stav

Intervju sa reporterom Krstom Lazarevićem o filmu „Coming of Rage“

Autor: stry.tv
19.06.2019.

Film „Coming of Rage“ reportera Krste Lazarevića govori o njegovoj rodnoj Bosni i Hercegovini. Krsto redovno izvještava razne medije o zapadnom balkanu i Bosni i Hercegovini. Ovo je intervju koji je sa njim radio stry.tv.

Što je Bosna i Hercegovina u jednoj rečenici za vas?

Bosna i Hercegovina je zemlja u kojoj sam rođen, to je evropska zemlja koja zaslužuje da ponovo bude dio Evrope.

Nije li to deo Evrope?

Geografski, Bosna i Hercegovina pripada Evropi, ali se ne osjeća kao zemlja koja pripada Evropi. Od standarda življenja i mentalnog i načina na koji se tretira, ne pripada njemu. Kad god pokušavam da izvještavam o Bosni i Hercegovini, što često radim, ponekad ima osjećaj da izvještavam o karibskom otoku, kao da je to tako daleko i nebitno, a vi ste u Minhenu automobilom jedanaest sati ili možete leteti za manje od dva sata. Zapravo, ima dovoljno razloga da se o tome više izveštava.

To je jedna od nekoliko zemalja na kontinentu koja još nije kandidat za članstvo u EU. Zapadni Balkan je u središtu Evrope i svi su dio EU oko njih, ali im nije dopušteno da pripadaju.

Zašto je Bosna i Hercegovina sada važna?

Rat u Bosni i Hercegovini je završen već 23 godine i mi još uvijek govorimo o zemlji kao da je to upravo prošlo jučer. To je zato što se, nažalost, nije mnogo poboljšalo od kraja rata, postoje političke strukture koje se ne mogu lako mijenjati i nacionalisti su još uvijek na vlasti. Zapravo, isti oni koji su bili na vlasti nakon završetka rata i koji žele da sačuvaju takvo stanje stvari.

Ali 23 godine kasnije postoje i druge stvari koje treba izvestiti iz Bosne i Hercegovine, pa smo napravili ovaj film.

Koji je najveći izazov za Bosnu i Hercegovinu u ovom trenutku?

Prvi izazov je da će se zemlja na kraju potpuno raspasti. Nikad to nije bas sraslo nakon rata. Opet i opet etničke tenzije, koje neće dovesti do rata, ali da li će država srasti, to je upitno.

Drugi izazov je da svi pobegnu i da će na kraju biti „penzionerska“ država. Mladi ljudi idu, a pogotovo dobro kvalificirani i ako niko ne ostane tamo, onda laku noć.

Šta očekujete? Šta je sledeće za zemlju?

Nažalost, neće se mnogo toga promeniti. Kao što sam rekao, još uvijek su isti ljudi na vlasti kao i prije 23 godine. Evropa uvek gleda unazad kada ima problema koji su relevantni za Evropu. Na primjer, kada je riječ o Salafistima ili kada ljudi odlaze u ISIL. Inače ćete se naći sa problemom, onda ćete poslati malo novca, tako da se stvari ne uruše u potpunosti, ali to ne pomaže. EU je u ovu zemlju uložila milijarde evra i mogli smo ih direktno poslati na inostrane račune nekih političara.

Kakve to ima veze sa nama?

Bosna se nalazi u sredini Evrope. Možete pogledati mapu, to je stvarno usred toga. Postoji velika dijaspora u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Postoji mnogo stotina hiljada i biće ih još više u narednih nekoliko godina. Videli smo u filmu, ne možete da razgovarate sa 15-godišnjakom koji nije pomislio da pobegne. I većina njih ide u zapadnu Evropu.

Naravno, to je destabilizirajući faktor kada su zemlje koje okružuju EU nestabilne. Naročito u vremenima kada je Evropa u opasnosti da se potpuno razbije, dobar znak bi bio da se kaže: Dobro, imamo šest zemalja sa 20 miliona stanovnika, koje nas okružuju, da vidimo možemo li nešta uraditi.

Bosna i Hercegovina je također prilično dobar primjer kako se to može završiti kada nacionalnost igra tako veliku ulogu. Sve što se desilo u Evropi, povratak nacionalizma, sve to ste mogli iskusiti krajem osamdesetih, početkom devedesetih godina u Jugoslaviji, a posebno u Bosni i Hercegovini. Ako želite da pogledate zašto to nije tako dobra ideja, onda ne morate da gledate unazad 70 godina, dovoljno je 25 godina.

Intervju je preuzet sa sajta stry.tv, na BSH preveo Eldan Fakić.

Još članaka

  • Drug-ca žena – sećanje
    Autor: Jasmina Tešanović

    Drug-ca žena – sećanje

    Pre sad više od četrdeset godina, u oktobru 1978. godine u SKC u Beogradu održan je prvi feministički skup u istočnoj Evropi, po imenu…

    24.05.2019.
  • Neznani dezerter – Pitanje slobode, agresije i odgovornosti
    Autor: Eldan Fakić

    Neznani dezerter – Pitanje slobode, agresije i odgovornosti

    Pitanje dezerterstva je uvek pitanje sadašnjosti i prošlosti. Da li je dezerterstvo uvek opravdano? Da li je dezerterstvo pobeći iz države kada nije ratno…

    27.05.2019.
  • Podvodne i podvođene prošlosti, i govor budućnosti – Oberhauzen 2019
    Autor: Aleksandra Sekulić

    Podvodne i podvođene prošlosti, i govor budućnosti – Oberhauzen 2019

    U momentu kada pišem tekst, u Puli je proglašen Dan žalosti zbog zatvaranja brodogradilišta Uljanik.  Istovremeno, na Vencijanskom bijenalu u hrvatskom paviljonu traje izložba…

    24.05.2019.
Loading...