Manifest projekta Granice povreda

Nemiri i krize postali su nova „normalnost“. Nesgurnost, neizvesnost i nasilje u svim vidovima. Budućnost upravo zavisi od kapaciteta ljudi da formulišu nove ideje za novi svet. Jedna epoha se završava, a nova je neizvesna i nedefinisana. U našim zajednicama, tok novca zamenjuje tok ideja, a te ideje su nosioci društvenih promena. Novi odnosi traže nove predloge i dok se mladi ljudi uče podobnosti i poslušnosti koji onemogaćavaju kreativnost i nove vizije, onemogućeni su novi koncepti za budućnost.

Evropska zajednica nikla je na temelju mira i stabilnosti, kao ostvarenje nauka o užasu Drugog svetskog rata, kao suočenje sa prošlošću i jasnom željom i nužnošću – da se zlo nikada ne ponovi. Savremena Evropa predstavlja viziju mira, progresa i stabilnosti, ali je realnost primorava da se suoči sa problemom u kom se nalazi: kako da definiše i redefiniše sebe, svoj identitet i budućnost na svetskoj pozornici? To nimalo nije šala.

Međutim, pad ideje o progresu i u jugoslovenskoj katastrofi, otvorio je put pokretima i konceptima za koje se mislilo da se neće više ponoviti – nacionalizmi, protekcionizam, verski fanatizam, s jedne strane, a s druge apatija građana nakon uočavanja da partije više nisu kompetentne da rešavaju njihove probleme, što dovodi do sumnje u demokratiju kao građanski ugovor i ideju o zajedništvu.

Šta u ovakvim prilikama mogu kultura i umetnost? Upravo sve što ne može ni država, ni novac, ni ekonomija. Jer, umetnost, poetika upravo predhodi nauci i ekonomiji. Ako to ne uvidimo nema ni proizvodnje, ni prodaje, ni zarade. Paradoksalno, ali kultura i umetnost su te koji dižu nivo proizvodnje o omogućuju stabilnost i izvesnost građana. Osećaj nešto trajnijeg boravka na ovom svetu.

Stvaranjem sigurnih prostora za demokratski, horizontalni i međusektorski dijalog o krizi, onome što je obećano i što je realnost, i suprotstavljanjem onima koji stvaraju uslove iz kojih niču strah i strepnja prema budućnosti. Kriza se ogleda u odnosu prema “Drugom”. Humor oslobađa.

Predlažemo humor kao pokretač, kao put izlaska iz apatije, kao motivaciju za akciju, kao katarzičnu silu koja oslobađa. Humor kao umetniču, kulturnu i društvenu silu. Humor koji obara stereotipe, predrasude, zablude i ošta mesta, kao suprotstavljanje tabuima i uzajamnim stereotipima, kao put ka kreativnosti. Nije nepoznato da su satira i humor posebno pregnantni u opresivnim sitemima, i da su svi autokrati osetljivi upravo na mogućnost da mogu biti ismejani. Zato karikaturisti i satiričari, oni koji govore istinu kao lude na dvorovima u Šekspirovim komadima, one koji imaju pravo da vladaru kažu sve (Jan Kot), ne retko stradaju i bivaju progonjeni. Prvenstveno i zato što su originalni, što su autori. Humor predstavlja prekid stanja stvari, portret jedne epohe, opis realnosti. Humor iznova stvara zajedništvo.

Vremena su teška, a kroz njih prolazi tangenta humora i smeha upravo da bi ih objasnila ljudima, da bi im omogućila da se, posle osveštenja, pokrenu i dohvate inicijative. Humor i otvorenost uma omogućavaju društveno resetovanje, i predstavljaju prvu fazu reformulacije. Bićemo kritični i samo-kritični, empatični kako bismo dosegli do dubljih istina i uvažili ih, delićemo mudrost i otkriti zajednička značenja, ismevaćemo ekstremističke narative bez toga da vidimo one koji su isključeni kao pretnju. Formirćemo nove društvene odnose, u kojima građani, neguju solidarnost i prijateljstvo, bore se protiv nasilja, oslobađaju se i smeju. I danju i noću i na severu i na jugu, na istoku i na zapadu. Smeh je korak napred ka toj budućnosti.

Vidi, smej se, i pobedi.

Više o projektu saznajte ovde.

Više o umetničkim rezidencijama saznajte ovde. 

http://borderlineoffensive.eu/

http://borderlineoffensive.eu/residencies