će se sresti i 1. januara 2015. godine. Mislili su da će u nekom novom vremenu Centar prevazići svoju ulogu. Ali nije. Postojanje ove institucije govori samo da je i pored toliko godina sve ostalo na starome, a život se i dalje odvija bez kontrole. Pa je jedno ovakvo mesto i dalje preko potrebno. A za kraj, još i ovo: izuzev nekoliko sakrivenih najava u medijima, nijedan beogradski mediji nije obeležio ovaj jubilej.

Poslušajte:

Audio: Beograd – Dvadeset godina Centra za kulturnu dekontaminaciju (04:55 min.)

Preuzeto sa Funkhaus Europa stranice.