Kiš nije posuda druge Srbije

Srđan Tešin doživeo je poniženje, iz koga je nastao njegov umetnički čin. U takvim situacijama, očekuje se podrška zajednice, jer se u ime države sprovodi iživljavanje nad službenikom. Podrška a ne mišljenje, jer za mišljenje već je kasno. Uopšte, jasno je da iz sume naših mišljenja, proizilazi tako malo činova.

Da je bilo još pametnih mišljenja, do ovog čina ne bi došlo. Odnosno, Srđan Tešin spreman je na dela. Nisu mu potrebna objašnjenja. Srđan Tešin nije dete koga roditelji prevode preko ulice, niti to treba da rade dežurni saobraćajci. Srđanu Tešinu ne treba putokaz.

Srđanu Tešinu nisu potrebna podsećanja na istorijska ponavljanja. Poper smatra, što Srđan Tešin odlično razume, da ponavljanja u istoriji ne postoje. Zbog toga, Tešin se razlikuje od njegovog kolege u Beogradu, koji pre godinu dana nije smogao snage da do kraja podnese snagu sopstvenih reči, kada su reči postale dela. I što je još važnije, ovaj slučaj time prevazilazi sebe kao deo smene generacija.

Srđan Tešin naučio je od Kiša i sproveo u čin.

Kiš nije sveta krava druge Srbije koja šeta ulicama kada to srpskim intelektualcima zatreba. Kiš nije maskota. Kiš nije posuda za popunjavanje, niti je sadržaj za druge posude. Kiš nije policajac.

Oni koji se smatraju pametnim glavama kod nas, kod kojih se brzo razmnožavaju analogije, a posle dugo stanuju poslovice, bajke i citati, u tim glavama ima puno analogija, ali nespremnih na činove.

Kiš je pisao i da bi nas učio komunikaciji. Stoga, bolje je da se ova generacija snalazi  sama u vremenu posle  političkih umeća prethodnih generacija sa glavama punim analogija. Prepustiti Tešinu da stvara svoje analogije. Oni koji su vodili virtuelne bitke, treba da ostave nama da posle svega, iz virtuelnih pozicija razabiramo stvarnost, u kojoj smo često sprečeni da donosimo stvarne odluke. Jer već su svoje rekli, a opštih činova nigde.

Reagovanje na pisanje Miloša Vasića