stav

Javnost u karantinu, planovi na usvajanju

09.09.2021.

Održana konferencija za medije povodom rezultata istraživanja o javnim uvidima i raspravama u Beogradu tokom pandemije

Na osnovu rezultata i zaključaka istraživanja  «Javnost na distanci – demokratija u krizi», čini se kao da je vreme pandemije pokazalo i samo dodatno pocrtalo nedostatke i probleme u procesima participacije prilikom donošenja i usvajanja urbanističkih planova. Dok je građanima ograničavano kretanje, istovremeno su se u gradskoj upravi odvijali procesi donošenja važnih dugoročnih planova razvoja grada sa pretpostavkom učešća javnosti, koja je u tome u nekoliko navrata bila i fizički sprečena.

Organizacije Centar za kulturnu dekontaminaciju, Polekol, i Tačka komunikacije uz ekspertsku podršku istraživačica iz Nove planske prakse sprovele su proteklih meseci istraživanje o tome kako su se odvijale procedure izrade i usvajanja urbanističkih planova na teritoriji grada Beograda. Studija se odnosi na period od godinu dana, mart 2020-mart 2021, kada je na javnom uvidu izloženo čak 99 planova, dok je ukupno održano 45 ranih javnih uvida, 50 javnih uvida i 49 javnih rasprava. Na sednicama Skupštine grada Beograda usvojeno je 33 plana, od čega čak 7 na Skupštini grada održanoj pred sam kraj godine, 29. decembra.

«Naš zakon daje tri mogućnosti kako građani mogu da učestvuju u procesima donošenja odluka – to su rani javni uvidi i javni uvidi, kao i javne sednice. Analizirajući podatke dostupne na sajtu Grada Beograda, izradili smo uporednu analizu toga kako su u odnosu na mere koje su donošene u ovom periodu funkcionisali participativni mehanizmi i učešće građana. Jedan od naših zaključaka je da gradska uprava nije uspela da odgovori na okolnosti u kojima smo se našli, a na sve to, ovo je bila i prilika da se građani samo dodatno pasiviziraju. Potpuno je jasno da se interesi građana dele na one koji su legitimni i koji se odnose na lične parcele i privatnu svojinu, i one koji nisu legitimni, a koji se odnose na širi opšti i javni interes. Svi ovi problemi koje smo detektovali su obuhvaćeni u jednom setu preporuka, koji se nalazi na kraju predstojeće publikacije.» – rekla je Ana Graovac, istraživačica na projektu.

U nekim slučajevima, poput planova detaljne regulacije za Makiško polje i “Avala film” na Košutnjaku, sprovedene aktivnosti, vreme, mesto i način njihovog održavanja, dovele su javnost u sumnju da se participaciji pristupa otvoreno i s namerom da se zaista čuje stav građana, već da se ona sprovodi kao formalnost, isključivo u okvirima zakonom propisanog minimuma, te da se teži minimizovanju njenog obima i efekata.

«Jedan od naših najvažnijih zaključaka jeste da gradska uprava nije imala sluha da građanima omogući da se ipak oko ovako važnih pitanja zajednički odlučuje. Zato je nama bilo važno da pored prikupljenih podataka, kao i analize izjava nadležnih, na osnovu ovog vremenskog i po okolnostima specifičnog uzorka utvrdimo nedostatke ovako važnog alata javnih politika, i da na osnovu toga pokušamo da pokrenemo dijalog s donosiocima odluka – kako bi se ovi mehanizmi ubuduće unapredili», istakla je Ljubica Slavković, takođe istraživačica na projektu.

Na kraju, najavljen je izlazak online publikacije sa celokupnom studijom i svim obuhvaćenim podacima o kojima će se detaljnije govoriti na javnom događaju zakazanom za utorak, 14. septembra,  od 18 sati. Publikacija će biti dostupna na web-sajtu www.interaktivniurbanizam.com.

Projekat je podržan kroz program ACT – zajedno za aktivno građansko društvo uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Helvetas Srbija.   

 

Još članaka

Loading...