stav

Ivana Stevanović – Mapiranje strategija za zaštitu branitelja i braniteljki ljudskih prava

12.12.2021.

Uloga saopštenja u zaštiti bezbednosti novinara

Pre skoro tačno godinu dana, napustili smo Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara, koju je osnovala premijerka Ana Brnabić. Dan kasnije, istu grupu napustila su i ostala novinarska i medijska udruženja, koja su zatim osnovala Koaliciju za slobodu medija.

Razlozi za napuštanje ove, treće po redu grupe za bezbednost novinara, dobro su poznati u javnosti: predstavnici Vlade i ministarstava u tom telu ostali su nemi na naše pozive da razgovaramo i javno osudimo opasnu kampanju koja se tada vodila protiv redakcije Krika. Novinarke i novinari te redakcije optuživani su da su bliski saradnici uhapšenog Veljka Belivuka i njegove kriminalne grupe, i to ne samo u dežurnim tabloidima, već i u parlamentu. Koalicija je od tužilaštva zatražila da se izjasni o ovim navodima koji su preplavili javni prostor, od Vladine grupe da osudi neutemeljene i opasne insinuacije koje direktno ugrožavaju bezbednost redakcije, a od parlamenta da primeni Kodeks ponašanja narodnih poslanika i sankcioniše napade. Do danas, ništa se od ovoga nije desilo. Krik u međuvremenu nastavlja da svako malo bude satanizovan, redakcija sama razvija sopstvene protokole da zaštiti bezbednost novinarki i novinara, a šta im misle i priželjkuju oni koji su kampanju kreirali i oni koji su u nju poverovali, ostaje nam samo da nagađamo.

Nedavno je televizija, koja je postala servis vladajuće stranke i njenih satelita, emitovala zastrašujući pamflet u kome su, ponovo, napadnuti istraživački novinari, opozicioni političari i javne ličnosti koje kritički misle i govore o režimu. Ukratko, svi oni su deo zavere sa ciljem ubistva predsednika i prevrata u Srbiji. Naravno, bez i jednog jedinog dokaza.

Hitna sednica pomenute Grupe za bezbednost i zaštitu novinara sazvana tim povodom uspela je da izrodi jedno saopštenje, u kome se političarima i „svim učesnicima u javnom prostoru“ poručuje da paze šta govore o novinarima, da im ne bi ugrozili bezbednost. Nigde Pinka, nigde zaista ugroženih a vrlo konkretnih novinara, nigde posledica, samo jedna „sveukupna atmosfera u društvu“ koja može biti ugrožena. Novinarima i medjima se spočitava i da moraju da poštuju Kodeks novinara, a svi zajedno se pozivaju da poštuju zakone. Saopštenjem. Vladine grupe.

Kako se onda osećaju novinari i novinarke širom Srbije, koji u svojim lokalnim sredinama trpe svakodnevne pritiske i pretnje – od prozivki i opasnih optužbi, do pretnji otkazima članovima porodica zaposlenim u javnim preduzećima, ili uskraćivanja javnih usluga koje su u nadležnosti lokalnih vlasti? Da li se osećaju imalo bezbednije kada vide nemušta saopštenja koja relativizuju ozbiljno targetiranje i podjednako distribuiraju odgovornost na sve učesnike u javnom životu?

Ili, kada pogledaju kako su u nefunkcionalnom lavirintu pravosudnog sistema prošli novinar portala Žig Info, Milan Jovanović i njegova supruga Jela Deljanin, žrtve gradonačelnika Grocke i funkcionera vladajuće stranke koji je organizovao lokalnu ekipu da podmetne požar koji je progutao sve što su u životu stekli. Sačuvali su, doduše, glave, pukom slučajnošću. Ili, dok čekaju pravdu u slučaju Slavka Ćuruvije, čije ubistvo ni nakon 23 godine nema svoj sudski epilog.

Ili dok svedoče onim brojnim, manje vidljivim prijavljenim slučajevima pretnji i napada koji godinama tavore po tužilačkim statistikama ili završavaju odbačajima. Tačnije, polovina. Naime, istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (https://www.slavkocuruvijafondacija.rs/wp-content/uploads/2021/02/Za%C5%A1tita-slobode-govora-u-pravosudnom-sistemu-Srbije.pdf) pokazalo je da skoro polovina prijavljenih slučajeva napada i pretnji novinarima u periodu 2017-2020, još uvek nije rešena. U polovi tih nerešenih slučajeva, počinioci su u statusu NN lica.

Od onih slučajeva koji jesu rešeni, čak 70% je okončano odbačajem prijave u tužilaštvu. Tek svaki deseti prijavljeni slučaj završio je pravnosnažnom sudskom presudom. Od svih sudskih presuda, samo je jedna kazna zatvora koja je trebalo da bude izdržana u zatvorskim uslovima, i još tri u kućnim uslovima.

U februaru 2022, objavićemo novu analizu, koja je dokazala ono što svi naziremo prateći medijske izveštaje: da sud i tužilaštvo drugačije tretiraju napade na predstavnike vlasti u odnosu na novinare.

Zbog svega ovoga, sve je više novinara koji ne žele da prijavljuju pretnje i napade. Postojeći mehanizmi zaštite izgubili su svako poverenje kod onih koje treba da štite.

Posledica je povlačenje, autocenzura, teme o kojima se ćuti i sve manja relevantnost sve većeg broja medija. Poverenje građana u medije je sve niže, medijska nepismenost sve izraženija, a nezainteresovanost za javne politike sve vidljivija na svakom koraku. Učešće građana u procesima donošenja odluka koje se direktno tiču kvaliteta njihovog života gotovo da i ne postoji. Time je i postignut cilj svih orkestriranih napada, pretnji i diskreditacija novinara, praćenih impotencijom pravosudnih mehanizama koji treba da ih štite.

Štiteći novinare, ti mehanizmi bi trebalo da štite pravo građana da budu informisani. Informisanost je preduslov koji im omogućava da donose odluke bitne za njihov svakodnevni život. To je ono društveno dobro, javni interes, koje su domaći zakoni i međunarodni standardi prepoznali kada se bave zaštitom bezbednosti novinara. Samo se ovde, na žalost, ne sprovode. U tome nam neće pomoći saopštenja sa najvišeg mesta danas, a napadi i prozivke sa istog mesta sutra.

Ivana Stevanović, Fondacija Slavko Ćuruvija, Beograd

Još članaka

  • Podrška borbi protiv rata i represije!

    Podrška borbi protiv rata i represije!

    Podrška borbi protiv rata i represije! Kolektivu Chto delat od dela kolektiva predstave Novi ljudi: Aleksandra Sekulić, Ana Isaković, Ana Stojanović Bartoli, Arion Aslani,…

    23.03.2022.
  • ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU

    ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU

    Beograd, 30.09.2022. Platforma Tri slobode ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU Organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme “Tri slobode” zahtevaju hitnu reakciju institucija…

    03.10.2022.
  • In Memoriam Branimir Stojanović – Trša
    Autor: Branislav Dimitrijević

    In Memoriam Branimir Stojanović – Trša

    Otvorenost je najveće lukavstvo. Tako nas je učio Branimir Stojanović – Trša. Ta formula, jedna od tek nekolicine neupitnih formula kojima je ponekad pribegavao,…

    02.03.2022.
Loading...