stav

Ibzenov Neprijatelj naroda Zlatka Pakovića u selekciji 60. Sterijinog pozorja

Autor: Marina Milivojević Mađarev
20.03.2015.

60. Sterijino pozorje
Novi Sad, 26. maj–3. jun 2015.

Izveštaj selektorke

„Sudbina dramskog pisca u Srbiji
Opšta slika pozorišnog života u Srbiji
Od septembra 2014. do 16. marta 2015. gledala sam ukupno 95 predstava: 27 praizvedbi domaćeg dramskog teksta, 25 već izvođenih domaćih dramskih tekstova, 26 predstava rađenih po inostranim autorima, 8 izvedenih po domaćem tekstu u inostranstvu, 9 za Selekciju Krugovi. Šta to govori o našem pozorištu i našem dramskom piscu? Ostavimo li po strani domaće tekstove izvedene u inostranstvu i predstave koje sam gledala za Selekciju Krugovi, dolazimo do zaključka da su naša pozorišta (i producentske organizacije) – prema Godišnjaku Sterijinog pozorja ima ih 48 – prijavila ukupno 77 predstava za takmičarsku selekciju 60. Sterijinog pozorja. Prvo što primećujem je da su pozorišta iz velikih centara za selekciju najčešće prijavljivala kompletnu produkciju, a da dosta manjih pozorišta van Beograda i Novog Sada nisu prijavila nijednu predstavu. Ova činjenica neposredno se odrazila i na selekciju.
Ako na osnovu viđenih predstava pokušamo da napravimo generalnu sliku pozorišnog života u Srbiji od polovine marta 2014. do polovine marta ove godine, ohrabruje činjenica da gotovo trećinu ukupne produkcije čine praizvedbe domaćih dramskih tekstova. Ako se tome dodaju i ranije izvedene predstave po domaćem tekstu, dolazimo do zaključka da više od polovine ukupne produkcije pripada predstavama nastalim na osnovu dela naših autora. To je, naravno, veoma dobro za domaćeg dramskog pisca, naročito ako se ima u vidu da prednjače praizvedbe. Naši dramatičari u novim tekstovima bavili su se biografijama slavnih srpskih pisaca i umetnika – pre svega Sterije i Nušića, a zatim sudbinama Ive Andrića i Dimitrija Mitrinovića. Dosta tekstova postavilo je pitanje na koji način početkom XXI veka osećamo posledice velikih istorijskih zbivanja u XX veku – pre svega Prvog, zatim Drugog svetskog rata i vojno-političkih sukoba iz devedesetih godina. Treći veliki tematski krug obrađuje nesnalaženje pojedinih društvenih grupa u doba tranzicije – pre svega umetnika, zatim mladih, kao i negativne posledice tranzicije na porodicu i pojedinca. U ovom segmentu izvestan broj prilično uspešnih scenskih ostvarenja nastao je na iskustvu verbatima te bi se, imajući u vidu i prethodne sezone, mogla postaviti hipoteza da je verbatim savremeni pozorišni oblik u kome uspešno sarađuju dramaturzi tj. dramski pisci i reditelji. Dramaturzi su poseban doprinos dali obradom dela čuvenih proznih pisaca – Danila Kiša, Miloša Crnjanskog, Branka Ćopića. Da bi se upotpunila slika o sudbini dramskog pisca u Srbiji, treba dodati kratak osvrt na onaj deo selekcije koji se odnosi na predstave rađene na osnovu domaćeg dramskog teksta koji se ne izvodi prvi put. Apsolutni primat ima Branislav Nušić. Delimičan razlog za ovu pojavu treba tražiti u Nušićevom jubileju koji je proslavljan prošle godine, ali i dokazanoj sceničnosti njegovih dramskih dela i činjenici da je za svakog glumca i reditelja veliki momenat u karijeri susret sa Nušićevim delom. Delo Branislava Nušića je ove pozorišne sezone imalo zanimljivu pozorišnu sudbinu. Njegove čuvene komedije neretko su doživljavale ozbiljnu dramaturšku i rediteljsku dekonstrukciju sa ciljem da se stave u savremeni društveni kontekst i da se povuče jaka paralela između perioda kada su ova dela nastala (uglavnom između dva svetska rata) i savremenog doba. Dramaturzi, reditelji i glumci su na taj način hteli da pokažu jednog novog, mračnog i ubojitog Nušića čiji je smeh postao gorak i otrežnjujući. Mnogo manje, ali ipak kontinuirano, izvode se i dela drugih naših klasika – Jovana Sterije Popovića, Ace Popovića, Ljubomira Simovića… Njihova dela čine većinu tekstova koji se izvode više puta. Iz tog zaključujem da veliki broj izvedenih srpskih dramskih dela ne uspeva da nadživi svoju praizvedbu, te da se sudbina domaćeg dramskog autora odlučuje na praizvedbi.

Tome u prilog govori i podatak da se u inostranstvu pretežno izvode dela naših autora koja su imala uspešnu postavku u pozorištima u zemlji – najčešće su to drame Dušana Kovačevića, Biljane Srbljanović i Branislava Nušića. Imajući u vidu da svake godine sa naših pozorišnih akademija izlazi po desetak novih dramaturga i da se njihova sudbina kao dramskih pisaca odlučuje na praizvedbi – ako se dogodi, predložila bih Sterijinom pozorju da se u okviru Pozorja mladih ove godine uvrste i radovi studenata dramaturgije i da se tokom festivala održi skup pozorišnih stručnjaka na kome će se razmatrati pitanje savremenog dramskog pisanja u Srbiji. Pre šezdeset godina Sterijino pozorje krenulo je u misiju da podržavanjem domaćeg dramskog pisca jača i homogenizuje pozorišni život u zemlji. Države i društveni sistemi su se menjali, ali Sterijino pozorje istrajava u svojoj misiji i na tu činjenicu svi možemo biti ponosni.
Pre devet godina Sterijino pozorje postalo je ne samo festival domaćeg dramskog teksta već i domaćeg pozorišta. U korpusu predstava nastalih po delima inostranih autora videla sam ukupno 26 ostvarenja. Naša pozorišta uglavnom su se odlučivala za dela Molijera, Klajsta i Ibzena i dela savremene klasike, Edena fon Horvata i Bertolta Brehta. Prisustvo Brehta i inspiracija brehtovskim teatrom kako kod nas tako i u inostranstvu jedna je od karakteristika ovog selekcionog ciklusa. Razlog za to treba tražiti u pojačanim ekonomskim i socijalnim tenzijama, te aktualizaciji levičarskih ideja. Upravo iz razmatranja Brehtove estetike i njene veze sa našim savremenim trenutkom nastala su neka od najzanimljivijih i najhrabrijih pozorišnih ostvarenja koje ćemo gledati na ovogodišnjem festivalu. Kada govorimo o stranim tekstovima, u našem teatru primetno je pomanjkanje predstava po savremenom inostranom predlošku. Zašto je tako ne znam, ali nadam se da naše pozorište neće gubiti kontakt sa svetskom dramaturgijom i da će tome doprineti scenska čitanja savremenih inostranih tekstova koja se ovih dana i meseci organizuju u Beogradu i Novom Sadu.
Kada govorimo o Selekciji Krugovi, a s obzirom na jubilej Nušića i interpretaciju koju on doživljava u savremenom teatru, mislim da bi bilo korisno i inspirativno da vidimo kakvu pozorišnu sudbinu imaju inostrani klasici u matičnim zemljama. Imajući u vidu da slavimo 60 godina festivala koji se prvih 36 godina (više od polovine ukupnog trajanja) odvijao pod nazivom Jugoslovenske pozorišne igre, te da je našoj publici bliska klasika iz Slovenije i Hrvatske, a gotovo nepoznata dramska klasika iz Bugarske, Mađarske i Rumunije, odlučila sam da u Krugovima vidimo savremene interpretacije dela najznačajnijih klasika iz Hrvatske i Slovenije. Kada budemo videli kako Slovenci danas tretiraju Cankara, a Hrvati Krležu, možda će nam i pozicija Nušića u savremenom srpskom teatru biti jasnija.

Promenom koncepcije Pozorja došla je i ideja ili, ako hoćete, preporuka selektorima da putem uvrštavanja u selekciju inostranih predstava na osnovu domaćeg dramskog predloška podrže promociju naše drame u inostranstvu. Smatram da izvođenje naših komada u inostranstvu i njihovo dovođenje na Pozorje nije važno samo zbog promocije naše drame, nego i stoga što interpretacija naših tekstova u kontekstu druge kulture omogućava da razumemo kako nas drugi vide. Ova netakmičarska selekcija imaće samo dve predstave iz kulturološki različitih zemalja. Predstave će biti propraćene razgovorima i radionicama posvećenim njihovoj pozorišnoj kulturi.
Pripremajući takmičarsku selekciju festivala, došla sam do zaključka da je srpski teatar u vreme ekonomske krize našao novo stacionarno stanje u kome, i pored očigledne nemaštine, pozorište nastoji i uspeva da pruži odgovor na izazove sveta oko sebe. Kada bi postojala revija inspirativnih, konsekventnih i kvalitetnih srpskih predstava, ona bi se mogla realizovati i dva puta godišnje. Sterijino pozorje odvija se samo jednom godišnje i po propozicijama ima maksimalno devet mesta u takmičarskom delu.

U selekciju stoga nisu mogli da se uvrste svi dramski tekstovi i predstave koji to zaslužuju. Pozorišnoj publici i kritici preporučila bih predstave Srpskog narodnog pozorišta Ostavite poruku Vide Ognjenović i Nebeski odred (koprodukcija sa Savezom dramskih umetnika Vojvodine) i Balerine Foruma za novi ples Baleta SNP (koprodukcija sa SKC Novi Sad), Elektrin kompleks Novosadskog pozorišta, Nosorog NP Kikinda, Magareće godine Pozorišta „Boško Buha“ Beograd, Razbijeni krčag JDP-a, Put u Damask Narodnog pozorišta Beograd, Kad su cvetale tikve Beogradskog dramskog pozorišta, Mrešćenje šarana Narodnog pozorišta Republike Srpske, Dimitrije Mitrinović – Juriš sutrašnjice, hagiografija KPGT-a, Viktor, Viktorija Pozorišta na Terazijama, Heroj nacije NP Pirot, Dogvil (interakcija) Mikser hausa i grupe producenata… Iskreno se nadam da ćemo u novim scenskim čitanjima uskoro imati prilike da vidimo dramske tekstove Hotel Evropa Siniše Kovačevića i Enimals Uglješe Šajtinca. Posebno se radujem što smo ove godine videli dve praizvedbe perspektivne spisateljice Danice Nikolić Nikolić i nadam se da će srpska pozorišta i reditelji nastaviti da podržavaju i njen kao i rad drugih mladih dramatičara.
U Selekciju nacionalne drame i pozorišta odabrala sam devet predstava.“

Među odabranima je i „Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad“, autor i režija Zlatko Paković, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, o kome selektorka piše:

Zlatko Paković je Ibzenov komad Neprijatelj naroda analizirao kroz ideološko-estetsku prizmu Brehtovih poučnih komada želeći da povuče paralelu između Brehtovog i Ibzenovog aktivizma i da ih dovede u kontekst savremenog srpskog društva. U ovom pozorišnom eksperimentu fokus je na završnici Ibzenovog komada, odnosno na posledicama koje snosi junak (i njegova porodica) kada odluči da se suprotstavi ličnim interesima moćnika i javnom mnjenju kapitalističkog društva. Način na koji je vođena predstava potvrđuje da Paković veoma dobro poznaje i idejni koncept Ibzena kao najznačajnijeg predstavnika kritički nastrojenog građanskog teatra i idejni koncept Brehta kao kritičara građanskog teatra. Predstava podstiče publiku da razmišlja o svom društvu i koliko je i sama u svakodnevnom životu deo neoliberalne većine. Analiza Ibzenovog dela završava pitanjem šta se dogodilo sa pobunjenikom i njegovom porodicom, te kako oni mogu da prežive lišeni sredstava za život. Tu dolazimo do paralele sa životom nesnađenih u srpskom tranzicijskom društvu. Međutim, predstava se ne završava u mračnim tonovima već upućuje na zaključak da izlaz iz nevolja postoji i da smo mi ti koje smo čekali da reše naše probleme. Sterijino pozorje oduvek je imalo razumevanja za uspešno realizovane pozorišne eksperimente. Ovo predavanje-performans, pozorišni oblik koji je sve zastupljeniji u evropskom teatru, nastavlja pozitivnu tradiciju festivala.“

Ceo izveštaj nalazi se na stranici Sterijinog pozorja ovde.

Još članaka

  • Case Study Pertej i Put u Prištinu, 18 – 22. oktobar 2017.

    Case Study Pertej i Put u Prištinu, 18 – 22. oktobar 2017.

    Ove godine je XX godišnjica izložbe Pertej, organizovane u Centru za kulturnu dekontaminaciju 1997. godine. To je bila prva, a do sad i jedina,…

    13.11.2017.
  • O otvaranju ciklusa Nevermind 40
    Autor: Aleksandra Sekulić, CZKD

    O otvaranju ciklusa Nevermind 40

    Ciklus Nevermind 40: Punk u muzičkom bioskopu Jovana Bačkulje počeli smo opštim osvrtom na istoriju onoga što prepoznajemo kao punk, ali i na savremeni…

    09.11.2017.
  • Studija slučaja: Čija je budućnost
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Studija slučaja: Čija je budućnost

    Znam porodičnu kuću Škeljzena Malićija, bila sam u njoj devedeset i prve godine, tada me je Alisa Malići na Korzou, podeljenom na dva dela,…

    01.11.2017.
Loading...